Polovi (izvodi, kleme) akumulatora

Mnogo puta sam na ovom blogu napisao da se na njemu neće naći informacije kao što su kojim naponom se puni akumulator, koji je najbolji akumulator, a koji akumulator da stavim u moja kola... Sve te informacije se mogu dobiti od ovlaštenih servisa i u tehničkim uputstvima za dati auto. A o onome koji je dobar akumulator, koji ne strada brzo... I to može da se nadje na vaskolikom internetu, ima nekoliko sajtova koji se bave potrošačima i ispitivanjem proizvoda pa se tamo može naći i takva informacija. Samo, ko hoće da traži... Najbolje je na gotovo...
Na ovom mestu se mogu naći informacije koje neće niko da kaže. Još bolje-koje veoma mali broj ljudi zna. Čak i oni koji bi to MORALI da znaju-ne znaju. To smo apsolvirali.
Ovaj blog ima podnaslov "sve zablude i misterije". Tako će i nadalje da ostane.
Naime, jedan čitalac mi je danas postavio pitanje koje ja prenosim u integralnoj, neizmenjenoj verziji. Pitanje je više nego odlično, priznajem nije mi palo na pamet da pišem o tome. Možda bih se kasnije setio toga, ali za sad nisam. Verovatno zbog toga što sam mislio (loše sam mislio) da nije od nekog značaja. Jeste, i to od velikog!!!
Dakle, evo pitanja u celosti:
***********************
"Miša bi li mogao naci vremena da napišeš nešto o zaštiti i održavanju polova akumulatora .Gledam dosta ljudi ne obraća pažnju na to,polovi su oksidirani,prljavi,hrđavi.Citam da se moze koristiti kolomast(litijska ili grafitna) dok drugi kažu da se mora isključivo koristi specijalna mast za to.Dok recimo ja osobno koristim WD-40 i nema oksidacije ni bilo kakvih smetnji dok drugi pišu da WD-40 s vremenom oksidira metal.Pa ne znam sad ko je tu pametan.Ako bi mogao da napišeš strucnije to sve ,jer đaba i najaći akumulatora ako je kontakt loš".
***********************
Pitanje je stvarno na mestu! Priznajem, bio sam zatečen. Ali tu sam da razrešim "sve misterije i zablude".
Elem... Bonda...(inače je zabranjeno reklamiranje cigareta)...
Loše, prljave, korodirane kleme mogu da naprave itekako problem  na akumulatoru. Naročito zimi kad je potreba za startnom strujom iz akumulatora povećana za čak 30-40%. A zbog znanih (i neznanih) razloga. I mali sloj korozije i prljavštine može da se pokaže poguban ako je hladno vreme pa još i loš akumulator. Taj kontakt izmedju kleme i izvoda akumulatora se zove prelazni otpor i on se pokaže u najgorem svetlu naročito kod velikih struja (koje su skoro uvek prisutne kod akumulatora). Naime, to se najčešće dešava ako je loš spoj izmedju kućišta i olovne kleme akumulatora pa napolje izadje malo elektrolita. Naravno, on reaguje sa klemom na kablovima i tu nastaje hemijska reakcija. Mnogo često sam vidjao takvu pojavu, naročito tamo gde se baš mnogo ne vodi računa o vozilu (npr. šprediterska preduzeća, jer posao vozača je da vozi a ne da pazi na kamion i njegovo stanje-kad bi se zezali. To se najbolje oseti zimi kad celu noć radi vebasto grejanje pa ujutro veoma teško ili nikako ne mogu da upale kamion jer je loš kontakt na klemema akumulatora). Dakle, vidjao sam dve vrste hemijske prljavštine,da ih tako nazovem. Sve zavisi od vrste kleme, od koje legure metala je napravljena. Jedna prljavština je bela, skoro praškasta. To je najčešće ako su kleme olovne. To belo je sulfat koji uništava i ovako i onako akumulator, samo iznutra. A poznato je da je sulfat olova veoma slobo rastvorljiv u vodi i da je veoma loš provodnik. Zato sulfatizovani akumulatori se greju i imaju ogroman unutrašnji otpor. Druga prljavština je plavkasta i najčešće se to dogadja na klemama koje su mesingane. Ta plava supstanca je bakar sulfat ili poznatiji u narodu kao "plavi kamen". Njime moja tašta (...hm, hm, hm...) prska paradajz i vinovu lozu. Plava boja prljavštine potiče baš od bakra.
Kako god, sve je opasno i nije dobro. Video sam mnogo puta da je taj oksid, sulfat, šta god, nije bitno, skoro upola "pojeo" kleme koje se nalaze na krajevima priključnih kablova. Ljudski nemar i lenjost...
Još jedna, možda i najopasnija stvar koja može da se desi u spoju izmedju izvoda akumulatora i klema na kablovima je - loš, labav spoj. Posle dugotrajne upotrebe takvog akumulatora, naročito kod vozila koja u trenutku paljenja povlače ogromnu struju od preko 1000 ampera, što praktično znači sva vozila sa velikom zapreminom motora i naročito dizel motori, dolazi do topljenja izvoda na akumualtoru i nepovratnog gubitka dobrog spoja. Ima leka-bar kod onih koji se meni obrate. Imam čoveka koji izliva nove kleme i izgledaju i imaju funkciju kao i fabričke. To mu je potpuno sporedan posao, bravar je po zanimanju. Uslov je da ima bar malo od stare kleme da bi mogao "da nakalemi" novu. Zimus sam popravljao jedan akumulator kod njega, iz špediterske firme mi je donet veliki 225 Ah akumulator kome je stradala klema od lošeg spoja. Utovario akumulator u mog "pobednika vremena", najavio se majstoru, završili posao za pola sata. Svi zadovoljni, spašeno bar 200 evra koliko košta jedan takav akumulator. Minimum.
To su neke boljke lošeg spoja izvoda i kleme na kablovima. Svaka je opasna na svoj način i može da pravi velike probleme.
Takve probleme, da je moguće da strada poluosovina zbog lošeg spoja minus kleme i bloka motora-šasije. Ili da se pokvari menjač, spona zbog akumulatora.
Kako to?
Zašto to?
Nemoguće!!!
Moguće. Ja već pisao o tome. Ko hoće može malo da prelista moj blog i nadje tako nešto.
Ma svašta ovde ima. Ja rekoh na početku ovog teksta, ovde se ne piše o naponu punjenja akumulatora. Ovde se piše o stvarima koje ne mogu nigde da se čuju ili nadju.
Održavanje...
Ako dodje do korozije na izvodima, skinuti kleme, očistiti šmirgl papirom, do punog sjaja. Ako su eventulano mnogo pojedene od kiseline obavezno zameniti. Izvode na akumulatoru očistiti rastvorom sode bikarbone i mlake vode. To vrši neutralizaciju kiseline.
PAZITI DA SLUČAJNO NE UĐE SODA BIKARBONA U AKUMULATOR, OVO RADITI SA ZATVORENIM ČEPOVIMA!!!
Nakon toga potpuno obrisati suvom krpom kućište akumulatora, u protivnom pojaviće se "puzajuće struje" i doći će do pražnjenja akumulatora. Po potrebi izvode očistiti sitnom šmirglom, ne krupnom da se ne bi mnogo oštetili i istanjili izvodi. Ta operacija može da podigne čak za 10 % struju koju daje akumulator. Ako ne i više.
Da li bi trebalo koristiti neku zaštitnu mast? Ja nikom nisam rekao da stavi na izvode akumulatora. Što ne znači da ne mora ili da ne bi trebalo. Stavljaju ljudi onu zelenu, litijumsku. Nisam video da šteti. Ne znam kakav je hemijski sastva (da li ima neke kiselosti u sebi, to će moj drug Steva da kaže, vlasnik odličnog bloga o uljima : http://motornaulja.blogspot.com/. Ako neko zna o uljima i mazivima-on zna. A zašto da ne kažem-budući Doktor elektrohemije.
Ni manje ni više.
Znam ja sa kim bi trebalo da se družim. Sa sebi ravnim ili sa boljim od sebe.
Nije uvek tako bilo...
Da se vratim na "podmazivanje" klema. Ako se već koristi neko sredstvo za zaštitu klema, koristiti samo fabričko, strogo namenjeno za kleme akumulatora. Ima baš tako nešto da se kupi kod nas. Strogo za akumulatore. I ni za šta drugo. Ko želi može da potraži po internetu. Neću da reklamiram firmu. Reći ću samo da je proizvodjač te masti austrijska firma za akumulatore "Banner".
Ovo nije reklama akumulatora, već masti za zaštitu klema i izvoda.
Ja lično na svojim kolima nikad nisam koristio bilo kakvu mast. Nije mi trebalo, nisam imao nikakvih problema. A ako me neko pita za savet-rekao bih samo mast koja je namenjena za kleme. Ili ništa. Jer ne znam šta sve ima u drugim mastima. Masti ne reaguju sa gvoždjem, čelikom... Ali da li se to dešava sa mesingom, olovom...? Poznat je slučaj sa pastom za lemljenje "cinol" da hoće da nagrize bakar na štampanoj ploči ako se ne ukloni. Dobra je za čišćenje. Ali samo za to. Nakon toga obavezno se uklanja.
Možda ima još neka reč da se napiše, ali mislim da je i ovo dovoljno. Mnogi će se pronaći u ovim redovima i proveriti kontakte pred zimu.
Joše jedna misterija i zabluda je rešena.
P.S. Slika na kojoj se vidi pri dnu izvoda pojava bakar sulfata zbog isticanja elektrolita.





P.S.2
Pošto znam da većina čitalaca ovog bloga i onih koji prate šta sve se na njemu objavi ne čita odgovore na postavljena pitanja od strane istih, odlučio sam da tri veoma precizna, konkretna i svestrana odgovora postavim ispod ovog posta. Tako dobar i precizan odgovor je dao moj "drug po blogu" i vrsni poznavalac motornih ulja i maziva, vlasnik bloga http://motornaulja.blogspot.com/. Čak i ja koji odlično poznajem olovne akumulatore i sve što je vezano za njih nisam znao za neke pojedinosti. S toga, evo sva tri odgovora na pitanje jednog od čitalavcakoji je pitao kak se pravilno održavaju kleme na akumulatoru. Možda će odgovori koji je dao Steva izgledati komplikovano i nerazumljivo, ali su to jedine prave, tačne informacije. Da se reše "sve misterije i zablude" oko akumulatora.
*******************************
Mislim da je ovde mesto za odgovor na pitanje čime održavati kleme i polove akumulatorske baterije (AB).
O ovome bi moglao da pišem danima (serijal tekstova na blogu) ali kako nisam ni stigao do mazivih masti (i neizvesno je kad ću i da li ću) ovde samo najosnovnije (i sa aspekta AB a ne maziva).
Osim čišćenja (kako je lepo objašnjeno u tekstu, samo napomena da kod akumulatora sa održavanjem (čepovima) pri ispiranju sa NaHCO3 treba dodatno zaštititi kape ćelija (lepljiva traka ili tako nešto).
Čime premazivati kontakte na AB?
Vazelin je solidno rešenje. Mana? Rastapa se na oko 60°C.
WD 40 je isuviše univerzalan za ovu namenu. No i specijalni sprejevi (pomenuti Wurth ali ima i boljih ako nisu isti, npr. Kluber) NISU (kako reklama tvrdi) trajno rešenje ... nisu čak ni dugoročno. Možda njihova zaštita potraje mesec-dva (sami polovi i kleme iznutra i svih 3-4).
Doduše, verovatno su idealni za zaštitu samih polova ("stubića") jer se (idealno) nanose u tankom sloju.
Obične mazive masti ("kolomasti", "tovatne masti", auuu, groznih li izraza) su tek zadovoljavajuća rešenja, a Ca masti ("tovatne") su čak i malko bolje od Li ali nije od većeg značaja (suprotno uvreženom, otpornije su na vlagu). Treba koristiti isključivo masti koje NISU EP (bez aditiva za Ekstremne Pritiske).
Tzv. "grafitne" masti deluju kao idealno rešenje (grafit je provodan) ali nije baš tako te ispunjavaju samo deo potrebnog i čak i nisu idealne.
Idealno je koristiti "dielektrične" masti (dielectric grease) najčešće (ali ne i isključivo) silikonske.
Skupe su i slabije dostupne. Osim toga njihove osobine su bitnije za npr. svećice (kontakt u kapi) i uopšte kontakte ali (naravno) i kod AB (mali naponi ali velike struje) jesu idealne.
U njihovom nedostatku, specijalne masti za polove AB (obično na bazi CaCO3 kao zgušljivača) su najbolje rešenje (Wurth, Liqui Moly - verovantno ni jedni ni drugi ne proizvode nego neka od kompanija kojima su specijalnost specifična maziva, naročito masti, možda je i isti proizvod ali nema dovoljno informacija za potvrdu).
Iako navode konzistenciju NLGI 2 ove su masti nešto "tvrđe" i blizu su "trojci" ("2,5" bar po navodima LM).
Mana im je što su otporne tek do +60°C ali sa tačkom kapanja nešto višom pa su malo bolji izbor od vazelina.
Još bolje rešenje je nešto kao Modričina Elkoma (silikagel kao ugušnjivač sa koloidnim grafitom), možda čak i idealno rešenje (e još kad bi bilo u tubama kao što nije).
Najvažnije je kako koristiti ove masti ali o tome u sledećem komentaru (verovatno je i ovo na granici maksimalne dužine istog).
****************************************
Kako koristiti?
Prvo da naglasim:
"Dielektrične" mazive masti, specijalne masti za izvode AB i vazelin su električni IZOLATORI
Sad će mnogi pitati: o čemu ovaj trabunja?
Znam da se protivi "zdravoj logici i pameću" pa i onome naučenom u školi ali u struci (uvek) važi pravilo: malo znanja - opasna je stvar.
Dakle, ne mogu vas u par rečenica ubediti da je tako, ali izguglajte ako mi ne verujete na reč.
Kod kontakta se ovim dobija manji prelazni otpor!
Kad smo to rešili, sledi "kratko" uputstvo.
Problemi idu ozozdo pa na gore (od većih ka manjim).
Najveći problem je tzv. "puzanje elektrolita". Više izražen kod klasičnih AB ali ni sa Ca-Ca se nećete spasiti istog.
1) Zato mast (vazelin), najbolje iz tubice, nanesite oko osnove izvoda i na dnu kleme (tanje). Ovo uradite tek posle dva, ako radite pod dva.
2) na samom kontaktu je poželjan (iako se slažem sa Mišom da nije i obavezan) tanak sloj maziva. Treba vam jako malo, možda gram-dva ili manje, a sprejevi su ovde od koristi (pa čak i "čuveni" WD-40). Nanesite i dobro razmažite, nekoliko puta klemu stavite i izvadite (ne pritiskajte, bitno je da mazivo bude ravnomerno nanešeno u što tanjem sloju inače je kontraproduktivno).
3) Obavezno kao i pod 1 (pod 2 pomaže zbog manjeg prelaznog otpora ali nije od tolikog značaja, po meni, ali 1 i 3 najviše sprečavaju koroziju).
Dakle, kada su kleme nameštene, ne škrtarite nego polove i kleme (spolja komplet) dobro "namažite" ... kao Božićnu ćurku pre ubacivanja u furunu.
I to je to. Uradite 1-2 puta po sezoni, ne treba vam mnogo, tuba od 50ml (ili g) će vam poslužiti 2-3 godine ili bar jednu sezonu ako imate dva akumulatora prosečne veličine.
Ovo mu dođe kao "tačka na i" u održavanju akumulatora. Ponavljam, sam kontakt nije kritičan ako je dobro očišćen i "dobro leži" ali mazivo i tu može pomoći (i sprečiti ono malo korozije, koja i nije baš izvesna ako je "odozgo" "natopljeno".
Pod 3) uradite i ako imate plastične kape (onda možete i u tanjem sloju, ali obavezno!).
Nije nešto što rešava sve probleme nego je samo jagoda na šlagu torte, AB treba pre svega održavati po drugim pitanjima (čega na blogu ima u izobilju).
Pozdrav! 
************************************
Kao zaključak:
Zaštita polova (izvoda) AB i klema nije "obavezan sastav" ali jeste finesa u održavanju akumulatorskih baterija. Za automobile, garažirane i koji se kreću samo ulicama ne toliko neophodno. Za terenska vozila, poljoprivredne mašine i slično, veoma preporučljivo. Ako ste imali problema ove vrste (kristali olovo sulfata, beli) obavezno primenite proceduru.
Ako ne možete nabaviti (gore navedene) specijalne masti, tehnički vazelin je sasvim dovoljan. Specijalne proizvode bi trebali da koriste veći vozni parkovi, naročito ako su u pitanju radne mašine ili mešoviti vozni parkovi. Rukovodioci istih bi trebali da stupe u kontakt sa proizvođačima.
Koliko je neophodno? Miša nije koristio, ja lično ponekad (vazelin) pre svega u zimskom periodu. Ne treba zaboraviti da se vazelin topi na 60°C ali je već od 40 razmekšan i ne zadržava se dugo (jedva malo duže od sprejeva). Kratkoročno ćete problem rešiti i sa WD 40 ali ne i obezbediti dužu zaštitu, naročito spoljnih površina. Koroziju ne izaziva bar ne ako se radi o klemama od olovnih legura. Kleme od mesinga (uopšte) izbegavajte! Ako ih već imate, posebno se preporučuje zaštita jer je veća verovatnoća da ćete imati razne probleme u vezi korozije (i kontaktnu pride).