Странице

недеља, 9. новембар 2014.

Mali akumulator-velika snaga

Često se setim popravke dva akumulatora iz jedne zveri od vozila, čini mi se da je to bio Mercedes SLK500. Ima tome i celih dve godine ako ne i više.
Tačno tako, ta kola imaju 2 akumulatora. No, nisu jedina sa tom "egzotikom".  Bio je još jedan Mercedes prošle zime, s tim što je njemu bio loš samo jedan, startni, akumulator (više o tome ovde: http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/12/studija-slucaja-agm-akumulator.html) .
Naime, veći akumulator služi za startovanje motora, pokretanje anlasera. To je klasika. I nalazi se u prtljažnom prostoru. Međutim, onaj manji se nalazi u motornom prostoru, ispod vetrobranskog stakla. Zanimljivo, on ima dvostruku namenu: da snabdeva nebrojenu elektroniku strujom dok vozilo ne radi, i drugu da pokrene (izbaci) bendiks pre uključenja samog anlasera. Interesantno. Međutim, tako DOBRO I PAMETNO JE URAĐENO, da ako otkaže glavni akumulator u prtljažniku, može se startovati motor malim akumulatorom!!! I čak se može birati koji će akumulator kada da se puni!!!  Ko nema iskustva nije baš upitno ga skidati jer se dolazi dosta teško do njega. U principu, kod takvih vozila nije ništa dobro dirati. To me podseća na onaj vic: "ti ništa ne diraj, samo 'rani svinje".
To je ova zver:
http://www.kenrockwell.com/sl/2007-sl550.htm
Zašto sve ovo pišem?
Pa zato što sam skoro naišao na tekst (kratak) kako se (neki) proizvođači akumulatora dovijaju da izvuku što više snage. Konkratnije, ja sam imao do pre dve godine akumulator kapaciteta 60Ah i startne struje 600A. Na prvi pogled nije ništa čudno ali ipak jeste.
Akumulator kapaciteta 60Ah (mislim na klasičan sa tečnim elektrolitom) ima (u proseku) do 550A CCA. I to oni kvalitetniji. Naravno, ima i onih koji za taj kapacitet imaju i malo više od 600A ali to su retki i SKUPI (nema nikakve reklame!). Znači, taj moj akumulator bi trebalo da je u grupi onih boljih. Jeste po snazi ali nije i po kvalitetu. Bio je sasvim prosečan, možda malo iznad proseka. Bar po proizvođaču.
Mala digresija, podsećanje.
Kod akumulatora, startnog, dve su najvažnije karakterstike: kapacitet (Ah) i startna struja (A). Ova druga je važnija, da ponovim za one što kupuju akumulator prema kapacitetu.
"Narodska objašnjenja" za obe karakteristike:
-kapacitet je koliko dugo
-startna struja je koliko jako
Startna snaga se dobija iz što veće površine olovnih ploča (malo je važnija pozitivna, zato korozija pozitivne rešetke, koja se inače zove i strujni kolektor veoma mnogo oslabi startnu snagu). Čim se elektrolit zamuti, postane smeđ, tu su ploče kao "švajcarski sir". I snaga je drastično manja (česta startovanja ili izverglavanje motora do iznemoglosti, učestano). Pošto kućište akumulatora ima svoje konačne dimenzije i snaga mora da bude time ograničena, veličinom ploča-čitaj površinom.
Šta rade proizvođači, kako se dovijaju da iz malog kapaciteta izvuku što veću struju?
Što bi rekao Boro Prikaza, legenda i glava porodice, iz sela Praćišta iznad Gornjih Baljega, neka mi oprosti, nisam ga mnooogo dugo spomenuo, "može se reć', dobro pitanje".
Nema tu mnogo filozofije.Dobro, ima egzotičnih rešenja u vidu dodavanja srebra u ploče (odličan provodnik), poznata serija  Boš S4, S5 i S6 koja se još uvek nije pojavila na našem tržištu. Naravno, to momentalno diže cenu akmulatora. A to je ipak presudan faktor u kupovini,bar u velikoj većini slučajeva. Onda se služe poboljšanjem izgleda pozitivne rešeke (romboidna, radijalna...) a radi boljeg provođenja struje a time i startne snage.
Međutim, sve to daje male rezultate (ali ne i zanemarljive). Najbolji način povećanja startne struje akumulatora, KOJA JE JEDINI I PRESUDNI FAKTOR DA LI ĆETE STARTOVATI SVOJE VOZILO, je povećanje broja ploča u akumulatoru-čitaj veća površina za protok jona (struje).
Sad bi trebalo da bude, manje-više, kraj objašnjenja kako mali akumulatori mogu da imaju veliku statnu struju.
.
.
.
Ne, nije.
Sad tek sledi iznenađenje.
Neprijatno.
Kako beše ono naziv mog bloga?
Akumulatori : sve zablude i misterije.
Evo je još jedna mistrija. Rešena.
Akumulatori koji imaju manji kapacitet a veliku startnu snagu-KRAĆE TRAJU.
Bar bi trebalo tako da bude.
Mnogo puta, nebrojeno, sam napomenuo da životni vek akumuatora zavisi bar od 5 faktora. A na veliku većinu njih može da utiče vozač.
Da se vratim onom akumulatoru.
Ovde jače ne znači bolje. Tačnije, znači ali samo relativno kratko vreme.
Sada ono glavno, objašnjenje šta to rade proizvođači (ne svi!!!) da izvuku maksimum iz akumulatora, bar što se tiče startne struje, koja je NAJBITNI faktor.
Ugrađuju tanje olovne ploče da bi ih stalo više u kućište. Više ploča-veća površina-jača struja.
Tanje ploče-kraći vek akumulatora.
Iznenađeni?
Čim je nešto tanje, a stalno je u upotrebi, brže će da otkaže, strada, da se polomi, iskrivi, pukne... A da uporedim sve ovo što napisah sa akumulatorima za duboka pražnjenja, za stacionarnu upotrebu, za npr. električne bicikle i skutere (to mi pade na pamet jer su mi stalno u radionici, posledenjih 4-5godina). Ti akumulatori su skuplji, teži od klasičnih automobilskih jer IMAJU DEBLJE PLOČE. Deblje ploče-dugotrajniji akumulator. Kod tog tipa nije bitna startna struja već kapacitet. Potpuno suprotno od startnih akumulatora. Zato se kaže da se mogu upotrebiti, u krajnjoj nuždi, stacionarni akumulatori za automobilsku namenu, ali bi morao da bude jači za 20-30% od onog originalnog a zbog manjeg broja ploča.
Da li, na kraju, može da se izvuče zaključak da bi trebalo birati između dva akumulatora istog ili sličnog kapaciteta i uzeti onog sa manjom startnom strujom?
U principu da.
JA BIH TAKO URADIO.
Što ne znači da to mora da bude pravilo.
Ja ovde ne kreiram tuđa mišljenja i odluke već iznosim moja razmišljanja.
I, što je mnogo važnije, moja praktična višegodišnja iskustva. Ovo je ipak najvažnije.
Ali, takođe znači i to da onaj sa tanjim pločama može da traje duplo duže od onog sa debljim ako se taj drugi akumulator konstantno uništavao, loše održavao, mučio, maltretirao, često praznio do kraja...
Još jedno pravilo, dosta pouzdano, kod kupovine akumulatora. ja ga napisah čini mi se proletos, al' da ga ponovim.
Naravno, ako za tako nešto postoji mogućnost provere.
Kod odabira akumulatora, uzeti onaj teži a za isti kapacitet.
Logično.
Debljina ploča na delu.
Pa zašto su skuplji i dugotrajniji oni akumulatori koji su namenjeni za urbanu (gradsku) vožnju, oni koji su baš namenjeni za taksi vozila?
Imaju deblje ploče!
Više nego jednostavno.
A da ja ne pričam NAPAMET I PROTIV NEKOG PROIZVOĐAČA (mada nisam ni u jednom trenutku spomenuo bilo kod), evo kratkog filma koji je snimljen u ADAC laboratoriji za testiraje akumulatora.
Da li je potreban bilo koji dalje komentar ili analiza?
POSEBNO obratiti pažnju na mesto u filmu 1:40.
 Iznenađeni?
Ne brinite, rade to i mnogo poznatiji proizvođači nego što su ovi u filmu.
Baš bih voleo da mi se javi neki direktor, vlasnik, inženjer (ako takvih uopšte ima) iz velikih firmi koja zastupaju najveće svetske proizvođače akumulatora i da me ubede u suprotno.
Ja sam mali, malecki u odnosu na sve njih, ali sam naoružan znanjem. Koje oni NEMAJU.
U to sam siguran jer znam ko me je sve kontaktirao (od vlasnika preduzeća, menadžera, šefova servisa) i zbog čega , a iz gore pomenutih firmi koja se bave uvozom, servisom, prodajom, i distribucijom akumulatora.
Ja sam na onoj drugoj strani, onoj gde je običan narod.
Samo, ja "znam za jadac".
I ja imam što oni nemaju-ZNANJE.
Koje pokušavam da prenesem drugim ljudima da ih ne bi razni "stručnjaci" lagali i mazali sa raznim "strujama, kapacitetima, gel i suvim akumulatorima, magičnim očima" i kakvim sve ne glupostima.
Imam ja još "štihova" u rukavu koje ću da objavim.
Samo što će onda da budu navedena konkretna imena prozvođača.
Sad, mogu "ONI" da kažu "ti si niko i ništa a mi smo POZNATI proizvođač, mi smo IME".
Tačno, to stoji.
Ali, postavio bih im pitanje za "milion dolara": "kome će narod više da veruje, vama ili meni koji imam samo znanje i malo opreme".
"Može se reć' dobro pitanje".
Dakle, da li znači da akumulator sa jačom startnom strujom može kraće da traje od onog sa manjom a za isti kapacitet?
U principu-DA. Ali NE MORA da znači.
Da li bih  ja kupio onaj sa manjom startnom strujom?
U principu-DA. Ali, opet sve zavisi od buduće namene akumulatora.
Zato gledati normalnu startnu snagu za određeni kapacitet. Prostije, ako akumulator ima 55Ah, njegova strartna stuja se kreće u granicama 420-480A. Ovo je prosek.
A nikako 55Ah i struja 530A.
Ne znači da je taj akumulator loš i da ima tanje ploče, ali mi izgleda malo "nategnuto". Kao kad se frizira motor da mu se izvuče još koji kilovat. Pa radi na granici mogućnosti.
Ne shvatiti sve ovo pogrešno. Akumulator koji ima tanje ploče(a to niko ne zna kod kupovine pa čak ni ja) ne mora da traje kraće i da ne služi kako bi trebalo. Ako se pravilno održava i on će otplatiti novac koji je uložen u njega.
Ali, ZVANIČNA ispitivanja i testovi ipak drugačije kažu.
I moje iskustvo.
P.S.
Onaj akumulator, drugi, mali, što stoji ispod vetrobranskog stakla, ima 35Ah i čak 520A.
Zašto je tako urađeno?
Pa mora da startuje zver od 5000 kubika ako otkaže glavni, u prtljažniku.
Ko je razumeo-shvatiće.











субота, 8. новембар 2014.

Oznake na američkim akumulatorima

Mnogo nedoumica ima kod ljudi oko označavanja startne snage i kapaciteta naročito ako je na akumulatoru prikazano dva ili više standarda. Ovo sve zbunjuje a ne bi trebalo (smelo) tako da bude. Ja sam o različitim standardima napisao tekst ( http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2014/08/svetski-standardi-kod-oznacavanja.html ) ali ne bi bilo zgoreg da pokažem to na veoma konkretnom primeru jednog prvougradnog akumulatora iz Ford vozila. To je poznati Motorkraft akumulator. Oni su snabdevači Fordovih vozila rezervnim delovima, bar što se tiče akumulatora. Mislim da će ovo biti zanimljivo jer će se videti kako bi zaista trebalo da izgleda označavanje svih potrebnih karakteristika na kućištu. Na stranu one priče o "suvim" akumulatorima ili "gel" akumulatorima. To je nešto što skoro svaki dan srećem kao potpuno pogrešnu i iskrivljenu informaciju koja kruži u narodu. Ja tu ne krivim vozače, tu su najkrivlji prodavci koji daju takve informacije pri kupovini novih akumulatora. Ne traži se od prodavaca da znaju koliki je procenat kalcijuma u pločama. Ali bolje je da ne daju NIKAKVE informacije nego netačne ili polu tačne. Jer "malo znanja je opasna stvar".
Dakle, nedavno mi je stigao na servis akumulator koji je bio otpisan. Tako je vlasnik mislio. Bio je doveden u neprijatnu situaciju jer je prodao polovno vozilo (vlasnik auto placa) ali akumulator nije bio dobar. Doneo mi je akumulator, koji je stajao više od mesec dana "negde u magacinu", sa molbom da ga sredim. Naravno, bio je potreban "za juče". Nije mi bilo prijatno kad mi je rekao da je toliko dugo stajao u poluispražnjenom stanju a kad sam ga video da je to onaj od onih "bez održavanja"...
No, bacio sam se na posao. Trebalo je brzo da delam. Izostavio sam neke osnovne radnje koje se rade kod tako ispražnjenih akumulatora koji su dugo stajali. Nakon samo 2-3 sata sam znao da će servis biti sasvim uspešan. Pokazatelj mi je bila startna struja. U trenutku prijema je bila samo 250A da bi nakon 3 sata bila već 400 A. Do kraja oporavka je bila respektabilnih 500 A. Više nego dovoljno. Inače, akumulator je bio namanjen za dizel vozilo od 1900 kubika. Preteraće ovu zimu a za sledeću neka razmišlja o novom.
Naravno, vlasnik auto placa je bio prezadovoljan (uštedeo je poprilično novca), a ja sam sve to argumentovao sa nekoliko fotografija. Čini mi se da akumulator nije bio nešto mnogo star i maltretiran pa je zbog toga ipak dobro oporavljen. Da budemo iskreni, takav oporavak ne bi mogli da naprave ni veoma skupi i kvalitetni punjači. Takvi akumulatori, koji su dugo stajali i veoma su sulfatizovani, a uz to ne postoji mogućnost kontrole elektrolita, zahtevaju "maltretiranje" da bi se doveli u neko normalno i funkcionalno stanje. "Pametni" punjači to ne rade i nije im to ni namena. Oni jednostavno napune akumulator koliko je to god moguće, eventulano ga i malo oporave od sulfata. I to je sve. Međutim, oporavak akumulatora počinje tek onda, kad je sve završeno, tamo negde ...
Dakle, evo "amerikanca":

Kao što se može videti, u pitanju je američki SAE standard (američko udruženje inženjera u auto industriji). To je i standard kod označavanja motornih ulja. To bi bilo nerazumljivo našem vozaču jer je u Evropi najčešći EN stanadard. A da bi se to bolje razumelo, tih 650A mu dođe tačno 600A "našeg" EN standarda.
Evo odlične uporedne tabele:


Za naše prilike je malo i čudan kapacitet od 71A h. Mi smo naučili na 45,55,74 Ah... Međutim, tako je proizvođač projektovao i izradio akumulator i to je to.
Ali, sve je to manje zanimljivo. Na nalepnici se nalazi jedan podatak koji se VEOMA retko (skoro nikad) ne sreće kod akumulatora koji se prodaju u našim prodavnicama. To je onaj podatak o rezervnom kapacitetu i izražava se u minutima , konkretno na ovom akumulatoru je 115. Taj podatak je OBAVEZAN kod akumulatora koji se prodaju u Americi, a kapacitet na koji smo mi navikli NIJE obavezan. Naravno, tih 115 minuta se odnosi na potpuno nov i napunjen akumulator na temperaturi od 25 stepeni. Koga zanima šta je rezervni kapacitet neka malo "izbunari" po mom blogu, negde sa napisao i o tome. Šta više, rezervni kapacitetet je ODLIČAN pokatatelj trenutnog stanja akumulatora i on se radi kada se vrši tačnija i potpunija analiza kvaliteta akumulatora koji je izvađen iz vozila. Ali da bi se izmerio rezarvni kapacitet potrebno je imati posebnu opremu koju sigurno nemaju mnogi servisi. Čak mislim da je nemaju ni mnogi koji bi morali da je imaju, na primer veliki prodavci i distributeri akumulatora kod nas. Mogao bih da se kladim sa velikom sigurnošću u tu moju tvrdnju.

Mala dopuna : našao sa tekst (3. juli prošle godine) gde sam potanko objasnio šta je i kako se meri rezervni kapacitet akumulatora.
Evo ovde:
http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/07/definicije-raznih-parametara-olovnih.html