Ovo čudo tehnike koje mi je stiglo na sam dan Nove godine je bio izazov. U principu, ne pokušavam nešto mnogo da se zamajavam akumulatorima koji su stariji od 5 godina. Pa još iz dizel vozila.
Mala digresija...
Veoma sam pedantan i vodim evidenciju svih popravki akumulatora u poslednjih 4 godine: napon, gustina, startna struja u trenutku dolaska i u trenutku odlaska akumulatora. Ali, nikad nisam vodio računa o kom vozilu je reč, dizel ili benzin. Međutim, mogu da budem siguran da je problem UVEK (ili u 90% slučajeva) sa dizelašima. Oni UVEK imaju problem. Pa ako se uzme u obzir nemar vozača, problem dolazi sam po sebi. Ali, to je posebna tema.
Dakle, na svu muku akumulatora koji je star 14 godina došlo je i to što je iz dizela. Stari "bendža", 320 dizel, 1900 kubika. Dobrog izgleda. Kao cura. Ali, izgled vara.
Da bih potkrepio koliko neki vlasnici NEMAJU POJMA O SVOM VOZILU, dodaću i to da dotični vlasnik nije znao gde mu se nalazi akumulator. Nikako. Predlagao mi jer da dignemo klupu zadnjeg sedišta. Gledao sam ga, onako, sažaljivo, i čekao da završi svoj monolog. Pa sam mu rekao da je akumulator u prtljažniku, iznad zadnjeg desnog točka. Malo se nećkao, ali je prihvatio moju ponudu.
Na njegovo iznenađenje i radost, akumulatior je bio baš tu gde sam rekao! Primio sam čestitke... Da nije smešno bilo bi tužno.
Akumulator je stavljen u fabrici. I to je bilo sve za 14 godina. Rekord. Neverovatno. Iako sam video na njemu originalnu nalepnicu, ipak sam pomislio da je zamenjen u ovlaštenom servisu za sve godine od kada su kola proizvedena.
Nakon što sam ga izvadio (bilo je izuzeteno teško, prvo što je nepristupačno, a drugo što su se kleme i stubići skoro sjedinili, a što se može videti po metalnim opiljcima koji se nalaze oko minus kleme, koristio sam čak i papagaj klješta da bih razmrdao taj spoj), i video godište prizvodnje, nisam mogao da verujem. Pa sam pitao vlasnika koje je godište vozilo. Još jedan šok!!! Akumulator je star koliko i kola.
Četrnaest godina.
Za Riplija.
Nastupili su dani praznika... Vlasnik je dobio drugi zamenski akumulator od mene tako da nisam morao da žurim sa popravkom.
Nakon višednevnog laganog maltretiranja konstantnom visokofrekventnom strujom pojavili su se znaci oporavka. Mali. Ali je bilo ipak bolje.
Još nešto. Za sve godine dok je akumulator radio ni u jednoj ćeliji se nije izgubila voda. Dobro, bilo je ispod donjeg nivoa ali ploče nisu bile suve. Pri merenju gustine elektrolita su bili primetni znaci korozije ploča, ali ne veliki. U krajnjim ćelijama je bio smeđ elektrolit. A ne bio posle 14 godina!
Akumulator sam držao u toplom tokom punjenja. Tu ne mislim na neku toplu prostoriju već na vruću vodu u kojoj se nalazio potopljen skoro do vrha. Digao sam temperaturu elektrolita na skoro 30 stepeni. Taj "trik" odavno primenjujem, naročito zimi. Hemijske reakcije se odvijaju brže na povišenoj temperaturi (endotermne reakcije).
Prvi test nakon nekoliko dana i spuštanja temperature je bio dobar ali nedovoljan za onu "naftaricu". Za nekog benzinca bio bi i više nego dobar akumulator. Usledilo je višednevno "bombardovanje" konstantnom strujom. U toploj kupki.
Stvar kod ovako starih i zapuštenih akumulatora je u dugotrajnom i laganom procesu. Ko hoće na brzinu da nešto postigne-neće moći.
Vlasnik je posle nedelju dana zvao da pita da li ima pomaka, dobio je odgovor da će biti "nešto". A što je to "nešto" trebalo da bude, ni sam nisam znao.
Dođe trenutak kada moje znanje (kao prvo) i moja oprema (kao druga) nemaju šta više"da kažu".
Tako je i bilo. Oporavak je došao do nekog konačnog nivoa. Kod ovog akumulatora je bila mnogo kritičnija korozija (mada nije bilo tako strašno kao što sam očekivao) nego sulfatizacija. Naravno , u pločama (ne na pločama!!!) su se formirali kristali olovo sulfata trećeg reda. To je kraj, zadnja faza kada su kristali tako veliki da ih je nemoguće razbiti. Oni su odavno prešli iz amorfnog u kristalno stanje.
Spremao sam se da pozovem vlasnika da preuzme akumulator. Bio je bolji, mnogo, ali nisam hteo da garantujem za njega. Obzirom da su još uvek trajale velike hladnoće bilo je teško zamisliti da će akumulator izdržati još tih nekoliko dana.
Da...
Tog dana kad sam hteo da ga ugradim u "bendžu", došao mi je kolega, onaj koji je nekad STVARNO regenerisao akumulatore, dugo vremena, to mu je BIO POSAO. Doduše, nije iz mog grada. Ali je došao u goste i doneo mi je to "nešto".
Uz njegovu molbu i moje obećanje da ne govorim o "tome". Zbog njega, njegovog posla.
Posle još dva dana tretmana, originalni akumulator star 14 godina je ugrađen u vozilo.
Pre toga je urađen test, struja je bila nekih 420 ampera.
Sa mojim tretmanom je bila 300 ampera.
Prvo paljenje, odgovor vlasnika je bio "kada vratim malo film nazad, pali kao i kad sam kupio vozilo, to je bilo pre tri godine".
Vlasnik prezadovoljan. Mnogo novca je ušteđeno.
Ja-još uvek ne verujem. Priznajem, bez mog druga ne bih ništa uradio. Nije bitan ni novac, ništa,bitna ja lična satisfakcija.
Hvala tom momku koji mi je izašao u susret i dao mi "čarobni štapić". Ako tako nešto uopšte postoji u ovom poslu. Iskreno, NISAM VEROVAO U TO "NEŠTO". Povlačim reč, izvinjavam se.
On stalno čita moj blog.
Javiće se sigurno.
Još jedna uspešna popravka.
Već sam je zaboravio.
Idemo dalje.
P.S. Odlična tema za razmišljanje:
zašto su prvougradni akumulatori toliko dugotrajniji od onih koji se naknadno stave u vozilo? Ja imam nekoliko objašnjenja, neka su proistekla iz dugogodišnje prakse a neka su na naučnoj osnovi. Tu ne mislim samo na ovaj gornji primer, imao sam ih u praksi mnogo. Skoro mi je bio punto sa akumulatorom starim 10 godina. Dobro, taj je bio u kratkom spoju. Ali je ipak trajao više od 4-5 godina koliko je prosek za veliku većinu vozila (kod nas).
----------------------------
U današnje vreme elektronike, interneta, kompjutera, lako dostupnih informacija, neznanje je stvar ličnog izbora.
Svako iskustvo, dobro ili loše, nosi svoju pouku.
Paulo Koeljo.
Mala digresija...
Veoma sam pedantan i vodim evidenciju svih popravki akumulatora u poslednjih 4 godine: napon, gustina, startna struja u trenutku dolaska i u trenutku odlaska akumulatora. Ali, nikad nisam vodio računa o kom vozilu je reč, dizel ili benzin. Međutim, mogu da budem siguran da je problem UVEK (ili u 90% slučajeva) sa dizelašima. Oni UVEK imaju problem. Pa ako se uzme u obzir nemar vozača, problem dolazi sam po sebi. Ali, to je posebna tema.
Dakle, na svu muku akumulatora koji je star 14 godina došlo je i to što je iz dizela. Stari "bendža", 320 dizel, 1900 kubika. Dobrog izgleda. Kao cura. Ali, izgled vara.
Da bih potkrepio koliko neki vlasnici NEMAJU POJMA O SVOM VOZILU, dodaću i to da dotični vlasnik nije znao gde mu se nalazi akumulator. Nikako. Predlagao mi jer da dignemo klupu zadnjeg sedišta. Gledao sam ga, onako, sažaljivo, i čekao da završi svoj monolog. Pa sam mu rekao da je akumulator u prtljažniku, iznad zadnjeg desnog točka. Malo se nećkao, ali je prihvatio moju ponudu.
Na njegovo iznenađenje i radost, akumulatior je bio baš tu gde sam rekao! Primio sam čestitke... Da nije smešno bilo bi tužno.
Akumulator je stavljen u fabrici. I to je bilo sve za 14 godina. Rekord. Neverovatno. Iako sam video na njemu originalnu nalepnicu, ipak sam pomislio da je zamenjen u ovlaštenom servisu za sve godine od kada su kola proizvedena.
Nakon što sam ga izvadio (bilo je izuzeteno teško, prvo što je nepristupačno, a drugo što su se kleme i stubići skoro sjedinili, a što se može videti po metalnim opiljcima koji se nalaze oko minus kleme, koristio sam čak i papagaj klješta da bih razmrdao taj spoj), i video godište prizvodnje, nisam mogao da verujem. Pa sam pitao vlasnika koje je godište vozilo. Još jedan šok!!! Akumulator je star koliko i kola.
Četrnaest godina.
Za Riplija.
Nastupili su dani praznika... Vlasnik je dobio drugi zamenski akumulator od mene tako da nisam morao da žurim sa popravkom.
Nakon višednevnog laganog maltretiranja konstantnom visokofrekventnom strujom pojavili su se znaci oporavka. Mali. Ali je bilo ipak bolje.
Još nešto. Za sve godine dok je akumulator radio ni u jednoj ćeliji se nije izgubila voda. Dobro, bilo je ispod donjeg nivoa ali ploče nisu bile suve. Pri merenju gustine elektrolita su bili primetni znaci korozije ploča, ali ne veliki. U krajnjim ćelijama je bio smeđ elektrolit. A ne bio posle 14 godina!
Akumulator sam držao u toplom tokom punjenja. Tu ne mislim na neku toplu prostoriju već na vruću vodu u kojoj se nalazio potopljen skoro do vrha. Digao sam temperaturu elektrolita na skoro 30 stepeni. Taj "trik" odavno primenjujem, naročito zimi. Hemijske reakcije se odvijaju brže na povišenoj temperaturi (endotermne reakcije).
Prvi test nakon nekoliko dana i spuštanja temperature je bio dobar ali nedovoljan za onu "naftaricu". Za nekog benzinca bio bi i više nego dobar akumulator. Usledilo je višednevno "bombardovanje" konstantnom strujom. U toploj kupki.
Stvar kod ovako starih i zapuštenih akumulatora je u dugotrajnom i laganom procesu. Ko hoće na brzinu da nešto postigne-neće moći.
Vlasnik je posle nedelju dana zvao da pita da li ima pomaka, dobio je odgovor da će biti "nešto". A što je to "nešto" trebalo da bude, ni sam nisam znao.
Dođe trenutak kada moje znanje (kao prvo) i moja oprema (kao druga) nemaju šta više"da kažu".
Tako je i bilo. Oporavak je došao do nekog konačnog nivoa. Kod ovog akumulatora je bila mnogo kritičnija korozija (mada nije bilo tako strašno kao što sam očekivao) nego sulfatizacija. Naravno , u pločama (ne na pločama!!!) su se formirali kristali olovo sulfata trećeg reda. To je kraj, zadnja faza kada su kristali tako veliki da ih je nemoguće razbiti. Oni su odavno prešli iz amorfnog u kristalno stanje.
Spremao sam se da pozovem vlasnika da preuzme akumulator. Bio je bolji, mnogo, ali nisam hteo da garantujem za njega. Obzirom da su još uvek trajale velike hladnoće bilo je teško zamisliti da će akumulator izdržati još tih nekoliko dana.
Da...
Tog dana kad sam hteo da ga ugradim u "bendžu", došao mi je kolega, onaj koji je nekad STVARNO regenerisao akumulatore, dugo vremena, to mu je BIO POSAO. Doduše, nije iz mog grada. Ali je došao u goste i doneo mi je to "nešto".
Uz njegovu molbu i moje obećanje da ne govorim o "tome". Zbog njega, njegovog posla.
Posle još dva dana tretmana, originalni akumulator star 14 godina je ugrađen u vozilo.
Pre toga je urađen test, struja je bila nekih 420 ampera.
Sa mojim tretmanom je bila 300 ampera.
Prvo paljenje, odgovor vlasnika je bio "kada vratim malo film nazad, pali kao i kad sam kupio vozilo, to je bilo pre tri godine".
Vlasnik prezadovoljan. Mnogo novca je ušteđeno.
Ja-još uvek ne verujem. Priznajem, bez mog druga ne bih ništa uradio. Nije bitan ni novac, ništa,bitna ja lična satisfakcija.
Hvala tom momku koji mi je izašao u susret i dao mi "čarobni štapić". Ako tako nešto uopšte postoji u ovom poslu. Iskreno, NISAM VEROVAO U TO "NEŠTO". Povlačim reč, izvinjavam se.
On stalno čita moj blog.
Javiće se sigurno.
Još jedna uspešna popravka.
Već sam je zaboravio.
Idemo dalje.
P.S. Odlična tema za razmišljanje:
zašto su prvougradni akumulatori toliko dugotrajniji od onih koji se naknadno stave u vozilo? Ja imam nekoliko objašnjenja, neka su proistekla iz dugogodišnje prakse a neka su na naučnoj osnovi. Tu ne mislim samo na ovaj gornji primer, imao sam ih u praksi mnogo. Skoro mi je bio punto sa akumulatorom starim 10 godina. Dobro, taj je bio u kratkom spoju. Ali je ipak trajao više od 4-5 godina koliko je prosek za veliku većinu vozila (kod nas).
----------------------------
U današnje vreme elektronike, interneta, kompjutera, lako dostupnih informacija, neznanje je stvar ličnog izbora.
Svako iskustvo, dobro ili loše, nosi svoju pouku.
Paulo Koeljo.