Странице

недеља, 23. јун 2013.

Alternator

Alternator... Taj mali, ali veoma važan i nezaobilazan uredjaj u sastavu motora.
O njemu nema šta puno da se kaže, tj. o njegovoj nameni. Da ne zalazim u njegovu konstrukciju: diodni most, regler, pobuda... To je za neku drugu temu i drugi blog.
Dakle, alternator, kao što 99% vozača zna, služi da DOPUNI akumulator u toku vožnje.
DOPUNI.
Dakle, DOPUNI.
Mislim da sam bio jasan.
Alternator služi za DOPUNJAVANJE AKUMULATORA I ODRŽAVANJE  elektro sistema u kolima.
Jedna informacija za koju ne zna skoro niko, a to je svaki put kad se okrene ključ i pokrene se motor, tj. startuje se, a to startovanje traje, kod ispravnog automobila, 1-2 sekunde, MORA DA SE VOZI NAJMANJE 10-15 Km DA BI SE NADOKNADILA UZETA ENERGIJA IZ AKUMULATORA.
Tih 10-15 Km se misli na otvoren put, ne na gradsku vožnju sa čestim stajanjem na semaforima.
Pa još ako kola ne upale "iz prve" već se nekoliko puta anlasuje...
Eto problema sa akumulatorom pre vremena. A to je u 70-80% slučajeva, prevremena sulfatizacija.
Koja nije ništa drugo nego stalno i hronično stanje akumulatora u poluispražnjenom ili polunapunjenom stanju. Kako kome odgovara.
Obrzirom da po novom zakonu još i svetla moraju da budu uključena... Još veći problem.
Kratke relacije koje su najčešće i traju od 3-5 Km, sa uključenim svetlima a zimi i sa grejanjem, brisačima, grejačem stakla....
UNIŠTAVAJU AKUMULATOR PRE VREMENA.
Ja to veoma često imam običaj da kažem da se "izvuče više vode iz bunara nego što se vrati".
Kalcijumski akumulatori koji danas pretstavljaju 99% današnjih startnih akumulatora mogu i trebalo bi da se pune nešto višim napon nego stari, antimonski. Regler u kolma ograničava napon od 14-14,4 volti.
 Kod ispravnih kola.
Kalcijumski akumulatori, u zavisnosti od tipa, podnose od 14,7 V(zatvoreni) do čak 15,5 V (klasični sa čepovima). A alternator puni maksimum do nekih 14,4 V.
Šta ćemo sa onom razlikom do 15,5 V?
Tu nastaje problem. I sa kratkim, gradskim relacijama.
Ovo je VEOMA izraženo kod taksi vozila. Kod njih je još izražen problem koji je skoro nepoznat kod običnih vozila, a to je raspad ploča. Pošto taksi vozila imaju veoma veliki broj startovanja motora u toku dana+radio stanica, tabla, navigacija... Elektrolit kod takvih akumulatora iz taksi vozila je smedj, crvenkast, što je siguran dokaz raspada pozitivne rešetke. Kad bi se izvukle ploče iz takvog akumulatora bile bi kao "švajcarski sir".
Doduše, tehnologija je otišla veoma daleko, tako da postoje i specijalni start-stop akumulatori baš za takve namene, i za vozila sa tom funkcijom.
Sad...
Ko ima novca će da kupi takav akumulator. I biće poštedjen mnogih muka u odnosu na klasične akumulatore.
Mada, i takvi start-stop akumulatori nisu imuni na hronično poluispražnjeno stanje.
U prevodu-na sulfatizaciju.
Iz svega ovog može da se zaključi (mada o ovome može bukvalno omanja knjiga da se napiše) , da alternator ne može da dopuni akumulator na stalnim kratkim relacijama sa uključenim potrošačima. To je moguće uraditi samo na dugačkim relacijama od nekoliko sati. I opet samo do nekog nivoa kapaciteta jer alternator puni samo do 14,4 V.
Veliki nemački ADAC veoma često i TAČNO vrši testove akumulatora. Oni STVARNO testiraju akumulatore.
(Evo testa iz 2011. godine, i zamislite medju prvima nema Varte i Boša?!)
 http://www.adac.de/infotestrat/tests/autozubehoer-technik/autobatterien/autobatterien_2010_2011.aspx?tabid=tab1

A testiraju na taj način ( postoji 5 testova) što napune akumulator SAMO na 14,4 volta, tako simulirajući stvarno stanje u vozilu, tj. maksimalni nivo punjenja akumulatora. (da ne ulazim u slučajeve punjenja akumulatora sa 15-16 pa i više volti kad ne radi regler i elektrolit proključa, potpuno izvetri i ploče oksidišu. Takav akumulator je u 99% slučajeva za otpad).
Dakle, kad ga tako napune, onda ga podvrgnu testovima. Prvi test je merenje startne struje (CCA) na minus 18 stepeni. To je onaj podatak koji je MNOGO važniji od kapaciteta akumulatora.
Al' našem čoveku je teško dokazati nešto u šta veruje godinama. Decenijama.
Akumulator koji je napunjen na 14,4 V nema pun kapacitet i startnu struju. To je evidentno iz svega gore navedenog.
ZATO JE VEOMA VAŽNO NAPUNITI AKUMULATOR BAR 2-3 PUTA (PA I ČEŠĆE) U TOKU GODINE NA ISPRAVAN NAČIN, DO MAKSIMALNOG FABRIČKOG KAPACITETA (koliko je to moguće). SAMO TAKO ĆE AKUMULATOR SLUŽITI VERNO I BEZ PROBLEMA I U NAJGORIM VREMENSKIM USLOVIMA. OVO JE OD KRUCIJALNE VAŽNOSTI. KO SE BUDE DRŽAO OVOG SAVETA PREDUPREDIĆE MNOGE PROBLEME I NEĆE IMATI GLAVOBOLJE ČAK I KAD NAPOLJU BUDE MINUS 20.
Mogao bih ja još mnogo da napišem o ovom problemu, ali za običnog, prosečnog vozača i ovo je više nego dovoljno.
Ko god se bar malo bude držao ovih saveta, biće mi zahvalan.
Eto, tako stoje stvari sa alternatorom.




3 коментара:

  1. Napisali ste da akomulator treba puniti 2-3 puta godišnje, pa i češće. Cilj ovoga je, ako sam razumeo, da akomulator, neposredno pred njegovu osnovnu upotrebu, bude pun a ne poluprazan, tj. da akomulator veći deo 'svog života' provodi kao 'puna ili skoro puna čaša' a ne kao poluprazna. Mene interesuje šta znači konkretnije izraz '2-3 puta godišnje, pa i češće'. Ako isključimo to da je naporno zimi skidati naveče akomulator pa ujutru vraćati, da li toliko često punjenje npr. svaki treći dan u zimskom periodu može štetiti akomulatoru.

    Ovo pitam, jer imam stariji akomulator (onaj najklasičniji) čija 'moć kapaciteta' nije kao nekada kada je kupljen te se brže i prazni i puni. Da li mu time što ga često punim štetim šta, ili je dovoljno da ga samo skinem i unesem u nutra tj. sklonim sa minus temperature vani?

    [Jasno mi je da mogu kupiti novi, ali ajde da ovaj iskoristim do maksimuma, jer kada akomulator 'pregura' zimu, on će 'gurati' i one tri sledeće sezone koje slede].

    ОдговориИзбриши
  2. Sve ste relativno dobro razumeli,a da se ja ne bih ponavljao po ko zna koji put sa svojim odgovorima, evo ovde ćete naći kako, zašto i koliko bi trebalo puniti akumulator:
    http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/12/akumulator-se-puni-12-sati-moze-da-bude.html

    ОдговориИзбриши