1. Ostavljanje akumulatora direktno na betonski pod će ih isprazniti
- To je moglo da se desi pre 100 godina kada su kućišta akumulatora bila napravljena od drveta. Ali, današnji akumulatori su potpuno zatvoreni (ne hermetički!) i nemoguće je bilo kakvo nekontrolisano isticanje elektrolita.
2. Pod bilo kakvim uslovima vožnja automobila će napuniti akumulator.
-Jedan od najčešćih mitova. U njega veruje 99,99% vozača. Oni drugi (0,01%) imaju potpuno pravo. Ovaj mit može samo donekle da bude istinit. Konstantna vožnja automobila od nekoliko sati NA OTVORENOM putu može DONEKLE da dopuni akumulator. Mnogo je pametnije upotrebiti punjač. I ekonomičnije.
3. Paljenje svetala pre startovanja motora da bi se"podgrejao" akumulator tokom hladnih dana.
- Čuo za ovo pre neku godinu. Zanimljivo ko "izvaljuje" takve "mudrosti". Doduše, kakvih sam majstora sve sreo u životu, nije ni čudo. Istina je da ćete tim činom, paljenjem svetla, samo izvući i poslednji atom snage iz ionako slabog akumulatora. Pa gde postoji bolje "zagrevanje" akumulatora od pokretanja anlasera na minus 15 stepeni koji povuče 500 ampera iz akumulatora???!!! Ili je možda bolje zagrevanje sa nekih 10-15 ampera koliko povuku svetla?! Ne bih rekao. Ovaj mit ima potporu u efektu poznatom kao" coupe de fouet" jer se povlačenjem struje iz akumulatora za kratko poveća napon na klemama. Ali se zato potroši i ono malo sbage što je preostalo u akumulatoru.
4. Olovni akumulatori imaju "memorijski" efekt.
-Apsolutno netačno. To je bilo vezano za stare NiCd akumulatore (na komunikacionim satelitima) zbog polovičnog pražnjenja gde su ćelije "pamtile" samo pola kapaciteta jer su uvek bile pražnjene do tog nivoa kapaciteta. Smanjenje kapaciteta kod olovnih akumulatora NIKAKO nije prouzrokovano memorijskim efektrom već samo lošim održavanjem ili normalnim starenjem ćelija: sulfatizacija, uništenje aktivnog materijala, korozija ploča, nedostatak elektrolita...
5. Akumulator većeg kapaciteta će izazvati štetu na električnoj instalaciji.
-Potrošači na automobilu trošiće samo onoliko kapaciteta koliko je svakom od njih potrebno. Veći akumulator ne šteti. Ali može da šteti alternatoru (nije projektovan za veću struju punjenja) kao i samom akumulatoru jer će uvek da bude u nedovoljno napunjenom stanju, čitaj prevremena sulfatizacija. U prevodu-trajaće kraće nego što je normalno. Možda i kraće od garantnog roka.
SULFATIZACIJA AKUMULATORA SE NE UZIMA KAO OPRAVADANA REKLAMACIJA.
6. Nemoguće je promeniti polaritet akumulatora ako je jednom formiran.
-Moguće je. Ako je akumulator POTPUNO ispražnjen (napon 1 volt pa i manje) moguća je promena polariteta prilikom inicijalnog punjenja. Kao i pojava kratkog spoja između ploča iako je akumulator POTPUNO ispravan (zbog hidracije i pojave mikro kratkih spojeva koji probijaju separator između ploča i prave sekundarnu sirovinu od potpuno ispravnog akumulatora).
7. Ako akumulator stoji van vozila u POTPUNO napunjenom stanju i u idealnim uslovima on ne gubi kapacitet i snagu.
-Ko bi napravio takav akumulator, bilo koje vrste i hemije, dobio bi Nobelovu nagradu. Zbog raznih nesavršenosti akumulatora mesečno pražnjenje onog klasičnog sa tečnim elektrolitom je nekih 5% a AGM i gel akumulatora je 3%. Naravno, ovo sve važi do 25 stepeni. Iznad toga drastično skače brzina samopražnjenja. Zato, akumulatori se drže NA HLADNOM mestu maksimum do 15 stepeni.
8. Defektan akumulator (veoma ispražnjen ili u kratkom spoju...) ne utiče na rad elektro sistema i na startovanje motora.
-Još kako utiče!!! I to veoma loše. Slab akumulator može da izgori anlaser a akumulator koji je u kratkom spoju može da izgori alternator ili regler. Takav akumulator može i da eksplodira zbog velikog zagrevanja ćelije koja je u kratkom spoju i to naročito tokom velikih vrućina koje doprinose povećanju temperature unutar motornog prostora. Kratki spojevi su mnogo češći u letnjem periodu jer povišena temperatura pospešuje sulfatizaciju a tim i stvaranje kristala.
9. Akumulatori imaju kraći radni vek tokom hladnih perioda nego tokom toplih.
-Al' za malo! Akumulatori imaju duži radni vek tamo gde je hladnija klima. Ispitano, testirano nebrojeno puta.Visoke temperature skraćuju radni vek akumulatora za nekih 50% u odnosu na akumulatore koji se koriste tamo gde je hladno. Za neverovanje. Ali istina.
10. Sulfatizovani akumulatori mogu biti oporavljeni dodavanjem raznih aditiva, aspirina, magnezijum sulfata ili impulsnim punjenjem..
-Naravno, za kraj sam sačuvao krem, ono najlepše, ono što ljude kopka i tišti.
Kako kaže stara pesma "Sve, bila je laž". Nikakvi aspirini niti aditivi ne mogu da pomognu veoma sulfatizovanim akumulatorima. Kristali olovo sulfata u trećoj, završnoj fazi, su toliko veliki i tvrdi da ih nikakva hemija ne može pomoći. Niti impulsno punjenje. Da budem precizniji, impulsno punjenje MOŽE da pomogne kod kristala drugog reda, kod onih koji nisu mnogo stari i koji nisu očvrsnuli i otvrdnuli na pločama. Naravno, deo kapaciteta kod takvih akumulatora biće nepovratno izgubljen bez obzira na ponovno punjenje. Tu nema dileme. Skoro isti efekat na razbijanje sulfata MOŽE da se postigne i običnim ispravljačima koji imaju mogućnost podešenja napona na nekih 15,5V i struje na npr. 1-2 ampera (zavisi od kapaciteta akumulatora). Takozvano kontrolisano prepunjavanje-ujednačavanje-ekvalizacija. Kao što se može videti, najbolje je ne doći u situaciju kada je toliko sulfatizivan akumulator (klasično loše održavanje!) da se mora kupiti drugi, možda i pre vremena koje je predviđeno za radni vek istog. Svojevoljno dodavanje raznih "lekova" u akumulator može samo da pogorša stanje. Tu bih još dodao dolivanje fabričkog elektrolita (u narodu poznato kao kiselina) umesto destilovane vode. Ja to imam običaj da prokomentarišem, kad mi vozač kaže da je sipao kiselinu umesto vode u akumulator (jer nije bilo dovoljno tečnosti u svim ćelijama), da je "gasio požar benzinom". Bukvalno. Ludost je dosipati bilo šta osim destilovane vode u akumulator u slučaju nedostatak elektrolita, a još gore to uraditi kod sulfatizovanog akumulatora. Stanje će biti samo trenutno popravljeno, ali će na duže staze biti samo još gore-biće povećana sulfatizacija.
Ako neko veruje u bilo koji od ovih mitova (zabluda), najverovatnije loše održava svoje vozilo i to može da predstavlja ozbiljan problem za njegovo vozilo. Loše održavanje akumulatora skratiće radni vek, smanjiće kapacitet i startnu snagu i ono što je najgore može doći do iznenadnog otkaza.
Postoji samo jedna i jedina, prava istina o održavanju akumulatora (čitaj vozila), a to je "preventivno održavanje". Jednom mesečno proveravanje akumulatora naročito tokom visokih temperatura i eventulano dolivanje destilovane vode i dopunjavanje na punjaču.
Nema tu velike mudrolije.
To je cela filozofija.
Koja uvek uspeva i daje rezultate.
- To je moglo da se desi pre 100 godina kada su kućišta akumulatora bila napravljena od drveta. Ali, današnji akumulatori su potpuno zatvoreni (ne hermetički!) i nemoguće je bilo kakvo nekontrolisano isticanje elektrolita.
2. Pod bilo kakvim uslovima vožnja automobila će napuniti akumulator.
-Jedan od najčešćih mitova. U njega veruje 99,99% vozača. Oni drugi (0,01%) imaju potpuno pravo. Ovaj mit može samo donekle da bude istinit. Konstantna vožnja automobila od nekoliko sati NA OTVORENOM putu može DONEKLE da dopuni akumulator. Mnogo je pametnije upotrebiti punjač. I ekonomičnije.
3. Paljenje svetala pre startovanja motora da bi se"podgrejao" akumulator tokom hladnih dana.
- Čuo za ovo pre neku godinu. Zanimljivo ko "izvaljuje" takve "mudrosti". Doduše, kakvih sam majstora sve sreo u životu, nije ni čudo. Istina je da ćete tim činom, paljenjem svetla, samo izvući i poslednji atom snage iz ionako slabog akumulatora. Pa gde postoji bolje "zagrevanje" akumulatora od pokretanja anlasera na minus 15 stepeni koji povuče 500 ampera iz akumulatora???!!! Ili je možda bolje zagrevanje sa nekih 10-15 ampera koliko povuku svetla?! Ne bih rekao. Ovaj mit ima potporu u efektu poznatom kao" coupe de fouet" jer se povlačenjem struje iz akumulatora za kratko poveća napon na klemama. Ali se zato potroši i ono malo sbage što je preostalo u akumulatoru.
4. Olovni akumulatori imaju "memorijski" efekt.
-Apsolutno netačno. To je bilo vezano za stare NiCd akumulatore (na komunikacionim satelitima) zbog polovičnog pražnjenja gde su ćelije "pamtile" samo pola kapaciteta jer su uvek bile pražnjene do tog nivoa kapaciteta. Smanjenje kapaciteta kod olovnih akumulatora NIKAKO nije prouzrokovano memorijskim efektrom već samo lošim održavanjem ili normalnim starenjem ćelija: sulfatizacija, uništenje aktivnog materijala, korozija ploča, nedostatak elektrolita...
5. Akumulator većeg kapaciteta će izazvati štetu na električnoj instalaciji.
-Potrošači na automobilu trošiće samo onoliko kapaciteta koliko je svakom od njih potrebno. Veći akumulator ne šteti. Ali može da šteti alternatoru (nije projektovan za veću struju punjenja) kao i samom akumulatoru jer će uvek da bude u nedovoljno napunjenom stanju, čitaj prevremena sulfatizacija. U prevodu-trajaće kraće nego što je normalno. Možda i kraće od garantnog roka.
SULFATIZACIJA AKUMULATORA SE NE UZIMA KAO OPRAVADANA REKLAMACIJA.
6. Nemoguće je promeniti polaritet akumulatora ako je jednom formiran.
-Moguće je. Ako je akumulator POTPUNO ispražnjen (napon 1 volt pa i manje) moguća je promena polariteta prilikom inicijalnog punjenja. Kao i pojava kratkog spoja između ploča iako je akumulator POTPUNO ispravan (zbog hidracije i pojave mikro kratkih spojeva koji probijaju separator između ploča i prave sekundarnu sirovinu od potpuno ispravnog akumulatora).
7. Ako akumulator stoji van vozila u POTPUNO napunjenom stanju i u idealnim uslovima on ne gubi kapacitet i snagu.
-Ko bi napravio takav akumulator, bilo koje vrste i hemije, dobio bi Nobelovu nagradu. Zbog raznih nesavršenosti akumulatora mesečno pražnjenje onog klasičnog sa tečnim elektrolitom je nekih 5% a AGM i gel akumulatora je 3%. Naravno, ovo sve važi do 25 stepeni. Iznad toga drastično skače brzina samopražnjenja. Zato, akumulatori se drže NA HLADNOM mestu maksimum do 15 stepeni.
8. Defektan akumulator (veoma ispražnjen ili u kratkom spoju...) ne utiče na rad elektro sistema i na startovanje motora.
-Još kako utiče!!! I to veoma loše. Slab akumulator može da izgori anlaser a akumulator koji je u kratkom spoju može da izgori alternator ili regler. Takav akumulator može i da eksplodira zbog velikog zagrevanja ćelije koja je u kratkom spoju i to naročito tokom velikih vrućina koje doprinose povećanju temperature unutar motornog prostora. Kratki spojevi su mnogo češći u letnjem periodu jer povišena temperatura pospešuje sulfatizaciju a tim i stvaranje kristala.
9. Akumulatori imaju kraći radni vek tokom hladnih perioda nego tokom toplih.
-Al' za malo! Akumulatori imaju duži radni vek tamo gde je hladnija klima. Ispitano, testirano nebrojeno puta.Visoke temperature skraćuju radni vek akumulatora za nekih 50% u odnosu na akumulatore koji se koriste tamo gde je hladno. Za neverovanje. Ali istina.
10. Sulfatizovani akumulatori mogu biti oporavljeni dodavanjem raznih aditiva, aspirina, magnezijum sulfata ili impulsnim punjenjem..
-Naravno, za kraj sam sačuvao krem, ono najlepše, ono što ljude kopka i tišti.
Kako kaže stara pesma "Sve, bila je laž". Nikakvi aspirini niti aditivi ne mogu da pomognu veoma sulfatizovanim akumulatorima. Kristali olovo sulfata u trećoj, završnoj fazi, su toliko veliki i tvrdi da ih nikakva hemija ne može pomoći. Niti impulsno punjenje. Da budem precizniji, impulsno punjenje MOŽE da pomogne kod kristala drugog reda, kod onih koji nisu mnogo stari i koji nisu očvrsnuli i otvrdnuli na pločama. Naravno, deo kapaciteta kod takvih akumulatora biće nepovratno izgubljen bez obzira na ponovno punjenje. Tu nema dileme. Skoro isti efekat na razbijanje sulfata MOŽE da se postigne i običnim ispravljačima koji imaju mogućnost podešenja napona na nekih 15,5V i struje na npr. 1-2 ampera (zavisi od kapaciteta akumulatora). Takozvano kontrolisano prepunjavanje-ujednačavanje-ekvalizacija. Kao što se može videti, najbolje je ne doći u situaciju kada je toliko sulfatizivan akumulator (klasično loše održavanje!) da se mora kupiti drugi, možda i pre vremena koje je predviđeno za radni vek istog. Svojevoljno dodavanje raznih "lekova" u akumulator može samo da pogorša stanje. Tu bih još dodao dolivanje fabričkog elektrolita (u narodu poznato kao kiselina) umesto destilovane vode. Ja to imam običaj da prokomentarišem, kad mi vozač kaže da je sipao kiselinu umesto vode u akumulator (jer nije bilo dovoljno tečnosti u svim ćelijama), da je "gasio požar benzinom". Bukvalno. Ludost je dosipati bilo šta osim destilovane vode u akumulator u slučaju nedostatak elektrolita, a još gore to uraditi kod sulfatizovanog akumulatora. Stanje će biti samo trenutno popravljeno, ali će na duže staze biti samo još gore-biće povećana sulfatizacija.
Ako neko veruje u bilo koji od ovih mitova (zabluda), najverovatnije loše održava svoje vozilo i to može da predstavlja ozbiljan problem za njegovo vozilo. Loše održavanje akumulatora skratiće radni vek, smanjiće kapacitet i startnu snagu i ono što je najgore može doći do iznenadnog otkaza.
Postoji samo jedna i jedina, prava istina o održavanju akumulatora (čitaj vozila), a to je "preventivno održavanje". Jednom mesečno proveravanje akumulatora naročito tokom visokih temperatura i eventulano dolivanje destilovane vode i dopunjavanje na punjaču.
Nema tu velike mudrolije.
To je cela filozofija.
Koja uvek uspeva i daje rezultate.
Poštovani,
ОдговориИзбришиimam akumulator Bosh s3 star 2 godine. U servisu su mi rekli da ne može da se napuni više od 70%. Ima li mu spasa?
Slično, skoro isto pitanje sam dobio pre neki dan, a glasi ovako:
ОдговориИзбриши---
Imam opel astru 1.7 cdti, 2005. godište, prije tjedan dana me mučilo paljenje, dva puta mi je samo zaverglalo i nakon toga čulo se TK TK, auto sam upalio preko klema ostavio da radi i otišao majstoru, provjerio mi je grijače koji su u redu, altenator normalno puni, samo je bio akumulator prazan, nakon što mi ga je napunio auto sad normalno pali i nemam više problema, čak sam primjetio i bolji rad motora auta i zvuk. Sad me zanima da li mi je potreban novi akumulator jer ovaj je star 2,5 godine i da li ga moram mjenjati i jeli moguće da je u njemu problem ili nešto drugo??
---
Moj odgovor je glasio tačno ovako:
-Pa, tvoje pitanje bi otprilike ovako moglo da se posmatra: pozoveš doktora preko telefona, na primer internistu, i požališ mu se na bol u stomaku koji traje nekoliko dana. Šta misliš, da li bi on na osnovu samo toga što si mu rekao da te boli stomak, mogao da donese zaključak , tj dijagnozu, zašto te boli stomak?! Sigurno bi ti rekao da obavezno dođeš na pregled, da vidi rezultate krvi, pregledao bi stomak, pitao te da li si možda nešto kvarno pojeo ili popio, da li to često traje ili je to prvi put... Kao što vidiš morala bi da se uradi prvo dijagnoza onda analiza i lečenje.
Razumeo?
Potpuno isto je sa akumulatorom ili bilo kojim kvarom na automobilu. Kako misliš da bih ja znao u kakvom je stanju akumulator sa ove distance bez ikakvog merenja i ispitivanja?! Da bi mogao da kažem u kakvom stanju je taj akumulator morao bih da uradim test opterećenja propisanom strujom, merenje unutrašnjeg otpora, merenje gustine elektrolita i evenutalno ispitivaje ukupnog kapaciteta. Nakon svega toga bih mogao da dobijem sliku i da kažem šta je sa njim. Ovako, neće moći. Ne samo kod tebe već sa svaki ko mi se obrati. Ko god me pozove telefonom ja mu zakažem ispitivanje akumulatora.Tako radim već godinama. Pa tek nakon toga odlučim da li je moguća regeneracija i oporavak akumulatora.
A ako je akumulator već bio kod majstora, zašto ga on nije ispitao u kakvom je stanju? Zašto ti nije rekao kakve su mu karakteristike, zašto ti sam to nisi tražio? Pa to mu je posao! Jedino ako nije bio auto električar, mada ne znam ko bi drugi to mogao da uradi? Kako je mogao da pusti vozilo iz servisa a da ti nije rekao U KAKVOM JE STANJU AKUMULATOR I ZAŠTO SE BIO ISPRAZNIO???
Ne znam za druge majstore, ali ja tako radim: izmerim stanje akumulatora ispred mušterije, OBJASNIM MU ŠTA SAM MERIO i kažem u kakvom je TRENUTNOM stanju akumulator. Pa tek onda pristupim EVENTUALNOJ popravci.
Ali, ,da ne bude da si uzalud pisao pismo.
Akumulator (relativno) nije star. Nije mnogo 2,5 godina mada je moguće ga upropastiti i za godinu dana. Ali to je retko. Čovek mora da bude budala da bi to učinio. Trebalo bi da znaš da akumulatori kod dizel vozila ( u principu) traju bar godinu dana kraće nego kod benzinaca. To je zato što dizel motor povlači mnogo veću struju kod paljenja, a time se i pre uništavaju olovne ploče. Međutim, ako je akumulator malo boljeg kvaliteta i ako se redovno održava (provera nivo elektrolita, ako za to postoji mogućnost i bar 3-4 puta u toku godine dopunjava na kvalitetnom punjaču), može da potraje i 4 godine. Sve preko toga (kod dizela) je već vožnja "na veresiju".
I još nešto. Akumulator NEĆE sam od sebe da se tako lako isprazni.Hoće ako stoji na vozilu koje se ne vozi, recimo 6 meseci. Ali to kod tebe nije slučaj. Hoće da se isprazni ako neki potrošač "na kvarno" vuče struju, na primer mala sijalica u prtljažniku a ti ne znaš za to. To sam imao slučaj letos. Bio je pokvaren prekidač na vratima gepeka a čovek nije znao za to. Ovo je samo primer, ne mora uopšte da se to desi kod tebe.
Kao što vidiš, nije baš to tako prosto kao što misliš. Ima mnogo faktora koji utiču na rad i stanje akumulatora kao i mnogo stari koje moraju da budu ispitane na njemu da bi se dobio pravi uvid u snagu i kapacitet.
Tako stoje stvari.
I nikako drugačije.
---
Ko je shvatio-razumeće.
Poštovani,
ОдговориИзбришиAkumulator fabrički 6 godina star, vozilo 2,0 benzin. Nikad mu nije posvećena pažnja. Inače vozilo se održava i previše :-), t.j. sve se menja pre propisanih intervala. Pre neki dan ostala svetla upaljena nekih 20 min i cvrc...paljenje na kablove. Juče ga stavih na punjač (neki stari Ei Niš 3,2A 12V), a nakon toga počeh da čitam Vaš blog (naravno trebalo je obrnuto i to odavno, ali šta je tu je) Posle otprilike 2h na punjaču i iščitavanja svih Vaših tekstova otidoh do prijatelja po unimer :-) Imah šta da vidim. Napon posle 2.5h punjenja 18,97V krčka kao kotlić. Dilema da li prekinuti punjenje i baciti ga... Ipak sačekah još 2h i napon se pustio na 16,9, potom se opet popeo na 17,1, a sada nakon 19h punjenja iznosi 16,4V. Jasno je da neće još dugo, ali da li je rizično vraćati ga u auto, da ne upropasti alternator, ili nešto drugo. Ćelije još uvek nisu isplivale, elktrolit je pomalo mutan u svih 6 otvora, akumulator se puni u prostoriji gde je 21 stepen i nije vruć nego ujednačeno mlak sa svih strana. Planiram da prekinem punjenje za koji sat.
Hvala unapred!
To su takvi punjaci koji nemaju naponsko i strujno ogranicenje!!! Zato je napon i otisao na 19V!!! Obzirom da je akumulator star 6 godina (skoro 2 radna veka), ja bih preporucio novi. Moze se i probati sa tim ako se trenutno nema para za novi, ali ne rizikovati jer moze svakog trenutka da otkaze!!!
ОдговориИзбришиP.S. I nabaviti neki kvalitetan punjac.
Poštovani,
ОдговориИзбришиPotrebni su mi vaši komentari u vezi sa sledećom situacijom:
Kupac je kupio bateriju akumulator Varta 77 AH za PMV Mercedes registarskih oznaka PG JM116. Baterija se ubrzo pokazala kao neispravna na način što je kod predmetnog vozila bilo otežano paljenje, nakon čega je kupac podnio prigovor ovlašćenom serviseru i dobio odgovor da je zbog problema sa strujom tog vozila došlo do oštećenja baterije. Tom prilikom je izmjerena struja od strane ovlašćenog servisera od 1.16 mA ( postoji i slika uređaja koji pokazuje 1.16 mA, a radi se o uređaju EMOS MD-420). Za ovu marku automobile normalno je 20 mA, a maksimalno dozvoljeno 60 mA. Međutim, nakon prigovora upućenom prodavcu, dobija odgovor koji mu je dostavio ovlašćeni serviser:
- vozilo vuče struju od 116 mA u stanju mirovanja
- izvršeno je testiranje vozila i akumulatora i konstatovano sledeće:
Za testiranje akumulatora je korišćen sofisticirani tester Midtronices EXP 1444 koji šalje signal na akumulator i prati odziv istog. Na osnovu tih informacija vrši mjerenja i radi proračune nakon čega tester daje jasan rezultat testiranja. Na testu u 10:39h, rezultat testa je "Dobar-dopuniti", nakon čega je akumulator stavljen na punjenje. Nakon što je akumulator potpuno napunjen, ponovo je testiran u 14:41h i test je pokazao isti rezultat "Dobar-dopuniti", što ukazuje na to da je akumulator oslabio jer je došlo do sulfatizacije
Pitanje: da li je došlo do sulfatizacije zato što je vozilo bilo neispravno, a akumulator nov ispravan pa se u međuvremenu pokvario zbog velike struje koje je vukao u stanju mirovanja, ili je možda bio fabrički neispravan.
da li poslije godinu dana ima smisla vještačiti automobile da li je ispravan ili ne. Predpostavljam da je popravljen u međuvremenu ako je uopšte i bio pokvaren.
Što se tiče pokazivanja ampermetra, uređaj EMOS MD-420, podešen da mjeri mA, pokazuje 1.16 mA. Serviser kaže kako to nije 1.16 mA nego 116 Ma. On to obrazlaže time što je na nekom drugom automobilu mjerio sa dva uređaja. Jedan je bio podešen da pokazuje mA a drugi A(dugme okrenuto na polje na kojem piše 10A). Uređaj koji je podešen da mjeri u amperima pokazuje 0,02 A a na drugom koji pokazuje Ma izmjereno je 0.23 mA. Kaže kad se uporede vrijednosti jasno je da je vrijednost na jednom 23mampera, a ne 0.23 ma, analogno tome vrijednost od 1.16ma predstavlja 116ma??????? Da li ovo uopšte ima smisla.
Za pocetak, u kom svojstvu vi postavljate ovo pitanje? Kao vlasnik vozila, serviser ili nesto trece?
ОдговориИзбриши