Nekoliko PRAVIH testova raznih akumulatora 1

Uvek ta dilema "koji akumulator kupiti"? Naročito pred zimu. Ili još gore, kad se dotera "cara do duvara".
Ne želim da sudim i govorim o kvalitetu akumulatora. To STALNO ponavljam. Ko god me pita za savet, na bilo koji način, odgovorim da se odredi prema želji i KOLIČINI novca.
Da bih, koliko toliko, razrešio tu zabludu i misteriju, postaviću nekoliko slika testova velikog broja raznih akumulatora koji su obavljeni u nemačkoj.
Od strane poznatog auto kluba "ACE" (naravno, nije ADAC jedini u nemačkoj) i instituta "GTÜ" (Gesellschaft für Technische Überwachun-udruženje za tehnički nadzor).
Verujem da ova imena ovih firmi garantuju tačnost, istinitost, preciznost...
Kome verovati ako ne njima?
Prvi test je nešto stariji, iz 2010. godine ali to nešto mnogo ne bi trebalo da utiče na odluku o kupovini novog akumulatora. Ne znam šta se to posebno promenilo od tada u tehnologiji proizvodnje akumulatora?
Dakle...


Kao što se može videti redosled je sledeći:
1.WV original (prvougradni)
2.Varta silver
3.Banner power bull
4.AFA (šta god to značilio)
5.Moll
6.Arktis
7.Boš S4 silver (nije preporučljiv!!!???)
Meni nije čudan redosled. Mnogima će biti.
Idemo dalje...
Test mnogo noviji, iz 2012. godine. Prva slika je za klasične akumulatore sa tečnim elektrolitom. Bez obzira da li su sa čepovima ili bez njih (EFB tip).




 Redosled:
1.Exide Preminum
2.Sonnenschein
3.Varta silver dynamic
4.Bosch silver S4
5.Moll
6.Banner starting bull (ne mešati sa prethodnim power bull!!!)
Moje skromne opaske...
Boš S4 ima najlošiji kapacitet(broj punjenja i pražnjenja,  punjenje pod malom strujom, struja hladnog starta...)
Eksajd i Mol imaju najveći broj ciklusa pražnjenja.
Sonnesschein i Varta silver imaju najbolju struju hladnog starta.
MOŽDA I NAJVAŽNIJE. SIGURNO NAJVAŽNIJE.
BROJ MOGUĆIH STARTOVA MOTORA NA -20 STEPENI.
1.Varta silver
2.Sonneschein i Exide
3.Moll
4.Banner i Bosch S4
Iznenađeni za VELIKI Boš!!!???
Ja ne.
Prethodni test je takođe nešto slično pokazao.
I na kraju, njegovo veličnstvo AGM akumulator. Oni su bez ikakve sumnje u mnogim karakteristikama bolji nego klasični. Dobro, i duplo skuplji za isti kapacitet. To je skoro obavezan akumulator u vozilima sa start-stop sistemom. Tu klasičan akumulator nema šta da traži. Brzo bi bio "pokidan". Najdrastičniji primer su taksi vozila. Veliki broj startovanja u toku dana-brzo stradanje ploča u ćelijama. Već sam pisao o tome. Spremam se da napišem tekst o vozilma sa start-stop sistemom. Da se tu neke stvari razjasne. Nije to baš tako "super" kao što izgleda.
Kao i mnogo stvari u svakodnevnom životu.
Elem...

 

 Redosled:
1. Banner running bull
2.Varta start stop
3.Exide (sa namenom za mikro hibrid vozila)
4.Moll
Iz priloženog može da se vidi da AGM akumulatori imaju mnogo veći broj startova na hladnoći, u proseku 140 puta. Inače, taj test je rađen u "spartanskim" uslovima; svi akumulatori su prvo držani u zamrzivaču na -20 stepeni i to 12 sati pa tek onda se pristupilo njihovom testiranju, tj. koliko puta uzastopno može da se startuje motor. E, to je test!!!
Očigledano da je prošlo vreme  " eee, rekao mi je komšija da je kupio dobar akumulator..." sad su stvari malo drugačije nego pre 20-30 godina.
Šta još reći na kraju?
I mnogo.
I ništa više.
Što kaže izreka "pametnom dosta". Ko je razumeo, shvatiće.  Neka svako ponaosob izvede lični zaključak iz svih ovih testova. Možda bi pravilo bilo-koliko para toliko muzike.
Ali, ni poznati proizvođač ne mora da bude garant dobrog proizvoda.
Tako je sa mnogim današnjim prozvodima. Tu su akumulatori samo kap u ogromnom moru.
Današnji svet je postao potrošačko društvo. To je sušta neminovnost. Mnogi to neće da prihvate (ja sam prvi!!!), ali koliko god čovek da se odupire svemu tome, ipak na kraju "legne na rudu".
Uskoro ću da napišem jedan mnogo zanimljiv tekst. Verujem da se svi pitaju zašto su stari, antimonski akumulatori trajali pa bar duplo duže (po desetak godina) u odnosu na savremene kalcijumske.
Više nego zanimljivo pitanje i tema. Nisu tu u pitanju samo akumulatori i njihova tehnologija pravljenja.
Stvari su tu mnogo dublje nego što se čini na prvi pogled.

Grejač akumulatora

Napisah juče, na kraju posta, da narod zna za ono što mu se manje-više stalno servira. Tu sam dao opasku da većina ljudi zna za Boš, Varta, Eksajd, somborske akumulatore. Možda još neki proizvođač je zastupljen kod nas i tu se uglavnom priča zavrašava. NE ŽELIM ništa loše da kažem o svim tim akumulatorima i proizvođačima ali mogu da primetim posle nebrojeno mnogo akumulatora koji su mi prošli kroz ruke, da se priča svodi na 5-6 proizvođača. Pošto i vodim veoma preciznu evidenciju, to je još jedan argument za sve napisano.
Stanje je takvo kako jeste. Od toga ne možemo da pobegnemo. Bar većina nas. Ali, ima ljudi koji bi nešto korisno uradili za svoja kola, svoj vozni park. Međutim, problem je što "nisu obavešteni".
Što reče "jedan" pre mnogo godina...
U svom poslu sam popravljao svašta. Bukvalno. Od neviđenih kršina do skorašnjeg Mercedesa CLK. I sa svim i svačim se susretao. I svakave priče sam slušao od vlasnika vozila. Mogao bih knjigu o tome da napišem. Skoros sam i dobio predlog od jednog čitaoca bloga da skupim sve što sam uradio na jedno mesto, svu literaturu i znajnje, slike, filmove... I da napišem knjigu o svemu tome. Kaže, bilo bi šteta da se sve to iskustvo ne pretočim u tako nešto. Da bude na korist narodu, serviserima, đacima, nastavnicima...
Razmisliću.
Da li je neko nekad čuo za "grejač akumulatora"? Ne na onu foliju ili termo izolator koji se nalazi u po nekom vozilu oko akumulatora. Viđao sam u Reno i Sitroen vozilima. Tako auto izađe iz fabrike, nije ništa naknadno stavljano. Sad, kolika je korist od toga, to je VELIKO pitanje. Pre će da štiti akumulatora od toplote nego od hladnoće. Doduše, njega i ubija toplota a ne hladno vreme. Ko drugačije misli-VEOMA pogrešno misli!!!
Dakle, "grejač akumulatora". Električni. Mnogo dobra stvar. Može da pomogne kod loših akumulatora ili kod dobrih ali koji stoje na velikom minusu.
Kome je tako nešto potrebno?
Može da se kaže da je to "majka Mara" za kamondžije čiji kamioni stoje na nekom parkingu zbog obaveznog odmora. Pošto je hladno, vebasto grejanje radi, verovatno televozor, frižider, puni se lap top... Ovo znam jer radim sa špediterskim preduzećima i znam sa kakvim se problemima susreću vozači tokom zime.
Većina parkinga za kamione, mislim na one regularne sa pratećim objektima, ima utičnice za priključenje uređaja. Grejač akumulatora zahteva gradsku mrežu. Instalacija grejača je veoma jednostavna. Potrošnja istog je mala ali dovoljna da akumulator i u lošim vremenskim uslovima (velika hladnoća) drži u takvom stanju da se ujutro lako startuje motor a posle velike potrošnje zbog raznih uređaja koji su bili uključeni.
Tako nešto izgleda ovako:

Može da se podmetne ispod akumulatora ali je bolje oko kućišta. Ovaj deo kamionske opreme je skoro obavezan na ekstremnim hladnoćama. Sa njim ne bi trebalo da bude iznenenađenja tokom jutarnjeg startovanja.
Normalno, ovo je nemoguće uraditi tamo gde ne postoji priključak , na javnim parkinzima. Ali, svako to može da priključi u svojoj garaži ako zna da mu je loš akumulator i postoji opasnost da neće biti startovan motor. Napominjem, ovo je samo privremeno (ali dobro) rešenje za slab akumulator. Dobar i ispravan akumulator je nazamenljiv. I on NE MOŽE da izda čak i na ekstremnim hladnoćama.
Dakle, idealan stvar za špeditere, vozače kamiona, vlasnike velikih voznih parkova...
Evo gde može da se pogleda malo detaljnije:
http://www.oreillyauto.com/site/c/search/Battery+Heaters/N0651/C0076.oap

https://www.acklandsgrainger.com/AGIPortalWeb/WebSource/ProductDisplay/globalProductDetailDisplay.do?item_code=TMR280-0071

http://www.polarheater.fi/product/11/akkulammitin-ph80-basic-80-wattia-70180-ah-akulle

Ja sam obavešten.
A vi?

Preporuka za punjače

Ni sam ne znam koliko ljudi me kontaktira sa pitanjima vezanim za punjače. Koji, kako , koliko napona i struje, je 'l ima ovo, je' l ima ono, da li je dobar za ovaj ili onaj akumulator...?
Iskreno, umorio sam se odgovarajući na STALNO JEDNA ISTA PITANJA.
Zato sam odlučio, jednom za svagda, da KOLIKO-TOLIKO razrešim dileme, trileme i ostale glavobolje oko kupovine punjača.
Na blogu sam postavio nekoliko šema punjača za koje smatram da su sasvim solidne. To mogu odgovorno da tvrdim jer sam iz te struke i jer sam većinu od njih i napravio i dalje koristim. Takvi punjači imaju KONTINUALNU regulaciju struje i napona. To je od veoma velikog značaja.
"Inteligentni" punjači, kako se to sad popularno zove, imaju već predodrađene parametre struje i napona. To je samo donekle dobro.
OVO JE MOJE LIČNO MIŠLJENJE.
Ili ja to posmatram sa svog profesionalnog stanovišta.
Verovatno da ne bih ni 20-30% akumulatora mogao da  spasem takvim punjačima, obzirom sa kakvim se svakodnevno srećem.
Mada, onaj akumulator koji je stvarno loš, kome su uništene ploče od korozije ili je uništen na drugi način, prevelikim mučenjem i izverglavanjem, mnogobrojnim startovanjiam i kratkim relacijama...
NJEMU NE MOŽE NIŠTA POMOĆI.
NE POSTOJI TEHNOLOGIJA ZA TAKO NEŠTO.
NITI ĆE POSTOJATI.

"Inteligentni" punjači imaju dobru kakarteristiku da prvo ispitaju i provere napon i stanje u kom se nalazi akumulator. Pa prema tim informacijama odrede način i mod punjenja. Da li će prvo izvršiti desulfatizaciju (UZETI SA VELIKOM REZERVOM), ili će krenuti sa malom strujom jer je akumulator samo malo ispražnjen...
Naravno, sve to ima i svoju cenu. Oni za 20 evra pune na svoj način (ako se to može nazvati punjenjem) a oni za 100 evra pune na sasvim drugi. 
Tehnologija punjenja olovni akumulatora je veoma dobro istražena. Zato tu ne bi trebalo puno filozofirati. Kvalitet ima i svoju cenu.
Svima koji misle da je 80 pa i 100 evra mnogo puno za dobar punjač, postaviću pitanje...
Koliko će taj punjač da služi u nekoj garaži, podrumu... Verovatno puno, puno godina.
Da taj skupi punjač SAMO JEDNOM obavi svoju namenu, ali onda kad je baš najpotrebnije, kad napolju stegne debeo minus... On se već isplatio.
A gde su sve te godine u kojima će on služiti kao sredstvo za redovno i ispravno održavanje akumulatora? 
Ono što stalno ponavaljam kao papagaj...
REDOVNO ODRŽAVANJE AKUMULATORA.
I celokupnog vozila.
Umorio sam se od toga.
Elem... (Boro Prikaza, selo Praćište iznad Gornjih Baljega) 
Za sve one koji ne znaju šta bi to bilo dobro nabaviti evo link gde su na svakom punjaču urađena testiranja:
http://car-battery-charger-review.toptenreviews.com/
Da se ne lažemo, ni jedan od tih punjača nema da se kupi kod nas, bar ja nisam video. Možda samo jedan.
Pa zašto onda ako to nema neku upotrebnu vrednost? 
Zato što bi to trebalo da bude neka ideja vodilja, da naznači neke smernice kakvi su punjači STVARNO DOBRI.
A ne moraju da budu skupi. Zanimljivo, pobednik na testu je najjeftini!!! A nije ni neka cena da "otpadaju uši".
Još zanimljivije je to da skoro svi imaju mogućnost pomoćnog starta kad akumulator potpuno zakaže. Struja od 100-200 A je sasvim dovoljna da pomogne kod prosečnog benzinca. Mada ima i modela sa strujom od 400A.
Vredi pogledati.
Svaki moj komentar bi bio suvišan. 
Ako koza laže, rog ne laže!
P.S. Moram nešto da primetim. Među svim tim punjačima ima, koliko je meni poznato, samo jedna marka koja može da se nađe i kod nas. I koja je, stoga, i poznata narodu. Svi ostali su nepoznati.
Za nas.
Ja znam, zbog prirode posla, za još 3-4 prizvođača. To su firme koje su veoma poznate u svetu u domenu punjača akumulatora. Ali nisu kod nas.
Što ne znači i da su loše. Daleko od toga.
Ima i drugih punjača sem CTEK, H-Tronic, DHC...
Kao što ima i drugih akumulatora sem Boš, Varta, Eksajd...
Drugo je pitanje zašto narod ne zna za neke druge...

Prljavi stubići (kleme)

Skoro sam napisao tekst o tome koliko je bitno držati kleme akumulatora u čistom stanju. Čak sam i izveo proračun koliko se napona (snage) gubi zbog prljavštine na njima.
Današnji slučaj je došao kao "kec na deset" da sve to potkrepim i argumetujem još jednom.
Naime, akumulator je stigao sa klasičnim simptomom da brzo izgubi snagu, posle samo nekoliko anlasovanja. Prljave kleme sam odmah primetio. U jako lošem stanju su bile, veoma oksidisane. Nije ni čudo što i dobar akumulator sa takvom prljavštinom pokazuje znake slabosti, naročito na ovim minus temperaturama!!!
Dakle, evo argumenata:

Da li je bilo teško da se to očisti, da ne bude neprijatnih iznenađenja...? Očigledno jeste. A trebalo je toj "operaciji" posvetiti samo 5-10 minuta. Rezultati bi bili odmah vidljivi.
A sve to bi ovako trebalo da izgleda:

K'o iz fabrike!!!
Ima nešto "zanimljivo" na obe ove kleme.
???
Nije to zanimljivo, to je opasno da je još malo potrajalo.
???
Pa, na oba stubića, naročito na minus (žuti prsten), se vide kanali koji su nastali zbog topljenja olova. Što bi rekli stari majstori, vide se "risevi".
Zbog velikog zagrevanja prilikom startovanja (struja 200-300 ampera) malo olova se istopilo i napravilo kanaliće. Ovo je u pitanju benzinac, nije baš jako velika struja. Mada i oni po velikoj hladnoći povuku u veoma kratkom trenutku i do 400-500 ampera. Doduše, u pitanju su milisekunde. Normalna startna struja prosečnog benzinca je do (i oko) 200A. Sve preko toga daje znak da je anlaser u kvaru, npr.
Pitanje: šta da je ovo akumulator nekog dizelaša? Ti stubići bi odavno bili istopljeni. Ili tu negde...
Koliko je bitno držati stubiće čistim isto tako je važno i kleme koje odvode struju sa akumulatora da budu bez prljavštine i masnoće. Potrebno je da oba uslova budu zadovoljena da bi sistem stubići-kleme bio potpuno funkcionalan i da bi akumulator dao svoj pun potencijal snage kada se to od njega u lošim vremenskim uslovima iziskuje.
Naravno, kućište akumulatora MORA da bude suvo, potpuno. A zbog parazitnih-puzajućih struja koje mogu da isprazne akumulator "na kvarno". Mala struja teče između klema i veoma lagano prazni akumulator a da vlasnik to i ne zna. Posle nekog vremena sledi iznenađenje. Neprijatno.
Još gore od toga je da se to desi leti kada se motor lako startuje. Akumulator je stalno u poluispražnjenom stanju. Idealni uslovi za nepovratnu sulfatizaciju ploča u akumulatoru.
I njegov put bez povratka-u reciklažu.
Držite kleme čisto. Imaćete manje glavobolje.
P.S. Akumulator koji je tema ovog teksta je veoma oštećen zbog neispravnog anlasera. Ploče su kao "švajcarski sir" zbog povlačenja prevelike struje koja nije predviđena za snagu ovog akumulatora. Da li su u pitanju četkice, ležajevi... To će tek da se vidi.
Vlasnik još "nije obavešten" o stanju istog.

Čestitka od mog druga Steve za prvu godišnjicu

Danas dobio poruku od mog druga Steve...
Ja njemu želim da što pre završi doktorske studije i odbrani disertaciju!
 .......................................................................................................
Sa nekoliko dana zakašnjenja:
SREĆAN PRVI ROĐENDAN BLOGU!!

Da li zbog mačaka ili čega baš u februaru, nije ni bitno (ali su me iste podsetile na ovaj važan datum).

Izvenredan blog, ali to sam već rekao.
Interesantna paralela je da je pregleda u prvoj godini na ovom i blogu "motorna ulja - stalker" gotovo identičan (oko 36.000) verovatno ±1-2% tačan broj za "motorna ulja" je 35.572 po google analytics-u).
Ako je i više još mi je više drago, na mlađima svet ostaje.

Veliki pozdrav iz zavejanog (i hladnog) Bora, od Steve.

Neverovatan akumulator!!!

Pravilo je da se struja hladnog starta (CCA) ispituje na -18 stepeni (još tačnije na -17,8). Postoje neki tipovi Eksajd akumulatora koji su testirani čak na -30 stepeni. U prevodu, napravljeni su za sibirske ili slične uslove ekstremne klime.
Ali, da tehnologija ide još dalje, pokazao je ovaj akumulator. On je testiran na ...
Sami pogledajte:
https://www.youtube.com/watch?v=3i_bsfwPE1s

P.S. Mada, i taj bi brzo stradao kod naših vozača... Garant!!!

Da li skidati kleme sa akumulatora...? I kada? Pitanje je sad!!!

Ima neverovatno puno tema, problema i svakojakih pojava kod akumulatora o kojima bih mogao da pišem. Ni sam ne mogu da se setim sa čim sam se sve susretao u praksi. I sa čim ću još. Skoro svaki kvar akumulatora je priča za sebe. Iz svega toga nastaje neprocenjivo iskustvo. Kao i u životu. Svaka nova životna situacija donosi neki novi životni nauk.
Po običaju, razni ljudi pitaju svemogući Gugl svašta nešto oko akumulatora pa ih on uputi na moj blog. Lepo. Još lepše ako nađu rešenje za svoj problem.
Tako je i bilo ovih dana. Neko je postavio pitanje na Guglu "da li se skida klema sa akumulatora"...(pretpostavljam zimi). Odlično pitanje! I primereno za ove vremenske uslove. Neki ljudi ne voze svoja kola kad je loše vreme, sneg, led, velika hladnoća. Doduše, ja ne vozim ni kad je lepo...
A onda se sve "potrefilo".
Baš takav konkretan problem sam imao pre 2-3 dana.
Naime, pozvao me je čovek kome sam pre nekih dva meseca osvežio akumulatora. Zamolio me je da odemo kod njegovog rođaka koji je imao problema sa paljenjem njegovih kola. U pitanju je neki mali benzinac, što bi se reklo, može da upali motor na dve baterije od 9 volti.
Pre nego što sam krenuo u proveru parametara dobio sam VEOMA bitnu informaciju da je vozilo bilo na popravci kod limara nekih mesec dana jer je vlasnik imao saobraćajnu nezgodu (ne njegovom krivicom). Kola su sređena ali nisu mogla da se startuju.
Malo unazad.
Kad sam dobio poziv, pitali su me da li mogu da dođu kolima kod mene da bih video zašto ne mogu da ih upale? Međutim, posle nekog vremena ponovo sam imao poziv i pitanje da li bih mogao da izađem ne teren JER NE MOGU DA IH STARTUJU NI PREKO KABLOVA.
Dakle, vozilo je bilo kod majstora oko mesec dana.
Kad sam otvorio haubu manje- više mi je bilo jasno šta se tu desilo.
Dobro, ja to sa moje tačke gledišta. Zato oni koji čitaju sve ovo znaće u kom grmu leži zec.
Naime, kleme su bile na akumulatoru, nisu bile skinute. Merenjem sam utvrdio da je napon na akumulatoru 0,5 volti !!!??? Pola volta!!!
Ni sam ne znam koliko tona olova je prošlo kroz moje ruke, stotina akmuklatora. Ovo je bio UBEDLJIVO najmanji napon koji sam ikad izmerio na nekom akumulatoru.
Po SVIM PRAVILIMA taj akumulator je mogao bez ikakvih razmišljanja da bude bačen u reciklažu.
Ja nisam tako mislio.
Šte se desilo? Klasika. Tako nešto se STALNO dešava vozilima koja stoje na auto placevima. Elektronika izmuze akumulatore do iznemoglosti. Ja to imam običaj da kažem kad vidim takav akumulator "da nema snage da umre".
Majstor koji je popravljao limariju nije skinuo klemu, bilo koju. Doduše, nije njegov posao. A sigurno i ne zna za taj "jadac". Ne krivim ga.
Ne krivim ni vlasnika vozila. Od njega sam dobio odgovor, kad sam mu predočio šta mu se sve desilo sa akumulatorom, da "i ne znam da u mom vozilu ima kompjuter".
Onda je saznao. Doduše, na teži način.
Matematika, elektronika (ja to kažem "primenjena matematika") su egzaktne nauke.
Stoga, evo malog računa da se jasno, koncizno i precizno vidi kako elektronika u vozilu "jede" akumulator.
Napisah (dobri stari aorist!!!) da su neke granice za potrošnju kad vozilo ne radi od 30 do 50 miliampera. Taj podatak može svuda da se nađe. Sve iznad 50mA je nešto što ne valja sa elektrikom u vozilu.
Uzeću najgori scenario (tako se radi ) da je potrošnja 50 mA.
To mu dođe na dnevnom nivou :
24 h x 50 mA= 1,2Ah
A na mesečnom 30 x 1,2Ah= 36Ah
Ovo je ekstreman primer ako se kola ne voze mesec dana.
Međutim, postoje ljudi koji ne voze često. Recimo po desetak dana. Ni oni nisu baš pošteđeni ove "boljke".
Ako se u obzir uzme i to da je zima i da snaga akumulatora drastično pada sa temperaturom, (ugrubo, sa svakim stepenom temeperature za 1 procenat, počev od 25 stepeni), stvari postaju jasne.
Da se vratim na ono početno pitanje  "da li se skida klema sa akumulatora"?
Ima nekoliko faktora koji utiču na to. Ja bih tako rekao.
Prvo, učestanost vožnje. Iluzorno je skidati kleme ako se vozilo koristi svaki dan, svaki drugi, treći, peti...  To je čista ludost.
Ali, ako se kola pale jednom u desetak dana, trebalo bi razmisliti o tome. Naročito zimi. A ako se tako nešto uradi, zašto ne uneti akumulator u kuću (ne na toplo!!!)?
Dalje, na pražnjenje akumulatora su osetljiviji dizelaši (mislim na vozila, ne na one što stavljaju gornji deo trenerke u pantalone :))). Njima je potrebna daleko veća struja za startovanje motora+zahtevaju grejanje. Međutim, dizelaši imaju i akumulatore većeg kapaciteta tako da bi oni mogli da podnesu neko malo veće pražnejnje.
Benzinci se lakše pale ali imaju i akumulatore manjeg kapaciteta.
I tako u krug.
Ovaj slučaj je bio ekstreman. Pretpostavljam da su kola mogla da se startuju da je bar malo bilo snage u akumulatoru. Ponavljam, u pitanju je bio benzinac sa malim motorom. Takvi pale "na pogled".
Ja sam naveo konkretan primer iz svoje prakse. A neka svako odluči prema svom nahođenju šta mu je činiti. Dao sam i račun pa se lako može izračunati koliko se isprazni akumulator usled nekorištenja automobila.
Važna napomena!!
Uvek ta gradska vožnja...
Ona je smrt za vozilo. U svakom pogledu. NAROČITO ZIMI. Nije samo zbog akumulatora. U karteru se kondenzuje voda zbog nedovoljno zagrejanog motora. Loše gorivo, puno sumpora, pomeša se voda i sumpor dioksid i eto sumporne (akumulatorske) kiseline!!! Odlična podloga za koroziju cilindara, klipova, radilice, ležajeva... Odoh ja u domen mog druga Steve!!!
Stevo, javi se!!!
Manje će se potrošiti akumulator u vozilu koje se ne vozi desetak dana ali posle toga se pređe njim stotinak kilometara na OTVORENOM putu, nego na vozilu koje se vozi svaki treći dan ali u GRADSKOJ vožnji po 4-5 km. Istina je takva.
Ima još.
Akumulator koji je bio uništen je kapaciteta 44Ah/330 A (Varta, EFB tip bez čepova, ako je to bitno). I više nego dovoljno za takvo vozilo. Iz tog akumulatora je izvučeno mnogo više od 44Ah. I to može ako se ode ispod granice od 10,5V. Ali posle toga sve je lutrija za popravku.
Još nešto.
Zašto nisu mogli da startuju preko kablova?
Obzirom da je akumulatora bio u takvom stanju to nije čudo. Elektronika u vozilu stalno "posmatra" napon akumulatora. Ako on padne ispod neke donje granice(to se ubaci u procesor prilikom proizvodnje) onemogućeno je starovanje vozila. Iako je pokušano paljenje pomoću kablova to nije moglo jer je prazan akumulator naglo povukao veliku struju + pad napona u kablovima. Posle sam video da su neki trećerezredni kablovi u pitanju, možda bi se mogao upaliti na njih neki skuter od 150 kubika.
Da.
Popravio sam akumulator. Nisam se nadao tako dobrom rezultatu. Doduše, operacija je trajala nekih 48 sati. Toliko je potrebno sati da bi se tako nešto uradilo. Staro parvilo glasi kod takvih uništenih akumulator : samo malom strujom!!!! Nikako drugačije i ne sme zbog velikog untrašnjeg otpora.
Obzirom da je stajao u ispražnjenom stanju skoro mesec dana... A zna se da posle 2-3 dana stajnja u takvom stanju se javljaju kristali olovo sulfata trećeg reda (prelaze iz amorfnog u kristalno stanje)... Sve se dobro završilo. Da se ne lažemo, taj akumulator je trajno i NEPOVRATNO oštećen. Njega NIKO ne može da vrati u stanje pre ovog. Olovo sulfat je toliko duboko ušao u ploče da ga je nemoguće vratiti u elektrolit. Problem ne leži ne pločama nego UNUTRA!!! Međutim, samo moje iskustvo ga je koliko-toliko spaslo. Vlasnik će biti miran bar ovu sezonu a za posle neka spemi novac. Ovo je bilo dobro iskustvo da više tako nešto ne dozvoli.
Ko je razumeo-shvatiće.

Odgovor Petru iz Obrenovca I

 Nisam hteo da odgovor Petru bude u vidu klasičnog odgovora na njegovo pitanje ispod mog teksta. A ovo zbog toga što većina ljudi čita samo moje postove a ne i odgovore na razna pitanja koje ljudi postavljaju. Upravo se u tim odgovorima neki puta nalaze mnogo kvaltetanije i bitnije informacije nego u mom pisanju. Pa sam zbog toga i odlučio da ovaj odgovor bude na ovaj način jer smatram da je njegovo pitanje bilo odlično i konstruktivno! A ja ću ga još jednom ponoviti:

"G-dine Jovanoviću, svaka čast na vremenu i znanju. Uspeh u poslu je uvek zagarantovan kada se spoji teorija i praksa (iskustvo). Mnogi doktori, bez prakse i iskustva, pišu nešto što ni sami ne razumeju. Današnja domaća literatura obiluje sa takvim stručnjacima. Ja sam ovih dana čitajuci ove Vaše komentare (lekcije) pronašao jednu knjigu, iz koje sam ja svojevremeno učio o akumulatorima početkom davnih osamdesetih, a koja je, vidim, napisana na osnovu određene literature iz SAD, u kojoj je još tada napisano mnogo toga što vi ovih dana ovde pišete kao savet u vezi Pb akumulatora. Čak se navodi da se pri elektro-hemijskoj reakciji u akumulatoru u fazi punjenja ili pražnjenja stvara/troši 11,31 gr PbSO4. Takođe, kao jedna od lako razumljivijih električnih karakteristika Pb akumulatora navodi se i EMS (elektromotorna sila) koja je za jednu ćeliju jednaka EMS=0,84+ro V (ro je specifična težina elektrolita). Takođe, kao što se zna, napon akumulatora najviše zavisi od (1)EMS, (2)struje pražnjenja i (3)unutrašnjeg otpora. Za početak, postavio bih jedno pitanje vezano za ovaj unutrašnji otpor, (unapred se izvinjavam ako ste o tome već pisali a ja nisam video), i to na koji se način, najtačnije i najjeftinije može izmeriti unutrašnji otpor akumulatora, i šta mislite koliko je on značajan za ocenu stanja - prognozu životnog veka. "
Petar, Obrenovac
.
.
.
.


 Što bi rekao moj omiljeni lik iz legenedarne serije "Nijesmo mi od juče" po imenu Boro Prikaza: Može se reć' dobro pitanje"!!!
Postoji toliko mnogo stvari na ovom blogu o kojima ja nisam pisao. A iz mnogo razloga. Jedan od njih je i to što postoje stvari koje ne bi trebalo da zanimaju prosečne korisnike automobila. Upravo njima je najviše ovih tekstva i posvećeno, da se što lakše i bolje razumeju mnoge stvari oko olovnih akumulatora. Koga će da zanima koji je procenat kalcijuma, antimona, kalaja, stibina ili srebra u pločama? Čak ni mene te stvari nešto mnogo ne zanimaju, ali ih odlično poznajem. Postoje ljudi koje zanima sve ovo mnogo više nego što piše na ovom mestu, ali oni mi se obrate lično ili sami potraže po vaskolikom internatu. Međutim, ipak su sve najbitnije informacije ovde "sažvakane". I skoro svakom razumljive.
Stoga nisam ni hteo da pišem o tome kako se računa napon samo jedne ćelije. Za to čovek mora da poseduje bometar da izmeri gustinu. Je l' tako? A takvih je veoma malo. I što bi to nekog zanimalo? Ili šta ćemo sa akumulatorima gde se ne može izmeriti gustina, EFB i AGM tipovi? Potpuno razumem takve osobe. Elektrohemijski izvori struje su ogromna oblast. Uveliko se izučavaju na TMF-u. Stoga je nemoguće (i nepraktično) baš sve da napišem što znam. Imam ja u glavi šta bi sve trebalo, ali imam ja i drugih obaveza sem sedenja za kompjuterom i pisanja bloga.
I...
Ne postoji instant znanje.
(Izreka mog druga Steve, vlasnika neverovatnog bloga o motornim uljima).
Dakle...
Tačno je da se napon SAMO JEDNE ćelije računa po principu 0,84 (ja našao u literaturi i 0,845) + gustina te ćelije (uzeti u obzir temperaturnu kompenzaciju!!!). Tad se dobije napon. To je dobar pokazatelj, ali NEDOVOLJAN. Možda može da posluži kod novijih akumulatora ali kod starih, zapuštenih, slabo. Zna se da sulfatizovani akumulatori pokazuju veći napon od normalnog. Akumulator sa dobrom gustinom elektrolita ali sa uništenim pločama takođe pokazuje relativno dobar napon. Zato, ta informacija je bitna SAMO serviseru. Pa i ja ne merim tako često napon samo jedne ćelije.
Unutrašnji otpor je možda i najvažnija karakteristika startnih olovnih akumulatora. Od njega DIREKTNO zavisi struja koju može da proizvede. Prosečan unutrašnji otpor (već pisao o tome) startnog akumulatora na 25 stepeni (veoma bitno!!!) iznosi negde 8-15 milioma. Tako mali otpor je postignut zahavaljujući "spužvastoj" strukturi ploča.  Misli se na potpuno nov, napunjen akumulator. Unutrašnji otpor drastično pada sa sulfatizacijom, starenjem, temperaturom... Takođe, veliki akumulatori imaju manji otpor-logično. Da kažem još jednom da postoje akmulatori "Optima" koji imaju neverovatno mali unutrašnji otpor jer su ćelije urađene u spiralnoj tehnologiji. Taj otpor ide do samo 3 milioma. Zato se oni mogu puniti strujom BEZ OGRANIČENJA, daje se podatak i do 100 ampera!!! Naravno, u pitanju su AGM akumulatori.
Današnjom tehnologijom i elektronikom je relativno lako izmeriti unutrašnji otpor. Može na klasičan način, opterećenje velikom, poznatom strujom. Od razlike neopterećenog akumulatora se oduzme napon pod opterećenjem pa se ta razlika podeli sa strujom opterećenja. Ili ovako se bolje vidi:
1.
Ri=Uo-Ul/Il
Uo-napon nepterecenog akumulatora
Ul-napon opterecenog akumulatora
Il-struja opterecenja(potrosaca)
2.
Ri= DV * R / V
DV-pad napona na otporniku(potrosacu)
R-otpor u omima
V-napon neopterecenog akumulatora

To bi bio način pomoću velike struje. Međutim, postoje uređaji koji mere konduktansu (otpor na npr. 1kHz). Ti uređaji za samo nekoliko sekundi mere otpor. Oni su standardna oprema svakog servisera (bar bi trebao da bude). Taj način je bolji jer se ne vrši invazivni metod testiranja, nema ogromnih struja za testiranje. Takvi uređaji mere na način što izmere početni napon, nakon toga se "ubaci" veoma kratak impuls velike jačine naizmenične struje u akumulator. Na osnovu odziva i pada napona se izmeri unutrašnji otpor, ili bolje rečeno startna struja.
Ja kombinujem čak 4-5 načina testiranja akumulatora pa tek onda donesem zaključak.
To bi bilo nešto osnovno o unutrašnjem otporu.
Međutim...
Nije sve tako kao što izgleda.
UNUTRAŠNJI OTPOR (STARTNA STRUJA) NE DAJU PRAVU SLIKU STANJA ZDRAVLJA AKUMULATORA. Takođe pisao o tome ovde: http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/08/kapacitet-i-startna-struja.html
Tu je sve rečeno.
Pravilo je da kada kapacitet akumulatora padne ISPOD 40% se zameni isti. Akumulator koji još uvek dobro startuje motor NE MORA DA ZNAČI DA JE DOBAR I DA NEĆE VEĆ SLEDEĆEG JUTRA OTKAZATI.
ZATO JE BITNO PREVENTIVNO ODRŽAVANJE CELOKUPNOG VOZILA.
Ali, ko će da misli o akumulatorima?
Što, kad mi još uvek pali "na pola ključa"?
Koliko puta sam čuo tu rečenicu... Pali motor na pola ključa... Do sledećeg jutra...
Na životni vek akumulatora ne utiče otpor. Ne bi moglo tako da se kaže. On je samo jedna od karateristika akumulatora. Na vek akumulatora utiču temperatura, napon punjenja, dubina pražnjenja, vreme stajanja u ispražnjenom ili poluispražnjenom stanju (direktno utiče na otpor zbog sulfatizacije), kvalitet ploča, korozija pozitivne rešetke, način vožnje (kratke relacije su smrt !!!), broj startovanja motora(taksi vozila!!!)...
Neminovno da se otpor akumulatora vremenom povećava. UVEK ostane deo sulfata na pločama koji se ne vrate u elektrolit pri punjenju. Ti sulfati koji su veoma neprovodni i nerastvorljivi u vodi drastično dižu unutrašnjin otpor. Samim tim pada struja startovanja. A ona je najvažnija karateristika automobila sa unutrašnjim sagorevanjem. Pa tek onda kapacitet.
Da rezimiram...
Untrašnji otpor akumulatora je veoma bitna karakteristika, ALI NE I DOVOLJNA za procenu stanja u kom se nalazi. Otpor može da bude dobar pokazatelj ali ipak je bitno ispitati i kapacitet. Samo tako se dobija prava slika akumulatora.

Opet o klemama, kontaktima... i prljavštini

Nije da nisam već pisao o važnosti da kleme i kontakti na akumulatoru budu čiste, ali posle nedavnih intervancija na nekoliko akumulatora sam ipak odlučio još jednom da pojasnim, razjasnim i pokažem koliko je bitno držati kleme i kontakte na akumulatoru (i uopšte gledano)-ČISTIM.
Za to je najbolje uzeti konkretan primer. A ovo zbog toga što se tako najbolje vidi šta se događa kad je loš kontak na akumulatoru. Mislim da samo suvoparno nabrajanje da "to tako treba o ovo ovako" ne daje nekog efekta. Ipak je konkretan primer nešto najbolje.
Dakle...
Da razumeju baš svi...
I oni što im elektrotehnika nije jača strana...
Neka napon bude 10 volti. A zašto 10 umesto 12 volti ? Pa zato što je to neki prosečan napon na (dobrom) akumulatoru prilikom startovanja motora. Napon od 12 volti je nominalni napon. Mada akumulatori NEMAJU napon 12V. Ako je već taj napon na akumulatoru onda je on skoro potpuno prazan. Ili tu negde. Da potsetim da je donja granica napona akumulatora koji je spreman za ugradnju u automobil 12,4V. To je granica koju daje svaki proizvođač.
Neka je unutrašnji otpor anlasera 0,04 oma. Zanemarićemo otpor kablova koji dovode napon na anlaser radi lakšeg i razumljivijeg računa. Mada taj kabl i njegovi kontakti na anlaseru mogu da naprave takođe velike probleme-da obore napon. Što će da se vidi iz sledećeg primera.
Omov zakon kaže da je struja=napon/otpor. Konkretno, I=U/R, ili struja= 10V/0,04 oma. Što daje 250 ampera. To je neka normalna struja anlasera kod legendarnog Golfa II dizela!!! Mislim da je da je sve ovo više nego jasno.
'Ajde da izračunamo i snagu na anlaseru, a to je P=I*U, ili 10V*250A=2500 vati. Poprilična snaga.
Sada u igru ubacujem ono što "Miru kvari". A to je prljavština, korozija, mast na kontaktima i klamama akumulatora.  Loš kontakt može da napravi toliko problema da čovek pomisli da je akumulator loš i da je vreme za kupovinu novog. A nije tako. Kada bi ljudi znali da samo jedno čišćenje u toku godine može da im uštedi novac, vodili bi računa o tome. Ovako, akumulatori su bili i biće uvek dobro prodavana roba. Time se hvale sve fabrike akumulatora.
Pretpostaviću da je SAMO jedna klema prljava (obično je to pozitivna). I neka taj otpor između izvoda akumulatora (stubića) i kleme bude SAMO 0,1 om. Jedan deseti deo jednog oma.
Sabiram prethodni otpor anlasera 0,04 i takozvani "prelazni otpor" na klemi od 0,1 om, 0,04+0,1=0,14 oma.
Procedura je ista, I=U/R, ili I=10V/0,14 oma=71 amper!!! Razlika je više nego očigledna, drastična!!! Međutim, stvar je još crnja i gora nego što se čini. Prvo može da se vidi da je od početne struje od 250A "ostalo" samo 71A.
Sada je ukupna snaga  10v*71A=710W. Ali, ali...
Nije čak ni svih 710W na anlaseru. Snaga se gubi na lošem kontaktu na klemi i to u vidu toplote-Džulov gubitak. A to je posebno izraženo kod dizel vozila i vozila koja povlače ogromne struje prilikom startovanja motora (kamioni, autobusi, radne mašine...). Kod njih posebno stradaju kleme, dolazi do topljenja stubića akumulatora.
Pošto dolazi do zagrevanja na lošem kontaktu, to mu dođe konkretno : pad napona na lošem kontaktu je 71A*0,1 om=7,1 V. Snaga koja se gubi na toj klemi 7,1V*71A=504W.
Ako se od ukupne ostvarene snage koja je710W oduzme 504W (gubitak u obliku toplote na klemi), dobija se SAMO 206W snage na anlaseru!!!???
Od onih 2500W sa početka teksta je ostalo SAMO 8,2% .
Šta još reći posle svega? Da li je potreban bilo kakav komentar?
Ko je razumeo-shvatiće.
Da li ima nešto gore, lošije od prljavog kontakta?
Ima.
Labav kontakt između stubića i kleme. Video sam skoro ISTOPLJEN stubić na akumulatoru. U pitanju je bio veliki tegljač od nekih 30 tona. Ni sam ne znam kolika struja u trenutku paljenja može da bude. Pa sigurno preko 2000 ampera!!! Od jednog startovanja neće se ništa desiti ali ako se to tako kontinualno dešava mesecima, onda neminovno dolazi do topljenja stubića. Srećom, imam čoveka za takve stvari, za izlivanje novih stubića. Napravio je kalupe za pozitivnu i negativnu klemu i napravi ih "k'o fabrika". Uslov je da ima bar malo od istopljenog stubića da bi mogao da "nakalemi".
Nekoliko puta sam ponovio da se to češće slučaj kod dizel vozila. Međutim, ni benzinci nisu imuni na taj kvar. Ipak je to kod njih manje izraženo pošto su i struje anlasera manje bar za trećinu a za istu kubikažu.
Zato, šmirgl i čeličnu četku u ruke! Akumulator i vaše vozilo će vam biti zahvalno.
P.S. Manjim naponom na anlaseru se rizikuje njegov kvar, pregorevanje. Zbog tako bezazlenog problema (prljavštine na klemema) mogu da nastanu probemi koji će koštati mnogo više nego što je potrebeno da se odvoji nekoliko minuta vremena i da se očiste kleme i stubići.