Da bih upotpunio sliku još nekoliko vrsta različitih akumulatora postavio sam još jedan test poznatih proizviđača akumulatora. Kao što se može videti test je iz 2010. godine i urađen je u " GTÜ " institutu.
Dobio sam zapažanja od ljudi koji su upućeni u auto industriju, posebno u proizvođače prateće opreme i rezervnih delova, a u vezi prethodnog posta u kome je postavljeno nekoliko testova akumulatora.
Ja sam dao grubu, sirovu sliku svih testova. Napomenuo sam da svako odluči prema svom nahođenju, novčaniku i intuiciji šta bi bilo pogodno kupiti. NE ŽELIM da utičem na bilo čiji izbor niti odluku. Zato i postoje ovakvi i slični testovi.
Međutim...
MOŽDA se može primetiti da su Nemci u svojim testovuima MALO favorizovali svoje proizvođače. U drugu ruku je nelogično zašto su toliko "upropastili" veliki Boš?! Što reče moj drug Steva, možda zbog velike "internacionalizacije" brenda.
Može da bude ali ne mora da znači.
Iz LIČNOG iskustva ne mogu da kažem ni da su bolji niti gori od svih ostalih akumulatora koji su prošli kroz moje ruke.
Ili bi IPAK trebalo da budu bar za pola klase iznad ostalih, ako ništa zbog IMENA. Ipak je to Boš.
To je lepo meni objasnio neki moj poznanik koji je u prodaji akumulatora nekoliko godina (korporacija Johnson Controls, pa jedan od svih tih brendova koje su kupili...). Kaže, cenu akumulatora čini i ime firme, nisu ti poznatiji akumulatori baš toliko bolji od drugih koji se ne pojavljuju često na tržištu. To je ono šta ja pričam da naš čovek zna za 4-5 proizvođača akumulatora i tu se priča završava. Ima tu mnogo činilaca zašto je to tako. I ne menja se dugi niz godina.
Dakle, evo testa...
Redosled
1.Exide preminum
2.Moll M3
3.Exide Sonnenshein
4.Bosch S4
5. Varta Blue
.
.
.
Ostali su manje poznati i nema ih na našem tržištu. I ne treba da ih bude, dovoljno se škarta nakupilo za sve ove godine.
Kratko zapažanje...
Zašto je velika Varta "pukla" na ovo testu? Može se videti da ima mali kapacitet (nedovoljan) nakon nekoliko različitih testova. Prostije, nema deklarisan fabrički kapcitet. Od 72Ah ima npr. 65Ah. Takođe, ima samo 103 moguća starta motora u odnosu na neke koji imaju 150!!!
Nešto što mnogi neće primetiti...
U pitanju je težina akumulatora. Varta i Boš imaju manje težine nego drugi akumulatori za isti pa čak i manji kapacitet. Upravo debljina ploča određuje ukupni, sirovi kapacitet akumulatora. Zato se akumulatori za duboka pražnjenja a takođe i trakcioni za npr. viljuškare, prave sa debelim pločama jer kod njih je bitan krajnji kapacitet a ne startna struja.
Na kraju krajeva, što su deblje ploče to će akumulator duže da traje.
Logično.
Sad će neko da se pita, kako da znam kakve su ploče unutra???!!!
Jednostavan test. A veoma efikasan. Kada se bude kupovao akumulator sledeći put, uzeti dva-tri i pokušati da se odredi težina. U pitanju su male razlike ali bitne. Što ovi testovi i kažu.
Test ne mora da bude sasvim tačan ali je od velike pomoći. Što teže-to bolje i dugotrajnije!!!
Moglo bi na ovu temu da se razglaba danima, da se pišu razni tekstovi, otvori diskusija, debata, iznose razna mišljenja...
Ovo su zvanični testovi akreditovanih laboratorija i institucija. Svako neka uradi po ličnom nahođenju.
I ako ne bude verovao svemu ovome, potpuno ću ga razumeti i podržati.
Na kraju je sve stvar lične odluke i nahođenja.
Ili samo stvar trenutka.
Dobio sam zapažanja od ljudi koji su upućeni u auto industriju, posebno u proizvođače prateće opreme i rezervnih delova, a u vezi prethodnog posta u kome je postavljeno nekoliko testova akumulatora.
Ja sam dao grubu, sirovu sliku svih testova. Napomenuo sam da svako odluči prema svom nahođenju, novčaniku i intuiciji šta bi bilo pogodno kupiti. NE ŽELIM da utičem na bilo čiji izbor niti odluku. Zato i postoje ovakvi i slični testovi.
Međutim...
MOŽDA se može primetiti da su Nemci u svojim testovuima MALO favorizovali svoje proizvođače. U drugu ruku je nelogično zašto su toliko "upropastili" veliki Boš?! Što reče moj drug Steva, možda zbog velike "internacionalizacije" brenda.
Može da bude ali ne mora da znači.
Iz LIČNOG iskustva ne mogu da kažem ni da su bolji niti gori od svih ostalih akumulatora koji su prošli kroz moje ruke.
Ili bi IPAK trebalo da budu bar za pola klase iznad ostalih, ako ništa zbog IMENA. Ipak je to Boš.
To je lepo meni objasnio neki moj poznanik koji je u prodaji akumulatora nekoliko godina (korporacija Johnson Controls, pa jedan od svih tih brendova koje su kupili...). Kaže, cenu akumulatora čini i ime firme, nisu ti poznatiji akumulatori baš toliko bolji od drugih koji se ne pojavljuju često na tržištu. To je ono šta ja pričam da naš čovek zna za 4-5 proizvođača akumulatora i tu se priča završava. Ima tu mnogo činilaca zašto je to tako. I ne menja se dugi niz godina.
Dakle, evo testa...
Redosled
1.Exide preminum
2.Moll M3
3.Exide Sonnenshein
4.Bosch S4
5. Varta Blue
.
.
.
Ostali su manje poznati i nema ih na našem tržištu. I ne treba da ih bude, dovoljno se škarta nakupilo za sve ove godine.
Kratko zapažanje...
Zašto je velika Varta "pukla" na ovo testu? Može se videti da ima mali kapacitet (nedovoljan) nakon nekoliko različitih testova. Prostije, nema deklarisan fabrički kapcitet. Od 72Ah ima npr. 65Ah. Takođe, ima samo 103 moguća starta motora u odnosu na neke koji imaju 150!!!
Nešto što mnogi neće primetiti...
U pitanju je težina akumulatora. Varta i Boš imaju manje težine nego drugi akumulatori za isti pa čak i manji kapacitet. Upravo debljina ploča određuje ukupni, sirovi kapacitet akumulatora. Zato se akumulatori za duboka pražnjenja a takođe i trakcioni za npr. viljuškare, prave sa debelim pločama jer kod njih je bitan krajnji kapacitet a ne startna struja.
Na kraju krajeva, što su deblje ploče to će akumulator duže da traje.
Logično.
Sad će neko da se pita, kako da znam kakve su ploče unutra???!!!
Jednostavan test. A veoma efikasan. Kada se bude kupovao akumulator sledeći put, uzeti dva-tri i pokušati da se odredi težina. U pitanju su male razlike ali bitne. Što ovi testovi i kažu.
Test ne mora da bude sasvim tačan ali je od velike pomoći. Što teže-to bolje i dugotrajnije!!!
Moglo bi na ovu temu da se razglaba danima, da se pišu razni tekstovi, otvori diskusija, debata, iznose razna mišljenja...
Ovo su zvanični testovi akreditovanih laboratorija i institucija. Svako neka uradi po ličnom nahođenju.
I ako ne bude verovao svemu ovome, potpuno ću ga razumeti i podržati.
Na kraju je sve stvar lične odluke i nahođenja.
Ili samo stvar trenutka.
26 коментара:
Koje ploce odredjuju struju a koje kapacitet to jest aper cas pozz.
Ako sam dobro razumeo pitanje... Kako pozitivna tako i negativna ploča učestvuju u hemijskim reakcijama tako da od obe ploče zavisi i kapacitet i startna struja. S tim da negativna ploča ima presudnu ulogu na jačinu startne struje na niskim tempearturama, što je u krajnjem slučaju i najvažnije. Ali, zato se negativna ploča i teže oporavlja od sulfatizacije dok je pozitivna veoma sklona oporavku. U principu, površina ploča određuje kapacitet a unutrašnji otpor startnu struju. Zato postoje mnogi slučajevi u praksi da akumulator ima samo 50% od fabričkog kapaciteta(kad je bio potpuno nov) a da ima sasvim dovoljno snage (startne struje) da bez ikakvih problema startuje motor još dugo vremena. Još jednom, startna struja je od presudnog značaja kod startnih akumulatora pa tek onda kapacitet.
Međutim, ne verujem da će se ikad promeniti mišljenje da se akumulator kupuje prema startnoj struji a ne prema kapacitetu.
Ladno mogu da zamislim situaciju gde lik donosi vagu i meri jedan po jedan akumulator:) Mozda cu i ja tako kad dodje vreme za novi akumulator. Ako ni zbog cega, ono makar zbog zabezeknutih pogleda svih koji se tu nadju:P
To ne može niko da zabrani, bar ne bi trebalo. Svako ima pravo da bira ono što mu najviše odgovara za lični novac. Kao kad se kupuje neki odličan par zvučnika pa se traži od prodavca da ih testira sa još nekoliko različitih modela da bi se čula razlika (ovo ja zbog toga što volim dobar zvuk:)). Ali se plašim da naši prodavci nisu navikli na taj način kupovine pa može da se desi da kaže neko "nemoj mnogo da biraš ili nemoj da mi praviš gužvu, ako ti ne odgovara idi u drugu prodavnicu". A ovo i zbog toga što veliki broj prodavaca prodaje "suve" ili gel akumulatore... Valjda što nemaju čepove za dolivanje vode, šta li...? Trebalo bi neko da ih informiše o tome... Da ne postoje "suvi" akumulatori.
Imam akumulator iz 2001 naravno koji je neispravan na njemu pise 97ah 450a trajao je 8god a 97ah 800a nije izdrzao ni garanciju u cemu je razlika zasto tolika razlika u struji a isti aper casovi poz..
Sve je u redu sa tom startnom strujom od 450A samo je ona data u drugom standardu, konkretno DIN standard. To je nemački industrijski standard. Taj odnos je, otprilike, EN*0,6= DIN startna struja. Ili u konkretnom slučaju 850A u standardu EN, koji je inače najčešći u svetu, bar u Evropi, to bi bilo manje-više oko 510A. Dakle, taj akumulator od 450A je bio približne jačine kao i onaj od 850A. Razlika je u standardu, ništa više. Pretpostavljam da je u pitanju neki nemački akumulator ili iz nemačkog vozila. Samo su Nemci "stručnjaci" da obeležavaju u svom standardu. Taj DIN standard se veoma retko koristi, ja sam video samo nekoliko akumulatora na kojima je navedena struja u DIN jedinicama. Mada sam viđao da odmah pored DIN postoji i EN (evropski) standard.
Mislim da je sada sve jasno. A zašto taj drugi nije izdržao ni garanciju... E, o tome se može napisati veliki broj stručnih tekstova.
Jeste mjerenje struje izrazeno u DIN ali nije njemacki nego Munja 97 ah tezak 23.5 kg mjerio sam jos neke evo primjer neki njemacki bezimeni 92ah 450 cca po DIN tezak 24.5 kg a ovaj black hors sto nije izdrzao garanciju 97ah 800cca 21.5kg velike su razlike u tezini zanimljivo
U krajnjejm slučaju nije bitna marka akumulatora već njegov kvalitet. Ja sam i naveo taj podatak na koji mnogi ne bi obratili pažnju-težina akumulatora. Gledao sam filmove gde su(ovlaštena laboratorija za testiranje) nekoliko godina za redom merili težinu jednog te istog akumulatora i ona je svake godine bila manja za nekoliko stotina grama. U pitanju su bile i poznate marke i proizvođači a ne samo nepoznati proizvođači. Inače, posedujem originalni tehnički papir somoborskih akumulatora u kome piše da je težina tog od 97Ah sa elektrolitom 22,3 Kg. Moguće je da je deo vode izvetreo iz ćelija tokom eksploatacije, što je normalno, pa je zato lakši od drugih.
Svi mi dobro znamo sta je black hors white hors extra start i njihova kao pojacana serija hd ultima izvaran narod i nista vise ja mislim da ce se vecina sloziti da su losi
Opet ja :D.. secas da skoro pricasmo za moj alternator,hvala bogu sve je u redu,al od drugara na mondeo 2.0 tddi 2003god otkazao alternator.A iso je kod jednog majstora pre nepuna 2 meseca,i sad mu ovaj hoce popravi ali da naplati.O tome ti pricam sto u Niš-u nema ozbiljnog coveka kao sto si ti,takav jedan nam fali,ovo sve nazovi elektricari.A sto se tice black horse-a ,kolko pare tolko i muzika,dopunjuj ga redovno na mesec dva tri,i sigurno ce da traje...
Pa slušaj... U međuvremenu za ta 2 meseca je moglo svašta da se desi. I da strada alternator. Ili već nešto oko njega. To se ne zna dok se ne otvori. Dobar majstor sa dobrim znanjem elektronike može bez otvaranja običnim instrumentom da vidi da li su diode u kratkom spoju, otvorene, u prekidu... Osciloskopom se to još bolje vidi, me ne bolje nego odlično! Ali, ja ne videh ni kod jednog OZBILJNOG auto električara makar nešto približno osiliskopu. Postoji uređaj specijalizovan za merenja elektrike oko automobila i ime mu je PIKOSKOP. Skupa stvar ali jede živu decu!!! Doduše, potrebno je naučiti na njemu d se radi. Ali, ja ne videh tako nešto ni kod kog u servisu...
Ljudi me cene i poštuju jer ja im iskreno kažem šta im je sa vozilom. Možda im neki put ne odgovara to što čuju, da im je potreban nov akumulator ili da je stradao anlaser, da nešto vuče divlju struju... Ali to je pošteno sa moje strane i tako ljude ne zaluđujem... Da bi im se desilo da im kola otkažu na pola puta u nekoj vukojebini i da mi spominju celu familiju!
NE!!! Ja to ne radim! Kažem tačno kakvo je stanje, manje-više, i onda su ljudi načisto. Bolje mu je da kupi nov akumulator nego da mu otkaže na nekom malom minusu. Ja čak imam i potpuno nove akumulatore za prodaju ali im ne nudim nego prvo želim da čujem njihovo mišljenje.
Pa onda ja dajem svoju krajnji sud.
Zato, nemoj da osuđuješ majstora, možda je stvarno stradao alternator u međuvremenu. Ja ne znam celu situaciju i ne mogu i ne smem da sudim o svemu tome.
Savet za tebe.
Ispravka.
Savet za SVE vozače.
REDOVNO dopunjavaj akumulator. Na kraju svakog dopunjavanja uradi ujednačavanje-ekvalizaciju. To već znaš šta je, tako si prošlom skoro godinu dana produžio život. I to onim nazovi tvojim punjačem. Pusti ga tako da izmeša elektrolit 2-3 sata. Sačekaj 2 sata da izađu gasovi pa stavi čepove. Ako treba dolij vodu ALI NE AKO NE TREBA!!! Tako održavan akumulator, KOLIKO GOD LOŠEG KVALITETA BIO, trajaće bar za trećunu duže nego bez ikakvog održavanja.
Živeli!!!
Pozdrav. Sumnjam da su mi jedna ili dve celije u kratkom spoju jer kao da ne gube elektrolit prilikom punjenja. Izvadio sam akumulator iz kola pre neki dan i merio mu napon. 12,43 je danima, znaci da ga ne gubi. A simptomi kratkog spoja su i gubljenje napona. Da li to znaci da mi akumulator nije u kratkom spoju vec samo sulfatizovan?
Pozdrav imam akumulator kaze majstor da mu se desila nekakva polarizacija da li se moze popraviti i kako.
"Pozdrav. Sumnjam da su mi jedna ili dve celije u kratkom spoju jer kao da ne gube elektrolit prilikom punjenja. Izvadio sam akumulator iz kola pre neki dan i merio mu napon. 12,43 je danima, znaci da ga ne gubi. A simptomi kratkog spoja su i gubljenje napona. Da li to znaci da mi akumulator nije u kratkom spoju vec samo sulfatizovan?
Zašto misliš da su dve ćelije u kratkom spoju? Da li je u njima gustina elektrolita mnogo manja nego u ostalim? Da li se greju tokom punjenja? Da li imaju manje elektrolita a zbog povećanog unutrašnjeg otpora i grejanja? Ako nekoliko dana drži napon na nekom stalnom nivou, onda "ne gubi napon". Kakav je punjač na kojem je dopunjavan taj akumulator, da li ima dovoljan napon punjenja? Da li je akumulator propisno ispitan polovinom startne struje u trajanju od 15 sekundi a napon nije pao ispod 9,6V? Ako su te dve ćelije u kratkom spoju, kao što tvrdiš, da li obe "proključaju" prilikom testiranja odgovarajućom stujom?
Kada se odgovori na sva ova pitanja i kada se obave svi testovi, onda se može sa sigurnošću reći da li je akumulator u krakom spoju.
Sve ostalo bi bilo samo nagađanje.
"Pozdrav imam akumulator kaze majstor da mu se desila nekakva polarizacija da li se moze popraviti i kako."
A zašto ti taj "majstor" nije objasnio šta je "polarizacija" i zašto se to desilo? Mene bi, na primer, to zanimalo, da sam na tom mestu.
Voleo bih da upoznam tog "majstora".
A evo definicije šta je POLARIZACIJA (ovo je napisao moj drug Steva u jednom od svojih pisama meni, inače budući doktor elektrohemije, u prevodu, ako neko zna onda je to on)
Dakle:
Polarizacija je isto što i "nadnapon" (prenapetost) samo kada se na elektrodi odvija više reakcija (tipično za ovaj sistem). Ona je mera ireverzibilnosti procesa na elektrodi.
Zbog toga je napon punjenja 2,4 do 2,7V (ovde ulaze i otpori) a ne ravnotežnih 2,041V. Onih 2,1-2,15V (potencijal otvorenog kola u napunjenom stanju) je delimično posledica baš (zaostale) polarizacije ili još bolje, znaš već da je napon sveže napunjenog akum. (po elektrodi) nekih 2,4V.
Kako sad? Pa lepo tih 360mV on isporučuje (čak i više jer meriš sa sve unutrašnjim otporom) pri struji koja je bliska nuli (neki mA). To padne na 2,15V (obično) ali su elektrode još uvek polarizovane (na većem potencijalu od termodinamički ravnotežnog, onog pri nultoj struji) ali samo dok su u "otvorenom kolu" (akum. nije vezan za potrošača ili je on zanemarljiv).
Kada zatvoriš kolo (i "poteče" struja) napon pada ... već za malu struju na 2,0V a što veća to više pada do onih 1,7V ili tu negde (ako je akumulator nov).
Dakle sa EH strane reakcija na katodi (+) ima potencijal 1,685V a na anodi 0,356V (na 25°C).
Potencijal otvorenog kola (kada bi se merilo zasebno po elektrodama u sistemu sa tri ćelije bi bio taj ili zavisno od merenja neki mV gore ili dole).
DAKLE napon može biti samo manji od pot.otv. kola.
Odakle onih 2,15V? Zato što su standardni potencijali dati za jedinične aktivitete pa je pot. ot. kola zapravo veći od 2,041V.
Sama polarizacija (nadnapon) je posledica najsporijeg stepena u reakciji pa postoje:
aktivaciona (sporost el. hem. reakcije, zavisi od el.hem. kinetike)
mešovita (aktivaciono-difuziona)
difuziona
kristalizaciona
reakciona (ako se odvija i čisto hemijska reakcija koja nastavlja ili prethodi el.hem.)
Ako je majstor mislio na sve ovo, onda je u pravu.
Iskreno čisto sumnjam.
Zato, idi ti kod nekog drugog auto električara da ti ispita akumulator još jednom.
Ja NIKAD nisam čuo za kvar akumulatora gde se desila "polarizacija" ploča. A popravio sam ih... MNOGO.
1.Zato sto nije hteo da pali ako prenoci u autu. Izvadim ga iz auta i evo 3, 4 dana drzi napon, ubacim u auto, pali ko zmaj. Sumnjao sam i na divlju struju, ali gde bas da se potrefi kad udari zima. Prevelika slucajnost bi bila. 2.Gustinu ne mogu proveriti jer nemam bometar. 3.Nisam proveravao jos. Ako se greju, onda indicira na kratki spoj. Jel tako? 4.Zacudjujuce, ali ima i previse. Oko 2 mm preko granice od 15. Ostale sve isparavaju, a ove dve nikako. 5. Sta je to dovoljan napon punjenja? 6.Da li postoji neki nacin da ja to odradim kuci, nemam nesto poverenja u elektricare i u njihovo znanje.
Pošto nemaš bometar (osnovno sredstvo za testiranje akumulatora) i nemaš uređaj za testiranje velikom strujom, kao i uređjaj za merenje unutrašnjeg otpora(takođe meri startnu struju za 2-3 sekunde), ostaje ti jedino da odneseš kod nekog auto električara da on ispita akumulator. Tako stoje stvari. Zato postoje majstori i servisi.
Izgleda mi ne gine odlazak kod majstora. A moze li bar unutrasnji otpor da se izmeri pomocu voltmetra. Ima tamo neka opcija za merenje otpora.
Može da se izmeri ako imaš neko opterećenje velike struje (60-80A) dobar digitalni instrument koji će da zapamti(pošto posle skidanja opterećenja sa akumulatora napon naglo raste) donju granicu napona i naravno Omov zakon. Ali pošto su u pitanju veoma male vrednosti otpora akumulatora (nekoliko desetina milioma), moja preporuka je električar. Danas svaki električar (bar bi trebalo) ima uređaj za merenje startne struje. Ili još bolje test pod opterećenjem velikom strujom koja je propisana za taj akumulator.
Eto, sad si naučio kako se testiraju akumulatori (manje-više).
Nemam više ništa da kažem na ovu temu.
Moze li malo jasnije objasnjenje u vezi polarizacije ne radi se o startnom akumulatoru nego o trakcionoj bateriji 48v 360ah ovo sto ste mi objasnjavali je za katedru pozz.
Trakcioni, startni, stacionarni, polutrakcioni... Svi olovni akumulatori rade na potpuno istom principu; olovo + sumporna kiselina = električna energija. Razlika između akumulatora je (manje-više) u debljini ploča i leguri od kojih su napravljene ploče. Startni su sa kalcijumom a trakcioni sa antimonom. Startni imaju mnogo tankih ploča(bitna je trenutna struja) a trakcioni imaju malo debelih ploča (bitan je kapacitet). Kapacitet kod startnih se testira na 20 sati a kod trakcionih na 5 sati . Kao što može da se vidi iz napisanog, polarizacija je ista kod svih akumulatora, kako za startne tako i za akumulatore koji se koriste u podmornicama. Princip je isti, ostalo su nijanse, što kaže jedan...
Drugo pojašnjenje za polarizaciju ploča ne postoji. Tako je kako je. Ko je razumeo-shvatiće. Polarizacije je nadnapon na pločama. Tu prestaje svaka druga priča. Objašnjenje sam dao. Tačnije nisam je već magistar elektrohemije. Dalje od toga nema.
Pre dva dana sam servisirao i kompletno sredio trakcioni akumuolator od 550Ah 48V. Bio je strašno lošem stanju zbog neodržavanja ali nikakva polarizacija ploča nije postojala. Postaviću i slike za dan-dva da se i to vidi. Sada viljuškar radi odlično i moći će još dugo.
Shvati to ovako... Polarizacija ploča je normalan, prirodan proces koji se događa na svim pločama u svakom olovnom akumulatoru. TO JE NEŠTO NAJNORMALNIJE. Da nema polarizacije ne bi bilo ni punjenja niti pražnjenja. Ovo ti je najjednostavnije objašnjenje.
Nego... Nađi ti drugog majstora da ti prekontroliše taj akumulator. Taj što kaže da mu se desila "polarizacija"... Nešto mi je sumnjiv.
Ako ti sve ovo nije dovoljno dobro i jasno, trebalo bi da potražiš pomoć za svoj problem na nekom drugom mestu.
Ja toliko.
Da dodam jedno svoje iskustvo, pre par dana sam zamenio akumulator koji sam kupio 21.09.2009 i tada ga pustio eksploataciju na agregatu za hladjenje. Kapacitet 100 a/h startna struja ne znam ali mislim da je oko 600EN ako se dobro sećam. Preživeo je priličnu torturu od -35° pa do +45° i više jel je smešten baš gde je izrazito toplo. Sećam se da je par puta bio toliko prazan ispod 9V punjen vraćan u eksploataciju i nastavljao da radi. Danima bio na mrazu da nije korišćen pa onda odjednom start i početak korišćenja za narednih recimo 10 dana. Zadnji put je odradio posao polovinom februara sam ga "napunio" upalio agregat radio na automatici držao se ali nakon te ture mu je bio kraj. Monbat je bio u pitanju ne znam či je proizvod ali varijanta sa održavanjem. Zamenio sam ga sa nekom Toplom 95 a/h koja je baš skupa. Neka izdrži pola ovoga biće dobro. Kod mene imaju pravi test.
Sta znaci kad se akumulator oseti na pokvareno jaje. Danas videh neku dvojicu, stadose, svuda okolo zasmrde pokvareno jaje, pusi se, otvorise haubu, malo zavirivase, sacekase i nastavise putesestvije sa onakvim akumulatorom.
To znači da je taj akumulator "kaput". I još znači da su mogli da se otruju. Vodonik sulfid je veoma gadna stvar.
Pozdrav imam pitanje vezano za literaturu o akumulatorima gdje se moze nabaviti da obnovim znanje dosta toga znam ali citajuci vas blog vidim da nisam upucen u neke stvari nadam se pozitivnom odgovoru.
Tamo gde sam i ja sve našao-na vaskolikom internetu. Doduše, ja sam to radio mnogo godina. Evo sajta gde svšta nešto piše u vezi svih vrsta akumulatora : http://batteryuniversity.com/
A ovde sam ja postavio neku literaturu: http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/06/knjige-i-literatura.html
Постави коментар