Akumulator bez dovoljno elektrolita-kakve su posledice?

Zimska sezona se polako završava ali meni ne nedostaju akumulatori sa neverovatnim kvarovima i još neverovatnijim istorijama. Lepo ja napisah u skorije vreme da bih mogao (i trebalo, bar mi tako predlažu) da napišem knjigu u kojoj bih ovekovečio sve "bisere" još poznatijih "majstora". Kad god pomislim da se više ništa novo ne može dogoditi, mislim na kvarove i otkaze akumulatora, ja dobijem još ideja šta bih mogao da ubacim u moju knjigu.
Tako je bilo i pre nekoliko dana kad mi je stigao akumulator, klasičan somborski 74Ah. Vlasnik je rekao u razgovoru preko telefona da akumulator brzo gubi snagu, može da okrene anlaser samo nekoliko puta, 3-4, i nakon toga sve stane. Ne znajući koji je akumulator u pitanju, što se na kraju ispostavilo da nešto nije ni bilo bitno, pitao sam da li je dizel vozilo?
Naravno, odgovor je bio potvrdan.
Eto, postao sam vidovit.
Ne, nisam, samo imam iskustva i to mnogo, jer znam da probleme sa akumulatorima SKORO UVEK imaju dizel vozila.
Da neko ne pomisli pogrešno, nisu tu krivi dizelaši, oni moraju da postoje, šta god ja mislio o njima.
Tu je uvek i uvek NEBRIGA I NEZNANJE.
A ja sam poslednji čovek kome se obraćaju da im pomogne.
Ni ja nisam svemoćan. U nekim slučajevima moje znanje nije od koristi. Ni sva moja tehnika i elektronika.
Nebrojeno puta napisah da kad akumulator stvarno strada, tu mu ne može pomoći NIŠTA NA OVOM SVETU.
Ko bude drugačije uradio dobiće Nobelovu nagradu.
Dakle, akumulator je doneo brat a ne vlasnik. Odmah sam pristupio merenju osnovnih parametara, to UVEK radim ispred vlasnika akumulatora jer mi stiži takvi akumulatori koji su stajali po 2-3 godine u nekom podrumu i onda se vlasnik naprasno setio da ga ima, pa razmišlja da bi mogao da ga "popravi".  Zbog takvog otpada odmah uradim inicijalna merenja jer nemam vremena i živaca da se bavim sekundarnim sirovinama.
Odmah mi je palo u oči da je napon nekih 13,3V, izgledalo je da je akumulator tek skinut sa punjača. Pitao sam da li je slučajno dopunjavan u toku dana, i dobio sam neki odgovor koji je to trebalo da potvrdi. Kasnije se ispostavilo da to nije tačno. Pošto mi je tu nešto "smrdelo", odlučih da izmerim gustinu elektrolita. E, tu me čekalo nešto što nikad, ali nikad nisam video kod bilo kog olovnog akumulatora!!! Za sve ove godine i xxxx akumulatora koji su mi prošli kroz ruke nisam izmerio gustinu veću od 1,285 cm3/gr (na 25 stepeni C). To je gustina elektrolita koji je fabrički i kojim se nalivaju potpuno novi akumulatori.
Kod ovog "šampiona" gustina u SVIM ćelijama je bila 1,3-1,31!!!!???
Šta je to?
Odakle tako nešto u akumulatoru?
Čitajući mnogo stručne literature naišao sam da se takva gustina elektrolita nalazi SAMO I SAMO u podmorničkim torpedima. Akumulatori sa takvim elektrolitom služe da za veoma kratko vreme poteraju ogroman torpedo pomoću elektromotora. Povećana gustina daje veći napon(to je direktno srazmerno) i time i snagu. Međutim, tako se ubrzava i korozija ploča. Što u slučaju torpeda nije ni bitno...
I, ja pitah čoveka koji mi je dostavio ovo "čudo tehnike" da li je nešto dolivano unutra? Reče mi on da "koliko zna nije ništa". Dobro, jedan brat ne mora da zna šta se dešava u kući drugog brata.
Ispratio sam ga ali mi je ostalo pitanje u glavi zašto je to tako sa elektrolitom? Pomislih da nisu oni u fabrici napravili neku havariju, pošto je fabrika tada baš bila pred zatvaranjem?
Ispostavilo se da, koliko god su somborski akumulatori bili na lošem glasu, nije bilo to u pitanju.
Naravno, kad sam malo bolje pogledao elektrolit video sam da je u nekim ćelijama baš mutan, klasičan rasad i korozija ploča.
Ništa što već nisam video xxx puta.
Ipak sam nazvao vlasnika famoznog akumulatora jer sam morao da saznam o čemu je tu reč. Čak sam počeo i da sumnjam u svoj veoma precizni bometar. Uradio sam kontrolno merenje na potpno novom akumulatoru i gustina je bila tačno ona koja je propisana.
Da, klupko se odmotalo posle razgovora sa vlasnikom.
Na moje pitanje da li je nešto dolivano u akumulator dobio sam otprilike ovakav odgovor:" Pa jeste, JEDAN (komšija, rođak, NN lice) mi je rekao da dolijem akumulatorsku kiselinu jer ne valja da se doliva destilovana voda. A morao sam da dolijem jer je u svim ćelijama nedostajalo kiseline (elektrolita). "
Da nije tužno, bilo bi smešno.
Dobro, imao sam ja mnogo takvih "havarija".
Onda sam mu lepo i polako objasnio DA NIJE DOBRO ŠTO JE TO URADIO, DA SE ZAHVALI TOM MAJSTORU ŠTO MU JE DELIMIČNO UNIŠTIO AKUMULATOR, I DA JE DOLIVANJEM ČISTOG FABRIČKOG ELEKTROLITA U AKUMULATOR UMESTO VODE URADIO ISTO ŠTO KAO KADA BI POŽAR UMESTO VODOM GASIO BENZINOM.
Sipanjem fabričkog elektrolita u već sulfatizovan akumulator se postiže samo kratkotrajno poboljšanje. Na duže staze posledice su jako loše i opasne.
Onda je počela dvodnevna bitka sa akumulatorom da se spasi što se spasiti može.
Nisam znao odakle da krenem. Počeo sam sa desulfatizacijom ali iz iskustva znam da se veoma sulfatizovan akumualtor teško oporavlja ako je koncentracija elektrolita visoka.
Naravno, nakon nekoliko sati gustina je otišla na 1,32 što je maksimalno što moj bometar može da izmeri!!!
U ovakvim slučajevima pomaže samo praksa i iskustvo. Pošto sam nešto, ali samo slično, imao pre nekoliko godina, izvukao sam iz svake ćelije određenu količinu elektrolita i umesto njega dolio destilovanu vodu.
Nakon toga krenula je spora desulfatizacija strujom 1-2 ampera. Akumulator sam stavio u "toplu kupku" kako ja to zovem. Imam poseban veliki sud u koji sipam vodu koju zagrejem pomoću specijalnog grejača i u tu vruću vodu potopim akumulator. Ovo je jedna mala "caka" koju sam naučio iz literature. Naravno, u stručnoj literaturi ne piše da se akumulator potapa u lavor pun vruće vode, ali zato piše da se sulfati brže rastvaraju:
-kada je elektrolit topao
-kada je gustina elektrolita manja
Da rezimiram... Bilo je tu još nekih "caka" ali ono glavno je postignuto-akumulator je oporavljen, od fabričkih 640A doterao sam ga na nekih 500A. I više nego dovoljno, obzirom na stanje u kakvom je bio. Ja sam bio prezadovoljan. A tek vlasnik...
Objasnio sam mu da su ploče same po sebi dosta uništene (što nema nikakve veze sa gustinom elektrolita, mada i ima jer je korozija mnogo brža kod povećane gustine), da je akumulator desulfatizovan, oporavljen, da sam smanjio koncentaciju koliko sam mogao.
Čak i nakon stajanja od 24 sata napon je preko 13V što je direktna posledica povećane koncentracije. I da su gustine u ćelijama, čak i nakon dodavanja obične vode, ostale oko 1,29. Mogu samo da zamislim koliko je elektrolita "majstor" dolio.
Ovaj akumulator je imao relativnu sreću da bude koliko-toliko spašen.
Ima tu više faktora koji utiču na to da li će on biti oštećen usled nedostatka elektrolita.
Ovde će biti uzeti u razmatranje  samo oni akumualtori sa mogućnošću dolivanja elektrolita-sa čepovima. Oni drugi, "bez održavanja"... Tu njihovi vlasnici mogu samo da gledaju u njih. Oni imaju prednost (ako tako nešto može da bude prednost) što ne moraju da razmišljaju da li ima dovoljno tečnosti u ćelijama. Ali, pošto ne znaju šta se događa unutar akumulatora, uvek mogu da budu iznanađeni otkazom akumulatora usled nedostatka elektrolita.
Oni drugi, sa čepovima traže dolivanje vode. Možda jednom ili dva puta u godini dana. Smatram da to nije neki posao posvetiti malo vremena proveri elektrolita. Ali oni nikad neće biti iznenađeni time da su ploče akumulatora suve. Naravno, ako o tome vode računa.
Dakle, od krucijalnog značaja je vreme koje je proteklo da su ploče ostale suve. Makar i delimično. To je slično sa vremenom koje protekne od pražnjenja do punjenja akumulatora. Što više vremena prođe to je teže ukloniti sulfate sa ploča.
Kada ploče ostanu suve dolazi do oksidacije istih, stvaranja olovo oksida na površini. Ne mešati sa olovo dioksidom koji je aktivni materijal na pozitivnoj ploči!!!
Pošto je taj oksid jedna vrsta izolatora, on ne dozvoljava punjenje akumulatora. Bez obzira što ste u međuvremenu dolili vodu!!!
I tada počinje OPASNA "igranka".
Nekad je moguće vratiti akumulator u neko normalno radno stanje. Češće to nije moguće.
Akumulator koji je ostao baz elektrolita se neminovno zagreva.
I to ravnomerno u svim ćelijama. Ovo je veoma važno. Celo kućište je toplo. Temperatura elektrolita može da ode i do 40 stepeni. Naravno, to zavisi od struje punjenja.
Akumulator koji je u kratkom spoju se zagreva samo u onoj ćeliji koja je otkazala. I ta ćelija nema mehurića ili ih ima veoma malo.
Ima jedna osobina, kod akumulatora koji su ostali sa manje elektrolita, koja je SAMO SLIČNA sa boljkom koja je poznata samo kod VRLA akumulatora-toplotni beg (thermal runaway).
Naime, koliko god se više akumulator puni jačom strujom, napon se neće povećavati, naprotiv smanjivaće se, a temperatura može da ode mnogo visoko. To je jedna od naizraženijih karakteristika ovako oštećenih akumulatora. I tu nema pomoći. Akumulator se prosto uzjoguni, ne da na sebe, što više ubacujete struje u njega on sve više smanjuje napon i sve se više zagreva.
I tu je kraj. Nema pomoći. Ploče su oksidirale. Unutrašnji otpor je ogoroman što prouzrokuje veliko zagrevanje. Dalje korištenje ovakvog akumulatora može da dovede do ekstremnog zagrevanja, naročito u letnjim mesecima, i do eksplozije. Naravno, i alternator se opterećuje (takođe može da izgori) jer stalno dobija informaciju da je nedovoljan napon na akumulatoru i stalno ubacuje sve više struje što prouzrokuje dalje zagrevanje.
I tako u krug.
Pa ko prvi popusti.
Može se videti da ova situacija nije ni malo naivna. Naprotiv.
Pročitao sam i prostudirao ogromnu literaturu ali nigde nisam naišao na informaciju koliko je potrebno vremena da prođe da bi ploče oksidirale u nedostatku elektrolita.
Zanimljivo. Izgleda da je to "tamo nedge" nepoznat pojam.
Da... Jedino ako nije.
Iz svog iskustva ne bih to mogao da kažem. Logično, jer ne znam kad je dolivena voda u akumulator. Često dobijem informaciju koja otprolike glasi "dolio sam vodu jer je malo nedostajalo". I to je sve. Pa se sad ti majstore snađi. Onaj ko redovno proverava tečnost neće osetiti blagodeti takve "igranke".
A šta uzrokuje ovakvo stanje?
Prvo, ali ne i najčešće, je povećan napon punjenja alternatora (otkaz reglera ili neke kontrolne elektronike...). Savremeni kalcijumski akumulatori odlično podnose veće napone. Do nekog određenog nivoa. Zato alternatori imaju gornji naponski prag od 14,4V. Tada počinje elektroliza vode. Međutim, napon od 14,4V je nedovoljan za dobro napunjen akumulator. To ponavljam kao papagaj.
Drugi razlog je što se u normalnom radu akumulatora troši voda tokom hemijskih procesa. To je kod savremenih akumulatora maksimalno smanjeno, ali ipak postoji.
Ko kaže da su akumulatori "bez održavanja"?
Treći razlog je normalno isparavanje vode. To se ne može nikako sprečiti jer je prirodan proces.
Kad se sve sabere, moraju se proveravati ćelije usled gubitka vode. Kao što se menja ulje, filteri, pumpaju gume, menjaju svećiće...
Ipak, iz prakse bih mogao da kažem da ploče ne oksidiraju tako brzo. Za to je potrebno neko vreme. Dolazili su mi akumulatori kojima je baš nedostajalo vode i uspešno sam ih vraćao u radno stanje. Rekao bih da ipak nije toliko kritično kao u slučaju sulfatizacije. Da bi se oštetio akumulator i zauvek izgubio deo kapaciteta i snage potrebno je da prođe samo 2-3 dana od trenutka pražnjenja!!! Ako se  za tih 2-3 dana ne pristupi punjenju trajno se oštećuju ploče jer kristali olovo sulfata očvrsnu, pređu iz amorfnog u kristalno stanje.
Stalno to gledam...
Oni što imaju zatvorene akumulatore...Kod takvih akumulatora proizvođač uvek dolije malo više elektrolita baš zbog eventualnih problema sa nedostatkom istog. Međutim, u slučaju neke dugotrajne havarije u elektro sistemu može da dođe do isušivanja svih ćelija. A da to vlasnik ne zna. Uzroci mogu da budu višestruki. Možda je mala prednost onih automobila koji imaju voltmetar na tabli (ili bilo kakvu indikaciju punjenja). Na njemu se može pratiti napon punjenja. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da mi je voltmetar spasao akumulator. Iako su moja kola stara 35 godina ( i imam nekoliko kupaca u toku godine !), ona ipak imaju na tabli taj instrument. Naime, supruga se vraćala sa posla i primetila je da je igla voltmetra "zakucana" u desnu stranu, u crveno. Sreća, pa je ta vožnja trajala kratko. Izmerio sam napon punjenja, bio je 16 volti. Naravno, regler je stradao i nije imao regulaciju.
Imao sam još nekoliko takvih primera u praksi. Pre nekoliko godina je došao čovek i žalio se da mu "smrdi kiselina u kabini". Naravno, sav elektrolit je izašao iz akumulatora jer je napon punjenja bio preko 16V. Predložio sam mu da prvo popravi taj kvar pa onda da dođe kod mene da sredim akumulator. Pitao je koliko bi taj regler mogao da košta. Izgleda da mu se cena tog dela učinila velikom. Jednostavno je odbio popravku i rekao "da će i dalje tako da vozi auto". Sa takvim smradom u kabini i opasnošću od potpunog nagrizanja motora od strane kiseline iz akumulatora.
Strašno ko sve ima dozvolu.
Tačnije, ko sve ima vozilo.
*
*
*
Evo dobrog teksta (šta sve napisah za ove dve godine ?) gde objašnjavam na konkretnom primeru nedostatak vode i šta se događa kod takvog akumulatora:
http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/07/osusen-akumulator.html

I tako... Dve godine mog bloga...

Kada sam počeo sa svim ovim nisam ni u najluđim snovima slutio gde će sve ovo da završi.
Dve godine prođe k'o dlanom o dlan!!!
A statistika kaže više od 132000 poseta, 208 mojih postova, 776 objavljenih komentara...
Idemo dalje...

Zašto je kod dizela vozila veoma važno da akumulator bude u dobrom stanju (čitaj napunjen)?

Vodim veoma preciznu evidenciju za poslednje 3-4 godine šta, kako i koliko radim oko svih akumulatora sa kojima se susrećem: tip, proizvođač, kapacitet, snaga, stanje u trenutku dolaska i odlaska sa servisa... Ima još nekoliko parametara koje takođe beležim. Ali, nikad mi nije palo na pamet da zabeležim koje je vozilo u pitanju, dizel ili benzin? Dobro, to se relativno lako može naći preko kapaciteta akumulatora i vrste kvara, ali ni to nije pouzdan podatak.
Ali SIGURNO jeste pouzdan podatak to da je u 80% slučajeva problem sa dizel vozilima. To nije slučaj sa benzincima jer oni jednostavno "pale na pogled" što reče jedan veliki serviser iz mog grada. A i ako otkaže akumulator kod tog tipa vozila, taj je sigurno zaboravio na to da ima akumulator u svom vozilu. Ili aleternator ne dopunjava dovoljno. Jednostavno, takva vozila mogu da upale motor, malte ne, na bilo šta. Na dve baterije od 9 volti...
Dizelaši su priča za sebe. Uzgred, pročitah skoro da se razmatra da se u švajcarskoj uvede zakon da se dizel vozilima uvede dodatni porez na ulazak u gradove...
Zanimljivo.
Imao sam primer da je pre par godina bilo nemoguće upaliti dizel iako je akumulator bio sasvim solidan. Naravno, napolju je bilo nekih -15 stepeni. Za benzinca to je 'ladovina.
Kod dizelaša mora nekoliko stvari da bude zadovoljeno da bi start bio siguran i u ekstermnim uslovima.
Najvažniji od njih su grejači. Ako ne rade svi-to je ogroman problem. Reče mi majstor, onaj sa početka teksta, da čak i leti ako nisu svi ispravni grejači, može da bude problema sa startovanjem motora. Jednostvano, to je tako. I tačka.
Akumulatori kod dizle vozila su nekih 20-30% jači od benzinaca a za istu kubikažu. Jeste da savremeni motori imaju mnogo prednosti, lakše se pale, anlaseri imaju reduktore, grejači se za kraće vreme ugreju... Sve je to u redu, ali akumulator MORA DA BUDE U DOBROM STANJU. Naročito zimi.
A evo i zašto...
Verovatno se niko nije pitao kolika struje se "povuče" iz akumulatora u trenutku kad se okrene ključ i kad grejači počinju da rade? Tih nekoliko sekundi, ako je loš akumulator, mogu još više da mu izvuku i ono malo snage iz i onako lošeg akumulatora. Ukupna struja svih grejača (mislim na motore sa 4 cilindra, mada i za one veće nije problem da se izračuna) se kreće u rasponu od 40-80A.
Velika struja za loš akumulator. Za onaj dobar-taj neće to ni da oseti.
Ako se u priču ubaci faktor niske temperature, a to MORA da se uradi, stvari postaju još gore. Sa svakim stepenom ispod 25 stepeni pada snaga akumulatora za 1% . Ugrubo, na 0 stepeni snaga je manja za 25 %!!! Pa još onaj faktor da motor sa padom temperature "traži" mnogo veću struju iz akumulatora, tj. anlaser povlači veću struju nego što je normalno. Ali, ja već pisao o tome davno... Može da se pronađe o tome ovde:
http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2014/08/kako-utice-topla-i-hladna-klima-na.html
Kao što se može videti, stvari sa hladnoćom postaju jako loše. Za dizelaše još gore.
A sad stvarno malo pravih tehničkih podataka šta se zaista događa sa akumulatorom kad se uključe grejači (iz ličnog iskustva)...
Napon akumulator, kad krene struja oko 60A iz njega, pada na nekih 11,5V (tu negde, zavisi od mnogo faktora, ali je to neki prosek). Tu su benzinci odmah u prednosti. Oni odmah na raspolganju imaju punu snagu akumulatora (kolika god bila) jer nemaju grejače. Kad se završi proces grejanja (od par sekundi kod novih vozila do čak 20 sekundi kod starih "naftarica), počinje trenutak paljenja motora. To je bukvalno stres za akumulator. Ako je hladno, veliki dizelaši mogu da povuku i preko 500 ampera pa i više!!! Normalna struja je oko 300 ampera za prosečno dizel vozilo (legendarna Golf 2 dizel povuče oko 250A). Znači, akumulatori kod dizelaša su u startu "oskaćani" za pad napona zbog grejača. Iako to grejanje traje kratko. Ali je neminovno.
Iz sveg ovog može veoma lako da se vidi zašto je od krucijalnog značaja da se ima dobar akumulator za dizel vozilo. Povrh svega što je potrebno obezbediti dovoljno snage da se napravi kompresija a zbog načina paljenja dizel goriva, što su u pitanju motori veće zapremine...
A da bi sve ovo bilo argumentovano, dajem grafik (uređjaj za ispitivanje svih mogućih parametara kod savremenih vozila "PicoScope") koji pokazuje tačnu struju i vreme u trenutku rada grejača.

Evo i pojašnjenja...
Grejači imaju veliku početnu struju (čak 100 ampera) nakon čega struja naglo pada i stabilizuje se na nekoj konstantnoj vrednosti. Naravno, struja grejača zavisi od snage grejača, i taj podatak može lako da se nađe u odgovarajućim tehničkim knjigama. Još jedan podatak može da se vidi iz ovog grafika sa uređaja "PicoScope" je vreme grejanja i ono iznosi nekih 17 sekundi, što i piše u zaglavlju grafikona.
Jednostavan primer svega ovog :
neka je snaga jednog grejača 150W x 4 cilindra= 600W
ukupna struja je : 600W / 12V =50 A
50A / 4 cilindra = 12,5 A po jednom grejaču.
Uzeo sam ovo kao prosečan primer koji može da se primeni na većinu dizel vozila.
Mislim da sam ovim dovoljno jasno i koncizno pokazao zašto je bitno da kod dizel vozila akumulator uvek bude u tip top stanju. Tu mislim ne samo na stanje napunjenosti već i na čiste kontakte jer oni mogu da naprave velike probleme.
Evo takvog primera od pre nekoliko dana.
Naime, dobio sam veliki akumulartor (135Ah) za "Tamić", i vlasnik se žalio da teško može da upali. Brzim pregledom sam primetio da akumulator i nije baš toliko loš, takođe i da nije nešto mnogo star (2 godine). Ipak sam ga ostavio na servis. Dopunio sam ga do maksimuma, izvukao sam poslednji amper iz njega. Ono što mi je palo u oči je to da je plus stubić bio strašno oksidiran, nešto se nalazilo na njemu što je stvaralo ogroman otpor i nije dozvoljavalo da se prenese puna snaga na anlaser. To sam i primetio prilikom inicijalnog testiranja velikom strujom (oko 400A). Klješta na uređaju koji koristim za ispitivanje velikih akumulatora su počela da se dime jer se dogodilo veliko zagrevanje na spoju klješta-stubić. Počela je da odgoreva mast ili ulje, šta je već bilo. Očistio sam do viskog sjaja obe kleme i pri predaji akumulatora sam napomenuo vlasniku da OBAVEZNO mora da očisti i mesingane (ili već koje) kleme na kamionu jer su i one doprinele tome da nije mogao da upali kamion iako akumulator i nije bio loš.
Čiste kleme su veoma bitne kod dizelaša jer se može desiti to da se ne može startovati motor.
A da akumulator nije uzrok tome.
*
*
*
“Uspeh se ne meri onim što čovek postigne, već suprostavljanjima s kojima se sreće i hrabrošću kojom se bori protiv njih.”

Ako vam ovako izgleda akumulator... Nije dobro. Nikako!!!

Prošle godine, čovek koji prati svo ovo moje pisanje i pokušaje da rešim razne zablude i misterije oko akumulatora, kojih ima u neograničenom broju, predložio mi je da napišem knjigu o svemu ovom što radim dugi niz godina. U prvom trenutku mi je bilo malo neozbiljno tako nešto, takav predlog. Ko sam ja da mogu da se upustim u takav poduhvat? Ko bi to čitao? Međutim, u kasnijoj razmeni pisama sa njim, video sam da ipak tako nešto nije nemoguće i van mog sveta. Pošteno govoreći, nisam završio školu koja je ima veze sa elektrohemijom (doduše, ima nekih koji nisu završili nikakvu školu pa su uspešni ljudi, a ima o onih drugih...), ali mi dugogodišnje iskustvo i godine potrošene na rad sa raznim vrstama akumulatora (ne samo olovnim) daju za pravo da tako nešto (možda) uradim u nekom narednom periodu (ovo "u narednom periodu" je omiljena izreka naših političara...). I još mi je predloženo da sve što radim faktografski zabeležim i dokumentujem. Što kaže narod "nema laži, nema prevare"! Ko bi mi verovao da mi je na servis došao akumulator star 14 godina!!!???
Tako sam slikao i dva akumulatora koji imaju naduveno kućište.
Ovo je već opasan simptom.
Moram OPET da se vratim na tu, nebrojeno puta pomenutu, sulfatizaciju. Dakle, produkt rada (pražnjenja) olovnog akumulatora je olovo sulfat. On i nije opasan ako se odmah nakon pražnjenja vrati u elektrolit-čitaj ako se odmah napuni akumulator. Međutim, SAMO posle 2-3 dana stajanja u poluispražnjenom ili još gore ispražnjenom stanju kristali olovo sulfata prelaze iz amorfnog (mekanog) u kristalno stanje. Tada nastaju kristali trećeg reda koje je (skoro) nemoguće razbiti i vratiti na njihovo mesto-u elektrolit, što bi narod rekao "kiselinu". Dakle, posle tog vremenskog period ti kristali se "ujedinjuju" (za ovu pojavu ima tačno naučno obašnjenje ali je to običnom čoveku nebitno) i stvaraju se još veći kristali (na mikroskopskom nivou). Njihova površina je velika i ZAUZIMAJU TRI PUTA VEĆU ZAPREMINU u odnosu na aktivni materijal(npr. čisto spužvasto olovo na negativnoj ploči, koja je inače mnogo problematičnja za oporavak i desulfatizaciju nego pozitivna ploča). Zbog te zapremine ploče se naduju, iskrive, kućište poprima oblik kao na donjim slikama. Ovo veoma lako dovodi do probijanja separatora koji razdvaja ploče i tako da je u 99% slučajeva kratak spoj neminovan. Pravac-reciklaža.
Sad ono što zanima narod...
Zašto?
Ma, nema tu nikakve filozofije. Takvi akumulatori su oni koji su stajali u vozilima koja se dugo ne koriste a nije skinuta klema i elektronika troši malu struju. Već sam nekoliko puta pojasnio da je mnogo opasnije dugotrajno pražnejnje malom strujom nego ono koje je usledilo nakon kratkog perioda velikom jačinom struje.
Dakle, takvi akumulatori su iz vozila koja se ostave u garaži (na primer), ne skine se klema, i ne voze se mesecima ( i za tako nešto postoji veoma efikasan lek ali neću sad o tome). Ili ono što mene veoma često "obraduje", takvi akumulatori su sa auto placeva. Prvo je vozilo tamo negde stajalo mesecima (Nemačka, Italija...), pa je uveženo. Nakon toga je ponovo stajalo još 2-3 meseca kod nas...
Kod mene ne fali igranke nikad.
Kao što rekoh, knjigu mogu da napišem.
Komotno.
Ali, sve ovo je tek vrh ledenog brega, šta sve dolazi na servis kod mene.
"Ako koza laže rog ne laže", zato evo slika...

Malo zapažanje...
Poslednja slika pokazuje "ISPRAVAN" akumulator.
Pa tako kaže "OKO"!!!!!!
He, kako sve mangupi zaluđuju narod...

Koliki je mogući broj paljenja prosečnog akumulatora?

Nailazio sam na ove podatke o broju paljenja na nekoliko mesta, doduše bez ikakvih objašnjenja (što će posle da se vidi u mom odgovoru). To je veoma nepouzdan podatak i zavisi od ogromnog broja faktora. Zato takve stavri koje navodi proizvođač trebalo bi uzeti SA OGROMNOM rezervom.
Neko je postavio pitanje koje je posredno vezano za taj podataka oko broja paljenja. Smatram da je pitanje dobro ali ne smatram da je ideja oko "brojača" imalo pouzdana.
Uostalom, evo pitanja (bez ikakvih izmena):
Pozdrav miša imam jedan upit za tebe.Negdje sam procitao da exide akumulator moze izdrzati 10.000 paljenja.Znas li koliko paljenja mogu izdrzati "obicni" akumulatori.To pitam jer sam mislio napraviti mali sklop sa mikrokontorlerom koji bi bio spojen direktno na keleme akumulatora i mjerio broj paljenja koje bi prikazivao na displeju.Tako da mogu vidjeti koliko mi je jos paljenja ostalo.Sad ne znam koliko je broj paljenja relevantni podatak za ispravnost akumulatora.
Mikrokontroler bi trosio nekoliko mikroampera pa mislim da ne bi utjecalo na praznjenje akumulatora.
*
*
*
A evo i mog odgovora:
Izvini, ali moram da se nasmejem!!! Ti si jedan od onih koji slepo veruju onom što proizvođač akumulatora tvrdi o svom akumulatoru, makar to bi i veliki Eksajd. Da li je objašnjeno pod kojim uslovima je tih 10000 paljenja???!!! Koja temperatura je bila oko akumulatora, benzin ili dizel kao gorivo...Mnogo važnih pitanja a nigde odgovora. To me potseća na prikazane testove zvučnika koje navodi prozvođač. Uzimam ovaj primer jer volim muziku, bavio sam se njom (bio sam bubnjar), imam kvalitetnu opremu za slušanje muzike, pojačalo sam napravio, zvučnici odlični, stari dobri danski  "Dynaudio". Naravno, neko ko nema pojma da je to rađeno u gluvoj sobi (mislim na testove zvučnih kutija), pod savršenim uslovima, da je mereno odličnim mikrofonom na odstojanju od 1 metar... I kad taj neko kupi zvučnik i postavi ga između zida i regala u sobi u kojoj ima još stotinu stvari, tepih, zavesa, fotelje, stvari koje strašno utiču na zvučnu sliku... Razočarenje ne gine!!!
Tako je i sa akumulatorima. Možda taj akumulator ima 10000 paljenja sa nekim benzinskim motorom i na nekoj razumnoj temperaturi. Mislim da si me razumeo:1+1=2. Mnogo sam u ovom poslu tako da slabo padam na te "fore" o broju paljenja (na primer). Mnoga zvučna imena koja proizvode akumulatore imaju još samo od toga-SVOJE IME. I ništa više. Veruj mi.
A ako te baš zanima broj paljenja prosečnog akumulatora on se kreće oko 4000 (tako kažu testovi).
Zamisli situaciju: napravio si taj uređaj koji broji paljenja motora (ovo mi nikad nije palo na pamet!), on pokazuje npr. još nekih 2000-3000 paljenja sa tim Eksajd akumulatorom. Odjednom, bez ikakve najave, čuješ iz motora samo TK,TK,TK!! To se čuje bendiks ali akumulator nema snage da zavergla motor. Šta je sad kad "tamo" piše još 3000!!!???
Pa, na primer, može da bude najobičniji kratak spoj u nekoj ćeliji, otkine se parče olova od neke ploče i napravi havariju. Takav akumulator ide u reciklažu. Ili opšte poznata stvar (ili nije?) da savremeni kalcijumski akumulatori imaju "narav" da bez ikakve objave otkažu. A nije kratak spoj, na primer? To je poznata boljka koje se zove pasivizacija- stvaranje sloja oksida između pozitivne rešetke i aktivnog materijala. Taj oksid se ponaša kao izolator i ne dozvoljava da struje teče kroz rešetku koja se naziva i strujni kolektor.
Kao što vidiš, ideja nije nimalo dobra ni pouzdana. Mnogo je bolje držati akumulator uvek u maksimalno napunjenom stanju. To je JEDINO ispravno i sigurno ophođenje prema istom. Samo tako će čovek da bude siguran da će uvek moći da startuje motor. A ni to opet nije sigurno.
Kao i mnoge stvari u našim životima.

Dobar komentar za akumulator od 14 godina

 Neko je napisao... I smatram da je više nego dobro razmišljanje, s toga ga prenosim u vidi kompletnog posta (bez ikakvih izmena)...
 *****
Hmmmm za ovaj slucaj bi se mogla upotrjebiti ona izreka: "ko stedi na tolet papiru citav zivot hoda usranih gaca".Nikad mi nece biti jasni ljudi koji vozaju (skupa) auta a gledaju ustedjeti na stvarina od kojih zavise.Ako je izvalio xxxxxx ojra za auto pa zar je problem promjeniti akumulator od par xx ojra.

Moj "carobni stapic" koji uvjek radi i nije tajan je: da sam poucen iskustvom iz "kapitalizma" i kvalitetom izrade proizvoda po nacelu "drzi vodu dok majstori odu" mjenjam akumulator nakon isteka njegove garancije 2-3 godine.Naravno i njegovo dopunjavanje na punjacu svaki 20 dana tjekom radnog vjeka.Do sada me nije nikad izdo,a vjerujem da nece ni u buducnosti.Jer si ne mogu prisutiti da me auto ostavi na putu i da placam slep sluzbu + novi akumulator.To bi vec bilo rasipanje para.

Ako cu ja bankrotirati zbog 50 ojra svake tri godine,onda je bolje da prodam auto jer je to znak da mi ne treba.Ako nista akumulator je najjeftiniji dio u autu.
Sto se tice ovog slucaja mislim da je dobar pokazatelj zasto je bolje drzati akumulator dalje od motora,zbog zagrijavanja(time veceg ispravanja vode) i vibracija koje stete polocama.
A njegovo relativo dobro ocuvano stanje je bar ja mislim zbog toga sto nije puno presao auto,nego je mazen i pazen.

P.S. ove zime kada je temperatura padala i do -20,prolazim gradom sa smjeskom na licu u toplom autu i gledam masu ljudi kako pale na kablove i plesu indijanski ples oko auta.I sjetim se pjesne od riblje corbe "kako je lepo biti glup" :
*****
Ona izreka sa početka pisma mi se VEOMA sviđa, ja je dosta često koristim da bih objasnio ljudima da se na nekim stvarima NE SME štedeti. Tu mislim na kompletan život, ne samo na lično prevozno sredstvo. Još jednom, odličan komentar, dobra zapažanja.
Sigurno je imalo ulogu to što je akumulator dugo trajao (i dalje traje :)))), mesto gde stoji-u prtljažniku. Tamo nema nikakvog grejanja, bar ne od motora. Poznato je da je toplota jedan od najvećih ubica akumulatora, ona višestruko ubrzava kako sulfatizaciju tako i MNOGO opasniju koroziju.
Tvoje redovno održavanje (dopunjavanje) akumulatora je dalo i daje rezultate. Ovo je još jedan dokaz da dok drugi jure kablove za startovanje i traže komšijin auto da se prikače na njega, ti se voziš u toplom autu. Ovde se vidi na delu preventivno održavanje u pravom smislu te reči.
Ima još nekoliko razloga zašto je taj akumulator još uvek u upotrebi. Neka to bude neka od sledećih tema za razmatranje.
*****

Akumulator, prvougradni, 14 godina u vozilu... Da li radi...? (II deo)

Ovo čudo tehnike koje mi je stiglo na sam dan Nove godine je bio izazov. U principu, ne pokušavam nešto mnogo da se zamajavam akumulatorima koji su stariji od 5 godina. Pa još iz dizel vozila.
Mala digresija...
Veoma sam pedantan i vodim evidenciju svih popravki akumulatora u poslednjih 4 godine: napon, gustina, startna struja u trenutku dolaska i u trenutku odlaska akumulatora. Ali, nikad nisam vodio računa o kom vozilu je reč, dizel ili benzin. Međutim, mogu da budem siguran da je problem UVEK (ili u 90% slučajeva) sa dizelašima. Oni UVEK imaju problem. Pa ako se  uzme u obzir nemar vozača, problem dolazi sam po sebi. Ali, to je posebna tema.
Dakle, na svu muku akumulatora koji je star 14 godina došlo je i to što je iz dizela. Stari "bendža", 320 dizel, 1900 kubika. Dobrog izgleda. Kao cura. Ali, izgled vara.
Da bih potkrepio koliko neki vlasnici NEMAJU POJMA O SVOM VOZILU, dodaću i to da dotični vlasnik nije znao gde mu se nalazi akumulator. Nikako. Predlagao mi jer da dignemo klupu zadnjeg sedišta. Gledao sam ga, onako, sažaljivo, i čekao da završi svoj monolog. Pa sam mu rekao da je akumulator u prtljažniku, iznad zadnjeg desnog točka. Malo se nećkao, ali je prihvatio moju ponudu.
Na njegovo iznenađenje i radost, akumulatior je bio baš tu gde sam rekao! Primio sam čestitke... Da nije smešno bilo bi tužno.
Akumulator je stavljen u fabrici. I to je bilo sve za 14 godina. Rekord. Neverovatno. Iako sam video na njemu originalnu nalepnicu, ipak sam pomislio da je zamenjen u ovlaštenom servisu za sve godine od kada su kola proizvedena.
Nakon što sam ga izvadio (bilo je izuzeteno teško, prvo što je nepristupačno, a drugo što su se kleme i stubići skoro sjedinili, a što se može videti po metalnim opiljcima koji se nalaze oko minus kleme, koristio sam čak i papagaj klješta da bih razmrdao taj spoj), i video godište prizvodnje, nisam mogao da verujem. Pa sam pitao vlasnika koje je godište vozilo. Još jedan šok!!! Akumulator je star koliko i kola.
Četrnaest godina.
Za Riplija.
Nastupili su dani praznika... Vlasnik je dobio drugi zamenski akumulator od mene tako da nisam morao da žurim sa popravkom.
Nakon višednevnog laganog maltretiranja konstantnom visokofrekventnom strujom pojavili su se znaci oporavka. Mali. Ali je bilo ipak bolje.
Još nešto. Za sve godine dok je akumulator radio ni u jednoj ćeliji se nije izgubila voda. Dobro, bilo je ispod donjeg nivoa ali ploče nisu bile suve. Pri merenju gustine elektrolita su bili primetni znaci korozije ploča, ali ne veliki. U krajnjim ćelijama je bio smeđ elektrolit. A ne bio posle 14 godina!
Akumulator sam držao u toplom tokom punjenja. Tu ne mislim na neku toplu prostoriju već na vruću vodu u kojoj se nalazio potopljen skoro do vrha. Digao sam temperaturu elektrolita na skoro 30 stepeni. Taj "trik" odavno primenjujem, naročito zimi. Hemijske reakcije se odvijaju brže na povišenoj temperaturi (endotermne reakcije).
Prvi test nakon nekoliko dana i spuštanja temperature je bio dobar ali nedovoljan za onu "naftaricu". Za nekog benzinca bio bi i više nego dobar akumulator. Usledilo je višednevno "bombardovanje" konstantnom strujom. U toploj kupki.
Stvar kod ovako starih i zapuštenih akumulatora je u dugotrajnom i laganom procesu. Ko hoće na brzinu da nešto postigne-neće moći.
Vlasnik je posle nedelju dana zvao da pita da li ima pomaka, dobio je odgovor da će biti "nešto". A što je to "nešto" trebalo da bude, ni sam nisam znao.
Dođe trenutak kada moje znanje (kao prvo) i moja oprema (kao druga) nemaju šta više"da kažu".
Tako je i bilo. Oporavak je došao do nekog konačnog nivoa. Kod ovog akumulatora je bila mnogo kritičnija korozija (mada nije bilo tako strašno kao što sam očekivao) nego sulfatizacija. Naravno , u pločama (ne na pločama!!!) su se formirali kristali olovo sulfata trećeg reda. To je kraj, zadnja faza kada su kristali tako veliki da ih je nemoguće razbiti. Oni su odavno prešli iz amorfnog u kristalno stanje.
Spremao sam se da pozovem vlasnika da preuzme akumulator. Bio je bolji, mnogo, ali nisam hteo da garantujem za njega. Obzirom da su još uvek trajale velike hladnoće bilo je teško zamisliti da će akumulator izdržati još tih nekoliko dana.
Da...
Tog dana kad sam hteo da ga ugradim u "bendžu", došao mi je kolega, onaj koji je nekad STVARNO regenerisao akumulatore, dugo vremena, to mu je BIO POSAO. Doduše, nije iz mog grada. Ali je došao u goste i doneo mi je to "nešto".
Uz njegovu molbu i moje obećanje da ne govorim o "tome". Zbog njega, njegovog posla.
Posle još dva dana tretmana, originalni akumulator star 14 godina je ugrađen u vozilo.
Pre toga je urađen test, struja je bila nekih 420 ampera.
Sa mojim tretmanom je bila 300 ampera.
Prvo paljenje, odgovor vlasnika je bio "kada vratim malo film nazad, pali kao i kad sam kupio vozilo, to je bilo pre tri godine".
Vlasnik prezadovoljan. Mnogo novca je ušteđeno.
Ja-još uvek ne verujem. Priznajem, bez mog druga ne bih ništa uradio. Nije bitan ni novac, ništa,bitna ja lična satisfakcija.
Hvala tom momku koji mi je izašao u susret i dao mi "čarobni štapić". Ako tako nešto uopšte postoji u ovom poslu. Iskreno, NISAM VEROVAO U TO "NEŠTO". Povlačim reč, izvinjavam se.
On stalno čita moj blog.
Javiće se sigurno.
Još jedna uspešna popravka.
Već sam je zaboravio.
Idemo dalje.
P.S. Odlična tema za razmišljanje:
zašto su prvougradni akumulatori toliko dugotrajniji od onih koji se naknadno stave u vozilo? Ja imam nekoliko objašnjenja, neka su proistekla iz dugogodišnje prakse a neka su na naučnoj osnovi. Tu ne mislim samo na ovaj gornji primer, imao sam ih u praksi mnogo. Skoro mi je bio punto sa akumulatorom starim 10 godina. Dobro, taj je bio u kratkom spoju. Ali je ipak trajao više od 4-5 godina koliko je prosek za veliku većinu vozila (kod nas).
----------------------------
U današnje vreme elektronike, interneta, kompjutera, lako dostupnih informacija, neznanje je stvar ličnog izbora.

Svako iskustvo, dobro ili loše, nosi svoju pouku. 

Paulo Koeljo.

Akumulator, prvougradni, 14 godina u vozilu... Da li radi...? (I deo)

Kad sam mislio da je sve završeno sa starom godinom, na sam dan Nove godine stiže na servis nešto... Neverovatno...
Prvougradni, originalni, NIKAD menjan, NIKAD OTVARAN...
Da li sam ga oporavio i vratio u vozilo?
Uskoro o svim detaljima...
Evo slika...
Nema laži nema prevare.
Proizvodnja 15. nedelja 2000. godine.

Koristan savet za bolje punjenje akumulatora

Čitajući svih ovih godina hiljade stranica stručne litarature nailazio sam na toliko "caka" za poboljšanje rada akumulatora(naročito sulfatizovanih) da bih komotno mogao da napišem omanju knjigu. Međutim, prateći pisanje jednog inženjera elektronike, koji je godine i godine svog rada posvetio istraživanju rada olovnih akumulatora, naišao sam na jednu rečenicu u kojoj on doslovno kaže: " problem punjača akumulatora leži u tome što ih prave ljudi koji ne razumeju rad samih akumulatora". Tu je konkretno mislio na to da svi oni (ili bar većina)  ne shvataju do kraja hemizme koji se događaju u toku rada akumulatora.
Iskreno, to mi je teško da pojmim, obzirom da u takvim firmama koje prave odlične punjače rade i vrhunski inženjeri.
Ipak, mislim da je istina negde na sredini. Obe strane su u pravu.
Zašto sve ovo?
Ima jedan naponski nivo u trenutku punjenja akumulatora koji iznosi 14,4V (2,4 V po ćeliji). To je onaj najpoznatiji napon koji se nalazi na kućištima onih kvalitetnih punjača kao izbor, opcija tokom punjenja.
Zašto je taj napon toliko bitan, najbitniji?
E, tu je trenutak shvatanja rada akumulatora. Na tom naponu, ili tu negde, počinje dekompozicija vode, stručnije rečeno počinje elektroliza, raspad na vodonik i kiseonik (uvek sam bio dobar iz hemije :))). Tada počinje da nestaje voda iz elektrolita i ako se dogodi da je akumulator duže u stanju "ključanja" (a to je veoma potrebno nekolio puta u toku godine uraditi, napisah bar nekih stotinu puta), potrebno je doliti vodu da ploče ne bi ostale ni slučajno suve!!! Negde sam naišao i na podatak koliko se vode po amper času potroši (izvetri) tokom punjenja povećanim naponom , ali se sigurno sećam da su to neke minimalne količine, nekoliko grama po ćeliji. U suštini zamenarljivo.
Ovaj napon imaju svi kvalitetniji punjači. U to nema sumnje. I onaj napon 14,7V koji se sugeriše da se koristi ako je hladno pa se predlaže povećan napon punjenja (što je sasvim ispravno). Proizvođači punjača predlažu da se ne ide preko 14,4V kod klasičnih akumulatora da se ne bi gubila voda. Ovo je (donekle) ispravno, mada to jedino kod akumulatora koji nemaju čepove. Ali, iz iskustva znam a i iz tehničkih podataka koje sam dobio od proizvođača( interni fabrički dokumenti) da se u takve akumulatore uvek dolije više elektrolita baš zbog gubitka vode. Ovo nije probem kod klasičnih sa čepovima jer se voda uvek može dodati (10-15 mm iznad ploča ukupan nivo elektrolita).
Zašto sve ovo napisah?
Evo...
Da bi se još više poboljšalo dopunjavanje, ima mala "caka".
Naime, kada napon dođe do 14,4V (verovatno će se na tim "inteligentnim" punjačima uključiti ili isključiti neka dioda kao indikacija), potpuno odspojiti punjač sa akumulatora. Sačekati nekolko sati (što duže to bolje) pa ponovo uključiti punjenje. I tako još jednom. Ako se ja pitam ( a pitam se), uvek bih odabrao onaj drugi napon 14,7V za punjenje bez obzira na temperaturu. Čak je i on mali ali je bolji od 14,4V.
U čemu je korist ovog načina punjenja?
Ja rekoh na početku da oni koji prave punjače ne razumeju baš najbolje hemizme koji se događaju u toku procesa rada akumulatora.
Ovo što sam napisao sam pročitao u stručnom časopisu koji je preneo tekst možda i najvećeg stučnjaka (doktor nauka) na svetu u oblasti olovnih akumulatora- Bugarin Dečko Pavlov sa sofijskog instituta za elektrohemiju. Spominjah ga ja nekoliko puta. Moj prijatelj Steva (http://motornaulja.blogspot.com/) je imao (za malo) priliku da ga upozna prilikom službenog puta u bugarsku u novembru prošle godine. Ali, za malo su se mimoišli na institutu.
Pošto sam veoma studiozan, objasniću i zašto je ovo dobar način za dopunjavanje. Mada, iskreno govoreći, u teksu nije postojalo objašnjenje. Ipak, godine bavljenja ovim poslom  su mi omogućile da sve ovo odlično razumem.
U kratkim crtama bi to bilo ovako:
-svaki napon punjenja akumulatora preko 14,4V je "bacanje " energije u vazduh. Korisnost dejstva naglo opada, jednostavnije rečeno više energije iz punjača se potroši na elektrolizu (raspad) vode nego što se upumpa u punjenje samog akumulatora (postoje tačne tablice sa naponima i korisnim dejstvom punjenja).
-potrebno je sačekati nekoliko sati (profesor čak predlaže i ceo dan, ali se neki puta za to nema vremena), jer je difuzija (kretanje) jona mnogo sporije kroz olovo nego kroz elektrolit (narodski rečeno "kiselinu"). Zato je potrebno dati vreme jonima "da uđu" dublje u ploče. To je ona površinska napunjenost o kojoj napisah dobar tekst (http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/10/povrsinska-napunjenost-surface-charge.html) i koja daje lažnu sliku da je akumulator napunjen (ili ispražnjen, svejedno). To je ono kad se akumulator skine sa punjača i stavi u kola, ma pali k'o mina!!! Do sutra ujutro... Kada joni "uđu" dublje u ploče, ponovo se može uključiti punjač jer se površinska napunjenost izgubila i akumulator ponovo može da primi sledeću turu amperčasova.
Sad će mnogi pomisliti, kako je ovo jednostavna stvar. Nije, daleko od toga. Za sve ovo je potrebno odlično znanje rada akumulatora-čitaj elektrohemije-još tačnije elektrohemijskih izvora struje. Za ovo je bilo potrebno mnogo rada i proučavanja. A ja sam ga "sažvakao" u nekoliko rečenica. Sasvim dovoljnih da se još malo produži vek akumulatora.
Ponavljam, kad se dopunjava akumulator potruditi se da se ugreje bar malo , ako je leden, ako je tek izvađen iz kola, jer se sulfati lakše razlažu na povišenoj temperaturi. Logično.
I za one što drže akumulator "na toplom" preko zime, dok ga ne koriste u nekom vozilu.
NE RADITE TO. TO JE IZUZTENO ŠTETNO. TAKO SE UNIŠTAVA AKUMULATOR, VEOMA BRZO SE NAKUPLJAJU SULFATI NA PLOČAMA.
I još nešto...
Pre nego što mi neko postavi pitanje, DOBRO izlistati ovaj blog. Jer se neka pitanja ponavljaju nebrojeno puta.
Neće ljudi da čitaju, mrzi ih. Ima mnogo teksta, šta li?
Ako meni nije teško da posvetim nekoliko sati svakom tekstu , neka ne bude teško da se malo pogleda po tekstovima u potrazi za odgovorima.
Ipak, NAJBOLJI (da ne kažem jedini) lek za dobar rad akumulatora ( i celog vozila) je -PREVENCIJA.

Retrospektiva 2014.

Mnogo toga je bilo prošle godine. Više nego svih do sada. Tehnologija je neumoljiva, napredak je neminovan. Litijumski akumulatori, sa svim svojim prednostima i manama su tu, pored nas. Mnogo veći nego što su oni u našim mobilnim telefonima, tablet računarima, prenosnim uređajima...
Sredinom godine sam dobio poziv da testiram ( a kasnije i sarađujem) sa jedinstvenom firmom iz mog grada koja proizvodi višestruko nagrađivan projekat, solarne bicikle za sladoled (http://solarice.rs/?page_id=292)
Bilo je mnogo velikih ćelija LiFePO4 (litijum gvožđe fosfat) koje je trebalo testirati, neke su bile 40Ah a neke čak 100Ah. Opasna stvar kod njih je to što nikako se ne sme preći donji naponski nivo od 2,7V po ćeliji!!! Inače, sledi veliko oštećenje ćelije i nepovratan gubitak kapaciteta!!!

Male ćelije, ogroman kapacitet!!! Ove su konkretno od 40Ah.
Nakon toga dolaze uvek komplikovani za popravak, pravi AGM akumulatori, konkretno za invalidska kolica. Dobar glas se daleko čuje, tako su do mene stigli akumulatori od čoveka koji se bavi prodajom i servisom invalidskih kolica i vozila. Akumulatori su veoma kvalitetni, dugotrajni. Ako se prama njima postupa kako bi trebalo, traju i do 10 godina. Koliko su kvalitetni akumulatori svedoči i to što na kućištima je označena sila (u Nm) kojom je potrebno zatezati zavrtnje na kontaktima!!!

Jesen je donela odlazak na teren, čekao me je trakcioni ili vučni akumulator, kako kome drago. Ogroman akumulator, 48V i 400Ah. U pitanju je bio električni viljuškar za pretovar paleta u firmi koja se bavi skladištenjem i transportom hemijskih proizvoda za ljudsku ishranu. Bilo je potrebno promeniti 4 ćelije koje su bile u kratkom spoju. Težine jedne ćelije 25Kg!!! Naravno, to su klasični antimonski akumulatori, ogromni potrošači vode, ali mnogo dugotrajniji nego "savremeni" kalcijumski. Zbog neredovnog održavanja korozija je bila uhvatila veliku većinu kontakata. Spasao sam što se spasiti može.

Krajem prošle godine mi stiže PRAVI (ovo za one što kažu da imaju "suvi akumulator" u svom vozilu) AGM akumulator, vrhunski, za BMW motocikl, tako napravljen da samo kod njega odgovara po gabaritu, veličini. Napravila ga je veoma poznata (ali ne kod nas) američka firma "Odisej". Akumulator mi je poslat poštom iz Beograda, na kontrolu i oporavak. Koliko je to dobar akumulator i koliko se radi o ozbiljnom prizvođaču, svedoči i to što je na kućištu data, sem klasične startne struje CCA 220A, karakteristika MCA 300A (struja na 0 celzijusa) i PHCA struja 680A (objašnjeno ovde:http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/07/definicije-raznih-parametara-olovnih_5.html). Inače, akumulator je kapaciteta SAMO 18Ah. To pokazuje koliko su AGM akumulatori u nekim karakteristikama superiorniji od klasičnih sa tečnim elektrolitom.

Skinut poklopac, vide se zaštitni ventili:

Naravno, pred početak zime se "bude" špediteri sa ogromnim šleperima, trebalo bi spremiti akumulatore za zimu. Samo, uvek se nekako sete u poslednjem trenutku. Bilo ih je u velikom broju, i to onih najvećih od 225Ah.
Klasična boljka našeg čoveka. Većina stvari se radi u zadnjem trenutku.

Bilo je još svašta nešto, i dobro i loše.
Posla za dobrog majstora nikad neće da nedostaje.