Čitalac mog bloga je pitao u čemu je razlika između voda koje su pomenute u naslovu ovog teksta. Pošto je to "teren" mog prijatelja Steve, koji je sem što je "doktor" za motorna ulja i maziva ( a uskoro i zvanično doktor tehničkih nauka), stručnjak i za vodu. Šta god ko mislio o tako običnoj, svakodnevnoj tečnosti, na koju skoro niko ne obraća pažnju, o njoj može da se kaže neverovatno mnogo. Pošto je ta tema "suva" hemija, obratio sam se Stevi da odgovori Mladenu koji je pitao za razliku između demineralizovane i destilovane vode. Ja nisam tu hteo da se petljam, Steva je napisao što je trebalo.
******
Evo pitanja Mladena:
Šta li se dešava sa akumulatorom kad mu doliješ ovako nešto http://www.gram.rs/destilovana_voda.htm?
Lepo ljudi kažu destilovana voda je skupa.
Mladen
Beograd
*******
A ovo je odgovor pravog stručnjaka za datu temu:
******
Evo pitanja Mladena:
Šta li se dešava sa akumulatorom kad mu doliješ ovako nešto http://www.gram.rs/destilovana_voda.htm?
Lepo ljudi kažu destilovana voda je skupa.
Mladen
Beograd
*******
A ovo je odgovor pravog stručnjaka za datu temu:
1) Destilovana voda ili demineralizovana voda su samo (prečišćene) vode različitim metodama.
2) U principu je "isto" ili (tačnije rečeno) demineralizovana voda je višeg (boljeg) kvaliteta.
3) Odgovor, da li se voda može sipati je (naravno) - DA.
4)
Često se voda prečišćena da ne sadrži (rastvorene) mineralne materije
naziva (kolokvijalno) "destilovana" po višedecenijskoj tradiciji (nekada
nije ni bilo, naročito kod nas, demi vode ili je bila skuplja; sada je
potpuno obrnuto)
5) Osim
što je jeftinije, lakše je proizvesti čistu vodu odgovarajućeg kvaliteta
(i bez prisutnih gasova) procesom jonske izmene (demi) nego procesom
destilacije (što je doduše lakše improvizovati).
6) Grubo se može računati da je demi voda kvaliteta dvostruko destilisane vode.
7) Destilovana voda se koristi uglavnom za veoma specifične potrebe ili tačno utvrđene, kao što je medicina.
Upravo
najdetaljnije specifikacije za destilovanu vodu daju standardi u
farmaciji (dve kategorije). Postoji i tzv. vakuum destilacija koja
smanjuje operacione troškove ali podiže investicione.
Zapravo
u novije vreme (od pre par decenija) nije obavezno da voda bude
destilovana ali je lakše postići sterilnost destilacijom).
8)
Voda dovoljne čistoće može se dobiti i drugim metodama (ultra
filtracija (Reversna Osmoza)) ali je manje uobičajeno (uglovanom zbog
kapitalnih ulaganja). Najčešće se (za velike količine ili specifične
potrebe) koristi kombinacija procesa.
9)
Često je dovoljan kvalitet tzv. omekšane vode (moderne perionice za
automobile), koja se dobija membranskim procesima (RO, samo drugi tip
membrane) ili jonskom izmenom (drugi tip smole, katjonska, regeneracija
rastvorom NaCl).
10)
"hemijski čista voda" (Ultra Pure water, voda visoke čistoće) dobija se
posebnim postupcima (Milipore), najčešće elektrodijalizom u kombinaciji
sa jonskom izmenom. Kao "sirovina" se koristi demineralizovana voda
visokog kvaliteta.
********
Odgovor je takav kakav jeste. Detaljan, naučan, tačan.
Ko je razumeo, shvatiće.
Ovaj blog razotkriva sve zablude i misterije olovnih akumulatora.
Ovo je još jedan doprinos tome.
Hvala Stevo.
P.S. Moja malenkost bi samo ovo dodala... Jako je opasno i nije nikako preporučljivo sipati običnu "česmovaču" u akumulatore i hladnjake vozila!!! Ta voda u sebi sadrži razne mineralne soli (Ca, Mg, Fe, As...) koje jako štete hladnjacima (stvaranje kamenca i smanjenje protoka a time i slabije hlađenje motora, to valjda i deca znaju) , a od akumulatora mogu da naprave "šou" na duže staze. Pošto je olovni akumulator, tako da kažem, zatvoren sistem i ne dozvoljava nikakve eksperimente sa dodavanjem hemikalija sem destilovane vode, bilo kakvo remećenje hemijskog balansa unutar njega može veoma da ga ošteti i unakazi. Mineralne soli reaguju sa sumpornom kiselinom u elektrolitu i tako je "prljaju", a time doprinose lošijem protoku struje između ploča. Naravno, te iste soli se "hvataju" na olovne ploče i takođe smanjuju aktivnu površinu-čitaju smanjuju startnu snagu. Postoje delovi zemlje gde se može naći "meka" voda, ona koja skoro ne sadrži CaCO3 ("kamenac") i ona se MOŽDA može dodati u hladnjake i akumulatore. Ali time se ne garantuje da u njoj nema nekih drugih mineralnih soli. Ipak je najsigurnije dodavati samo i samo vodu koja je predviđena za to-deminaralizovanu ili destilovanu.
Šta je već pri ruci.
P.S. Moja malenkost bi samo ovo dodala... Jako je opasno i nije nikako preporučljivo sipati običnu "česmovaču" u akumulatore i hladnjake vozila!!! Ta voda u sebi sadrži razne mineralne soli (Ca, Mg, Fe, As...) koje jako štete hladnjacima (stvaranje kamenca i smanjenje protoka a time i slabije hlađenje motora, to valjda i deca znaju) , a od akumulatora mogu da naprave "šou" na duže staze. Pošto je olovni akumulator, tako da kažem, zatvoren sistem i ne dozvoljava nikakve eksperimente sa dodavanjem hemikalija sem destilovane vode, bilo kakvo remećenje hemijskog balansa unutar njega može veoma da ga ošteti i unakazi. Mineralne soli reaguju sa sumpornom kiselinom u elektrolitu i tako je "prljaju", a time doprinose lošijem protoku struje između ploča. Naravno, te iste soli se "hvataju" na olovne ploče i takođe smanjuju aktivnu površinu-čitaju smanjuju startnu snagu. Postoje delovi zemlje gde se može naći "meka" voda, ona koja skoro ne sadrži CaCO3 ("kamenac") i ona se MOŽDA može dodati u hladnjake i akumulatore. Ali time se ne garantuje da u njoj nema nekih drugih mineralnih soli. Ipak je najsigurnije dodavati samo i samo vodu koja je predviđena za to-deminaralizovanu ili destilovanu.
Šta je već pri ruci.
