Kao što rekoh, nastavljam sa tekstom o vrstama olovnih akumulatora i njihovim namenama. Mnogo se pogrešnih i nepotpunih informacija uvuklo u narod. Sada svi sve znaju-a niko ne zna ništa. Da se oprosti običnom narodu, ali kako oprostiti stručnom licu, onome kome je auto elektrika hleb, posao, egzistencija...
Zašto najčešće akumulatori stradaju? Najčešći uzrok je -neodgovarajuća upotreba. A to je najčešći slučaj sa startnim akumulatorima-onima koji se koriste u svim vrstama automobila, komercijalnih vozila, kamionima...
Startni akumulari, sama reč kaže da služe za startovanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Dok je nafte. Posle će da vidimo...
U prethodnom tekstu sam napomenuo da u SVAKOM olovnom akumulatoru mora da postoji sumporna kiselina. To za one "pametne" što kažu "suvi ili gel akumulatori". Naravno i olovne ploče.
Ali, postoje značajne razlike u konstrukciji olovnih akumulatora u zavisnosti za koju namenu služe.
Startni akumulatori IMAJU MNOGO TANKIH PLOČA. Još jednom, MNOGO TANKIH PLOČA.
Odgovor je: mnogo ploča-velika površina-velika startna struja. Što je u krajnjem slučaju i potrebno za pokretanje SUS motora. Ploče su napravljene od "sunđerastog" olova a zbog što veće korisne površine aktivnog materijala. Međutim, ovi akumulatori su namenjeni za plitka pražnjenja. Ranije sam napomnuo da se pri startovanju motora "skine" 3-5% ukupnog kapaciteta akumulatora što je veoma malo. Ako se startni akumulatori koriste samo za ono za šta su napravljeni mogu da traju veoma dugo (da li...?). Ali, ako se koriste često i prazne se duboko, ispod 50% kapaciteta trajaće samo 200-300 ciklusa umesto 500 pa i više. Zašto?
Pa zato što su ploče tanke i nisu namenjene "maltretiranju", brzo se troše, osipaju, dolazi brzo do gubitka aktivnog materijala, korozije pozitivne rešetke... Sve su to kvarovi koje vode u reciklažu. Najčešći, mada ne i jedini primer, neadekvatne upotrebe startnog akumulatora je za npr. pomoćno napajanje za cirkulacione pumpe za centralno grejanje, ili bilo koji vid rezervnog napajanja. Za tu namenu služe stacionarni akumulatori.
Sve u svemu... nije začin "C" već trebalo bi zapamtiti da se ovi akumulatori koriste za pokretanje motora i za eventualno kratkotrajno napajanje potrošača u automobilu dok motor ne radi. Naravno, bilo bi poželjno da se taj akumulator odmah napuni posle tog pražnjenja na kvalitetnom punjaču jer alternator ne puni već dopunjva... Već pisah o tome, puno puta...
Kad već spomenuh stacionare akumulatore (deep cycle battery)... Njihove ploče su debele i ima ih manje u odnosu na startne. A zbog toga što kod ovih akumulatora je bitna izdržljivost (kapacitet) a ne trenutna startna struja (CCA). Namena je za telefonske centrale, rezervna napajanja, vojna upotreba... Gde god je potrebna stuja a postoji mogućnost nestanka stalnog napajanja. Naravno, ti akumulatori se koriste za skladištenje energije na solarnim napajanjima, takođe. To je naročito popularno, kako se to kaže "off grid", tamo gde nema nikakave električne energije, npr. vikendice. Njihov kapacitet se daje za manji broj časova nego za startne. Kod startnih akumulatora se daje dvdesetočasovni kapacitet-C/20 a kod stacionarnih npr C/10 pa i manje. Konkretno, te podatke daje proizvođač. Na to bi trebao posebno obratiti pažnju jer ako se ne izračuna potreban kapacitet za dati broj časova lako se može desiti da se ostane bez ikakvog napajanja. Oni su namenjeni za duboka pražnjenja do 80%. Što opet ne znači da bi im trebalo "vaditi dušu". Jer svaki akumulator kraće traje nego što je fabrički predviđeno ako se često i duboko prazni.
Trakcione akumulatore koriste npr. električni viljuškari i slične industrijske mašine. Oni imaju najmanji broj ploča ali su te ploče najdeblje. Njihov kapacitet se daje (najčešće) za petočasovno pražnjenje C/5. Bitna razlika u odnosu na prethodna dva tipa je to što se oni prave sa dodatkom antimona umesto kalcijuma. A zbog svoje mehaničke izdržljivosti koja je veoma bitna zbog vibracija raznih mašina, i takođe zbog dugotrajnosti. A zašto se više ne prave stratni antimonski akumulatori nego samo kalcijumski, iako se zna da prvi mnogo duže traju... Eeee, o tome može da se napiše malte ne doktorska disertacija. Naravno, ja znam sve te razloge ili bar većinu. Nije to nikakva tajna.
Ili jeste...?
Često pitanje je da li se može upotrebiti stacionarni akumulator kako startni? Ja do sada nisam sreo takav slučaj ali često sam nailazio na to pitanje. Odgovor je -može. S tim što bi trebalo uzeti za 20 % veći akumulator od originalnog zbog toga što stacionarni akumulatori nisu namenjeni za trenutne velike struje.
Ima još... Ko misli da olovni akumulatori počinju i završavaju sa kolima i kamionima, grdno se zeznuo.
Polutrakcione "Marine battery" su negde između stacionarnih i startnih akumulatora mada se često svrstavaju u stacionarne "deep cycle". Najčešće se koriste na čamcima i brodovima. Potrebni su za konstantna napajanja radio stanice, radara, svetla, GPS... Ali su potrebni i za startovanje motora takođe.
O svakoj vrsti ovih akumulatora može da se napiše mnogo više. Međutim, za prosečnog korisnika smatram da je ovo sasvim dovoljno. A zbog toga da ne bi se dolazilo u zabludu koju unose razni "stručnjaci" koji poznaju tehnologiju akumulatora. Naročito oni koji kažu"suvi" akumulatori.
E, takvi su krivi što su ljudi sluđeni raznim "stručnim" objašnjenjima pri kupovini.
Tako.
Zašto najčešće akumulatori stradaju? Najčešći uzrok je -neodgovarajuća upotreba. A to je najčešći slučaj sa startnim akumulatorima-onima koji se koriste u svim vrstama automobila, komercijalnih vozila, kamionima...
Startni akumulari, sama reč kaže da služe za startovanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Dok je nafte. Posle će da vidimo...
U prethodnom tekstu sam napomenuo da u SVAKOM olovnom akumulatoru mora da postoji sumporna kiselina. To za one "pametne" što kažu "suvi ili gel akumulatori". Naravno i olovne ploče.
Ali, postoje značajne razlike u konstrukciji olovnih akumulatora u zavisnosti za koju namenu služe.
Startni akumulatori IMAJU MNOGO TANKIH PLOČA. Još jednom, MNOGO TANKIH PLOČA.
Odgovor je: mnogo ploča-velika površina-velika startna struja. Što je u krajnjem slučaju i potrebno za pokretanje SUS motora. Ploče su napravljene od "sunđerastog" olova a zbog što veće korisne površine aktivnog materijala. Međutim, ovi akumulatori su namenjeni za plitka pražnjenja. Ranije sam napomnuo da se pri startovanju motora "skine" 3-5% ukupnog kapaciteta akumulatora što je veoma malo. Ako se startni akumulatori koriste samo za ono za šta su napravljeni mogu da traju veoma dugo (da li...?). Ali, ako se koriste često i prazne se duboko, ispod 50% kapaciteta trajaće samo 200-300 ciklusa umesto 500 pa i više. Zašto?
Pa zato što su ploče tanke i nisu namenjene "maltretiranju", brzo se troše, osipaju, dolazi brzo do gubitka aktivnog materijala, korozije pozitivne rešetke... Sve su to kvarovi koje vode u reciklažu. Najčešći, mada ne i jedini primer, neadekvatne upotrebe startnog akumulatora je za npr. pomoćno napajanje za cirkulacione pumpe za centralno grejanje, ili bilo koji vid rezervnog napajanja. Za tu namenu služe stacionarni akumulatori.
Sve u svemu... nije začin "C" već trebalo bi zapamtiti da se ovi akumulatori koriste za pokretanje motora i za eventualno kratkotrajno napajanje potrošača u automobilu dok motor ne radi. Naravno, bilo bi poželjno da se taj akumulator odmah napuni posle tog pražnjenja na kvalitetnom punjaču jer alternator ne puni već dopunjva... Već pisah o tome, puno puta...
Kad već spomenuh stacionare akumulatore (deep cycle battery)... Njihove ploče su debele i ima ih manje u odnosu na startne. A zbog toga što kod ovih akumulatora je bitna izdržljivost (kapacitet) a ne trenutna startna struja (CCA). Namena je za telefonske centrale, rezervna napajanja, vojna upotreba... Gde god je potrebna stuja a postoji mogućnost nestanka stalnog napajanja. Naravno, ti akumulatori se koriste za skladištenje energije na solarnim napajanjima, takođe. To je naročito popularno, kako se to kaže "off grid", tamo gde nema nikakave električne energije, npr. vikendice. Njihov kapacitet se daje za manji broj časova nego za startne. Kod startnih akumulatora se daje dvdesetočasovni kapacitet-C/20 a kod stacionarnih npr C/10 pa i manje. Konkretno, te podatke daje proizvođač. Na to bi trebao posebno obratiti pažnju jer ako se ne izračuna potreban kapacitet za dati broj časova lako se može desiti da se ostane bez ikakvog napajanja. Oni su namenjeni za duboka pražnjenja do 80%. Što opet ne znači da bi im trebalo "vaditi dušu". Jer svaki akumulator kraće traje nego što je fabrički predviđeno ako se često i duboko prazni.
Trakcione akumulatore koriste npr. električni viljuškari i slične industrijske mašine. Oni imaju najmanji broj ploča ali su te ploče najdeblje. Njihov kapacitet se daje (najčešće) za petočasovno pražnjenje C/5. Bitna razlika u odnosu na prethodna dva tipa je to što se oni prave sa dodatkom antimona umesto kalcijuma. A zbog svoje mehaničke izdržljivosti koja je veoma bitna zbog vibracija raznih mašina, i takođe zbog dugotrajnosti. A zašto se više ne prave stratni antimonski akumulatori nego samo kalcijumski, iako se zna da prvi mnogo duže traju... Eeee, o tome može da se napiše malte ne doktorska disertacija. Naravno, ja znam sve te razloge ili bar većinu. Nije to nikakva tajna.
Ili jeste...?
Često pitanje je da li se može upotrebiti stacionarni akumulator kako startni? Ja do sada nisam sreo takav slučaj ali često sam nailazio na to pitanje. Odgovor je -može. S tim što bi trebalo uzeti za 20 % veći akumulator od originalnog zbog toga što stacionarni akumulatori nisu namenjeni za trenutne velike struje.
Ima još... Ko misli da olovni akumulatori počinju i završavaju sa kolima i kamionima, grdno se zeznuo.
Polutrakcione "Marine battery" su negde između stacionarnih i startnih akumulatora mada se često svrstavaju u stacionarne "deep cycle". Najčešće se koriste na čamcima i brodovima. Potrebni su za konstantna napajanja radio stanice, radara, svetla, GPS... Ali su potrebni i za startovanje motora takođe.
O svakoj vrsti ovih akumulatora može da se napiše mnogo više. Međutim, za prosečnog korisnika smatram da je ovo sasvim dovoljno. A zbog toga da ne bi se dolazilo u zabludu koju unose razni "stručnjaci" koji poznaju tehnologiju akumulatora. Naročito oni koji kažu"suvi" akumulatori.
E, takvi su krivi što su ljudi sluđeni raznim "stručnim" objašnjenjima pri kupovini.
Tako.
E hvala na odgovoru na prethodno postavljeno pitanje u vezi punjenja, a sad bi postavio još jedno nadam se zanimljivo i ostalim članovima i čitzaocima ovog bloga ,a unaprijed se izvinjavam ako je ovo objašnjeno negdje prije nekad tokom 2012-te ali ja nisam naišao na to.
ОдговориИзбришиA evo šta me interesuje naime danas u prodavnicama gdje postoji zaista veliki izbor proizvođača akumulatora iliti baterija postavlja se pitanje izbora ,ali složićete se mora biti prethodnog znanja da bi se pravilno donijela odluka o kupovini barem u dijelu koji je kakav akumulator često se ljudi dovode u zabludu jer prodavači nisu edukovani pa upućuju pogrešne odgovore danas je prava rijetkost vidjeti klasični olovni Ca akumulator na kome postoje čepovi za dolivanje a postoje akumulatori koji su tako deklarisani ali su zatvoreni i nigdje nemjau čepove (ili ih imaju ispod plastičnog pokrova naljepnice) dalje postoje akumulatori doduše manjeg kapaciteta i oni su takođe zatvoreni potpuno i nemaju mogućnost pristupa već imaju ono malo okruglo prozorče sa zelenim-crv enim kuglicama napunjen-prazan i najnoviji akumulatori na kojima piše da su za start-stop sisteme obično od varte a skupi su ko ona kajgana e sad pitanje bi bilo koji su koji od ovih da li su neki od njih AGM barem ovi manjeg kapaciteta bez održavanja sa prozorčetom ili su i to klasični Pb-Ca akumulatori i da li bi trebalo da na AGM i piše da je agm (apsorpciona staklena vuna između ploča) ili ipak ne piše a pogotovu što to prodavci mijenjaju pa zovu gel akumulatori što ovi naravno nisu e sad volio bih malo pojašnjenja u vezi toga kao i da li se smije otvarati onaj dio koji štiti čepove iako na njima piše bez održavanja.
Ja sam pre nekoliko dana pisao o vrstama akumualatora i pisao sam i o AGM i njihovim karakteristikama. Ako ste pažljivo čitali tekst, mogli sta da vidite da sa naveo da su AGM akumulatori DUPLO skuplji od klasičnih a za isti kapacitet. To jedna od glavnih odlika tih akumulatora. Na njima obvezno piše da su AGM. Oni su OBAVEZNI za nova vozila sa start stop sistemom a zbog svojih odličnih karakteristika. Tu klasični nemaju šta da traže. Brzo bi stradali. Međutim i oni imaju svojih mana, kao i sve u životu. Po meni je iluzorno staviti tako skup akumulator u prosečna kola. Takvi akumulatori se obično stavljau u automobile velike kubikaže. A ako ima viška novca... Zašto da ne stavi u svoja kola? Odluka je njegova.
ОдговориИзбришиDakle, AGM akumulatori NEMAJU "prozorče" kako vi kažete. A zbog toga što nemaju tečan elektrolit. Rekoh da sam već pisao o tome. Ne želim da se ponavljam. Ko hoće neka traži i čita. Svi ostali akumulatori koji imaju "oko", kako ga narod zove, NISU AGM već klasični sa tečnim elektrolitom. Da vas ne buni to što nemaju čepove pa mislite da su AGM. Njihov tačan naziv je EFB akumulatori. I ne uzimajte za ozbiljno to "oko", to je samo mala reklama i uopšte ne mora da znači da je akumulator dobar ako je "oko" zeleno. I o tome sam pisao. Puno.