Prošle godine, čovek koji prati svo ovo moje pisanje i pokušaje da rešim razne zablude i misterije oko akumulatora, kojih ima u neograničenom broju, predložio mi je da napišem knjigu o svemu ovom što radim dugi niz godina. U prvom trenutku mi je bilo malo neozbiljno tako nešto, takav predlog. Ko sam ja da mogu da se upustim u takav poduhvat? Ko bi to čitao? Međutim, u kasnijoj razmeni pisama sa njim, video sam da ipak tako nešto nije nemoguće i van mog sveta. Pošteno govoreći, nisam završio školu koja je ima veze sa elektrohemijom (doduše, ima nekih koji nisu završili nikakvu školu pa su uspešni ljudi, a ima o onih drugih...), ali mi dugogodišnje iskustvo i godine potrošene na rad sa raznim vrstama akumulatora (ne samo olovnim) daju za pravo da tako nešto (možda) uradim u nekom narednom periodu (ovo "u narednom periodu" je omiljena izreka naših političara...). I još mi je predloženo da sve što radim faktografski zabeležim i dokumentujem. Što kaže narod "nema laži, nema prevare"! Ko bi mi verovao da mi je na servis došao akumulator star 14 godina!!!???
Tako sam slikao i dva akumulatora koji imaju naduveno kućište.
Ovo je već opasan simptom.
Moram OPET da se vratim na tu, nebrojeno puta pomenutu, sulfatizaciju. Dakle, produkt rada (pražnjenja) olovnog akumulatora je olovo sulfat. On i nije opasan ako se odmah nakon pražnjenja vrati u elektrolit-čitaj ako se odmah napuni akumulator. Međutim, SAMO posle 2-3 dana stajanja u poluispražnjenom ili još gore ispražnjenom stanju kristali olovo sulfata prelaze iz amorfnog (mekanog) u kristalno stanje. Tada nastaju kristali trećeg reda koje je (skoro) nemoguće razbiti i vratiti na njihovo mesto-u elektrolit, što bi narod rekao "kiselinu". Dakle, posle tog vremenskog period ti kristali se "ujedinjuju" (za ovu pojavu ima tačno naučno obašnjenje ali je to običnom čoveku nebitno) i stvaraju se još veći kristali (na mikroskopskom nivou). Njihova površina je velika i ZAUZIMAJU TRI PUTA VEĆU ZAPREMINU u odnosu na aktivni materijal(npr. čisto spužvasto olovo na negativnoj ploči, koja je inače mnogo problematičnja za oporavak i desulfatizaciju nego pozitivna ploča). Zbog te zapremine ploče se naduju, iskrive, kućište poprima oblik kao na donjim slikama. Ovo veoma lako dovodi do probijanja separatora koji razdvaja ploče i tako da je u 99% slučajeva kratak spoj neminovan. Pravac-reciklaža.
Sad ono što zanima narod...
Zašto?
Ma, nema tu nikakve filozofije. Takvi akumulatori su oni koji su stajali u vozilima koja se dugo ne koriste a nije skinuta klema i elektronika troši malu struju. Već sam nekoliko puta pojasnio da je mnogo opasnije dugotrajno pražnejnje malom strujom nego ono koje je usledilo nakon kratkog perioda velikom jačinom struje.
Dakle, takvi akumulatori su iz vozila koja se ostave u garaži (na primer), ne skine se klema, i ne voze se mesecima ( i za tako nešto postoji veoma efikasan lek ali neću sad o tome). Ili ono što mene veoma često "obraduje", takvi akumulatori su sa auto placeva. Prvo je vozilo tamo negde stajalo mesecima (Nemačka, Italija...), pa je uveženo. Nakon toga je ponovo stajalo još 2-3 meseca kod nas...
Kod mene ne fali igranke nikad.
Kao što rekoh, knjigu mogu da napišem.
Komotno.
Ali, sve ovo je tek vrh ledenog brega, šta sve dolazi na servis kod mene.
"Ako koza laže rog ne laže", zato evo slika...
Malo zapažanje...
Poslednja slika pokazuje "ISPRAVAN" akumulator.
Pa tako kaže "OKO"!!!!!!
He, kako sve mangupi zaluđuju narod...
Tako sam slikao i dva akumulatora koji imaju naduveno kućište.
Ovo je već opasan simptom.
Moram OPET da se vratim na tu, nebrojeno puta pomenutu, sulfatizaciju. Dakle, produkt rada (pražnjenja) olovnog akumulatora je olovo sulfat. On i nije opasan ako se odmah nakon pražnjenja vrati u elektrolit-čitaj ako se odmah napuni akumulator. Međutim, SAMO posle 2-3 dana stajanja u poluispražnjenom ili još gore ispražnjenom stanju kristali olovo sulfata prelaze iz amorfnog (mekanog) u kristalno stanje. Tada nastaju kristali trećeg reda koje je (skoro) nemoguće razbiti i vratiti na njihovo mesto-u elektrolit, što bi narod rekao "kiselinu". Dakle, posle tog vremenskog period ti kristali se "ujedinjuju" (za ovu pojavu ima tačno naučno obašnjenje ali je to običnom čoveku nebitno) i stvaraju se još veći kristali (na mikroskopskom nivou). Njihova površina je velika i ZAUZIMAJU TRI PUTA VEĆU ZAPREMINU u odnosu na aktivni materijal(npr. čisto spužvasto olovo na negativnoj ploči, koja je inače mnogo problematičnja za oporavak i desulfatizaciju nego pozitivna ploča). Zbog te zapremine ploče se naduju, iskrive, kućište poprima oblik kao na donjim slikama. Ovo veoma lako dovodi do probijanja separatora koji razdvaja ploče i tako da je u 99% slučajeva kratak spoj neminovan. Pravac-reciklaža.
Sad ono što zanima narod...
Zašto?
Ma, nema tu nikakve filozofije. Takvi akumulatori su oni koji su stajali u vozilima koja se dugo ne koriste a nije skinuta klema i elektronika troši malu struju. Već sam nekoliko puta pojasnio da je mnogo opasnije dugotrajno pražnejnje malom strujom nego ono koje je usledilo nakon kratkog perioda velikom jačinom struje.
Dakle, takvi akumulatori su iz vozila koja se ostave u garaži (na primer), ne skine se klema, i ne voze se mesecima ( i za tako nešto postoji veoma efikasan lek ali neću sad o tome). Ili ono što mene veoma često "obraduje", takvi akumulatori su sa auto placeva. Prvo je vozilo tamo negde stajalo mesecima (Nemačka, Italija...), pa je uveženo. Nakon toga je ponovo stajalo još 2-3 meseca kod nas...
Kod mene ne fali igranke nikad.
Kao što rekoh, knjigu mogu da napišem.
Komotno.
Ali, sve ovo je tek vrh ledenog brega, šta sve dolazi na servis kod mene.
"Ako koza laže rog ne laže", zato evo slika...
Malo zapažanje...
Poslednja slika pokazuje "ISPRAVAN" akumulator.
Pa tako kaže "OKO"!!!!!!
He, kako sve mangupi zaluđuju narod...