Napisah prošle nedelje da sam počeo sa objavljivanjem serije
tekstova o uzrocima koji stvarno doprinose otkazu akumulatora. Jedan takav
tekst sam i napisao, onako uopšteno o koroziji, koja je najveći neprijatelj
akumulatora, i sulfatizaciji. Njime sam hteo da napravim uvod o svemu onome što
„ubija“ akumulatore.
Međutim, napraviću malu digresiju, mali izlet ovim tekstom. Naime,
pre nekoliko dana sam dobio pismo u kome me neko pita da li da kupi polovan
akumulator „te i te jačine“, bez navođenja proizvođača. Da pošteno priznam, nikad
mi nije palo na pamet da razmišljam o debatisanju na temu polovnih akumulatora,
tačnije na temu njihove kupovine. Ali zna se da „nužda menja zakon“. Znam da
ima mnogo ljudi koji razmišljaju eventualno o kupovini polovnog akumulatora. Tako
je vreme došlo, i o tome se mora razmišljati.
Zbog svega toga a i zbog pomoći kod takve kupovine, odlučih
da napišem koju reč i o toj temi. O kupovini polovnih akumulatora.
Svega sam se nagledao kod prodaje polovnih akumulatora. Naravno,
druga strana nije znala koliko ja znam o automobilima i akumulatorima. Time je
situacija u kojoj me „majstor“ ubeđuje da je akumulator odličan bila još
zanimljivija. Moram da izdvojim slučaj od pre nekih 1-2 godine. Naime, nekim
poslom sam se našao kod čoveka koji rastura stara kola, prodaje delove i po neka i popravi. Ne znam zašto mi je ponudio
polovan akumulator( što u krajnjem slučaju nije ni bitno), samo znam da sam mu
odgovorio da bih verovatno kupio baš taj akumulator ali da trenutno nemam
instrumente da bih ispitao njegovo stanje i da bih rado došao sutra. Na taj moj
odgovor dobio sam najzanimljivije obrazloženje kako da se ispita akumulator i
da je to sasvim dovoljno za njegovo tačno testiranje o svim karakteristikama i
stanju.
Uh! Uh! Uh! „Majstor“ je ustao sa njegove omiljene stolice,
pogleda malo po „radionici“ tražeći nešto. Sagnuo se i uzeo sa poda parče žice,
možda nekih 1,5-2,5 mm2 debljine. Onda je prišao akumulatoru, zavrnuo na jednu
klemu žicu a drugi kraj tog „instrumenta“ je na kratko spojio sa drugom klemom.
Pojaviše se iskre, akumulator je bio testiran!!! Svi instrumenti na svetu koji
koštaju po nekoliko stotina evra ili dolara (što je još uvek dobra cena obzirom
kakvih ima) bili su nepotrebni i nisu imali šta da traže u ovoj „radionici“.
Naravno, akumualtor je bio dobar „jer su se pojavile varnice“.
Da nije tužno bilo bi smešno.
Mislim da za sve ovo što napisah nema potrebe da objašnjavam.
1+1=2
Neću ništa novo da kažem, kupovina polovnog akumulatora je „mačka
u džaku“. Tako je za svakog prosečnog vozača. Naravno, ima onih koji hoće da kupe
polovan akumulator pa ga donesu meni na testiranje ili me pozovu da ga na licu
mesta ispitam. A šta će svi oni koji me ne znaju ili nisu u mogućnosti da nađu
nekog ko će im tačno, iskreno i pošteno reći šta im se nudi na prodaju?
Mnogi su načini varanja potencijalnih kupaca polovnih
akumulatora. Naravno, i taj što prodaje mora da zna „cake i fazone“ kako da
prikaže akumulator da je u „izvanrednom stanju“.
Ispitati akumulator bez specijalnih instrumenata je nemoguće.
Da budem precizniji, ja ne znam, možda neko zna. Neka se javi da i ja nešto
novo naučim. Ako bi trebalo, platiću.
Prodavac može akumulator da skine sa punjača nekoliko
trenutaka pre nego što se pojavi kupac. Koliko god bio loš verovatno će
startovati motor zbog površinske napunjenosti. Ko nije pročitao šta je to : http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/10/povrsinska-napunjenost-surface-charge.html
Ili da je još uvek na punjaču i tada se skine i stavi u
motor. Naravno i tada će upaliti auto bez većih problema. Čak i ogromni dizeli
neće imati problema oko paljenja. Gledao sam kako kamion od 5000 kubika pali
motor sa jednim akumulatorom koji je u kratkom spoju.
Dalje, da bi se malo mrtvom akumulatoru dodalo života sipa
se u sve ćelije originalni elektrolit gustine 1,28g/cm3. To će biti samo
trenutno poboljšanje koje vodi u najskorije vreme u otkaz. A zbog ubrzane
sulfatizacije jer se remeti gustina fabričkog elektrolita. U AKUMULATOR SE SIPA SAMO I SAMO DESTILOVANA VODA.
Ako je akumulator u kratkom spoju taj sigurno neće upaliti
motor naročito zimi. Mislim na to da je stajao u takvom stanju nekoliko dana. Jedino
ako nije baš tog trenutka skinut sa punjača. Mada, onaj ko prodaje takav akumulator
verovatno i sam zna da nije dobar pa ide po principu „ako prođe-prođe“. Kod startovanja
takvog akumulatora dolazi do naglog pada napona ispod 8 volti. Pošto jedna
ćelija ne radi napon akumulatora koji je kratkspojen je 10,5-10,8V. Ovo je jedan
od odličnih pokazatelja stanja akumulatora. Naravno kod startovanja motora
takvim akumulatorom dolazi do „ključanja“ ćelije koja ne valja. Još jedan
odličan pokazatelj.
Može se desiti da prodvac insistira na tome da odmah probate
na licu mesta akumulator, da njime upalite auto. To što će takav akumulator
startovati motor ne znači ništa. AMA BAŠ NIŠTA.
Možda će nuditi da običnim instrumentom (unimerom) izmeri
napon akumulatora koji prodaje. NAPON
SAM PO SEBI NE ZNAČI NIŠTA. Pisao naširoko i nadugačko o tome. Napon je
solidan pokazatelj kod novijih i novih akumulatora. A zašto bi neko prodavao
dobar i potpuno ispravan akumulator? Dobar akumulator bi trebalo da ima napon u
granicama od 12,4 – 12,65V. Tu negde. Naravno, posle stajanja od 24 sata bez
ikakve intervencije na njemu. Bez paljenja motora ili punjenja na punjaču ili
alternatoru. Pisao naširok i nadugačko o tome. Koga zanima neka prelista moj
blog. Poznato je da sulfatizovani akumulatori imaju veći napon nego obično i to
može da zbuni potencijalnog kupca i tako ga dovede u zabludu da je akumulator
dobar. Dobar pokazatelj da je akumulator zahvatila sulfatizacija je to da napon
odmah po uključenju na punjač skače vrtoglavo! Čak i preko 17 volti! Da bi se
onda u nekom vremenu vratio na normalnu vrednost. Ako i posle nekog vremena
napon ostane visok taj akumulatr verovatno ima prekid u nekoj ćeliji.
Trebalo bi proveriti da li ima elektrolita u svim ćelijama. Ako
nema dovoljno taj akumulator nije dobar jer su ploče sulfatizivane onoliko
koliko nedostaje elektrolita (za tu površinu). Ako je stajao tako kratko vreme
ne mora da bude opasno, ali ko to zna?
Ako postoji mogućnost provere gustine elektrolita (bometrom)
onda je dobro nekoliko puta uzeti iz jedne ćelije i vratiti nazad elektrolit (5-6
puta) jer se tako uzmuti. Ako se pojavi smeđ, crvenkast elektrolit onda su ploče
u njemu kao „švajcarski sir“. Tu je nastupila korozija koja je nepopravljiva. Ovo
je svojstveno vozilima koja se često pale i gase i voze na kratkim relacijama. Naravoučenije-ne
kupovati akumulator od nekog ko ima taksi vozilo ili bilo kakvo vozilo koje je
voženo samo po gradu. Doduše, to je
pravilo i kod kupovine automobila. „Žena ga je vozila samo do pijace i nazad i
išla po decu u školu“. Poznata rečenica.
Ne uzimati akumulator kod koga se vidi oksid oko kleme (ovo
je češće kod pozitivne). To znači da tu ne zaptiva dobro klema i da ima „lufta“
između kućišta i nje. Obično se pojavi beličast oksid ili po neki put i plav
ako su kleme mesingane( bakar sulfat, ona hemikalija što se prskaju vinogadi i
paradajz).
Posle svega, da li je moguće naići na ispravan polovan
akumulator?
Naravno!!! Ako je to čovek kome možete da verujete i da mu
vratite nazad ako nešto nije u redu sa njim. Podrazumeva se da je sa
instalacijom u kolima SVE u najboljem redu: punjenje, parazitne struje, da nema
potrošača koji nisu fabrički...
Posle svega može da se zaključi da kupovina polovnog
akumulatora „odokativnom“ metodom nije pametno rešenje. Može se preduzeti takav
korak ali su moguće posledice opasne i nesagledive. Stalno mi je u glavi zima
2011. godine kada sam morao na dalek put. Ne bi bio dalek da nije napolju bilo
to jutro minus 15 stepeni, vejao sneg sa jakim vetrom i pravio smetove preko
pola metra. Sećam se bio je 3. februar. Prethodnu noć sam dopunio akumulator
iako sam znao da je u dobrom stanju. Obzirom da me je čekao dug i neizvestan
put pa još po nekim kolovozima koji su bili trećeg reda(čiste se negde kad
otopli, polovinom marta ),
nisam hteo da rizikujem. Tek sam stavio nove zimske gume, posle se pokazalo da
su me nekoliko puta izvadile iz „govana“. Bez njih bi bilo „veselje“. Nekoliko
puta sam stajao i skidao sneg sa blatobrana. To je bilo tamo gde je najbilže
naselje 10-15 Km. I šta da mi ja tada zakazao akumulator jer sam nakoliko puta
gasio motor zbog odmora? Ne, to se nije dogodilo! Moj „POBEDNIK VREMENA“ me
nije izdao. Nikad!!! Čak sam na jednoj benzinskoj pumpi pomogao čoveku da upali
motor pomoću kablova jer mu je akumulator bio otkazao. Baš tog trenutka. Tako se
obično dešava sa kratkim spojem. Ugasite motor normalno. Posle sat vremena od
paljenja nema ništa. Znam da su mnogi ovo iskustvo imali. Daleko bilo! Mada
nije kratak spoj jedini uzrok iznenadnog otkaza. Već pisao o tome. Naširoko i
nadugačko.
Ako se želi kupiti polovan akumulator to bi trebalo uraditi
u dogovoru sa nekim ko se bar malo razume u taj „biznis“. Ili otići kod auto
električara da ga on ispita.
Bitna napomena!!!
Instrumenti mogu da pokažu da je u lošem stanju a da to nije
tačno. Naime, moguće je da je on samo ispražnjen i da je potrebno samo dopuniti.
I to se može lako ispitati. Uređaj za testiranje pokaže da je ispražnjen ali
dobar. Napuniti ga i onda ponovo testirati.
Instrumenti za testiranje akumulatora su veoma specifični i nemaju
ih čak ni svi auto električari. U to sam se uverio. Imaju možda samo jedan za
testiranje startne struje. I to je sve. Akumulator MORA da se optereti
propisanom strujom za testiranje i tek onda se MOŽDA može znati u kakvom je
stanju. Ja, u mojoj radionici, vršim 4-5 testova akumulatora. Nekima nije
potrebno toliko ako je očigledno da je samo bio ispražnjen. Drugima je potrebno
čak i da uradim test merenja kapaciteta (traje, u zavisnosti od akumulatora od
nekoliko pa do 20 sati).
Sve u svemu, oprezno sa polovnim akumulatorima. U nekim slučajevima se može
pokazati da je bilo bolje kupiti nov nego polovan. Međutim, „za prolivenim
mlekom ne vredi plakati“. Brzina i nepromišljenost mogu skupo da koštaju.
Zima dolazi. Pripremite se na vreme. Odlazak kod majstora na
proveru akumulatora traje 10-15 minuta. Ne dajte se iznenaditi.
Poštovanje Mišo, posle dobrih saveta za kupce polovnih akumulatora predlažem da se sa jednim tekstom obratiš i prodavcima, a poenta neka bude: kako najlakše prodati "uvaliti" neispravan akumulator (naravno mala šala).
ОдговориИзбришиImam dva pitanje: kod kupovine polovnog akumulatora koliku ulogu u proceni polovnog akumulatora igra datum proizvodnje, ako se on uopšte može pročitati i koja je to knjiga, ako nije tajna, koju trenutno čitaš, a za koju kažeš da ju je pisao čovek koji se bavio vojnom elektronikom.
Unapred hvala.
Petar iz Obrenovca
Ne bi trebalo da savetujem prodavce jer oni odlično znaju kako se "prodaju" akumulatori. Mnogo bolje od mene se u to razumeju. Ali samo u tu rabotu i ni u šta drugo više. Što se tiče tehničke potkovanosti, tu su na nivou nekog ko je malo više tražio po internetu podatke oko akumulatora i njihovih mogućih kvarova. Pa nekoliko prodavaca (velikih uvoznika) me je kontaktiralo oko nekih tehničkih problema! Toliko o njima.
ОдговориИзбришиDatum proizvodnje akumulatora je veoma bitan ali to 99% ljudi ne zna da tumači. To je veoma lako pročitati na somborskim akumulatorima dok na drugim je teško jer u višecifrenom broju se nalazi mnogo podataka o akumulatoru. Zato je najbolje UVEK dopuniti akumulator iako je tek kupljen. Niko ne zna koliko je stajao tamo negde na nekoj polici u magacinu ili kod proizvođača. Knjiga iz koje sam naučio mnogo u zadnje je internog tipa (više je skripta) iz vojske. Dobio sam je na preporuku jednog profesora sa tehnološkog fakulteta koji se i sam bavio brzim punjenjem akumulatora za potrebe vojske. Nažalost, pisac knjige više nije živ. Ceo svoj radni vek je gradio i opremao najveća vojna skloništa za tehniku i avione u bivšoj nam državi. Bio je inženjer elektronike, specijalizovao je baš vojnu elektroniku. Bio je i vojni ataše u nekoliko stranih država. Sve u svemu, knjiga ne može da se nađe sem u vojnim bibliotekama. Ipak je to veoma usko stručna literatura i zbog toga nije baš tako lako dostupna. U toj knjizi su obrađene svemoguće i nemoguće vrste batrija i akumulatora sa svim mogućim i nemogućim karakteristikama. Što bi se reklo "suvo zlato"!!!