Trebalo bi još jednom da pojasnim definicije načina punjenja akumulatora koji su najčešće u upotrebi, a to su :
-konstantnim naponom (IU karakteristika)
-konstantnom strujom
Najčešći (ali ne i jedini) način punjenja akumulatora je konstantnim naponom. To se može skoro svuda naći kako glavni način punjenja. Najprostije rečeno, zada se neka krajnja vrednost napona za punjenje npr. 15 V. Naravno, odredi se i struja punjenja ali ona sad nije od prvenstvenog značaja. Dakle, pretpostavimo da je akumulator poluispražnjen (ili polupun, zavisi kako ko gleda na stvari u životu) a to ja slučaj kod najvećeg broja akumulatora. Neka je kapacitet npr 60Ah. Parametri za punjenje su: struja je 3A i krajnji napon 15V. Uzeo sam ove vrednosti jer tako se mogu puniti skoro svi akumulatori pa je lako za razumevanje. Dakle, napon počinje da raste, struja je u početku konstantna. Posle nekoliko sati napon se približava zadatoj granici od 15V. Tada struja počinje polako da pada ispod početne granice od 3A. Kada je napon skoro ili tačno 15V struja je na kraju punjenja veoma mala, ispod 0,5A. To bi u najkraćem bila definicija punjenja konstantnim naponom. A zašto IU karakteristika? Zbog toga što je u početku stalna struja (I) do neke granice, ali sa približavanjem zadatom naponu (15V), struja pada pa je napon konstantan(U).
Postoji i IUI karakteristika. Takvu karakteristiku imaju malo kvalitetniji punjači (mislim na one "inteligentne" kako ih prodaju, mada takav može veoma lako de se napravi). Kada dođe do kraja punjenje, tada se ponovo prelazi na konstantnu struju ali je tada struja veoma mala, u zavisnosti od punjača (ili od ručnog podešavanja) reda nekoliko desetina mA ("float punjenje"). Napon je tada u granicama 13,5-13,8V. To je dovoljno da se stalno drži akumulator u maksimalno napunjenom stanju a bez mogućnosti od oštećenja (prepunjavanja). Na to su izuzetno osetljivi VRLA akumulatori (AGM i gel).
Evo odličnog grafičkog prikaza za sve gore napisano:
Vrednosti su drugačije nego moj primer što nije ni bitno.
Drugi i najčešći način punjenja je konstantnom strujom. Sa ovim načinom punjenja se mora biti pažljiv jer se može oštetiti akumulator!!! Međutim, taj način je najdelotvorniji za mnoge boljke olovnih akumulatora naročito za sulfatizaciju. Uzeću isti primer od malo pre. Punjenje počinje sa 3 A i napon počinje da raste. Međutim, napon ne pada blizu zadate granice ako nije ograničen!!! Struja je uvek konstantna bez obzira na visinu napona!!! Tako može da pređe i 16V pa i više kod loših (sulfatiziovanih i onih sa oštećenim pločama-dizel i taksi vozila). Ipak se to neće desiti kod solidnih akumulatora koji su samo ispražnjeni. Napon može da ode i do 16V ali bi onda, posle nekog vremena morao da počne da pada, pošto je struja ograničena. Ako se desi taj pad napona (nije veliki, možda 30-40 mV u toku jednog sata), to je dobra dokaz da se akumulator oporavlja. Kristali olovo sulfata se rastvaraju, struja je UVEK 3A (ili već koliko se podesi) a napon pada. Ipak se može ograničiti napon na npr. 16, 5V da ne bi otišao preko te granice. Mnogi će pomisliti da se može oštetiti akumulator tako velikim naponom. Ne!!! Ako je struja mala neće se desiti išta. Mnogo je veća korist od štete. Naravno, struju bi trebalo podesiti za svaki kapacitet akumulatora. Stalne struje od npr. 2-3A nisu velike za akumulatore do nekih 60Ah. Veći akumulatori podnose veće konstantne struje. Neko pravilo je da se ne ide preko C/20 jačine struje (akumulator 100Ah trpi stalnu struju od 5A).
Punjenje konstantnom strujom je moguće SAMO punjačima koji imaju kontinualnu regulaciju oba parametra. "Inteligentnim" punjačima je to nemoguće uraditi jer oni imaju unapred zadate vrednosti. U prevodu-što je to je! Naravno, postoje punjači koji su SAMO izvori konstantne struje. Kod njih je moguće podešavanje od npr. 0-5A, a napon se ograničava time što ima prekidač kad da se isključi punjenje (npr. 15 ili 16 volti). Kada akumulator dođe do granice od 16V punjenje se isključi-potpuno. Za razliku od konstantnog napona gde punjenje ostaje malom strujom.
Kod sulfatizovanih akumulatora koji se pune konstantnom srtujom naglo skoči napon preko 20V!!! ali se ubrzo vrati na neku normalnu granicu, iako je struja ograničena na samom npr 2A. Ako napon ostane na 20V ili tu negde velika je verovatnoća da je neka ćelija u "otvorenom spoju". To je boljka kalcijumskih akumulatora (totalno nepoznato kod antimonskih akumulatora). Ima i slučaja da napon se vrati na nekih 15V, pa čak posle malo i počne da raste, i tu ostane a to je dokaz da su ploče najverovatnije dosta oštećene-korozija pozitivne rešeteke ili uništenje aktivnog materijala (česte i kratke ralacije, gradska vožnja, nedovoljno punjenje alternatora-taksi vozila).
Kako god, i jedan i drugi način punjenja su dobri. Naravno, punjenje konstantnom strujom je bolje za stare i dotrajale akumulatore. Taj način može da udahne još koji mesec života akumulatoru. Međutim, ako su ploče uništene i ako je nastupila prevelika korozija pozitivne rešetke uz možda nedostatak vode u ćelijama...
Tu ne pomaže ništa.
Ko drugačije kaže hoće da prevari narod i uzme novac.
Sulfatizovanim akumulatorima (oni koji su baš dugo stajali u polu ili potpuno ispražnjenom stanju, a takvih je u 70-80% vozila svih tipova) ne može se mnogo pomoći. Nikakvi impulsni punjači, konstantne struje, desulfatizatori, natrijum sulfat, magnezijum sulfat, EDTA, veliki naponi a male struje, elektronika, hemija, regeneratori, "udaranje" ploča impulsima od 100 ampera...
NIŠTA ne pomaže.
NIŠTA.
Kada bi ljudi malo bolje poznavali hemiju (ni ja nisam neki stručnjak), uvideli bi da je potrebno STRAHOVITO MNOGO energije uložiti (električne ili hemijske) da bi se razbila veza u molekulu olovo sulfata-PbSO4. Veze u tom molekulu koji se nalazi DUBOKO u olovnoj ploči (naročito negativnoj), pa ako je još kristal takozvanog trećeg reda (prvi i drugi se mogu RELATIVNO lako razbiti), su neraskidive za sve poznate metode desulfatizacije. MOŽE se pomoći ali samo DONEKLE.
Sve što bih drugačije rekao (ili bilo ko drugi) je LAŽ.
-konstantnim naponom (IU karakteristika)
-konstantnom strujom
Najčešći (ali ne i jedini) način punjenja akumulatora je konstantnim naponom. To se može skoro svuda naći kako glavni način punjenja. Najprostije rečeno, zada se neka krajnja vrednost napona za punjenje npr. 15 V. Naravno, odredi se i struja punjenja ali ona sad nije od prvenstvenog značaja. Dakle, pretpostavimo da je akumulator poluispražnjen (ili polupun, zavisi kako ko gleda na stvari u životu) a to ja slučaj kod najvećeg broja akumulatora. Neka je kapacitet npr 60Ah. Parametri za punjenje su: struja je 3A i krajnji napon 15V. Uzeo sam ove vrednosti jer tako se mogu puniti skoro svi akumulatori pa je lako za razumevanje. Dakle, napon počinje da raste, struja je u početku konstantna. Posle nekoliko sati napon se približava zadatoj granici od 15V. Tada struja počinje polako da pada ispod početne granice od 3A. Kada je napon skoro ili tačno 15V struja je na kraju punjenja veoma mala, ispod 0,5A. To bi u najkraćem bila definicija punjenja konstantnim naponom. A zašto IU karakteristika? Zbog toga što je u početku stalna struja (I) do neke granice, ali sa približavanjem zadatom naponu (15V), struja pada pa je napon konstantan(U).
Postoji i IUI karakteristika. Takvu karakteristiku imaju malo kvalitetniji punjači (mislim na one "inteligentne" kako ih prodaju, mada takav može veoma lako de se napravi). Kada dođe do kraja punjenje, tada se ponovo prelazi na konstantnu struju ali je tada struja veoma mala, u zavisnosti od punjača (ili od ručnog podešavanja) reda nekoliko desetina mA ("float punjenje"). Napon je tada u granicama 13,5-13,8V. To je dovoljno da se stalno drži akumulator u maksimalno napunjenom stanju a bez mogućnosti od oštećenja (prepunjavanja). Na to su izuzetno osetljivi VRLA akumulatori (AGM i gel).
Evo odličnog grafičkog prikaza za sve gore napisano:
Vrednosti su drugačije nego moj primer što nije ni bitno.
Drugi i najčešći način punjenja je konstantnom strujom. Sa ovim načinom punjenja se mora biti pažljiv jer se može oštetiti akumulator!!! Međutim, taj način je najdelotvorniji za mnoge boljke olovnih akumulatora naročito za sulfatizaciju. Uzeću isti primer od malo pre. Punjenje počinje sa 3 A i napon počinje da raste. Međutim, napon ne pada blizu zadate granice ako nije ograničen!!! Struja je uvek konstantna bez obzira na visinu napona!!! Tako može da pređe i 16V pa i više kod loših (sulfatiziovanih i onih sa oštećenim pločama-dizel i taksi vozila). Ipak se to neće desiti kod solidnih akumulatora koji su samo ispražnjeni. Napon može da ode i do 16V ali bi onda, posle nekog vremena morao da počne da pada, pošto je struja ograničena. Ako se desi taj pad napona (nije veliki, možda 30-40 mV u toku jednog sata), to je dobra dokaz da se akumulator oporavlja. Kristali olovo sulfata se rastvaraju, struja je UVEK 3A (ili već koliko se podesi) a napon pada. Ipak se može ograničiti napon na npr. 16, 5V da ne bi otišao preko te granice. Mnogi će pomisliti da se može oštetiti akumulator tako velikim naponom. Ne!!! Ako je struja mala neće se desiti išta. Mnogo je veća korist od štete. Naravno, struju bi trebalo podesiti za svaki kapacitet akumulatora. Stalne struje od npr. 2-3A nisu velike za akumulatore do nekih 60Ah. Veći akumulatori podnose veće konstantne struje. Neko pravilo je da se ne ide preko C/20 jačine struje (akumulator 100Ah trpi stalnu struju od 5A).
Punjenje konstantnom strujom je moguće SAMO punjačima koji imaju kontinualnu regulaciju oba parametra. "Inteligentnim" punjačima je to nemoguće uraditi jer oni imaju unapred zadate vrednosti. U prevodu-što je to je! Naravno, postoje punjači koji su SAMO izvori konstantne struje. Kod njih je moguće podešavanje od npr. 0-5A, a napon se ograničava time što ima prekidač kad da se isključi punjenje (npr. 15 ili 16 volti). Kada akumulator dođe do granice od 16V punjenje se isključi-potpuno. Za razliku od konstantnog napona gde punjenje ostaje malom strujom.
Kod sulfatizovanih akumulatora koji se pune konstantnom srtujom naglo skoči napon preko 20V!!! ali se ubrzo vrati na neku normalnu granicu, iako je struja ograničena na samom npr 2A. Ako napon ostane na 20V ili tu negde velika je verovatnoća da je neka ćelija u "otvorenom spoju". To je boljka kalcijumskih akumulatora (totalno nepoznato kod antimonskih akumulatora). Ima i slučaja da napon se vrati na nekih 15V, pa čak posle malo i počne da raste, i tu ostane a to je dokaz da su ploče najverovatnije dosta oštećene-korozija pozitivne rešeteke ili uništenje aktivnog materijala (česte i kratke ralacije, gradska vožnja, nedovoljno punjenje alternatora-taksi vozila).
Kako god, i jedan i drugi način punjenja su dobri. Naravno, punjenje konstantnom strujom je bolje za stare i dotrajale akumulatore. Taj način može da udahne još koji mesec života akumulatoru. Međutim, ako su ploče uništene i ako je nastupila prevelika korozija pozitivne rešetke uz možda nedostatak vode u ćelijama...
Tu ne pomaže ništa.
Ko drugačije kaže hoće da prevari narod i uzme novac.
Sulfatizovanim akumulatorima (oni koji su baš dugo stajali u polu ili potpuno ispražnjenom stanju, a takvih je u 70-80% vozila svih tipova) ne može se mnogo pomoći. Nikakvi impulsni punjači, konstantne struje, desulfatizatori, natrijum sulfat, magnezijum sulfat, EDTA, veliki naponi a male struje, elektronika, hemija, regeneratori, "udaranje" ploča impulsima od 100 ampera...
NIŠTA ne pomaže.
NIŠTA.
Kada bi ljudi malo bolje poznavali hemiju (ni ja nisam neki stručnjak), uvideli bi da je potrebno STRAHOVITO MNOGO energije uložiti (električne ili hemijske) da bi se razbila veza u molekulu olovo sulfata-PbSO4. Veze u tom molekulu koji se nalazi DUBOKO u olovnoj ploči (naročito negativnoj), pa ako je još kristal takozvanog trećeg reda (prvi i drugi se mogu RELATIVNO lako razbiti), su neraskidive za sve poznate metode desulfatizacije. MOŽE se pomoći ali samo DONEKLE.
Sve što bih drugačije rekao (ili bilo ko drugi) je LAŽ.