Kako utiče topla i hladna klima na akumulator (za one što kažu da zimi stradaju akumulatori)

Ja vać pisah o tome (dobri stari aorist). Naravno nije na odmet da ponovim a još jednom i razuverim one koji misle da zima uništava akumulator. Ili kako već da kažem, da akumulator otkaže kad je debeo minus.
Hteli mi to da priznamo ili ne, zima stiže. Kakva će biti...
Pa videćemo.
Nisam video još uvek da indijanci skupljaju drva...
Elem, Bonda, Marlbora...
Slika kaže više od hiljadu reči.

Dakle, reč je o ispitivanju akumulatora u Americi. Što mislim da je totalno nebitno jer je i tamo i ovde isti minus, ista hladnoća. Samo, tamo kod njih se prave posebni akumulatori za veoma hladne regione. A to kod nas nema. Još uvek...
Može se videti da je razlika u životnom veku akumulatora između ekstremne hladnoće i ekstremne toplote dupla u korist npr. Aljaske. 30 meseci naspram 61 meseca.
Iznenađujuće?!
NIKAD!!!
Pa i hrana se drži na hladnom. Tako je i sa  akumulatorima. Mnogo puta sam napisao da je toplota možda i najveći ubica SVAKOG akumulatora. Bez obzira da li je on olovni, litijumski, ili nikl-kadmijum.
Toplota veoma ubrzava sulfatizaciju (za 10 stepeni više od normalne temperature sulfatizacija je duplo brža!), takođe i korozija pozitivne rešetke (kažu da je sulfatizacija prvi uzročnik otkaza akumulatora, a ja mislim da je to korozija, sulfatizovan akumulator se može donekle povratiti, a onaj sa korozijom ne može ni u ludilu!). Dalje, toplo vreme dovodi do isparavanja vode iz svih ćelija, što može biti veoma opasno ako se ne vodi računa o održavanju. To i nije toliki problem kod klasičnih akumulatora ali jeste kod onih bez mogućnosti dolivanja i proveravanja elektrolita. O problemima sa toplotom kod AGM akumulatora ne smem ni da mislim. Kod njih je VEOMA OPASNA boljka poznata kao " thermal runaway". U ekstremnim slučajevima dolazi do eksplozije akumulatora. Thermal runaway je začarani krug, kako se akumulator sve više greje povlači veću struju, kako povlači veću struju tako se još više greje... I eto velike opasnosti. To je već druga tema.
A šta hladnoća radi akumulatoru?
NIŠTA!
U suštini, samo ga umrtvi. Naravno, onaj akumulator koji je loš, nema snage da pokrene motor. Ja sam to davno rekao da loši akumulatori tek na hladnoći pokažu pravo stanje. A onaj koji je stvarno dobar neće izdati vlasnika ni na -20 stepeni. Dobro, upaliće teže, možda ne iz prvog puta ali će upaliti.
Može da se vidi da hladnoća ne šteti ni u kom pogledu. Samo je bitno da akumulator na takvim hladnoćama bude uvek napunjen. Ne samo iz razloga da se može pokrenuti motor već zato što i poluprazan akumulator može da zamrzne jer je koncentacija elektrolita mala. Onda može da dođe do pucanja kućišta... Svašta sam video za sve ove godine.
Zašto akumulatori gube snagu na hladnoći? Nema tu nikakve filozofije. Elektrolit je gušći, joni se u njemu teže kreću. Zato su alternatori temperaturno kompenzovani (pisao već), sa padom temperature diže se napon punjenja.
 Ugrubo, sa svakim stepenom pada temperature, počev od 27 stepeni, snaga pada za 1%. Sve ostalo se lako izračuna.
Evo odlične ilustracije o potrebnoj snazi za startovanje motora i snazi koju može dati akumulator:

Na plusu je sve u redu. A na -22 stepena akumulator ima smao 40% snage dok motor za startovanje traži čak i više od duplo od normalne struje!!! Čisto ludilo!!!
Zato ja kažem da su dve najbitnije stvari u toku zime na kolima: dobre gume (glavu čuvaju, LIČNO se uverio) i dobar akumulator. Ovo za dizel vozila i ne bi trebalo napominjati. Dobar akumulator.
Zima ne šteti akumulatoru, bar ne u onom obliku kao toplota.
Koliko puta sam čuo da je neko rekao "izvadio sam akumulator iz kola i stavio ga na toplo, pored radijatora". Pa bolje da si ga stavio na terasu na 0 stepeni nego što ćeš ga držati mesec dana pored radijatora.
Sad je dosta.

Šta kaže velika "Mazda" o održavanju akumulatora

"Nije potrebno nikakvo održavanje" stalno čujem kako od trgovaca tako i od ljudi koji to ne bi smeli da govore. Naravno, akumulatora. Nije potrebno održavanje.
Dobro.
Evo ovako. Tekst je preuzet sa zvaničnog sajta Mazde: http://www.mazda-rs.com
 .......................
Prazan ili neispravan akumulator najčešći je razlog kvara - ispravan akumulator stoga bi trebao biti prioritet.

Originalni akumulatori zadovoljavaju stroge standarde kvaliteta i sigurnosti te su izuzetno pouzdani. Čak i tokom zime kada akumulatori pate zbog niskih temperatura i vlage, originalan akumulator pokrenuće motor iz prvog pokušaja.

Kupovina akumulatora

Iako su jeftiniji akumulatori primamljivi, na kraju vas mogu tokom veka trajanja automobila koštati više jer ih češće morate menjati. Vaš Mazda partner ponudiće vam originalan akumulator koji je izrađen upravo za vaš model i motor. Osim toga, za vas će reciklirati vaše stare akumulatore. Ako je u vašu Mazdu ugrađen novi akumulator, on dolazi s trogodišnjom garancijom.

Produžite vek trajanja akumulatora

• Akumulator održavajte suvim i čistim.
• Nakon zaustavljanja automobila, isključite prednja svetla, radio, grejanje i klima uređaj.
• Ako imate akumulator koji zahteva minimalno održavanje (s otvorima na vrhu), povremeno ga napunite destiliranom vodom. Budite oprezni i koristite zaštitu za oči i rukavice prilikom rada na akumulatoru.

• Ako ne možete pokrenuti automobil, nazovite Mazda Europe Service centar. Pružićemo vam podršku i organizovati sve potrebno.

 ................................
Kome ćete da verujete? "Stručnjacima" ili velikoj "Mazdi"? Mislim da je pitanje iluzorno. Čak i tako veliki proizvođač doslovno kaže "Ako imate akumulator koji zahteva minimalno održavanje"...
Znači, ima održavanje. Minimalno. Samo bih ja još dodao da samo sipanje vode u loš akumulator (ako dugo nije dopunjavan već je stajao u vozilu 2-3 godine) je nedovoljno. Tako će se razblažiti i ono malo kiseline u akumulatoru. Ali je savet više nego na mestu! PRAVILO je da se voda dodaje tek pošto se potpuno napuni akumulator. Ima izuzetak (već pisao davno) da se dolije pre punjenja ako slučajno nedostaje elektrolita, ako su ploče suve. To naravno ni slučajno nije dobro jer tako dolazi do oksidacije ploča, povećava se unutrašnji otpor, dolazi do grejanja akumulatora. Tada se dolije voda SAMO koliko je potrebno da se pokriju ploče, napuni se akumulator pa tek onda se ponovo dolije ako zatreba. Ovo zbog toga što ako se pretera u početku sa vodom, tokom punjenja se diže nivo elektrolita i može doći do izlivanja elektrolita!!!
Što kaže ona naša reklama, birajte : "stručnjaci" ili Mazda.
Izbor je vaš.
P.S. Ni u kom slučaju ne reklamiram proizvođača automobila "Mazda" niti mi je to bila namera u bilo kom pogledu. Kao što ne reklamiram ni jednog proizvođača akumulatora. To je moja politika i tako će i dalje da ostane. Ali je tekst više nego dobar i poučan da se pokaže da se moraju odražavati akumulatori kao i svaki drugi deo na automobilu. Tako nešto ,čini mi se, nisam sreo ni na jednom drugom zvaničnom sajtu nekog drugog proizvođača automobila.
...............................................
Prosečan vek automobilskog akumulatora je 3-5 godina (ovo 5 je malo nategnuto), ali varijable kao što su klima (tamo gde je klima hladnija akumulatori su dugotrajniji bar za 30-50%), kratke gradske relacije, zagušenja u saobraćaju, povećan broj električnih i elektronskih potrošača... Sve to negativno utiče na radni vek akumulatora. Procenjuje se da gotovo svaki peti automobil na putu ima velike šanse za skori otkaz akumulatora. Svi ovi faktori ukazuju da bi se redovno morao (trebalo) testirati akumulator, da bi se sprečila neugodna iznenađenja.

Kako muka natera čoveka da nauči svašta nešto ili drugi deo teksta "Evo, zbog ovog sam počeo da pišem ovaj blog. I nastaviću..."

Ova ŽENSKA osoba je naučila o akumulatoru i alternatoru više nego neki muškarci za ceo svoj život. Ovo je drugi deo pisma koje mi je uputila, a koje ja ponovo prenosim u obliku kompletnog posta jer će tako više ljudi da pročita. Ona je stvari oko alternatora i naročito akumulatora naučila na mnogo teži način.
Ali je ZAUVEK NAUČILA.
To je ono o čemu sam pisao poslednjih dana. Ona je HTELA DA NAUČI (pozvati se na moj prethodni post o savetu "majstora").
Nek ovo njeno pismo bude svima na nauk.
Naravno, ko to želi.
Jer će uvek biti ljudi sa razmišljanjem "ma neće meni baš sad da otkaže nešto na kolima".
Hoće, sigurno.
Takvi su skoro svaki dan kod mene.
................................................
Poštovani Mišo,
Zahvaljujem Vam se na odgovoru, na znanju koje s nama delite i na pametnim i stručnim savetima koje nam dajete. Dok sam čitala vaše postove i odgovore čitaocima, puno sam toga naučila, ili bar razumela osnovno: šta treba činiti za dugovečniji akumulator i kada se obratiti majstoru. Nisam na Vaš blog stigla kao profesionalac, ali sam i ja, ovakva neznalica, našla na Vašim stranicama mnogo toga korisnog, i zato sam Vam zahvalna.

Moja priča s akumulatorom je počela prošle nedelje, kada sam vozila (kratke relacije, naravno) po onim pljuskovima po gradu Beogradu. Rade svetla, rade brisači, ventilator odmagljuje stakla, grejač za zadnje stakla uključen... Vozim ladu 112, 1600 kubika, benzinac. Pri gradskim vožnjama ona često uključuje vazdušno hladjenje motora ventilatorom, tako da mora da je i to bilo povremeno u pogonu. Još sam u vožnji primetila da se svetlo na komandnoj tabli lagano prigušuje, zadnji brisač više neće da mrdne (jer sam ga povremeno uključivala da vidim nešto u retrovizoru). Prođe mi kroz glavu kako moram da dopunim akumulator, nešto ne valja! I u tome, na nekom semaforu, motor se ugasi. Više ni da vergla, samo škljoca. A kiša pljušti, ljudi trube, gužva, nervoza kišnog radnog dana u sred saobraćajnog špica.
Moj komšija za 15 minuta kolima dodje do mesta gde sam sklonila svoj autom (par km od naše zgrade), pita me šta ćemo, a ja, onako iznervirana, jer ladu tu ne mogu da ostavim preko noći dok se akumulator puni, odneće je pauk, rešim da me vozi do najbliže prodavnice akumulatora i tu kupim neki najjeftiniji, "Monbat", kažu bugarski :). Znala sam već tada da nešto tu nije u redu s elektrikom, ali mi nećak iz Kanade došao posle 5 godina da vidi rodbinu, trebaju mi kola da ga pokupim, odvezem, da mu budem na usluzi. Jedina od rodbine imam kola. I zato mi taj kvar izleti iz glave. A posle 3 dana slična stvar, jedino se ovaj "ganc" novi nije skroz ispraznio, već je odbio da pokrene motor parkiranog auta. Svetla i brava su radili normalno. Tako ja ostavim preko noći svoj prvobitni "somborac" na punjenje na starom, od pokojnog oca nasledjenom "Einhell" punjaču od 3 ampera (na kojem se ništa ne vidi osim amperaže i prekidača na 12V ili 6V), i sutradan taksijem odem do parkirane lade da ga namestim. Kola upale!
Onaj bugarski sam odmah stavila na punjenje, poučena od Vas da ne valja prazan akumulator tako praznog držati duže vreme. (Znam da ništa ne znam: koliko je bio isprađnjen, koliko sati ga je valjalo puniti, nemam voltmetar ni ampermetar, ništa nemam, sve je bilo odoka, ali se moralo tako, da se spase od stajanja. Savetujte, molim, šta bi dalje valjalo :)). I zakažem pregled u ovlašćenom lada servisu. Tamo su utvrdili da alternator radi na oko 11V napona, pa su promenili diodnu ploču (crkla jedna od tri diode) i regler. Sve skupa oko 60 evra, koliko i nov akumulator.
Na test-merenju posle zamene, gledala svojim očima, alternator je radio pod naponom od 14,08V. Nadam se da je to dovoljno da podmiruje sve potrebe elektrike u autu, a ja ću na par meseci dopunjavati akumulator ako nastavim da kola vozim ovim pali-gasi režimom, što sumnjam da će se promeniti osim da krenem u duža pešačenja po gradu :)

Ovaj Monbat akumulator (12V, 55Ah, 480A, levo +) imate pravo, trebalo bi prodati, jer shvatam da nije lako održavati akumulator. Da tako stoji mesecima, biće gotov brzo. Koštao je 5.850 dinara, ima garanciju 2 godine, počev od 31. jula ove godine. Mislite li da bi ga neko kupio za 5 hiljada? Da makar malo izvučem ove troškove. Što pre, to bolje, jer garancija teče. Zadržala bih svoj Black Horse, jer ovaj novi kao da ima malo širu osnovu, pa ne mogu dobro da ga učvrstim, bolje leži "somborac", kao da su Rusi za njega projektovali podlogu. Ako znate nekog ko bi ga kupio, molim Vas da mi javite, isporuka na kuću :). A možda da ga Vi prethodno proverite? Da ne bude rog u vreći.

Želim Vam svega dobrog, i u životu a i na blogu, i molim Vas da nastavite. Stvarno uživam u Vašim člancima i pisanju: interesantno je, vrlo pismeno i iznad svega poučno.

Srdačno,
Zorica Maksimović
................................
Pametnom dosta.
I previše.

Savet "majstora"

Neki put se stvarno zapitam ko sve nosi zvanje majstora i ko sve poseduje servis. Što je još gore u celoj priči, to su dugogodišnji majstori koji zapošljavaju po nekoliko radnika i imaju uvek pun servis raznih vozila.
Ponovo moram da citiram mog druga Stevu i njegovu izreku : "Malo znanja - opasna je stvar" ili bolje ništa ne znati nego malo znati, šteta koju ćete tako napraviti je ograničena (u profesiji).
Ovih dana je moj rođak otišao na odmor i hteo je da proveri kola pre polaska na put. Odlično!!! Ispravno razmišljanje, tako će manje da boli glava tokom vožnje. Oterao je kola kod auto električara da izvrši pregled električnih uređaja i da eventualno otkloni neki kvar koji bi napravio možda problem tokom puta i pokvario odmor. Zašto nije došao kod mene, to ni meni nije jasno. Možda se povodio izrekom: sa svojima samo jedi i pij i nemoj nikakvog posla da imaš.
Na kraju će se ispostaviti da mu razmišljanje nije nikako bilo dobro. Šta više, to će možda saznati na teži način. Verujem da ipak neće biti tako.
Dakle, auto je bio na pregledu i "majstor" mu je rekao otprilike ovako: (razgovor sam čuo iz druge ruke, osoba koja mi je prenela nije tehnički neinformisana i zna šta znače stručni izrazi) " Akumulator ti je MALO LOŠIJI (šta je to lošiji, startna struja, oštećene ploče, sulfatizovan?), ja sam ga FORMATIRAO (verovatno FORMIRAO, mada šta znači to "formiranje", jer se to radi samo jednom i to u fabrici na kraju proizvodnog procesa). I sada šlag na tortu: " Zato ti auto pali svaki dan da bi dopunio akumulator jer nije dobro ako duže stoji".
Nije problem u celoj ovoj priči, u ovih nekoliko saveta što je dobio moj rođak, što su ti saveti potpuno besmisleni i samo štetni jer će bespotrebno potrošiti gorivo na rad motora u mestu.
PROBLEM TIH I SLIČNIH MAJSTORA ŠTO NE ŽELE ILI NEĆE DA SE POTRUDE DA PRODUBE SVOJE ZNANJE I DA POGLEDAJU GDE JE OTIŠLA TEHNOLOGIJA U POSLEDENJIH 20 GODINA. ŠTO SU OSTALI ZAGLAVLJENI U VREMENU, ŠTO  IH JE VREME PREGAZILO, NJIHOVO ZNANJE I NJIHOVA UVERENJA. ŠTO BEZUSLOVNO VERUJU U ŠIROKO RASPROSTRANJENE MITOVE I ZABLUDE KOJE SU NAUČILI DOK SU BILI ŠEGRTI KOD NEKOG MAJSTORA KOJI JE UČIO AUTO ELEKTRIKU NA FIĆI ILI BUBI. ŠTO I DALJE SAVETUJU NAIVAN I NEUK NAROD POGREŠNIM INFORMACIJAMA I TIME IH DOVODE U ZABLUDU I TIME DOPRINOSE SAMO NJIHOVOJ ŠTETI.
To je njihov problem.
Što je crnje i gore tako će i dalje da bude. Ko zna još koliko.Sva sreća, ima nas koji se borimo kao Don Kihot (Stevo, tu li si?). Samo, slaba je ta borba protiv vetrenjača.
Navešću jedan primer, koji sam našao na internetu pre nekoliko godina, kada je veliki stručnjak za elektroniku Dr. Bora Jagodić pokušavao isto ovo da uradi što i ja sada. Da razbije decenijske predrasude u glavama ljudi.
Sad, biće malo nerazumljivo jer je u pitanju "suva" elektronika, ali je bitna "poanta" (što reče veliki Boro Prikaza, ne pomenuh ga odavno, neka mi oprosti!). Naime, na jednom forumu se povela velika stručna rasprava oko audio pojačala. Kod pojačala postoji karakteristika koja se zove "damping faktor". To je odnos izmađu izlaznog otpora pojačala i impendanse zvučnika (ono da li je zvučnik 4 ili 8 oma). Taj neimanovan broj trebalo bi da bude što veći jer to je jedna od bitnih karakteristika pojačala i njegovog kvaliteta. Tu su tranzistorska pojačala neprikosnoveno bolja od lampaških. I na kraju priče Bora Jagodić postavi pitanje na koje niko nije mogao da odgovori! Rekao je otprilike ovako i zauvek završio raspravu: " Pa da li to znači da lampaška pojačala, koja imaju skoro ništavan damping faktor uopšte ne valjaju??!! Da li to znači da ona loše daju zvuk! Ne, naprotiv, lampašaka pojačala imaju zvuk kakav tranzistorska nikad neće imati! Pa dokle više da robujemo zabludama i raznim mitovima koji kruže po narodu a da nemaju nikakvu realnu osnovu???!!!"
Reče Dr. Bora Jagodić.
Nije taj majstor (svi ga znaju u mom gradu,verovatno je i najpoznatiji, nema ih mnogo) hteo ništa loše. Daleko bilo!!! Međutim, kao i stotinama pre mog rođaka je rekao nešto što nije tačno. Ja se pokidah u posledenje vreme da pokažem i dokažem da auto ne leru, pa još ako su uključeni neki potrošači, može samo da ISPRAZNI akumulator, a nikako da ga dopuni. Pa zar nije dovoljan put od recimo nekih 600-700 Km do odredišta da dopuni propisno akumulator. Jeste! Sasvim dovoljan. Pa što bi mu trebalo onda da troši gorivo u mestu i da kobajagi dopunjava akumulator? Možda je trebalo da mu predloži ako je akumulator baš tako loš (u šta čisto sumnjam jer je još uvek toplo a i u pitanju je mali benzinac što može da upali na akumulator od skutera), da ponese bilo kakav punjač i da pre polaska nazad samo malo dopuni akumulator i da ga ne boli galav da li će ga izdati u putu. A tokom tog dugačkog puta alternator bi uradio svoj posao, sasvim dovoljno bi dopunjavao na nekih 14,1-14,2V i sve bi bilo u redu. Ali, ko će se setiti tog saveta?
"Muka je naučiti, dve su muke odučiti". Tako je i u ovom primeru. 
Sutra će se tom "majstoru" pojaviti u servisu neko vozilo sa start-stop sistemom rada motora.
Koji će savet njemu dati?

Šta sve pratim na Tviteru...i ko mene prati...

Da bih koliko-toliko bio u toku šta se sve događa u tehnologiji akumulatora i baterija (nemoguće je sve pratiti jer to zahteva mnogo vremena i sedenja za kompjuterom), već nekoliko godina pratim nekoliko najvećih proizvođača raznih akumulatora. Ogroman je to broj tvitova a još više informacija ali ipak pokašavam da pratim šta se sve zbiva u oblasti akumulatora. Ne prođe dan a da se nešto novo ne pojavi ili objavi. Iskreno govoreći, još uvek nije postignut "svemirski" proboj u oblasti tehnologije akumulatora. Međutim, mnogo naučnika radi na tome, uspeh je zagarantovan.
Ja pratim:
http://www.batteryuniversity.com/ (naveći i najbolji sajt na kugli zemaljskoj za sve vrste akumulatora i baterija)
http://www.cadex.com/en (verovatno prave najbolje uređaje za testiranje svih vrsta akumulatora)
http://www.batteriesevent.com/
http://www.kingwellbattery.com/ (kineske, ali DOBRE litijumske baterije)
http://www.energizer.com/Pages/default.aspx
http://www.alabc.org/ (najveći svetski konzorcijum za poboljšanje rada i testiranje olovnih akumulatora)
http://www.batteryalliance.com/ (udruženje sa preko 400 proizvođača baterija i akumulatora)
http://www.northstarbattery.com/northstar/start/index.php
http://batterywarehouseva.com/ (mala ali veoma uspešna porodična frima za prodaju i servis akumulatora)
http://www.systems-sunlight.com/ (svetski poznata grčka frima za stacionarne akumulatore, proizvode akumulatorska napajanja i za podmornice)
http://www.bblbatteries.co.uk/
http://accu.startpagina.nl/ (velika holandska firma za prodaju svih vrsta akumulatora i solarnih panela)
http://www.a123systems.com/ (jedna od najvećih frimi za proizvodnju litijumskih akumulatora, bankrotirali su, ali su otkupljeni od jedne druge firme)
http://www.trojanbattery.com/ (najveći i najbolji proizvođač stacionarnih akumulatora)
http://www.powerstridebattery.com/ (veliki lanac prodavnica za sve moguće akumulatora)
http://www.batterymart.com/ (kod ovih je nemoguće ne naći neki akumulator ili bateriju)
http://www.microtex.in/ (najveći indijski proizvođač VRLA akumulatora za sve namene)
http://www.batterypoweronline.com/ (od njih dva puta mesečno dobijam časopis sa najnovijim tehničkim dostignućima na polju akumulatora)
http://thebatteryclinic.co.nz/ (velika novozelandska frima za regeneraciju reparaciju i desulfatizaciju akumulatora. Čak rade i reperaciju akumulatora od hibridnih vozila. Daleko, tako daleko...)
http://www.odysseybattery.com/ (Ono što je Varta u Evropi to je "Odysseybattery" u Americi. Samo jedno 43 puta bolje)
http://usbattery.com/
http://www.batterypoweronline.com/conferences/ (od njih dobijam informacije gde se sve održavaju skupovi u vezi svih vrsta akumulatora)
Pratim još dosta toga ali su većinom proizvođči "suve elektronike" i uređaja za testiranje.
A ovi mene prate:

http://www.heterbattery.com/
http://www.batteryuniversity.com/
http://www.batteriesevent.com/
http://www.cadex.com/en
 http://plugvolt.com/
 http://www.kingwellbattery.com/
 http://www.sunrep.com/ (na ove sam posebno ponosan)
http://www.northstarbattery.com/northstar/start/index.php
http://batterywarehouseva.com/
http://www.systems-sunlight.com/
 http://thebatteryclinic.co.nz/
 http://www.bblbatteries.co.uk/
...
Ko hoće da bude u toku mora da prati tehnologiju.
Jer je u današnje vreme neznanje stvar ličnog izbora.

Evo, zbog ovog sam počeo da pišem ovaj blog. I nastaviću...

Da. Kažu da je najveća nesreća u životu jednog čoveka kada radi ceo svoj vek posao koji ne voli. Ja nisam od tih. Sad, da li radim baš ono što mi se sviđa, to je za diskusiju. Ali, ne žalim se. Mada mnogi ljudi sasvim slučajno pronađu svoju zanimaciju a kasnije i profesiju u nečem o čemu ni u najvećim snovima nisu mogli da zamisle.
U 99 % slučajeva tačno znam ko čita ovaj blog. A i isto tako i znam zbog čega. Retko ko potraži neku dodatnu informaciju da produbi svoj znanje. Naravno, to je normalno, jer koga zanimaju akumulatori? I zbog čega bi to nekome trabalo?
Međutim, današnja poruka mi je "pokvarila koncepciju". U svakom pogledu. Bio sam malo zatečen ali i , malo je reći, zadovoljan posle čitanja poruke ženske osobe koja ima problem sa akumulatorom i pokušava na bilo koji način da ga reši, da sazna šta joj se to događa sa vozilom, zašto ne radi kako bi trebalo...
Ako je sve ovo što pišem već nekih godinu i po dana donelo nekom korist i smanjilo muke, moje je zadovoljstvo veće. Posle pisma osobe koja je pokušala da reši problem čitajući moj blog znam da je sve ovo što radim dobro i korisno.
Već sam i ranije, nekoliko puta, prenosio pisma ljudi kao kompletan post jer smatram da mnogo više ljudi čita ovaj blog samo kao moje postove i pisanja, međutim i to sam nekoliko puta napomenuo, u mojim odgovorima na razna pitanja se krije neki put više informacija. Prenosim Zoričino pismo u integralnoj verziji, bez ijedne dodate ili oduzete reči (pismo je ostavljeno kao komentar na moj post o pražnjenju akumulatora u stanju kada vozilo dugo ne radi):
.........

E, postovani Miso, da sam sve ovo znala ranije: Vas blog i sve sto ste na njemu dosad napisali!
Citam Vas blog i u sebi Vam aplaudiram, jer je malo takvih ljudi: imaju znanje, ali ga stalno upotpunjuju, sire, eksperimentisu, misle, uce, pa jos sve to sa drugima podele! Zasto? Pa iz ciste ljubavi ka znanju. I ljudima, da se ne varamo.
Jer cak i oni koji to rade po vokaciji: profesori, predavaci, mentori, tesko da spadaju u takve ljude - oni retko daju priloge u Wikipediji, a ovaj Vas blog mu dodje ko neka srpska Wikipedia na temu akumulatora.
Citam Vas blog od 2 ujutro, dok mi se puni akumulator jos u garanicji, jer me sinoc izdade (lep je taj aorist) jedan jos noviji koji sam kupila pre 3 dana, kad je ovaj sto ga sad punim crkao. Konacno sam shvatila sam da ovako nezaposlena ne mogu da kupujem akumulatore svakih par dana, pa sam resila da nesto naucim o njima i ustedim koji dinar :)
Jedino instrumente nemam, pa cu morati da potrazim dobrog elektricara, koji ih ima i zna, koji ce umeti da ocita sve te vrednosti koje pominjete i da mi kaze ili popravi sta treba. Imate li nekog za preporuku?
A Vama kapa dole za sve sto ovde pisete! Sad mi je, kao prosecnoj "korisnici" kola (jer o njihovom odrzavanju jako malo znam), puno toga jasnije. Sad bar znam kako mucim svoj akumulator ovim kratkim gradskim voznjama: parkiraj, idi do radnje, opet kreni, vozi kilometar do sledece, opet parkiraj, svrati do pijace...Po 4-5 startovanja na nepunih 10 kilometara u toku par sati. I tako skoro svaki dan. Verujem da ovaj ""serijski" kvar ipak nije samo do za akumulator ubitacnog rezima voznje, mozda negde i u mirovanu curi struja i da moram do majstora, ali konacno kapiram da povremeno dopunjavanje tzv. punog akumulatora (i kad pali) nije zaludan posao. I da sam to morala da uradim i sa ovim najnovijim, od pre tri dana, jer nisam ni pitala koliko je stajao na polici. A sad imam dva! Pa cu ih oba pravilno odrzavati i nema da ostanem na parkingu ili cesti :) Hvala Vam za sve.
Zorica 
.........

Šta reći posle ovoga pisanja? "Učini dobro delo pa pola baci u vodu", kaže naša izreka. Neka tako i bude. Želim da ljudi shvate da je održavanje akumulatora, kao i SVIH DRUGIH delova u vozilu, sastavni deo vožnje.Često se susrećem sa ljudima koji znaju samo o vozilu da li u njega ide benzin ili dizel!? Dobro, to su ekstremni slučajevi. Ili, "jedan" je pre par godina na moje pitanje koja kola vozi (morao sam to da pitam jer sam morao da izađem na teren po debelom minusu i nisam znao koji akumulator da ponesem zbog startovanja njegovog auta pošto nije hteo da zavergla, a morao je hitno na put u inostranstvo) dobio suvisli odgovor "Ford". Na moje ponovno pitanje "koji Ford" (mislio sam na vrstu goriva i kubikažu), dobio sam ponovo isti odgovor "pa Ford". Ne moraju ljudi , i ne bi trebalo da se čačkaju u nešto što ne znaju, ali bi MORALI DA PRAKTIKUJU PREVENTIVNO ODRŽAVANJE. Jer takvo održavanje garantuje mirnu i bezbednu vožnju bez razmišljanja o otkazu nekog vitalnog dela na automobilu.
Međutim...
VEĆINA (čast izuzecima) ljudi tera vozilo dok se nešto ne raspadne, otkine, pocepa, zapali, raspadne, pukne... (dodati po želji). Preventivno održavanje je jeftinije, i po novčanik i po zdravlje, nego popravka nekog dela na kolima kada se "dotera cara do duvara". O preventivnom održavanju planiram uskoro da napišem tekst. "Bolje sprečiti nego lečiti".
A sad odgovor Zorici...
Koliko sam mogao da razumem, u pitanju su dva akumulatora koji su kupljeni za kratko vreme. Zašto tako? Čim ste videli da je jedan za veoma kratko vreme stradao trebalo je otići kod auto električara. On bi dao konstataciju da li je u pitanju greška u instalaciji automobila (nešto vuče struju, neka parazitna struja, fantomski potrošač...) ili je akumulator bio sa fabričkom greškom? Akumulatori nisu uopšte jeftini. To je skupa "igranka" što davno reče jedan moj dobar poznanik.
To je moja preporuka. Otići kod auto električara i neka on vidi šta to ne valja. Pa to je posao "boza"! Ne znam odakle ste, ako je neka blizina oko mog grada, dođite i rešićemo problem. To je mnogo jeftinije nego kupovina akumulatora. Vi ste kupovinom dva nova akumulatora samo za kratko rešili posledicu ali je uzrok ostao. To nije dobro. Nikako.
Pošto sada imate dva nova akumulatora, predlažem, a vaša je odluka, da jedan prodate jer nije dobro da akumulator stoji. To ste već naučili iz čitanja mog bloga. Može da stoji ali je potrebno stalno dopunjavanje. A to iziskuje obavezu. Akumulator se kupuje onda kad zatreba a još bolje malo pre toga. Svako kupovanje akumulatora po sistemu "nek' stoji zlu ne trebalo" je čisto bacanje novca. On se polako prazni, stvaraju se kristali olovo sulfata i posle nekoliko meseci taj više nije za upotrebu. Naravno, takva reklamacija se ne uvažava. Sasvim ispravno od strane proizvođača.
Drago mi je da ste razmeli suštinu povremenog dopunjavanja akumulatora, naročito zato što često imate kratke gradske vožnje. Te kratke gradske vožnje, naročito zimi, ubijaju mnogo više od akumulatora. Tu je akumulator jedna od jeftiniih stvari koja se uništava. Tokom tih kratkih zimskih relacija stvara se kondenzat vode u karteru motora pošto motor ne stigne da se redovno zagraje. Ta voda se meša sa izduvnim gasovima u kojima se nalaze sumporni oksidi (kojih je naše gorivo puno!). Kombinacija voda+sumpor oksid daje ništa drugo nego akumulatorsku kiselinu-sumpornu kiselinu!!! A zna se šta se dešava kad se kiselina prospe po nekom metalu. Sad može lako da se zamisli šta se sve zbiva u cilindrima motora, sa klipovima, ventilima, njihovim vođicama, na tim kratkim zimskim relacijama. Zato je pogrešno i duboko uvreženo mišljenje kod ljudi da se motorno ulje menja na 5000 ili 10000 Km (zasvno od vrste ulja). NE!!! Ulje se menja na osnovu tipa i vrste vožnje a ne na osnovu kilometraže. Ulje koje je prošlo samo 3000 Km u gradskoj vožnji sigurno ima lošije hemijske i mehaničke karakteristike od ulja koje je prešlo 5000 Km u vozilu koje je voženo samo na otvorenom putu. Znam da je to ljudima teško razumljivo ali je istinito. Svega ima samo nema "zimskih čarolija". To sve, samo mnogo bolje, oko kondenzata i uloge motornog ulja u svemu tome, može da objasni doktor za motorna ulja i maziva, moj drug Steva. To je njego sektor.
Ja toliko mogu da pomognem sa ove distance. Tu sam za svaku drugu praktičnu vrstu pomoći ako je u mojoj mogućnosti. I naravno, znanju.

Akumulator je ispražnjen...Da li je za to kriva struja u "key off" režimu?

Poslednjih godina je bilo urađeno istraživanje od strane "http://batterycouncil.org" sa ciljem da se utvrdi zašto se skraćuje vreme koje dovodi do prevremenog otkaza automobilskih akumulatora. Taj procenat se povećao sa 30 na 39% u poslednjih pet godina. Primarni razlog relativno kratkog veka olovnih akumulatora u savremenim vozilima nije ništa drugo nego ubrzano trošenje ploča. Prostije, aktivni materijal na njima (olovo dioksid na pozitivnoj i čisto olovo na negativnoj ploči) se ubzano "jede". Narodski rečeno.
Izveštaj ne daje druge razloge ubrzanog trošenja ploča sem toga da su mnogostruko povećani zahtevi za snabdevanje strujom raznih električnih i elektronskih potrošača. I da to izaziva dodatni "stres" za današnje akumulatore.
Da li je jedan od razloga i taj kad se kola duže vreme ne koriste, kada se ostave sa svim isključenim potrošačima ("key off " režim)?
Da!!!
Još kako!!!
Sasvim je uobičajeno kada se vozilo ne koristi duže vreme, da i perfektan, nov akumulator bude praktično neupotrebljiv. To je "klasika" slučaj sa vozilima na auto placevima.Tu "školu" sam odavno izučio. Ali izgleda da neki nisu još.
A stvari stoje upravo ovako...
Kada se izvuče ključ iz brave i izađe iz vozila, razni potrošači (u zavisnosti od vrste i modela vozila) nastavljaju da troše energiju iz akumulatora. Da stvar bude još gora, za buduća vozila se planira još više potrošača. Kao što se planira uvođenje novog 0W-10 ulja do kraja decenije ("malo gušće od vode") pošto Šel već duže vreme testira baš njega. Ulje 0W-16 je već dobilo dozvolu i samo je pitanje dana kad  će se pojaviti na tržištu. Zanimljivo? Za ostale informacije se pozvati na blog "doktora" za motorna ulja i maziva, mog druga Steve: http://motornaulja.blogspot.com/
Ja rekoh da tehnologija ne može da se zaustavi. 0W-10 ulje!??!!
Zbog sve današnje elektronike koju poseduju vozila veoma je važno ispravno izabrati akumulator. Koliko dovoljnog kapaciteta tako i dobrog kvaliteta.
Kolika je "normalna" struja u stanju mirovanja vozila? To pitanje su mi mnogi postavili a ja odgovorio na ovom blogu. Dakle, sve zavisi od vozila i njihovih potrošača. U principu, normalna struja je sve ispod 50 miliampera. Taj podatak se može pronaći. U praksi sam mnogo češće nailazio na slučajeve gde je struja od 20-30mA. Skoro sam imao slučaj sa samo 10mA. To je više nego odlično! Ovi slučajevi se odnose na FABRIČKI UGRAĐENE UREĐAJE.
Ne na razne navigacije, punjače mobilnih telefona i tablet računara, male televizore, dodatna ukrasna svetla...
Pretpostavimo da su u pitanju dva različita vozila i da oba stoje već 8 dana. Jedno vozilo je iz fabrike izašlo sa 45mA a drugo sa 25mA mirne struje. U prva kola je dodatno ugrađen alarm (dodatnih 55mA potrošnje) a u druga takođe alarm i MP3 plejer (dodtanih 75mA struje).
Ovde je veoma važna informacija o rezarvnom kapacitetu akumulatora. Ta informacija se NE DAJE u Evropi. U Americi je ona OBAVEZNA. Tamo se ne kupuje akumulator na osnovu kapaciteta , već na osnovu startne struje i rezervnog kapaciteta. Koga zanima šta je rezervni kapacitet neka pogleda ovde:
http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/07/definicije-raznih-parametara-olovnih.html
Manje-više se zna koliki je rezervni kapacitet za različite akumulatore:

Ah                         RC (minuti)

36		55
45		70
50		80
55		95
60		100
62		100
63		105
65		105
66		110
70		115
72		115
88		150
90		155
97		165
100		170

Ovo se odnosi na POTPUNO NOVE I NAPUNJENE akumulatore. Ne na one koji su stari 2-3 godine i koji nikad nisu izvađeni iz vozila i dopunjeni na pravom punjaču.
Elem...
Pošto su u pitanju dva različita vozila ona imaju i različite akumulatore. Očigledno je da kod oba vozila struja mirovanja ista, tj. 100 mA (45+55=100 mA i 25+75=100 mA).
Prvo vozilo ima akumulator sa rezervnim kapacitetom od 130 minuta a drugo sa 85 minuta.
Na osnovu gornjih podataka se može veoma lako izaračunati dnevna potrošnja u stanju mirovanja vozila:
24h x 100mA=2,4Ah.
Više nego jednostavno.
Međutim, osmodnevno stajanje na parkingu pravi veliku razliku u potrošnji. To mu  dođe ovako:
2,4 Ah x 8 dana = 19,2Ah. To je veliki kapacitet koji je izvučen iz akumulatora. Iz akumulatora (130 minuta RC) prvog vozila bi bilo potrošeno nekih 25% ukupnog kapaciteta a iz drugog (85 minuta RC) čak 1/3 kapaciteta! Ovo drugo vozilo bi verovatno zahtevalo startovanje preko kablova. Pa još ako je veliki minus...
Računica je više nego jasna. "Key off" stanje može da bude veliki ubica akumulatora. Zato je potrebno da proverite struju dok vozilo stoji čak i ako bar malo sumnjate na brzo pražnjenje akumulatora. Naravno, nemojte da okrivljujete loš akumulator ako ste ugradili još nekoliko dodatnih potrošača KOJI NISU FABRIČKI PREDVIĐENI.
Tražite od auto električara da izmeri struju dok kola ne rade. I TO ISPRED VAS. Da vidite, da vam objasni. Ja svojim mušterijama pokažem taj podatak ako posumnjam da nešto troši akumulatoar a što fabrika nije predvidela.
Imao sam slučaj od prošle godine kad se čovek žalio da se akumulator brzo prazni. Akumulator je propisno osvežen i napunjen. Proverom sam ustanovio da je struja veća nego što bi trebalo. Vlasnik vozila se tek onda setio da je dodano ugradio alarm.
Šta reći?
Ili slučaj od pre mesec dana... Dobio sam potpuno ispražnjen akumulator, napon je bio 5V. Ugrađen je ispravan i propisno napunjen akumulator . Posle nedelju dana sam ponovo bio pozvan zbog iste stvari-akumulator je bio potpuno ispražnjen. Izlaskom na teren ustanovio sam da sijalica koja se nalazi u prtljažnom prostoru "na kvarno" izvlači struju.
Eto...
A o tome da se na tako poluispražnjenim akumulatorima stvaraju nepopravljivi kristali olovo sulfata ne bi trebalo ni govoriti.
P.S. Za one koji su propustili tekst da li bi trebalo skidati kleme sa akumulatora:
http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2014/01/da-li-skidati-kleme-sa-akumulatora-i.html

A sada malo nove tehnologije...

Kada sam počinjao sa ovim veoma specifičnim poslom nisam mogao da naslutim gde će me on odvesti, u kom smeru će sve ovo da ode, sa čim će sve da se susrećem, kakve probleme i zamke ću imati... To se potvrđuje i u poslednje vreme. Napisao sam skoro da su počeli da se pojavljuju savremeni litijumski akumulatori. I tako će sve više da bude. Tehnologija neumoljivo ide napred. Ljudski progres niko ne može da zaustavi, napisah pre nekoliko meseci tu rečenicu. 
Olovni akumulatori postoje nekih 150 godina od kada ih je francuski naučnik Plante izumeo. Da li su oni još uvek sposobni da se nose sa današnjom tehnologijom? Mnogo tekstova sam pročitao na tu temu. Velika većina se slaže da će još dugo pokretati motore automobila. Jedan od razloga je više nego jednostavan i svima poznat: jeftini su i relativno pouzdani. Napisao sam pre nekog vremena da je olovni akumulator nekih 6 puta jeftniji od litijumskog a za isti kapacitet. Zamislite da umesti 50 evra, koliko košta prosečan akumulator za prosečna kola, date 300!!!?? A gde su oni što koštaju 100 evra, za velike dizele, ili još gore oni za šlepere?! Tendencija pada cene litijuma do 2020 . godine je da bi to trebalo da bude za 1/3 jeftinije (cena litijuma). Koliko se ja sećam iz raznih tekstova.
Tu su još najnoviji olovno-ugljeni akumulatori odličnih karakteristika. Jedna elektroda je od olovo dioksida(pozitivna) a druga je pola olovo pola ugljenik. IZ LIČNOG iskustva mogu da kažem da litijumski akumulatori, u odnosu na olovne, nisu baš toliko u prednosti. Velika, ogromna boljka litijumskih akumulatora (svih vrsta, a ima ih 5-6 najvažnijih) je to da NE PODNOSE NIKAKVO PREPUNJAVANJA I NE TRPE NIKAKVO DUBOKO PRAŽNJENJE. Sad će neko da kaže da to ne trpe ni olovni. Tačno!!! Ali kod olovnih "ima mesta" da se uvek malo ili malo više prepuni akumulator. To omogućava njihov sastav, način rada... Šta više, kod klasičnih akumulatora je poželjno nekoliko puta u toku godine prepuniti, uraditi ujednačavanje, ekvalizaciju.
To se kod litijumskih NE SME RADITI!!!!!!!!!!
NI U KOM SLUČAJU!!!!!!
MOGU NASTUPITI VEOMA OPASNE SITUACIJE, U NAJGOREM POŽAR!!!
Litijum je veoma reaktivan element ("1.a" grupa, oni što znaju hemiju sve im je jasno), na vazduhu se pali sam od sebe kao i natrijum i kalijum.
Za litijumske akumulatore se kažu da su "čista energija". Šta ubaciš u njega to i izađe. Ni više ni manje. Teško je ljudima ubaciti u glavu da NIJE preporučljivo potpuno napuniti akumulator ili potpuno isprazniti. Ako se samo malo odstupi od maksimalnog punjenja (4,2volta po ćeliji), tj. ako se puni do 4,15 volti drasitčno se produžava vek akumulatora. 
Što reče jedan inženjer (Džon Feter) elektronike iz Kanade, vrsni poznavalac olovnih akumulatora, "pa kakvi su to akumulatori ako ne smeš ovo  ili ne smeš ono sa njima??? Trebalo bi na svakom kućištu litijumskog akumulatora da bude navedeno uputstvo šta sme a šta ne sme da se čini sa njim"!!!
Tačno tako mu dođe. Međutim,  hteli mi to da priznamo ili ne litijum  je (izgleda) budućnost akumulatora. Ima još mnogo drugih vrsta akumulatora koji su NEUPOREDIVO bolji od, sada već, klasičnih litijumskih. To su npr. aluminijum-vazduh, litijum-vazduh ili litijum-sumpor akumulatori. Međutim, većina njih je još uvek u fazi ispitivanja i testiranja po raznim laboratorijama.
I tako se kod mene zadesilo desetak litijmskih baterija od 48 V i 10Ah.  
Tačnije to su LiNiMnCoO2. Ogromna prednost litijumskih u odnosu na olovne akumulatore je to što su neuporedivo lakši a za isti kapacitet. Zato se i stavljaju u električna vozila, konkretno i u električne bicikle. E, takvi su kod mene stigli! Pošto su stajali dugo u magacinu, mada ima onih koji su došli i iz eksploatacije, došlo je do disbalansa u ćelijama. Konkretno, u akumulatoru od 48 volti postoji  13 ćelija.
Nominalni napon jedne ćelije je 3,7 volti. Velika mana litijumskih u odnosu na olovne je to da moraju da imaju kontrolnu elektroniku koja neće dozvoliti da se prepuni ili mnogo isprazni akumulator. To poskupljuje takve akumulatore. Ta elektronika se naziva BMS (baterijski menadžment sistem). Prostije, služi za ravnomerno punjenje i pražnjenje svih ćelija.
Međutim tokom vremena usled stajanja ili tokom rada ipak dolazi do neravnomernosti između ćelija. To nikako nije dobro jer kod pražnjenja se ne iskoristi sva energija iz akumulatora(BMS ranije isključi) ili kod punjenja se ne napuni do kraja.
Zato se vrši ujednačavanje posebnom opremom. To je relativno dugotrajan proces i zahteva veoma tačne i precizne instrumente. Naime, maksimalna dozvoljena naponska razlika između svi ćelja je samo 0,05V ili 50mV!!! U praksi se postiže i još veća preciznost, ide se i do samo 25mV razlike.
Litijumski akumulatori su posebna, velika tema. Ne bih ovom prilikom više „razglabao“. Koga zanima može svašta nešto da nađe na vaskolikom internetu.
Evo slika mojih "pacijenata" koji su spremni za ujednačavanje... Izvađeni su iz aluminijumskih kućišta , lepo se vide BMS pločice sa elektronikom. Takođe se vide i crvene  žice koje vode od svake ćelije do kontrolne elektronike i daju informaciju o trenutnom naponu. U slučaju prepunjvanja ili dubokog pražnjenja automatski se isključuje akumulator do trenutak uklanjanja opteraćenja (konkretno elektromotor na biciklu). BMS poseduje i zaštitu od prevelike struje, u ovom slučaju 15 ampera. Ma, svašta ima!!! Zato je i cena lepa...
Dakle...

Šta još...?
Sve ovo je jedna velika, ogromna tema za debatu, pitanja, odgovore, probleme, činjenice, eksperimente... Skoro sam upoznao momka iz Slovenije koji se bavi električnim vozilima i litijumskim akumulatorima, nekih 7 godina. Što se kaže, zna ih "u dušu". Kao ja olovne. U prepisci sa njim sam saznao da je problem kod litijumskih akumulatora, zašto im se smanjuje kapacitet kad se duboko isprazne ili prepune, to što se "zarobi" vazduh oko elektroda i ne dozvoljava dalji protok struje. Ako sam dobro razumeo. I da radi na "ULTRAZVUČNOM UREĐAJU ZA REGENERACIJU I OSVEŽAVANJE" litijumskih akumulatora. 
Ja sam ostao bez reči. Bez komentar.
Svaka mu čast. 
Da li bi trebalo da napomenem da je inženjer elektronike?
MOŽDA, uskoro pokrenem novi blog sa temom o litijumskim akumulatorima. MOŽDA.
Do tada, držim se stare dobro isprobane tehnologije. Dugo će ona još da traje.
Siguran sam u to.
 

Kad je stvarno loš i zapušten akumulator

Danas stigao "pacijent", takvi su česti kod mene. Kaže čovek, moj poznanik, stajao mu je u servisu mesec dana(!), inače je vulkanizer, nikako nije stigao da mi donese. Danas došao i doneo ovu napravu koja je nekad bila akumulator. Dobro, biće ponovo, samo treba malo truda, znanja i umešnosti.
Meni nije ništa zanimljivo. Ali je ODLIČAN  primer kako "buvljački" punjači samo naizgled napune akumulator koji je u ovakvom stanju kao što sam ga ja dobio. Dakle, (žao mi je što to nisam zabeležio slikom) stigao je sa nekih 6,5V. Svako bi rekao da je to za otpad. Ili velika većina. Po svim kriterijumima mogao bi da se prosledi u reciklažu.
Ali sam napravio slike nakon samo nekoliko sekundi posle priključenja na profesionalni desulfatizator kod koga je struja bila ograničena na SAMO 1 AMPER. Znači, NISAM DAO da napon ode u nebo nego sam ga "uštroijo". Ni to nije pomoglo, toliko je bio sulfatizovan!!!

Napon je otišao na skoro 22V!!! Šta mislite šta "buvljački" nazovi punjači, koji nemaju NIKAKVU regulaciju ili ograničenje mogu da urade ovom akumulatoru? Takvi nazovi punjači "napune " ovakve akumulatore za 10-15 minuta i to je to. A istina je sasvim drugačija, ovakvi akumulatori se oporavljaju veoma malom strujom od 1-2 ampera, i taj proces traje neki put i 48 sati. Naravno, najbolje je ne doći u ovakvu situaciju. Zato je bitno imati neki malo kvalitetniji punjač koji će moći i ovakve slučajeve da koliko-toliko poprave. Mnogo puta se desi da se zaboravi neki mali potrošač dugo vremena i da on "na kvarno" potpuno isprazni akumulator.
DUGO PRAŽNJENJE MALOM STRUJOM JE MNOGO OPASNIJE OD KRATKOTRAJNOG PRAŽNJENJA VELIKOM STRUJOM. Kristali olovo sulfata su mnogo tvrđo i teži za skidanje sa ploča u slučajevima gde je ostalo npr. malo svetlo u gepeku koje je ispraznilo akumulator skoro do kraja, pa još ako je taj akumulator dugo stajao u tom ispražnjenom stanju.
Sledeća slika kaže da je za veoma kratko vreme napon pao na relativno normalan nivo.

Ovo je školski primer zapostavljenog, ispražnjenog i sulfatizovanog akumulatora.
Eto, to se događa kad se zaboravi na nekoliko dana neki mali potrošač u kolima.
Ili ako se akumulator jednostavno isprazni usled dugog nekorištenja vozila pa elektronika mu "izvadi dušu".
Uskoro o toj boljci.

Da se razjasne stvari, još jednom, oko gradske vožnje (kratkih relacija)... i punjenja akumulatora ( II deo )

Da li postoji bolji dokaz tvrdnje da kratke relacije sa mnogo stajanja i kretanja ne mogu dovoljno da napune akumulator, od taksi vozila? Dobro, uvek se njih uhvatim. Evo, to je boljka i dostavnih vozila, raznih kombi vozila koja "zuje" po gradu i dostavljaju recimo hranu, hleb, piće... Takva vozila staju malte ne na svaku banderu. Pa još ako moraju da ostave sva četiri pokazivača zbog bezbednosti ili poziciona svetla. Naravno, često se ugasi motor. I eto problema sa akumulatorom u nekom narednom periodu.
Da se vratim onom bitnom...
Kada sistem za punjenje strada obično se upali signalna lampica ili igla na instrumentu ode u crveno. Najčešći kvar je labav, istrošen ili pokidan kaiš( lično nisam imao mnogo takvih kvarova, više je bilo loših reglera i još lošijih kontakata na klemama). Ako se doda broj obrtaja i lampica zasvetli jače, onda bi trebalo maksimalno napuniti akumulator i potom ga testirati. U suprotnom ako lampica zasvetli slabije onda je kvar verovatno u sistemu za punjenje. U suštini, lampica je komparator između izlaznog napona na sistemu za punjenje i izlaznog napona akumulatora. Najprostiji test za kontrolu punjenja (bar ja tako radim) je taj što se doda broj obrtaja na nekih 1500-2000, upale se kratka svetla (opterećenje je obavezno!) i onda bi napon na akumulatoru trebalo da bude u rasponu od 13,8-14,4V, u zavisnosti od temperature (ako je topao dan) , stanja napunjenosti akumulatora (prazan akumulator neće tako lako dozvoliti da se brzo digne napon) i od samog dizajna alternatora. Starija vozila, bar koliko ja znam, su imala alternator "namešten" na nekih 13,8V. Ovo zbog toga što su tada postojali samo antimonski akumulatori koji su zahtevali nešto niži napon od današnjih kalcijumskih. Samo, ti stari antimonski su trajali po 7-10 godina, a ovi savremeni nešto slabo...
Većina reglera je temperaturno kompenzovana da bi zadovoljila potrebe za punjenjem pod različitim uslovima. Ako temperatura pada ispod 25 stepeni napon reglera se diže da bi kompenzovao povećan unutrašnji otpor akumulatora. Nasuprot tome, ako temperatura raste napon reglera pada. Još faktora koji utiču na napon punjenja: stanje samog akumulatora, stanje napunjenosti, sulfatizacija i naravno ukupno opterećenje potrošača.
Da ne bude ovo sve bez ikakve slike:

Grafik punjenja aletranatora je uzet iz kataloga aletranatora firme Boš (http://www.boschusa.com/). Mislim da je dokaz više nego validan.
Matematika i elektrotehnika su prirodne i egzaktne nauke. Zato, brojevi će reći sve u sledećem slučaju, da jednom ZA SVAGDA razuverim one  "Neverne Tome" koji i dalje veruju da radom motora u mestu, "na leru" može da se dopuni akumulator. Mogu samo da potroše gorivo i ništa više. Neverovatno, u Americi postoji zakon da vozilo NE SME da radi u mestu ako nema potrebe (zbog zagađenja). Za kola ne mogu da bude siguran ali za one velike kamione znam 100%. No, to sad nije ni bitno.
Da ponovim.
PRVO se obezbede (snabdeju) svi električni potrošači od strane alternatora a ostatak snage se dodeli za punjenje akumulatora.
Konkretnije...
Pretpostavimo da je ukupno opterećenje 14 ampera (kratka svetla, pozicija i radio, manje-više) i da motor radi na 2500 obrtaja i alternator proizvodi 35 ampera. Od tih 14A akumulatoru biće dodeljeno do 11A za dopunjavanje, što će trajati nekih 6 minuta. Ovo vreme se odnosi na vraćanje snage koja je uzeta iz akumulatora za startovanje motora. Ako motor radi  npr. na maksimalnih 5000 obrtaja i alternator proizvodi 90 A vreme za dopunjavanje će biti skraćeno na 2 minuta.
E sad ono "lepo"...
Motor radi na leru, oko 700 obrtaja, i alternator proizvodi SAMO 10 ampera. Od akumulatora se traži da nadoknadi razliku od 4 ampera za potrošače. Naravno, akumulator će i dalje biti pražnjen kako vreme bude teklo.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO KRATKE VOŽNJE SA MNOGO STAJANJA I KRETANJA (start-stop vožnja) ILI TOKOM LOŠEG VREMENA, NIKAD NEĆE MOĆI DA DOPUNE AKUMULATOR VEĆ ĆE U NEKOM DUŽEM VREMENU ČAK GA I ISPRAZNITI.
Još gori slučaj. Može i to. Šta više, čest slučaj kod današnje omladine.
Neka je dodatno ugrađen jak audio sistem ili neka svetla (reflektori na krovu). To bi otprilike bilo još 20 ampera dodatnog opterećenja. Sa gornjim slučajem to je ukupno opterećenuje od 34 ampera. Poprilična struja. Neki mali alternatori imaju toliko maksimalno opterećenje. Da se ne udaljavam od teme, postaje zanimljivo. Sa 34 ampera opterećenja ispod 2500 obrtaja i na aleterntoru koji daje 90 ampera maksimalne struje AKUMULATOR NIKAD NEĆE BITI PROPISNO DOPUNJEN. Dok motor radi pod ovim uslovima od nekle se mora uzeti dodatna snaga. Naravno-iz akumulatora.
Posle svega ja ne znam jednostavnije i slikovitije da objasnim. Ako ovo sve ne razuveri "Neverne Tome" da je NEMOGUĆE dopuniti akumulator u gore navedenim uslovima...
Neka i dalje zadrže svoje mišljenje.
Pa i fabrike akumulatora moraju nešto da rade!!!
Moguće rešenje za ovakve slučajeve je ugradnja jačeg alternatora što bi trebalo da prati u ugradnja jačeg akumulatora.
Ako ima mesta u motoru... U mom prethodnom postu sam napisao da se alternator proračunava da daje 125% snage u najgorem mogućem slučaju. Ako se uzme slučaj odozgo onda bi trebalo da umesto alternatora od 90 ampera bude ugrađen alternator od 105 ampera ili još jači.
Loša stvar je puniti poluprazan ili još gore prazan akumulaor tokom vožnje, tj. taj zadatak da obavlja alternator umesto za to predviđenog punjača.
 Kao što se iz grafika punjenja može videti sa porastom temperature, što je neminovnost u datom slučaju punjenja akumulatora tokom vožnje, pada izlazni napon. Ne može gore da bude! Prazan akumulator, nedovoljno punjenje, napod pada uz mogući rizik pregorevanja alternatora JER ALTERNATOR SLUŽI DA PRVO PODMIRI POTREBE SVIH POTROŠAČA U KOLIMA PA TEK ONDA DA DOPUNI AKUMULATOR. Toplota ubija alternator. Takođe i akumulator. Proizvođač aleternatora, veliki Boš, ima u svojoj ponudi vodom hlađene aleternatore. Naravno, to su oni alternatori koji moraju da podmiruju ogromne potrošače, gde su zagrevanja velika a otkaz alternatora ne postoji kako mogućnost.
Jednostavno:
Alternator je uređaj koji služi za ODRŽAVANJE elektro sistema u automobilu.
Pa ako za akumulator nešto preostane... Dobro je.
Eto. Ja toliko.
Biće mi drago da sav trud i znanje koje sam pretočio u ovaj tekst nekom može da bude od koristi.
I na kraju savet.
Ne razmišljajte da li vaš alternator dovoljno puni ili ne. Ako vozite često u gradu i na kratkim destinacijama dopunjavajte akumulator nekoliko puta u toku godine. Bićete iznenađeni razultatom. I ušteđenim novcem.
A sve one koji vam govore da su "savremeni akumulatori" bez održavanja, naročito posle 2-3 godine eksploatacije...
Ostavite ih da žive u svom uverenju.
Takvi dolaze skoro svaki dan kod mene.

Da se razjasne stvari, još jednom, oko gradske vožnje (kratkih relacija)... i punjenja akumulatora ( I deo )

Mnoge polemike se vode na raznima sajtovima koji se bave automobilima, a pozivaju se moj moj blog i moja pisanja na njemu. Tako se i na jednom ovdašnjem blogu povela polemika (ima jedan "stručnjak" na njemu) da li se može dopuniti akumulator u gradskoj vožnji. Ne bih da navodim koji je sajt tj. forum, prepoznaće se sam. I da se ne prepozna, još jednom ću objasniti stvari oko kratkih relacija.

Jednom za svagda.

Ima ljudi koji ne žele, ne vole ili jednostavno neće da promene svoje mišljenje. Iako je to drugo mišljenje ili stav ispravno za razliku od njihovog. I ja sam ponekad takav. Na kraju moram da i ja počnem drugačije da razmišljam. Život ne trpi, naročito današnji, ustajala, zastarela mišljenja, koja su okorela u svojoj ljušturi i ne žele da budu promenjena.
Jednostavnije.
Neznanje i neobaveštenost su stvar ličnog izbora. 
Malo znanja je opasna stvar.
Gradska vožnja i dopunjavanje akumulatora na kratkim relacijama, to mu dođe po nekim engleskim ispitivanjima od 3 do 5 Km. Ja bih rekao i malo više, do 10 Km. To su i najčešće relacije. Ni kod nas se to nešto mnogo ne razlikuje. Kuća-posao, posao-kuća (Ekreme, prijatelju!!!), odlazak žene do pijace ili po decu u obdanište...Sve se manje-više zna.
Ali, još jednom objasniću i konkretno pokazati zašto se u gradskoj vožnji NE MOŽE DOPUNITI AKUMULATOR VEĆ SAMO I SAMO ISPRAZNITI.
Svaka dobronamerna kritika, proračun ili sugestija biće javno objavljena. Naravno, ako je argumentovana. Ako me neko u suprotno uveri, ako uveri sve one raznorazne inženjere iz auto industije i elektrotehnike...
Neću imati nikave zamerke.
Ovako, stvari stoje na sledeći način...
Mit : akumulator se može napuniti u toku vožnje.
Istina: faktori koji utiču na punjenje akumulatora su
1. jačina struje koja je dostupna iz alternatora (samo jedan deo je dodeljen akumulatoru!)
2. vremensko trajanje te dostupne struje iz alternatora
3. temperatura
Uopšte gledano, automobil koji je vožen na dugoj relaciji i u uslovima povećane spoljne temperature i bez ikakvih stajanja, ne znači da kad se taj put završi da će i akumulator biti dopunjen. Toplo vreme MOŽE da pomogne u boljem punjenju (opšte poznata stvar).
Dakle, rad motora u mestu ("na leru") i kratke vožnje (start - stop vožnja) naročito tokom lošeg zimskog vremena ili tokom noći NEĆE do kraja napuniti akumulator.
NIKAD.
Još veća greška je kad je potpuno mrtav akumulator (ostala svetla upaljenja, npr.) ostavljen u kolima i dopunjavanje vrši alternator. Tad se može svašta loše desiti (još jedna tema za diskusiju). Nabolje je takav akumulator izvaditi iz kola i napuniti pomoću za to predviđenog punjača (inače brzo će se osetiti miris izolacije od lak žice iz alternatora...)
Mala digresija...
Čovek zaboravio svetla ili neki drugi malo veći potrošač nekih 1-2 sata i upalio kola normalno posle toga. Napolju 30 stepeni. Kaže "ma odma' je upalio, prošao sam nekoliko kilometara po gradu i dopunio ga".
To ti samo misliš prijatelju... Iznenadićeš se na prvi minus napolju... A posle zna se... Trk po komšiluku sa kablovima da ti komšija prespoji sa njegovih kola...
Da...
Ovako izgleda šema elektro veza aletranatora i akumulatora. Tako je u velikoj većini slučajeva. Oni drugi me ne zanimaju, stvar je u principu da bih objasnio "stručnjacima" da nije baš kako oni misle.
Dobro, ne branim ja da i dalje imaju svoje mišljenje. Samo onda da ga zadrže za sebe.
Elem...

Dakle, u igri su: aleternator, naponski regulator ("regler"), akumulator i signalna lampica (ili instrument sa kazaljkom). Kada motor radi, sistem za punjenje ima PRVENSTVENU ulogu (mnooogo sam puta to napisao) da obezbedi snagu za automobilske električne potrošeče: paljenje, svetla, audio sistem, razne elektronske zezalice, navigaciju... I DA DOPUNI AKUMULATOR.
To na kraju.
Idemo dalje.
Izlazna snaga alternatora je DIREKTNO PROPORCIONALNA BROJU OBRTAJA  I TEMPERATURI ALETRANATORA.
VEOMA VAŽNO!!!
Sistem punjenja je tako projektovan i proračunat od strane proizvođača, da u najgorem slučaju obezbedi 125 % ukupne snage za ORIGINALNO UGRAĐENE električne potrošače u automobilu, tako da akumulator može da se dopunjava.
ORIGINALNO UGRAĐENE znači da tu ne spada muzički uređaj od 2 x 10000W, televizor, punjač za lap top, prenosivi frižider, dodatna svetla...
Ovako izgleda karakteristika jednog prosečnog automobilskog alternatora (za dve različite izlazne struje).

Tehničke karakteristike su preuzete sa sajta  američkog proizvođača "Balmar" ( http://www.balmar.net ) koji je specijalizovan samo za proizvodnju alternatora i reglera. Mislim da bolji izvor nije potreban.
... Nastavak sledi.

Zašto bi trebalo investirati u punjač akumulatora?

Mnogi vlasnici vozila se suočavaju sa istom dilemom-da li bi trebalo ili ne uložiti novac u skupe i visoko kvalitetne punjače? Svi mi želimo da uštedimo, u to nema sumnje. Međutim, velika većina vozača kupuje punjače pristupačnih cena, a to ne znači da će uštedeti novac na duže staze. Zato bih želeo da razmotrim nake od najčešćih razloga zašto bi trebalo razmisliti o ulaganju novca u kupovinu punjača.
Dobro napunjen i optimizovan akumulator radi "glatko". Ako zaista želite da uživate u vožnji vaših kola, onda bi stvarno trebalo razmisliti o kupovini kvalietenog punjača.
Zapamtite da je akumulator "srce" vašeg automobila i ako on ne radi ispravno, može da vam se desi da vam auto otkaže u sred nekog važnog putovanja. Što je još gore, mogu da vam se dese kvarovi u kolima koji su posredno vezani za akumulator. Najbanalnija stvar-radio neće funkcionisati kako valja i ta mala sitnica može da vam pokvari putovanje.
Kvaliteteni punjači mogu da vrate u život kompletno ispražnjen akumulator. Oni punjači koji nemaju ama baš nikakvu kontrolu punjenja odmah će "opaliti" po akumulatoru maksimalnom strujom koja je jedino ograničena unutrašnjim otporom transformatora i debljinom priključnih kablova. Naravno, kod takvih punjača postoji mogućnost i od pregorevanja istog zbog velikog zagrevanja. To se ne može desiti kod kvalitetnih punjača jer oni imaju elektroniku koja "snimi" stanje u kom se nalazi akumulator (napon i potrebna struja), pa onda uključe mod punjenja za tako ispražnjenna akumulator. Bar bi trebalo. Vraćanje potpuno ispražnjenog akumulatora... To je veliki izazov i za kvalitetne punjače. Takvi akumulatori imaju ogroman unutrašnji otpor, shodno tome i Omovom zakonu dolazi do velikog zagrevanja ćelija. Kristali sulfata su prekrili celu površinu svih ploča. A da stvar bude još gora, ako je tako ispražnjen akumulator stajao duže od 2-3 dana...
Takav će se teško i potpuno oporaviti. Pisao sam naširoko i nadugačko o toj problematici. Ako se dogodi da se akumulator isprazni, trebalo bi odmah pristupiti punjenju. Jer svako odlaganje vodi u prerani otkaz-smanjenje snage i kapaciteta. Tu su popravke nemoguće. Bar ne u potpunosti. Uvek će kod takvog akumulatora ostati sulfta na i u pločama koji će smanjti postojeći kapacitet. Zato dobri punjači sa funkciom "oživljavanja" ispražnjenih akumulatora mogu u dobroj meri da poprave stanje.
Na kraju krajeva, kad se sve sagleda, kupovina "pametnog" punjača sačuvaće novac na dug period. Nek samo jednom takav punjač uradi svoj posao i napuni akumulator kako bi trebalo, on se već isplatio. A trajaće mnogo godina... I umesto svakih 2,3 ili 4 godine da kupujete akumulator, taj period se može produžiti bar za godinu. Ovo naročito važi i za taksi vozila kod kojih je akumulator izložen ogromnim zahtevima i velikim torturama u vidu velikog broja startovanja motora. Pravovremenim dopunjavanjem bi se sprečilo stvaranje sulfata koji su posledica stalnog rada radio-stanice, table, navigacije... Sve su to potrošači koji troše struju iz akumulatora dok vozilo ne radi. I tu je smrt akumulatora, pre vremena, neminovna. Gradskom vožnjom je NEMOGUĆE vratiti svu tu energiju u akumulator. Provereno nebrojeno puta. Urađeno milion testova.
I rezultat je uvek isti.
Prerana sulfatizacija i prevremeni otkaz.
Tako i nikako drugačije.
Ko drugačije misli... DEBELO SE VARA.
Dalje, čak i jeftini akumulatori, koji čine veliku većinu u našim vozilima, ako se dopunjavaju kvalitetnim punjačima mogu da posluže sasvim solidno vreme. I eto još jedne uštede novca.
Na kraju se može zaključiti da ulaganje u "pametne" punjače, oni koji imaju nekoliko mogućnosti i vrsta punjenja, načina rada, vraćanja u život potpuno ispražnjenih i sulfatizovanih akumulatora (ovo sulfatizovanih uzeti sa velikom rezervom!!!), predstavlja dobru investiciju. Time ne samo da čuvate vaš akumulator već smanjujete i mogućnost posrednih kvarova i zadavanja sebi glavobolje.
P.S. NIJE MOGUĆE SVE AKUMULATORE VRATITI U KOLIKO-TOLIKO NORMALNO RADNO STANJE. To je nemoguće uraditi kod starih, istorošenih akumulatora, koji su preživeli veliki broj startovanja ili veliki broj nenamernih dubokih pražnjenja (korozija pozitivne rešetke). Takođe je nemoguće osposobiti akumulator koji je u kratkom spoju. Svi ostali slučajevi su podložni popravci u većem ili manjem stepenu.