Ljudi se teško odvikavaju od nečeg na što su naučili i slušali godinama. "Muka je naučiti, dve su muke odučiti" kaže izreka. Tako je u mnogim sferama u životu čoveka. Kad jednom nešto uđe u mozak i to se stalno ponavlja, ostaje zadugo upamćeno. Iako je to "nešto" pogrešno.
Što kaže moj drug Steva, "malo znanja je opasna stvar". Bolje je ništa ne znati nego to što se zna malo pogrešno razumeti i upotrebiti.
Ako ne svi onda bar 90% vozača kupuje akumulator od "toliko amperčasova" ne pitajući se da li je to tačno baš za njihovo vozilo, ne konsultujući se sa nekim majstorom koji ima katalog za sva vozila i ne pitajući se šta uopšte taj amperčas znači u celoj priči. Daleko od toga da bi svako trebalo da se razume u svu tu tehniku i tehnologiju ali je bitno da se odabere akumulator koji je predviđen za taj auto. Jer pogrešan izbor može da košta mnogo. I veći i manji akumulator od propisanog može da napravi probleme.
Šta je kapacitet startnog akumulatora u amperčasovima (Ah)?
Amperčas kapacitet je mera ukupnog elektriciteta koji je uskladišten u akumulatoru. Amperčas predstavlja količinu elektriciteta kada struja od 1 ampera teče tokom 1 časa.
Kapacitet startnih akumulatora se meri na 20 sati. Praktičan primer: akumulator kapaciteta 60Ah će isporučivati struju od 3 ampera u toku 20 sati. Ali to NE ZNAČI da će isti taj akumulator moći da daje struju od 10 ampera u toku 6 sati (Pojkertov zakon)!!! Trakcioni (vučni) akumulatori imaju kapacitet koji se meri na 5 sati a stacionarni na 10 sati. Može se primetiti da je kod startnih akumulatora najduže vreme za merenje kapaciteta jer kod njih kapacitet NIJE od prvenstvenog značaja.
VEĆ STARTNA STRUJA.
Startna struja pali motor. Tu je cela suština startnog akumulatora. Kapacitet određuje koliko dugo mogu npr. da rade svetle dok je auto ugašen.
Sve sam ovo davno pisao ali nije na odmet da ponovim da je STARTNA STRUJA OD KRUCIJALNOG ZNAČAJA KOD SVIH MOTORA SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM.
Šta je startna struja?
Startna struja (CCA) meri startne performanse akumulatora. Jednostavno.
Međutim, postoje razni standardi koji različito mere tu startnu struju. Kod nas u Evropi je u 99% slučajeva na akumulatoru naznačena startna struja sa oznakom "EN" (European standard EN 50342.1). A i ako nije označeno na to se odnosi. Tačnije, postoje dva EN standarda : EN1 i EN2.
Oba testa se vrše ne -18 stepeni.
Kod EN1 testa se zahteva od akumulatora da dostigne napon od 7,5V posle 10 sekundi pod opterećenjem i nakon 10 sekundi odmora akumulator je dalje pražnjen strujom koja je 0,6 puta manja od celokupne startne struje i zahteva se da drugi deo testa traje 73 sekunde dajući ukupno vreme tesetiranja od 90 sekundi.
Malo komplikovano ali tako se testiraju akumulatori po evropskom standardu. EN2 ima još jedan test ali u osnovi je odnost EN2= 0,85-0,92% EN1.
Drugi i najčešći standard koji se pojavljuje na akumulatorima (mada u zanemarljivom procentu) je DIN (Deutches institut für Normung). Poznati nemački standard. Postoje akumulatori na kojima je označen i DIN i EN standard i njihov odnos je (ugrubo) EN=0,6 x DIN. Ovaj standard se takođe obavlja na minus 18 stepeni ali se pražnjenje vrši još dublje u odnosu na prethodni EN standard i ide do 6 volti. Obzirom na današnja vozila kod kojih je start motora izuzeno brz ovaj standard je izgubio prednost kod proizvođača automobila.
SAE standard (poznat i po motornim uljima) je američki standard ali se uobičajeno koristi i u Velikoj Britaniji. Test se izvodi tako što se akumulator ohladi na minus 18 stepeni, optereti startnom strujom u trajanju od 30 sekundi i nakon tog perioda napon ne sme da padne ispod naponskog nivoa od 7,2V. To je cela mudrost. Aproksimativna veza između SAE i DIN standarda je : SAE=(DIN x 1,5)+40.
Performanse akumulatora brzo padaju sa snižavanjem temperature tako da je ovaj test dobra provera kao i EN test u okviru 10 sekundi. SAE test daje dobar uvid startnu struju akumulatora što je u ostalom i zahtev svih drugih testova.
Još jedan test je usvojen kod testiranja akumulatora a to je IEC( International electrotechnical commision). Njega sam najređe viđao na nekom akumulatoru ali to ne zači da je on nebitan. Normalno, izvodi se na minus 18 stepeni i napon posle 60 sekundi mora da bude njmanje 8,4V. Odnos je: IEC=DIN/0,85.
Ovaj test je izašao iz upotrebe u Evropi tokom zadnjih godina.
Nomalno, tu su i veliki Japanci sa svojim standardom JIS. On je nešto drugačiji od svih prethodnih i izvodi se na minus 15 stepeni. Akumulator se optereti strujom 150 ili 300 ampera u trajanju 10 ili 30 sekundi i napon ne sme da bude manji od 6V. Za evropske uslove je ovaj test nedovoljno dobar i ne daje jasnu sliku startne sposobnosti akumulatora tako da se retko prikazuje na akumulatorima proizvedenim u Evropi ili za evropske tržiše.
Kao što se može videti postoje razni standardi i svako primenjuje ono što njemu odgovara. Od svih je nama najzanimljiviji ipak EN standard. I možda DIN koji se još uvek može naći na akumulatorima. Nailazio sam akumulatore koji imaju sva tri standarda na kućištu. Konkretno, baš takav se ovih dana nalazi kod mene na servisu i oporavku. U pitanju je "Topla" 135 Ah i na njemu su navedeni sledeći podaci o startnoj struji:
EN 850A, IEC 600A, DIN 510A. Iz ovog primera se može videti odnos različitih standarda.
Sve u svemu, startna struja ostaje glavna karakteristika automobilskih akumulatora. Svi testovi se vrše na velikoj hladnoći što je i normalno jer na +20 stepeni i akumulator koji je jako loš može da startuje motor. To već nije slučaj na ekstremnim hladnoćama.
Evo nekoliko konkretnih primera najčešćih akumulatora i odnosa dva standarda:
DIN EN
210 360
265 450
300 510
320 540
360 600
395 640
420 680
450 760
Ovo se odnosi na naznačenu startnu struju na kućištu akumulatora. Zato ne dozvolite da budete zbunjeni i da vas "stručnjaci" i prodavci zaluđuju!!! Postoje standardi koji pokazuju stvarnu vrednost struje koju daje akumulator na zadatom testu.
Još nešto...
Takođe sam (doduše davno, ali ko će to da traži na ovolikom blogu...) napisao da merenje startne struje i testiranje pod određenim optrerećenjem ne daje pravu sliku stanja akumulatora. Postoje nebrojeni primeri akumulatora koji imaju samo 50 % nominalnog kapaciteta ali bez ikakvih problema startuju motor. Ja lično imam akumulator koji ima samo 60% kapaciteta (od 52Ah im 31Ah) ali zato od maksimlnih 480A startne struje ima 430 A!!! Skoro nov!
Zato testiranje kapaciteta akumulatora daje pravu i jasnu sliku njegovog ukupnog stanja.
Što kaže moj drug Steva, "malo znanja je opasna stvar". Bolje je ništa ne znati nego to što se zna malo pogrešno razumeti i upotrebiti.
Ako ne svi onda bar 90% vozača kupuje akumulator od "toliko amperčasova" ne pitajući se da li je to tačno baš za njihovo vozilo, ne konsultujući se sa nekim majstorom koji ima katalog za sva vozila i ne pitajući se šta uopšte taj amperčas znači u celoj priči. Daleko od toga da bi svako trebalo da se razume u svu tu tehniku i tehnologiju ali je bitno da se odabere akumulator koji je predviđen za taj auto. Jer pogrešan izbor može da košta mnogo. I veći i manji akumulator od propisanog može da napravi probleme.
Šta je kapacitet startnog akumulatora u amperčasovima (Ah)?
Amperčas kapacitet je mera ukupnog elektriciteta koji je uskladišten u akumulatoru. Amperčas predstavlja količinu elektriciteta kada struja od 1 ampera teče tokom 1 časa.
Kapacitet startnih akumulatora se meri na 20 sati. Praktičan primer: akumulator kapaciteta 60Ah će isporučivati struju od 3 ampera u toku 20 sati. Ali to NE ZNAČI da će isti taj akumulator moći da daje struju od 10 ampera u toku 6 sati (Pojkertov zakon)!!! Trakcioni (vučni) akumulatori imaju kapacitet koji se meri na 5 sati a stacionarni na 10 sati. Može se primetiti da je kod startnih akumulatora najduže vreme za merenje kapaciteta jer kod njih kapacitet NIJE od prvenstvenog značaja.
VEĆ STARTNA STRUJA.
Startna struja pali motor. Tu je cela suština startnog akumulatora. Kapacitet određuje koliko dugo mogu npr. da rade svetle dok je auto ugašen.
Sve sam ovo davno pisao ali nije na odmet da ponovim da je STARTNA STRUJA OD KRUCIJALNOG ZNAČAJA KOD SVIH MOTORA SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM.
Šta je startna struja?
Startna struja (CCA) meri startne performanse akumulatora. Jednostavno.
Međutim, postoje razni standardi koji različito mere tu startnu struju. Kod nas u Evropi je u 99% slučajeva na akumulatoru naznačena startna struja sa oznakom "EN" (European standard EN 50342.1). A i ako nije označeno na to se odnosi. Tačnije, postoje dva EN standarda : EN1 i EN2.
Oba testa se vrše ne -18 stepeni.
Kod EN1 testa se zahteva od akumulatora da dostigne napon od 7,5V posle 10 sekundi pod opterećenjem i nakon 10 sekundi odmora akumulator je dalje pražnjen strujom koja je 0,6 puta manja od celokupne startne struje i zahteva se da drugi deo testa traje 73 sekunde dajući ukupno vreme tesetiranja od 90 sekundi.
Malo komplikovano ali tako se testiraju akumulatori po evropskom standardu. EN2 ima još jedan test ali u osnovi je odnost EN2= 0,85-0,92% EN1.
Drugi i najčešći standard koji se pojavljuje na akumulatorima (mada u zanemarljivom procentu) je DIN (Deutches institut für Normung). Poznati nemački standard. Postoje akumulatori na kojima je označen i DIN i EN standard i njihov odnos je (ugrubo) EN=0,6 x DIN. Ovaj standard se takođe obavlja na minus 18 stepeni ali se pražnjenje vrši još dublje u odnosu na prethodni EN standard i ide do 6 volti. Obzirom na današnja vozila kod kojih je start motora izuzeno brz ovaj standard je izgubio prednost kod proizvođača automobila.
SAE standard (poznat i po motornim uljima) je američki standard ali se uobičajeno koristi i u Velikoj Britaniji. Test se izvodi tako što se akumulator ohladi na minus 18 stepeni, optereti startnom strujom u trajanju od 30 sekundi i nakon tog perioda napon ne sme da padne ispod naponskog nivoa od 7,2V. To je cela mudrost. Aproksimativna veza između SAE i DIN standarda je : SAE=(DIN x 1,5)+40.
Performanse akumulatora brzo padaju sa snižavanjem temperature tako da je ovaj test dobra provera kao i EN test u okviru 10 sekundi. SAE test daje dobar uvid startnu struju akumulatora što je u ostalom i zahtev svih drugih testova.
Još jedan test je usvojen kod testiranja akumulatora a to je IEC( International electrotechnical commision). Njega sam najređe viđao na nekom akumulatoru ali to ne zači da je on nebitan. Normalno, izvodi se na minus 18 stepeni i napon posle 60 sekundi mora da bude njmanje 8,4V. Odnos je: IEC=DIN/0,85.
Ovaj test je izašao iz upotrebe u Evropi tokom zadnjih godina.
Nomalno, tu su i veliki Japanci sa svojim standardom JIS. On je nešto drugačiji od svih prethodnih i izvodi se na minus 15 stepeni. Akumulator se optereti strujom 150 ili 300 ampera u trajanju 10 ili 30 sekundi i napon ne sme da bude manji od 6V. Za evropske uslove je ovaj test nedovoljno dobar i ne daje jasnu sliku startne sposobnosti akumulatora tako da se retko prikazuje na akumulatorima proizvedenim u Evropi ili za evropske tržiše.
Kao što se može videti postoje razni standardi i svako primenjuje ono što njemu odgovara. Od svih je nama najzanimljiviji ipak EN standard. I možda DIN koji se još uvek može naći na akumulatorima. Nailazio sam akumulatore koji imaju sva tri standarda na kućištu. Konkretno, baš takav se ovih dana nalazi kod mene na servisu i oporavku. U pitanju je "Topla" 135 Ah i na njemu su navedeni sledeći podaci o startnoj struji:
EN 850A, IEC 600A, DIN 510A. Iz ovog primera se može videti odnos različitih standarda.
Sve u svemu, startna struja ostaje glavna karakteristika automobilskih akumulatora. Svi testovi se vrše na velikoj hladnoći što je i normalno jer na +20 stepeni i akumulator koji je jako loš može da startuje motor. To već nije slučaj na ekstremnim hladnoćama.
Evo nekoliko konkretnih primera najčešćih akumulatora i odnosa dva standarda:
DIN EN
210 360
265 450
300 510
320 540
360 600
395 640
420 680
450 760
Ovo se odnosi na naznačenu startnu struju na kućištu akumulatora. Zato ne dozvolite da budete zbunjeni i da vas "stručnjaci" i prodavci zaluđuju!!! Postoje standardi koji pokazuju stvarnu vrednost struje koju daje akumulator na zadatom testu.
Još nešto...
Takođe sam (doduše davno, ali ko će to da traži na ovolikom blogu...) napisao da merenje startne struje i testiranje pod određenim optrerećenjem ne daje pravu sliku stanja akumulatora. Postoje nebrojeni primeri akumulatora koji imaju samo 50 % nominalnog kapaciteta ali bez ikakvih problema startuju motor. Ja lično imam akumulator koji ima samo 60% kapaciteta (od 52Ah im 31Ah) ali zato od maksimlnih 480A startne struje ima 430 A!!! Skoro nov!
Zato testiranje kapaciteta akumulatora daje pravu i jasnu sliku njegovog ukupnog stanja.