Desulfatizacija natrijum sulfatom?

Dodjoh danas u posed jednog tehničkog papira ( ma svašta bre imam ;)) u kome se objašnjava način delovanja Na2SO4 na "skidanje" sulfata sa ploča u akumulatoru.
Papir tek bi trebalo da pročitam.
Bacio sam oko na njega samo letimično. Vidim da je momak detaljno objasnio postupak rada, i regeneracije.
Da se razumemo...
NE VERUJEM DOK NE PROBAM.
Opšte je poznata stvar da se u akumulator NIŠTA NE DODAJE OD HEMIJE.
Takodje postoje tvrdnje da se sipanjem MgSO4 (u rastvorenom stanju) može nešto učiniti na planu oporavka akumulatora.
Ja sam probao na jednom.
Nešto nisam primetio razliku. Bar ne drastičnu.
Dakle, ovih dana čitam literaturu u vezi Na2SO4.
Imam skepsu u vezi hemijskih dodataka u akumulator. U suštini, mogu da naprave više štete nego koristi.
Još nešto.
Istrošeni akumulatori, sa potpuno uništenim pločama, naročito korozija pozitivne rešeteke, NE MOGU DA SE POPRAVE.
Njima nema spasa. Samo što to velika većian ljudi (i majstora!!!???) ne shvata.
U suštini, olovo sulfat koji uništava akumulatore SE NALAZI DUBOKO U PLOČAMA A NE NA POVRŠINI. ON NE MOŽE DA SE SKINE. DA SE ZNA.
Još ovo. Ovo RETKO KO ZNA.
Impulsnim punjenjem akumulatora(često nazvano desulfatizacija)  se NE SKIDA sulfat sa ploča, već se razbjia veoma tanak sloj oksida koji se nalazi izmedju pozitivne rešeke i aktivnog materijal. To pravi problem. Ali, to je pojava poznata samo kod "savremenih", kalcijumskih akumulatora (pojava poznata kao “open circuit”)  . Kod starih, antimonskih TO NE POSTOJI.
Nakon "desulfatizacije" dobija se prividan utisak da se skinuo sloj sulfata sa ploča.
NE!!!
Tačno je da se digla koncentacija kiseline u elektrolitu, ali se skinuo sloj sulfata samo sa površine. Ono najgore, ostalo je unutra.
Tome nema spasa.
Tamo ostaje zauvek.