Trebalo bi još jednom da pojasnim definicije načina punjenja akumulatora koji su najčešće u upotrebi, a to su :
-konstantnim naponom (IU karakteristika)
-konstantnom strujom
Najčešći (ali ne i jedini) način punjenja akumulatora je konstantnim naponom. To se može skoro svuda naći kako glavni način punjenja. Najprostije rečeno, zada se neka krajnja vrednost napona za punjenje npr. 15 V. Naravno, odredi se i struja punjenja ali ona sad nije od prvenstvenog značaja. Dakle, pretpostavimo da je akumulator poluispražnjen (ili polupun, zavisi kako ko gleda na stvari u životu) a to ja slučaj kod najvećeg broja akumulatora. Neka je kapacitet npr 60Ah. Parametri za punjenje su: struja je 3A i krajnji napon 15V. Uzeo sam ove vrednosti jer tako se mogu puniti skoro svi akumulatori pa je lako za razumevanje. Dakle, napon počinje da raste, struja je u početku konstantna. Posle nekoliko sati napon se približava zadatoj granici od 15V. Tada struja počinje polako da pada ispod početne granice od 3A. Kada je napon skoro ili tačno 15V struja je na kraju punjenja veoma mala, ispod 0,5A. To bi u najkraćem bila definicija punjenja konstantnim naponom. A zašto IU karakteristika? Zbog toga što je u početku stalna struja (I) do neke granice, ali sa približavanjem zadatom naponu (15V), struja pada pa je napon konstantan(U).
Postoji i IUI karakteristika. Takvu karakteristiku imaju malo kvalitetniji punjači (mislim na one "inteligentne" kako ih prodaju, mada takav može veoma lako de se napravi). Kada dođe do kraja punjenje, tada se ponovo prelazi na konstantnu struju ali je tada struja veoma mala, u zavisnosti od punjača (ili od ručnog podešavanja) reda nekoliko desetina mA ("float punjenje"). Napon je tada u granicama 13,5-13,8V. To je dovoljno da se stalno drži akumulator u maksimalno napunjenom stanju a bez mogućnosti od oštećenja (prepunjavanja). Na to su izuzetno osetljivi VRLA akumulatori (AGM i gel).
Evo odličnog grafičkog prikaza za sve gore napisano:
Vrednosti su drugačije nego moj primer što nije ni bitno.
Drugi i najčešći način punjenja je konstantnom strujom. Sa ovim načinom punjenja se mora biti pažljiv jer se može oštetiti akumulator!!! Međutim, taj način je najdelotvorniji za mnoge boljke olovnih akumulatora naročito za sulfatizaciju. Uzeću isti primer od malo pre. Punjenje počinje sa 3 A i napon počinje da raste. Međutim, napon ne pada blizu zadate granice ako nije ograničen!!! Struja je uvek konstantna bez obzira na visinu napona!!! Tako može da pređe i 16V pa i više kod loših (sulfatiziovanih i onih sa oštećenim pločama-dizel i taksi vozila). Ipak se to neće desiti kod solidnih akumulatora koji su samo ispražnjeni. Napon može da ode i do 16V ali bi onda, posle nekog vremena morao da počne da pada, pošto je struja ograničena. Ako se desi taj pad napona (nije veliki, možda 30-40 mV u toku jednog sata), to je dobra dokaz da se akumulator oporavlja. Kristali olovo sulfata se rastvaraju, struja je UVEK 3A (ili već koliko se podesi) a napon pada. Ipak se može ograničiti napon na npr. 16, 5V da ne bi otišao preko te granice. Mnogi će pomisliti da se može oštetiti akumulator tako velikim naponom. Ne!!! Ako je struja mala neće se desiti išta. Mnogo je veća korist od štete. Naravno, struju bi trebalo podesiti za svaki kapacitet akumulatora. Stalne struje od npr. 2-3A nisu velike za akumulatore do nekih 60Ah. Veći akumulatori podnose veće konstantne struje. Neko pravilo je da se ne ide preko C/20 jačine struje (akumulator 100Ah trpi stalnu struju od 5A).
Punjenje konstantnom strujom je moguće SAMO punjačima koji imaju kontinualnu regulaciju oba parametra. "Inteligentnim" punjačima je to nemoguće uraditi jer oni imaju unapred zadate vrednosti. U prevodu-što je to je! Naravno, postoje punjači koji su SAMO izvori konstantne struje. Kod njih je moguće podešavanje od npr. 0-5A, a napon se ograničava time što ima prekidač kad da se isključi punjenje (npr. 15 ili 16 volti). Kada akumulator dođe do granice od 16V punjenje se isključi-potpuno. Za razliku od konstantnog napona gde punjenje ostaje malom strujom.
Kod sulfatizovanih akumulatora koji se pune konstantnom srtujom naglo skoči napon preko 20V!!! ali se ubrzo vrati na neku normalnu granicu, iako je struja ograničena na samom npr 2A. Ako napon ostane na 20V ili tu negde velika je verovatnoća da je neka ćelija u "otvorenom spoju". To je boljka kalcijumskih akumulatora (totalno nepoznato kod antimonskih akumulatora). Ima i slučaja da napon se vrati na nekih 15V, pa čak posle malo i počne da raste, i tu ostane a to je dokaz da su ploče najverovatnije dosta oštećene-korozija pozitivne rešeteke ili uništenje aktivnog materijala (česte i kratke ralacije, gradska vožnja, nedovoljno punjenje alternatora-taksi vozila).
Kako god, i jedan i drugi način punjenja su dobri. Naravno, punjenje konstantnom strujom je bolje za stare i dotrajale akumulatore. Taj način može da udahne još koji mesec života akumulatoru. Međutim, ako su ploče uništene i ako je nastupila prevelika korozija pozitivne rešetke uz možda nedostatak vode u ćelijama...
Tu ne pomaže ništa.
Ko drugačije kaže hoće da prevari narod i uzme novac.
Sulfatizovanim akumulatorima (oni koji su baš dugo stajali u polu ili potpuno ispražnjenom stanju, a takvih je u 70-80% vozila svih tipova) ne može se mnogo pomoći. Nikakvi impulsni punjači, konstantne struje, desulfatizatori, natrijum sulfat, magnezijum sulfat, EDTA, veliki naponi a male struje, elektronika, hemija, regeneratori, "udaranje" ploča impulsima od 100 ampera...
NIŠTA ne pomaže.
NIŠTA.
Kada bi ljudi malo bolje poznavali hemiju (ni ja nisam neki stručnjak), uvideli bi da je potrebno STRAHOVITO MNOGO energije uložiti (električne ili hemijske) da bi se razbila veza u molekulu olovo sulfata-PbSO4. Veze u tom molekulu koji se nalazi DUBOKO u olovnoj ploči (naročito negativnoj), pa ako je još kristal takozvanog trećeg reda (prvi i drugi se mogu RELATIVNO lako razbiti), su neraskidive za sve poznate metode desulfatizacije. MOŽE se pomoći ali samo DONEKLE.
Sve što bih drugačije rekao (ili bilo ko drugi) je LAŽ.
-konstantnim naponom (IU karakteristika)
-konstantnom strujom
Najčešći (ali ne i jedini) način punjenja akumulatora je konstantnim naponom. To se može skoro svuda naći kako glavni način punjenja. Najprostije rečeno, zada se neka krajnja vrednost napona za punjenje npr. 15 V. Naravno, odredi se i struja punjenja ali ona sad nije od prvenstvenog značaja. Dakle, pretpostavimo da je akumulator poluispražnjen (ili polupun, zavisi kako ko gleda na stvari u životu) a to ja slučaj kod najvećeg broja akumulatora. Neka je kapacitet npr 60Ah. Parametri za punjenje su: struja je 3A i krajnji napon 15V. Uzeo sam ove vrednosti jer tako se mogu puniti skoro svi akumulatori pa je lako za razumevanje. Dakle, napon počinje da raste, struja je u početku konstantna. Posle nekoliko sati napon se približava zadatoj granici od 15V. Tada struja počinje polako da pada ispod početne granice od 3A. Kada je napon skoro ili tačno 15V struja je na kraju punjenja veoma mala, ispod 0,5A. To bi u najkraćem bila definicija punjenja konstantnim naponom. A zašto IU karakteristika? Zbog toga što je u početku stalna struja (I) do neke granice, ali sa približavanjem zadatom naponu (15V), struja pada pa je napon konstantan(U).
Postoji i IUI karakteristika. Takvu karakteristiku imaju malo kvalitetniji punjači (mislim na one "inteligentne" kako ih prodaju, mada takav može veoma lako de se napravi). Kada dođe do kraja punjenje, tada se ponovo prelazi na konstantnu struju ali je tada struja veoma mala, u zavisnosti od punjača (ili od ručnog podešavanja) reda nekoliko desetina mA ("float punjenje"). Napon je tada u granicama 13,5-13,8V. To je dovoljno da se stalno drži akumulator u maksimalno napunjenom stanju a bez mogućnosti od oštećenja (prepunjavanja). Na to su izuzetno osetljivi VRLA akumulatori (AGM i gel).
Evo odličnog grafičkog prikaza za sve gore napisano:
Vrednosti su drugačije nego moj primer što nije ni bitno.
Drugi i najčešći način punjenja je konstantnom strujom. Sa ovim načinom punjenja se mora biti pažljiv jer se može oštetiti akumulator!!! Međutim, taj način je najdelotvorniji za mnoge boljke olovnih akumulatora naročito za sulfatizaciju. Uzeću isti primer od malo pre. Punjenje počinje sa 3 A i napon počinje da raste. Međutim, napon ne pada blizu zadate granice ako nije ograničen!!! Struja je uvek konstantna bez obzira na visinu napona!!! Tako može da pređe i 16V pa i više kod loših (sulfatiziovanih i onih sa oštećenim pločama-dizel i taksi vozila). Ipak se to neće desiti kod solidnih akumulatora koji su samo ispražnjeni. Napon može da ode i do 16V ali bi onda, posle nekog vremena morao da počne da pada, pošto je struja ograničena. Ako se desi taj pad napona (nije veliki, možda 30-40 mV u toku jednog sata), to je dobra dokaz da se akumulator oporavlja. Kristali olovo sulfata se rastvaraju, struja je UVEK 3A (ili već koliko se podesi) a napon pada. Ipak se može ograničiti napon na npr. 16, 5V da ne bi otišao preko te granice. Mnogi će pomisliti da se može oštetiti akumulator tako velikim naponom. Ne!!! Ako je struja mala neće se desiti išta. Mnogo je veća korist od štete. Naravno, struju bi trebalo podesiti za svaki kapacitet akumulatora. Stalne struje od npr. 2-3A nisu velike za akumulatore do nekih 60Ah. Veći akumulatori podnose veće konstantne struje. Neko pravilo je da se ne ide preko C/20 jačine struje (akumulator 100Ah trpi stalnu struju od 5A).
Punjenje konstantnom strujom je moguće SAMO punjačima koji imaju kontinualnu regulaciju oba parametra. "Inteligentnim" punjačima je to nemoguće uraditi jer oni imaju unapred zadate vrednosti. U prevodu-što je to je! Naravno, postoje punjači koji su SAMO izvori konstantne struje. Kod njih je moguće podešavanje od npr. 0-5A, a napon se ograničava time što ima prekidač kad da se isključi punjenje (npr. 15 ili 16 volti). Kada akumulator dođe do granice od 16V punjenje se isključi-potpuno. Za razliku od konstantnog napona gde punjenje ostaje malom strujom.
Kod sulfatizovanih akumulatora koji se pune konstantnom srtujom naglo skoči napon preko 20V!!! ali se ubrzo vrati na neku normalnu granicu, iako je struja ograničena na samom npr 2A. Ako napon ostane na 20V ili tu negde velika je verovatnoća da je neka ćelija u "otvorenom spoju". To je boljka kalcijumskih akumulatora (totalno nepoznato kod antimonskih akumulatora). Ima i slučaja da napon se vrati na nekih 15V, pa čak posle malo i počne da raste, i tu ostane a to je dokaz da su ploče najverovatnije dosta oštećene-korozija pozitivne rešeteke ili uništenje aktivnog materijala (česte i kratke ralacije, gradska vožnja, nedovoljno punjenje alternatora-taksi vozila).
Kako god, i jedan i drugi način punjenja su dobri. Naravno, punjenje konstantnom strujom je bolje za stare i dotrajale akumulatore. Taj način može da udahne još koji mesec života akumulatoru. Međutim, ako su ploče uništene i ako je nastupila prevelika korozija pozitivne rešetke uz možda nedostatak vode u ćelijama...
Tu ne pomaže ništa.
Ko drugačije kaže hoće da prevari narod i uzme novac.
Sulfatizovanim akumulatorima (oni koji su baš dugo stajali u polu ili potpuno ispražnjenom stanju, a takvih je u 70-80% vozila svih tipova) ne može se mnogo pomoći. Nikakvi impulsni punjači, konstantne struje, desulfatizatori, natrijum sulfat, magnezijum sulfat, EDTA, veliki naponi a male struje, elektronika, hemija, regeneratori, "udaranje" ploča impulsima od 100 ampera...
NIŠTA ne pomaže.
NIŠTA.
Kada bi ljudi malo bolje poznavali hemiju (ni ja nisam neki stručnjak), uvideli bi da je potrebno STRAHOVITO MNOGO energije uložiti (električne ili hemijske) da bi se razbila veza u molekulu olovo sulfata-PbSO4. Veze u tom molekulu koji se nalazi DUBOKO u olovnoj ploči (naročito negativnoj), pa ako je još kristal takozvanog trećeg reda (prvi i drugi se mogu RELATIVNO lako razbiti), su neraskidive za sve poznate metode desulfatizacije. MOŽE se pomoći ali samo DONEKLE.
Sve što bih drugačije rekao (ili bilo ko drugi) je LAŽ.
Punio sam ovih dana onaj Black Horse koji sam pomenuo u prethodnom postu, pa me zanima da li sam ispravno postupio i da li je akumulator potpuno pun, u pitanju je Black Horse 45Ah 400CCA proizveden 2005 koji mi je drug dao prosle godine kao los, jer je kupio nov. Koliko znam, kod njega nije nikada potpuno praznjen i nije imao sa njim problema nikada osim poslednje zime (2012/2013) kada ga je vadio iz auta i drzao u stanu, i dopunjavao par puta.
ОдговориИзбришиKada sam ga dobio, pre godinu dana video sam da nema dovoljno elektrolita (ravnomerno u svim celijama) i dolio sam oko pola litra destilovane vode, dopunio ga i ugradio u auto i radio je bez greske, pa sam ga prekjuce izvadio da ga dopunim posto se auto ne vozi. Napon je bio 12.05V, a struja pri prikljucenju na punjac 1.45A sa tendencijom opadanja i vec posle 10 minuta se stabilizovao na 12.85V i 0.95A.
Do nekih 14.5V je drzao tu struju, a onda je postepeno opadala do 0.65A gde se zadrzala do kraja, do napona 15.10V koji dalje nije povecavao i tu sam ga ostavio jos neko vreme da izvrsi ekvalizaciju, dalje se napon nije povecavao, niti je struja opadala, ukupno je oko 50 sati bio na punjacu, bio je potpuno hladan, a bometar je pokazivao jednaku gustinu svih celija, mada mu ne verujem, jer koji god akumulator ispitam pokazuje 1.225 do 1.250, i to svaki put razlicito, a to mi je sumnjivo, moram kupiti nov.
Posle 6 sati stajanja napon je 12.99V, sacekacu do sutra, pa cu izmeriti ponovo. Moje pitanje je da li sam sve dobro uradio i da li je ispravno napunjen ?
Veliki pozdrav iz Nisa
Posle 12h napon je bio 12.80V, a posle 24h je 12.71V.
ОдговориИзбришиAko si pažljivo čitao moj blog, bar tako kažeš, onda si morao da naiđeš na post gde ja DETALJNO obrazlažem sve oko ekvalizacije-ujednačavanja. Toliko detaljno da tako nešto NIGDE ne može da se nađe u literaturi. Bar ne na jednom mestu. Inače, samo ujednačavanje je TOTALNO nepoznat pojam za ljude a tiče se ispravnog održavanja akumulatora. Javljali su mi se ljudi koji su mi rekli da znaju mnogo stvari oko akumulatora ali da nikad nisu čuli za tako nešto-ekvalizaciju.
ОдговориИзбришиDakle...
Neću da se ponavljam, sve što te zanima oko te teme ima na ovom mestu: http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/06/ekvalizacija-ujednacavanje.html
Tu ćeš da nađeš sve što te zamnima: kako se to radi, kojim naponom, koliko vremena, koja gustina je potrebna da bude u ćelijama, koliko je makslimalno dozvoljeno odstupanje između ćelija... I još mnogo toga.
Preporuka 1: ako već želiš da se baviš akumulatorima nabavi korektan bometar. Izgleda da taj nije baš dobar.
Preporuka 2: Ekvalizacija se radi izvorom KONSTANTNE struje. Ako strudiraš elektroniku ne bih onda smeo da ti objašnjavam šta to znači.
Preporuka 3: gustina elektroilta je dobar ALI NE I DOVOLJAN pokazatelj stanja akumulatora.
Mnogo slučajeva sam imao u praksi da je gustina dobra a ploče je zahvatila korozija.
Dovoljno je da sam izvedeš zaključak iz svega ovog. I da još jednom pročitaš ono oko ekvalizacije.
Hvala puno na odgovoru.
ОдговориИзбришиProcitao sam sve, i to po par puta, i posto me je zainteresovala cela prica oko akumulatora i zeleo bih malo ozbiljnije da udjem u to, resio sam sa drugom da napravimo pravi, profesionalni punjac sa regulacijom struje 0-5A i napona 0-20V, sa ugradjenim desulfatizatorom koji ce se ukljucivati posebnim prekidacem, i vec smo krenuli u izradu. Kostace preko 100e ali mi nije zao, hocu da imam kvalitetan uredjaj koji ce pruziti pun tretman akumulatoru. Dobar bometar se podrazumeva i njega cu nabaviti sto pre.
Punjac koji trenutno koristim je 35 god. star makedonski "ElektroBitola" i u principu sam zadovoljan njime, jedino sto je bez ikakve regulacije, ali zanimljivo, da i pored toga ne puni maksimalnom strujom nikad, vec max 1.5-2A i brzo obara ispod 1A, iako daje 5A, provereno vise puta jer sam isprobavao razne potrosace njime.
Sada punim Black Horse 55Ah 480CCA iz drugog auta, proizveden krajem 2012 (imam i treci, u njemu je Varta Blue Dynamic 60Ah 540CCA) i ista je situacija kao sa prethodnim, struju drzi ceo dan na 0.65A, a napon je trenutno 14.85V, ostavicu ga do sutra popodne i to ce mu biti oko 48 sati na punjacu.
Struja je i dalje 0.65A, a napon 14.89V, zasto ovako sporo dize napon, ovaj manji je drzao 15.10V, a posle 44h ima 12.68V ?
ОдговориИзбришиPa mi se razumesmo da je popravka bilo kog uređaja na daljinu nemoguća i nezahvalna. Obzirom da nisi kovač ili pekar, malo razmisli šta bi to moglo da bude. Zamisli, meni NIKO NIKAD NI JEDNOM rečenicom nije pomogao da sve ovo naučim i usavršim. Zato, malo eksperimenta neće da škodi. Daću ti jednu smernicu: verovatno je untrašnji otpor tog akumulatora veći nego onog drugog. Aaaa? Omov zakon na delu. Ili tako nešto.
ОдговориИзбришиJasno je to da je veci unutrasnji otpor, nego sam mislio na razlog toga, da nisu ploce sulfatizirane previse, posto nije dizao napon preko te vrednosti iskljucio sam ga jer je bio na punjacu 65 sati na maloj struji.
ОдговориИзбришиPosle 4h od iskljucenja napon je 12.84V, a na ovom drugom od 45Ah posle 3 dana je 12.68V i dalje.