Ekvalizacija (ujednačavanje)

Trebalo bi nešto da kažem o VEOMA malo poznatom delu punjenja akumulatora-ekvalizaciji. Pošteno govoreći, mnogi ne znaju ni onaj prvi deo kako bi trebalo da uzgleda, mislim na punjenje. Ali, neću da se ponavljam. Na mnogo mesta na internetu sam objasnio načine punjenja tako da ne želim da se ponavljam. Kad kažem na punjenje mislim na pravo punjenje akumulatora, normalnim punjačima kod kojih je moguće (i potrebno) namestiti parametre:napon, struju, vreme... Punjači za dvadesetak evra me ne zanimaju i oni nisu predmet mog razmatranja. Oni ne pune akumulatore-oni ih UNIŠTAVAJU i vode u prevremenu smrt. Na ovaj ili onaj način-prevremenom sulfatizacijom ili korozijom pozitivne rešetke.
Elem (što bi rekao Boro Prikaza iz sela Praćišta iznad Gornjih Baljega ;)...
Ekvalizacija nije ništa drugo nego KONTROLISANO PREPUNJAVANJE AKUMULATORA SA TEČNIM ELEKTROLITOM. Ovo "sa tečnim elektrolitom" je veoma važno jer se ekvalizacija NE RADI NA VRLA AKUMULATORIMA (gel i AGM)!!!!!!! Nikad!!! Ni po koju cenu!!!!
Razlog je više nego jednostavan-nemogućnost dodavanja vode koja izvetri usled elektrolize-raspada na vodonik i kiseonik. I veoma moguće opasne pojave poznate kao "thermal runaway".  Inače, za to i ne postoji mogućnost u akumulatorima sa VRLA sistemom (poznati još i kao sistemi sa rekombinacijom). Postoji po negde mogućnost da se skinu gumeni čepovi kod tog tipa akumulatora ali je to ZABRANJENO jer se prilikom otvraranja čepova "zatruje" unutrašnjost akumulatora i drastično se smanji vek trajanja. Šta se tad dogodi, nebitno je za ovaj blog. Bar za sad.
Dalje...
Podrazumevam da se akumulator napunio u normalnom režimu i da je u pitanju onaj klasičan sa tečnim elektrolitom.
Mala digresija.
Postoje zatvoreni tipovi akumulatora koji nisu VRLA (gel i AGM). To su oni što ogromna većina vozača zove "suvi" ili "sa gelom" ili tako nekako. Nisu ništa od toga. To su obični akumulatori sa tečnim elektrolitom samo su potpuno zatvoreni i njihov naziv je "EFB"-
‘Enhanced Flooded Batteries‘.
To su svi oni Boš, Eksajd ili Varta... i slični akumulatori (ne volim ih!!!) koji mogu da se kupe kod nas poslednjih godina. Oni su bez čepova. Ali NISU "gel, suvi " ili slične gluposti. Oni su klasični, sa tečnim elektrolitom i imaju (neke) prednosti u odnosu na obične sa čepovima. Sad... postavlja se pitanje da li kod njih bi trebalo vršiti ekvalizaciju? O tome na kraju ovog "obrazovnog" teksta.
Kao što sam napisao na početku, ekvalizacija se radi tek na kraju, kad je akumulator potpuno napunjen u redovnom režimu.
Ekvalizacija ima za cilj da:

1.Izjednači gustinu elektrolita u svim ćelijama i dovede u, koliko je to moguće, približno isto stanje.
2. Izmeša elektrolit zbog postojeće startifikacije
3.Ukloni postojeći sulfat olova sa ploča, ako takav postoji, a to je slučaj u 80-90% startnih akumulatora.

Sad da objasnim...
Prilikom eksploatacije (mnogobrojni ciklusi punjenje-pražnenje) dolazi do stvaranja različite gustine u ćelijama. To  nije dobro. Kod fabrički novog akumulatora gustina elektrolita je 1,277, neka zaokružimo na 1,28g/cm3. Napominjem da je to gustina na 26 stepeni !!! To je veoma važno. Sa padom temperature elektrolit postaje gušći i treba izvrštiti temperaturnu kompenzaciju. Dakle, pretpostavimo da je posle redovnog dopunjavanja akumulatora gustina u dve ćelije 1,24 a u ostalim je 1,26. Tad se vrši ekvalizacija. I to do trenutka kad se, koliko je to moguće, izjednače gustine u svim ćelijama. Vrši se merenje gustine na svakih sat vremena i ako posle 2-3 sata nema promene gustine prestaje se sa ekvalizacijom. I to je kraj punjenja akumulatora. Postoje slučajevi kad je velika razlika u gustini elektrolita u jednoj ćeliji u odnosu na ostale. Npr. samo u jednoj ćeliji je gustina 1,15 a u oslih pet je 1,25. To je siguran pokazatelj (99%) da je ta ćelija u kratkom spoju. Onaj 1% nije kratak spoj, ali za to treba mnogo iskustva i popravljenih akumulatora. Postoji pravilo da ako se jedna ili više ćelija razlikuju za 5 i više jedinica, ne vredi popravljati. To je za reciklažu. U 99% slučajeva.
Dakle, ekvalizacija u ovom slučaju služi da predupredi prevremeni otkaz ćelije koja ima najmanju gustinu i tako izazove kratak spoj u akumulatoru.
Svi znamo za zakon zemljine teže. Ni akumulatori se ne izuzimaju od toga. OVO VAŽI SAMO ZA ONE SA TEČNIM ELEKTROLITOM. Kod VRLA ne postoji stratifikacija jer je elektrolit "zarobljen" izmedju ploča. Pošto je sumporna kiselina(glavni prenosnik jona a time i električne energije) teža od vode, ona pada na dno ćelija. Na dnu može da bude gustina čak i 1,4 a na vrhu ćelija 1,2!!! Ako se ne radi redovno mešanje elektrolita dolazi do prerane korozije pozitivne rešetke i do NEPOPRAVLJIVOG kvara. Zato bi trebalo redovno(npr na svakih 2-3 meseca) uraditi ekvalizaciju čak i na potpuno napunjenom akumulatoru. Upravo zbog navedenih problema. Još jedna "caka" za koju veoma malo ljudi zna. Čak i oni koji se "duvaju" da znaju svašta nešto oko akumulatora. Dole je veća gustina nego na vrhu, dolazi do nejednake polarizacije polča, teče neka unutrašnja stuja. A to praktično znači da se takvi akumulatori mnogo brže prazne (samopražnjenje) nego oni kod kojih se redovno vrši ekvalizacija. Mala"caka" ali veoma bitna.
Još i ovo...
Možda i najbitnije...
Desulfatizacija ekvalizacijom.
O desulfatizaciji sam dosta pisao...A mogu da napišem manji priručnik. Ali da ne bude da se hvalim... Moguće je DONEKLE popraviti stanje sulfatizovanog akumulatora. Sve zavisi od stanja koliko je sulfatizovan. Koliko je stajao u poluispražnjenom ili još gore ispražnjenom stanju.  Što duže to gore!!! Kristali olovo-sulfata posle SAMO 2-3 dana iz amorfnog ("mekanog") stanja prelaze u kristalno stanje koje je NEMOGUĆE tako lako razbiti i vratiti u elektrolit. Znači, ekvalizacija pomaže do nekog stanja. Ja to veoma lako odredim u kom su stanju kritali sulfata posle samo nekoliko prvih sati punjenja. DA, ekvalizacija može da pomogne u razbijanju sulfata. Mogu da objasnim i na kom se to principu dešava, ali to nije baš toliko bitno. Bitno je da taj proces može da pomogne kod starih, sulfatizovanih akumulatora. DONEKLE.  Kod onih sa korozijom NE MOŽE NIŠTA DA POMOGNE. NE POSTOJI TAKVA TEHNOLOGIJA.
O desulftizaciji su napisane stotine hiljada stranica, stručnih knjiga, napravljeno stotine desulfatizatora, raznih vrsta, koji GRANATOVANO RADE SVOJ POSAO.  Sve je to samo DONEKLE istina.
Ja sam MNOGO, MNOGO, MNOGO pročitao najsturčnijih knjiga, časopisa, naučnih tekstova, doktorskih disertacija... Joše uvek NE POSTOJI odličan metod za desulfatizaciju. Postoje samo DONEKLE dobri. To mogu odgovorno da kažem. A to sam saznao i u priči sa jednim inženjerom elektrohemije koji je bio u poslu sa olovnim akumulatorima 10 godina.
Kao što sam napisao ovaj tekst o ekvalizacji, napisaću i o desulfatizaciji. Samo, za to moram i psihički i fizički da se spremim. Bukvalno.
To je OGROMNA tema za raspravu i debatu.
OGROMNA.
Da li bi trebalo vršiti ekvalizaciju EFB akumulatora??? U principu-ne. Iako imaju tečni elektrolit .Ja to ipak radim na svoju ruku, jer imam ogromno iskustvo. Detalji za sad nisu bitni.
Pa naravno, sad najvažnije.
Kako se vrši ekvalizacija?
Vraćam se na početak teksta. Glavni uslov je dobar punjač sa mogućnošću podešavanja struje i napona. Kod najnovijih punjača(koštaju oko 50-60 evra) ima već ugradjena mogućnost za ekvalizaciju pa se ona po potrebi ili automatski uključuje.
A ako nema takvog punjača, napon se namesti negde 15,5-15-7V i na 3-5% struje od kapaciteta akumulatora (npr. akumulator od 45Ah se puni strujom za ekvalizaciju od 1,35A). I tako nekoliko sati, ili dok se ne izjednače gustine u svim ćelijama. Normalno, potrebno je imati bometar za merenje gustine.
Da se ne lažemo....
Ekvalizacija ima i svoju lošu stranu. A to je da se pri velikom naponu otkidaju mikronski delovi olovnih ploča i dolazi do erozije.
Ali, to se ne radi toliko često i mnogo je veća korist nego šteta od tog procesa. Pa ne bi velike firme kao što je TROJAN (najveća firma na svetu za stacionarne akumulatore) preporučivala redovnu ekvalizaciju.
Ovo je samo vrh ledenog brega.
Inače, stvari oko akumulatora su mnogo komplikvanije nego što se čini na prvi pogled.
Ja toliko.