Osušen akumulator

Juče mi je doneo na popravku dobar drug njegov akumulator, kaže prodaje kola ali pošto ima još jedna (ili dvoja?) ova što prodaje nije palio neko vreme pa se ispraznio akumulator.
Klasika.
Ali...
Akumulator je bugarski, Monbat 65Ah/570CCA.
Dobar, za benzinca, više nego dovoljan. U takvim kolima je i stajao.
U trenutku donošenja napon je bio 12,3V, startna struja 135 A.
Bitni podaci.
Vlasnik mi je napomenuo da nekih mesec dana nije palio kola i da je oslabio akumulator.
Inače, akumulator je bio vruć u trenutku kad sam  ga dobio. Smatrao sam to zbog toga da je bio u vozilu ispod haube, a vozilo je bilo na ceo dan na suncu.
12,3 volta i 135 ampera startne struje...
To je u kontradikciji.
Evo zašto.
Ovo su oni konkretni slučajevi kad se odlučuje o oštećenju akumulatora u trenutku prijema. Bar ugrubo.
To su slučajevi koji zahtevaju dugogodišnje iskustvo u ovom poslu.
Dakle...
12,3V je nekih 65% napunjenosti. Za one koji se stalno pitaju koja je donja granica koja zadovoljava da se stavi akumulator u funkciju, to je 12,4 V ili nekih 75% napunjenosti.
NAPON BEZ OPTEREĆENJA NA AKUMULATORU UZETI SA VELIKOM REZERVOM. ON NEKI PUT NE MORA DA ZNAČI NIŠTA.
To će da se vidi u ovom slučaju.
135 A struje je VIŠE nego malo za pokretanje makar i najmanjeg vozila.
Ako računamo koliko je 65% od 570A-to je 370A. MNOGO više nego dovoljno da se upali BILO koji benzinac, makar u uslovima normalne temperature, oko 20 stepeni.
Primer iz lične prakse:
Zimus je sa akumulatorom (moj lični akumulator, koji služi za zamenu) od 350A paljen Ssangyong 2.0 dizel i to na nekih minus 2-3 stepena.
Ovo NIJE NIKAKO preporučljivo, ali obzirom na korištenje od samo dva dana, to je prihvatljiva mogućnost.
Ovim hoću da pokažem koliko je bitan DOBAR akumulator, makar on bio i slabiji od fabrički predvidjenog.
Da se vratim...Dakle, gde je nestala snaga iz akumulatora ako ima 12,3 V ali samo 135 CCA?!
MILOŠE, DA LI ČITAŠ OVO?!
UČIŠ LI NEŠTO?
Da napomenem, mada je to trebalo da kažem na početku, akumulator je EFB, dakle bez mogućnosti dolivanja vode i bilo kakvog kontrolisanja i održavanja. Sem dopunjavanja preko punjača. I "magičnog oka". Kako je to "oko" paljevina za narod...
NE VOLIM AKUMULATORE BEZ ČEPOVA!!!!!!!!!!!!!!!!
 A sad će da se vidi i zašto.
Da se ne lažemo...
Imaju takvi akumulatori i prednosti u odnosu na klasične sa čepovima.
Ali, to je , bar za mene, zanemarljivo u odnosu na one sa čepovima. Ti sa čepovima bar mogu da se donekle poprave i vrate u normalnu funkciju.
Mogu i oni bez čepova, ali to sad iziskuje drugu temu.
MNOGO je široka ta oblast.
O akumulatorima.
Da ne poveruješ.
AKUMULATOR KOJI JE JUČE DONET KOD MENE NA POPRAVKU, OSTAO JE POTPUNO BEZ ELEKTROLITA.
Tačka.
Kraj priče.
Iskustvo kaže da posle 3-4 sata dopunjavanja, I TO MALOM STUJOM za taj akumulator, od tačno 4 ampera, nije bio za popravku jer je kućište postajalo sve toplije.
To može da zbuni i navede na pomisao da je unutrašnji otpor veliki jer je bio ispražnjen zbog dugog stajanja i da se zbog toga greje... Normalno razmišljanje.
Ali...
Ali...
Konkretni slučajevi su nezamenljivi u praksi.

• Napon od 12,3 V kaže da akumulator NIJE potpuno ispražnjen.
• Startna struja od 135 A kaže da je akumulator potpuno ili skoro do kraja ispražnjen.
• Nagli pad napona na 10,3V (malo liči na kratak spoj u jednoj ćeliji) pod opterećenjem od 80 ampera (tako sam testirao) kaže da je u pitanju veliki otpor unutar akumulatora. 
• Posle 3-4 sata punjenja akumulator bi MORAO da pokaže makar mali skok vrednosti CCA. On je posle tog vremena i dalje pokazivao 150 ampera CCA.
• Kućište se greje.

Imamo 5 poznatih.
Jednu nepoznatu.
Sasvim dovoljno za rešenje ove zagonetke.
Jadnik je potpuno, ili u najvećoj meri ostao bez elektrolita-voda je isparila.
Kako se to desilio, to je drugo pitanje i iziskuje dalju analizu vozila.
Sada je sve drugo nebitno. Akumulator je za otpad.
Mada...
Još uvek mogu da ga spasem.
Kako?
Eeeeeee...
Ploče u ovom akumulatoru su potpuno sulfatizovane ili oksidisale, šta god.
Da je akumulator sa čepovima, bilo bi pomoći.
Pa imao sam u praksi mnogo slučajeva da je akumulator donešen sa malo ili čak bez imalo elektrolita i ja sam ga vratio u normalno radno stanje.
Ovako...
Ništa.
Ili skoro ništa.
Videćemo.
Može još jedna stvar da se uradi.
To iziskuje dosta vremena, znanja i truda. I NE GARANTUJE uspeh. NIKAKO.
Još jedna stvar, tačnije dve, su dobar pokazatelj da je akumulator ostao bez elektrolita. Prva je to da kad se protrese akumulator ne čuje se mućkanje unutar kućišta. Čuje se nešto nalik tome. Druga stvar je to da umesto nekih 16 Kg težine akumulator (za taj kapacitet) ima 14Kg.
Tačno 2 litara vode je izvetrelo.
 Otišlo u vazduh.
I kućište je malo sa strane naduveno, ogoromni sulfati su na pločama. Ovo za one što čitaju sve što pišem. Znaju zašto se kućište iskrivi na akumulatoru.
******************************************************************************
Miloše...
Tu li si? Doći ćeš kod mene na praksu :)))?

"Američki akumulatori"

Pričao sam o osnovnim karakteristikama akumulatora. Ono...CCA, CA, MCA, kapacitet, rezervni kapacitet...
Napomenuo sam MNOGO puta da je glavna karakteristika startnih akumulatora STARTNA STRUJA-CCA.
I rezervni kapacitet. Takodje sam to i objasnio. Ko prati moj blog zna o čemu pričam.
Rezervni kapacitet se uzima neki put kao mnogo bolji pokazatelj stanja akumulatora od klasičnog dvadesetočasovnog kapaciteta. Ako ništa drugo, bar je brže merenje.
U Evropi(to nas i zanima) je popularno (i normalno) obeležavanje akumulatora i na njima je naveden kapacitet.
A takodje sam rekao da NIKAD nisam video na nekom evropskom akumulatoru naveden rezervni kapacitet (u minutima).
Amerikanci SKORO ne znaju kad kupuju akumulator, za "običan" kapacitet. Samo za rezervni. I ja smatram da je tako bolje.
Veoma često imam običaj da kažem vozačima koji dolaze kod mene na dijagnostiku akumulatora, pa me pitaju koji akumlator da kupe, da kad bi ušli u neku prodavnicu auto delova u Americi i tražili "akumulator od 55 amperčasova", prodavac bi vas gledao kao da ste pali sa Marsa!!!???
Dobro, nije baš da "nije čuo za to", ali to im je potpuno nepoznata informacija.
Da bih sve to potkrepio i da ne bi bilo da pričam napamet, evo slike akumulatora iz jednog američkog vozila. Lepo se vide karakteristike za CCA, rezervni kapacitet pa čak i za CA!!!

Nigde oznake za kapacitet!!!???
Kako to?!
Zašto to?!
Posle svega, naš vozač zna za akumulator "od pedestpet ampera".
I to je to.
Njemu dovoljno.
A i meni.
Njemu dobro, meni posao.

Trendovi

Evo šta se traži po internetu, pa stignu na moj blog. Vidim da "neko" uporno pokušava da nabavi natrijum sulfat. Ako ga traži za akumulator, MORA da bude veoma pažljiv jer VEOMA LAKO može da upropasti potpuno ispravan akumulator ako ne zna (a u to sam siguran) koliko bi trebalo da se sipa u svaku ćeliju. Normalno, zavisi i od kapaciteta akumulatora, nije isto za 45 Ah i 150Ah!!! A ja znam recepturu... Mada, natrijum sulfat se koristi i kao laksativ... Ono, kad boli stomak a ne možeš u klonju... Tako doktori kažu... "Ovaj" što pita da li je poželjno držati akumulator na ispravljaču 12 sati... Paaaaaaa.... Sve zavisi od mnogo faktora. Al' sam objasnio čoveku... Može da se drži i dva meseca, samo MORA DA BUDE PODEŠENA STRUJA I NAPON.  A "ovaj" drugi što traži DESULFATIZACIJU AKUMULATORA... Velikim slovima... Desulfatizacija to zaslužuje. E, njemu mogu da poručim da PRVO pročita par hiljada stranica razne literature, eksperimentiše 2-3 godine... I onda MOŽDA će nešto znati. Da ga odmah ubijem u pojam. Ne postoji 100%  kvalitetna desulfatizacija olovnih akumulatora. O tome su napisane stotine hiljada stranica, uradjeno na stotine eksperimenata u laboratorijama, održano stotine (i održavaju se i dalje) simpozijuma... I opet sa sigurnošću se ne može tvrditi da se potpuno uspelo u tom poslu. O tome (desulfatizaciji) debatišu i na tome rade veliki umovi elektrohemije... I opet nije baš sve to kako treba. Eto, čisto da ga uvedem u priču o DESULFATIZACIJI AKUMULATORA. Dakle, evo trendova na Guglu: ispitivanje karakteristika akumulatora
od+koliko+ampera+akumulator
da li je pozeljno drzati akumulator na ispravljacu12 sati
desulfatizacija akumulatora
koji akumulator kupiti za auto golf1 diesel 1.6
na2so4 gdje kupiti
normalni napon akumulatora
pad napona na transformatoru
punjači olovnih automobilskih akumulatora,shema
regler skuter ispitivanje

ZVERRRRRR!!!!!!!

Pre dva dana stigla zver na regeneraciju-225Ah/1500 CCA.
O snazi ne traba ništa da se kaže-brojevi sve govore.
Ovo je sa tegljača "Mercedes  Actros", motor 14000 kubika. Ovo nisu originalni akumulatori, sa njima je kamion stigao iz Ukrajine. Njihovi su i akumulatori, firma "Westa". Drugi akumulator je bez ikakvog razloga, iako je bio u odličnom stanju, završio je u otpadu.
Zašto?
Otkinulo se parče od ploče (najverovatnije) i napravilo kratak spoj. Šteta. Starost - 2 godine.
Ovaj koji je kod mene je doveden, malte ne, u fabričko stanje. SVE ćelije su sa gustinom 1,27.
Kad bi bilo bolje ne bi valjalo.
Šta ću kad znam.
I umem ;)))
Ispitao sam ga na opterećenje od 1000 ampera. Nisam hteo više. Nema potrebe. Originalni akumulatori za taj kamion su 170 Ah/ 1000 CCA.
Evo zveri...

P.S. Gde je moj drug Miloš iz Niša, možda bi mu za njegov traktor ovakav jedan odgovarao :)))))?

Pojkertov (Peukert) zakon

Da se nešto razume odmah na početku...
Za sve one koji nisu znali (ili misle da su znali, a loše su znali...)
STARTNI AKUMULATORI NISU NAMENJENI ZA DUBOKA PRAŽNJENJA-NISU NAMENJENI ZA MALTERTIRANJE.
Zato se zovu STARTNI-da bi upalili, startovali motor sa unurtrašnjim sagorevanjem.
Da bi upalili.
Baš tako.
I nikako drugačije.
A to zato što su tako napravljeni-imaju mnogo tankih ploča sa ogromnom površinom (sundjerasto olovo!!!) da bi mogli da daju ogromnu struju.
Samo par sekundi.
Za razliku npr. stacionarnih ili trakcionih akumulatora koji imaju malo ali zato debelih ploča.
Kod takvih akumulatora se traži kapacitet, dugo pražnenje relativno malom strujom.
A ne trenutna struja.
Kao kod startnih akumulatora.
Mislim da je ovo jasno.
Sad...
Nije ovo baš tako prosto, ali kad bih počeo da pišem, do sutra bih terao. I ovo je dovoljno. Za početak.
Elem...(što bi rekao Boro Prikaza iz sela Praćišta, ovo za one što gledaju seriju "Nijesmo mi od juče"... moj omiljeni lik!!!)
Pojkertov zakon...
Verujem da 99,999999% ljudi nije čulo za njega.
A šta sad...?
Ja sam kao čuo, rodio sam se pametan?!
Da, čuo sam, daaavno, proučio ga...
Nema tu neke filozofije. Čista matematika.
Pojkertov zakon je DIREKTNO povezan sa kapacitetom akumulatora.
Kapacitet STARTNIH akumulatora se daje na dvedesetočasovnom (20h) vremenu (u 99% slučajeva). Retko kad na desetočasovnom.
A šta je to?
To je sledeće: ako na kućištu akumulatora piše npr. da ima kapacietet 60 amperčasova...
On taj kapacietet ima ako se prazni 20 časova strujom od 3 ampera.
20h x 3A=60Ah
Nikakva filozofija.
Podrazumeva se da se to merenje radi na temperaturi 25 stepeni.
I još nešto veoma bitno, prazni se do naponske granice od 10,5 V.
NE ISPOD OVOG!!!
Što bi se reklo, to su laboratorijski uslovi.
Ali, nije baš sve savršeno.
Kao i mnogo stvari u životu.
A šta ako se taj akumulator prazni, iz nekog razloga strujom od 10 A? Da li će i onda da ima 60Ah?
Da li će i onda da važi 10A x 6h = 60 Ah?
 Neće!!!
NIKAD!!!
To objašnjava Pojkertov zakon. On kaže da što se većom strujom prazni akumulator, to se može dobiti manji ukupni kapacitet. A zbog toga što se povećeva unutrašnji otpor, što tokom pražnjenja u akumulatoru ima sve više obične vode a sve manje sumporne kiseline, koja je prenosilac električne energije.
Pa gde je nestala sva ta snaga?
Nigde. Tu je u akumulatoru, samo što je jedan deo potrošen na grejanje, poznati Džulov zakon, to je nesavršenstvo akumulatora.
Kao i svih stvari u elektrotehnici.
Dakle, koliko može da se dobije kapaciteta iz STARTNOG akumulatora od 60Ah ako se optereti strujom od 10A?
Tu ima tablica, ne treba se mučiti, treba samo ukucati nekoliko brojeva.
Joč nešto, VEOMA bitno. A to je taj Pojkertov broj. On se za klasične akumulatore kreće od 1,05 (ovo su odlični akumulatori!!!) do prosečnih 1,3. To je neimonovan broj.
A Pojkertova formula glasi:
                                                    

                                 Iⁿ t = C

C je kapacitet akumulatora izražen u Ah
I je struja pražnjenja u amperima
t je vreme pražnjenja u satima
Za prosečne, svakodnevne akumulatora se uzima Pojkertov broj 1,2.
NE POSTOJI akumulator sa brojem 1, jer bi to praktično značilo da taj akumulator nema otpor, da je savršen.
E, toga nema.
Dakle, akumulator od 60 Ah koji se prazni strujom od 10A ima sve ukupno.....
SAMO 37.857 Ah!!!!!!
Sve ostalo je otišlo "u vazduh".
Evo link za sva ostala izračunavanja svih akumulatora:
http://www.csgnetwork.com/batterylifecalc.html
Za veće struje je još gora situacija. Kapacitet je sve manji i manji.
Sve ovo zato što kapacitet NIJE primarna karakteristika startnih akumulatora.
Najvažnija karakteristika tih akumulatora je STARTNA STRUJA-CCA.
To pali kola, a ne kapacitet. Kapacitet omogućava na kolima koliko dugo, npr mogu da gore svetla, ili da vuče bilo koji drugi potrošač.
Napominjem!!!!
Startni akumulatori NISU predvidjeni za duboka pražnjenja.
A šta je sad duboko pražnjenje?
Pa, neka to bude da ne bi trebalo akumulator prazniti dublje od 50%. Onaj od 60Ah ne bi trebalo više izvući iz njega od 30 Ah.
Za duboka pražnjenja služe "deep cycle" akumulatori. Oni dozvoljavaju pražnjenja do 80% dubine. Znači, ni oni ne podnese totalna pražnjenja.
Što se češće i dublje prazne akumulatori, naročito startni, skraćuje im se drastično vek trajanja.
Umesto npr. 500 ciklusa punjenja i pražnjenja, fabrički predvidjeno, imaće npr samo 300. Ako im se često "vadi duša".
Za tako nešto se koriste  oni drugi akumulatori.
Zato oni što često zaborave da ugase svetla na kolima, pa nekoliko puta isprazne akumulator do kraja, "do dna", onda ga stave nekoliko sati na punjač i misle da je sve kao što je i bilo (al' kad bi se zezali!!!)...
Onda, dolazi djavo po svoje... Dolazi tamo negde, na minus 5 ispod nule...
Koliko put sam samo čuo, "pa kupi sam akumulator pre nepune dve godine"... A što si ga nekoliko puta ispraznio "do bola"...
Šta ćemo sa tim?!
Pa su se nahvatali OGROMNI sulfati na pločama jer nije kvalitetno i do kraja napunjen akumulator...
Ja ne zna gde djavo spava, al' akumulatore znam samo kad ih pogledam...
Trakcioni akumlatori, npr za električne viljuškare, se testiraju na petočasovnom kapacietetu.
Jer je njima NAJVAŽNIJI kapacitet. Kod njih se NE NAVODI startna struja. Šta će im to? To su električna vozila, ne rade na benzin.
Kraće, ako jedan takav akumulator ima 400 Ah, to je neki srednji kapacitet akumulatora, struja pražnjenja biće  400Ah/5h= 80A.
Kod gel akumulatora, to su oni što idu npr. u kineske bicikle, ima ih od 10,12,14,20,22Ah (puna kuća mi je tih akumulatora), kod njih se npr. daje SAMO dvosatni kapacitet, ili ponegde i trosatni.
Akumulator od 12Ah prazni se strujom 6A i to 2 sata. Ovo stoga što motor "vuče" i do 8 ampera na biciklu ili skuteru (obično su 250-300W).
Kao što se vidi, i kod ovih akumulatora je PRIMARAN kapacitet. Oni se dugo razne relativno malom strujom.
Mala "caka"...
Jeste dobra fora....
Na jednom takvom akumulatoru lepo piše 12Ah(2h)...
Ali, šta ako se prazni npr. normalnom desetčasovnom strujom od 1,2A?
I to piše na njima, i to skoro uvek.
Tad je kapacitet 14Ah!!!
Pojkertov zakon na delu.
Takvi akumulatori MORAJU da se prazne tačno takvom strujom kao što je naznačeno, jer će dati lažnu sliku kapaciteta. Ako se prazne npr sa 3 A i izdrže 4 sata,neko će da pomisli da ima taj akumulator tačno 12Ah.
Nema!!!
Ima manje od fabričkih 12Ah.
To ja odlično znam jer nedeljno imam na popravci bar desetak komada.
Inače, VEOMA su teški za regeneraciju. Muku mučim sa njim.
Koliko se "skine" kapaciteta prilikom jednog normalnog paljenja automobila?
Može se reć', dobro pitanje (što bi rekao Boro Prikaza).
Pa, negde 3-5%.
Samo.
Zato su startni akumulatori namenjeni za plitka pražnjenja. Imaju tanke, nežne ploče. Debljina ploče je maksimum 1 milimetar.
1 milimetar.
Samo.
Akumulatori za kola se kupuju prema STARTNOJ STRUJI.
STARTNOJ STRUJI.
Praktično:
Bio je u kolima, fabrički 55Ah/CCA 450A.
Ne mora sledeći novi da bude od 55Ah. Ali MORA da bude 450A.
MORA.
Slučaj od pre dve zime ...
Intervencija na ZVERI Mercedes 500 SLK (tako nešto).
Ima DVA akumulatora. Jedan za startovanje u gepeku (oko 650A), drugi u motoru ispod šoferke, za celokupnu elektroniku.
E, taj drugi u motoru me je oduševio.
Sećam se da je bio SAMO 35Ah ali zato CCA 510A !!!!???
Posle sam gledao elektronsku dokumentaciju za tu zver od vozila, i našao sam da su inženjeri rešili da taj mali služi da SAMO daje struju za bendiks (ne znam tačno 30-40A), a ona drugi normalno služi za paljenje.
Zašto ova priča.?
Zato da se vidi da NE MORA akumulator da bude od 55Ah, može i manji, ali MORA 450A.
Iz ličnog, višegodišnjeg iskustva i posle nekoliko stotina ljudi koji su "prošli kroz moje ruke i instrumente", mogu da kažem da će se to teško promeniti. Naš čovek zna za "pedesetpet ampera" i to je to.
Neka tako i ostane.
Da ne grešim dušu...
Bilo je nekoliko vozača koji su "znali" da se akumulator kupuje pre "startnoj struji".
Dobro je, nešto se menja.
Ovo sve što napisah (opet taj stari, dobri aorist!!!), treba samo onima koji hoće da se malo više bave auto elektrikom.
Ili i onima koji hoće da prošire svoje vidike?
DOSTA.
Ne radim ja na normu.
Da li ovo čita neki inženjer iz auto industrije?
Inženjer elektronike?
Inženjer elektrohemije?
Aaaaaa?
Trebalo bi da napišem nešto o tesiranju akumulatora.
Ono...
Polovina startne struje 10-15 sekundi... Unutrašnji otpor... Eksajdov (Exide) način testiranja do 10 volti...
Neka...
Sledeći put...

Varta?

Ne bih baš da kudim Vartu... I ne smem... Dobra je to firma... Ima sasvim solidne akumultore. Za naše prilike i vozila-odlične!!!
Lično, nikad ne bih stavio Vartu u moje vozilo. Što ne znači da je loše. Daleko od toga!!!
Ali...
Danas sam imao hitan poziv iz špediterske firme , za koju radim i održavam akumulatore za ceo vozni park koji uopšte nije mali, da dodjem na proveru akumulatora na velikom tegljaču.
Vozač se žalio da je celim putem (desetak dana) po Evropi morao da pozajmljuje kablove da bi upalio kamion kad god bi negde stao. Gadna stvar kad ne možeš da upališ vozilo na 30 stepeni. Tu nešto MNOGO nije u redu!!!
Dakle, tako sam i mislio. To sam i rekao čoveku koji je došao po mene( i koji je šef transporta)-sa velikom sigurnošću sam tvrdio da je jedan akumulator u KRATKOM SPOJU.
Tako je i bilo. Taj nesrećnik je imao 10,4V a onaj drugi 14V.
Klasika.
Ne bi bilo ništa opasno (mada jeste bilo opasno tako voziti po celoj Evropi sa strahom da li možeš da ponovo upališ kamion?) da taj akumulator nije u garanciji.
JESTE u garanciji.
I da NIJE u garanciji, nije puno star, a to je najnoviji Vartin akumulator i ne bi smeo tako lako i brzo da strada.
U pitanju je Varta Promotive Blue 170Ah/1000CCA.

Što bi se reklo-odličan akumulator.
Zašto se to deslio, pitali me svi? I to još u garanciji!!!
Pa...
Uvek je jedan akumulator jači ili slabiji od drugog ako se vezuje na red. I uvek prvo strada slabiji. A zbog slabijeg nadrlja i onaj dobar jer ne primi dovoljno punjenja (ili čak primi previše!!!).
Zato je bitno uraditi EKVALIZACIJU -UJEDNAČAVANJE ako se vezuju dva i više akumulatora. Da se dovedu svi u maksimalno stanje napunjenosti.
Koliko znam, dozvoljeno odstupanje izmedju dva i više akumulatora u kapacitetu je maksimum 3%. I ništa više od toga. Ako je više, onda se dogadja to što se danas desilo. I što se stalno dešava na kamionima.
Druga stvar je ona koju skoro niko ne zna.
A i o tome sam skoro pisao.
Akumulatori stradaju LETI A NE ZIMI.
Tako i nikako drugačije.
Leti je sulfatizacija DUPLO brža nego zimi. Zato je jedna ćelija otkazala. Kristal olovo-sulfata je probio separator i kraj priče!!!
Ovo se zimi VEOMA retko deševa.
Još...
Verovatno je, kad je kupljen nov, odmah stavljen na kamion.
Medjutim...
TREBALO ga je prvo dopuniti, oba. I ujednačiti.
E, onda, verovatno, ne bi se sve ovo desilo.
Ili da je taj kamion imao ujednačavač punjenja, za taj uredjaj tek niko nije čuo a ima kod nas relativno jeftino da se kupi, to se ne bi desilo.
Oba akumulatora bi se podjednako punila i praznila sa tim uredjajem.
Dobro...
U garanciji je. Dobiće nov. Nadam se.
Svaki dan nešto novo...

INRUSH struja i napon

Trenutak paljenja motora je najveći stres za akumulator, ali zato je i napravljen. Samo paljenje, ukupan proces, traje nekih 1-2 sekunde. Ovo se odnosi na potpuno ispravno vozilo, bez obzira na tip goriva, kubikažu... Prisustvovao sam testiranju instrumenta za ispitivanje akumulatora(vrhunski američki) koji, izmedju ostalog, meri i ukupno vreme paljenja motora. Vozilo je bili kamion MACK od nekih 20000 kubika. U njemu se nalazi 4 akumulatora od 220 Ah. Ukupno vreme paljenja tako ogromnog motora je trajalo 1,35 sekundi.
Svega.
Dakle, INRUSH merenje napona i struje zahteva VEOMA dobar, vrhunski instrument, čak i osciloskop.
Zašto?
Zato što taj trenutak traje SAMO NEKOLIKO MILISEKUNDI.
Primer:
Ford freestyle, motor 3.0, benzin. Što bi se reklo, ogromna mašina. Za naše prilike. Za američke-sasvim prosečno vozilo.
Merenja su obavljena osciloskopom. INRUSH struja je 502 ampera, a INRUSH napon je 9,23 volta. Sad će neko da kaže: to je malo, napon ne traba da padne, u trenutku paljenja ispod 10V, mada se toleriše i 9,6V.
Tačno!!!
Ali to NIJE napon INRUSH, već napon posle nekoliko milisekundi nakon pokretanja anlasera. I to je dobar pokazatelj stanja akumulatora.
Ali INRUSH je još bolji.
Smatra se da INRUSH napon zadovoljava (da je sa akumulatorom sve u redu) da nije ispod 8,5V. I da struja na akumulatoru nakon 2 minuta padne ispod 3 ampera. Ako ostane iznad, onda je to dobar pokazatelj sulfatizovanog (ili ispražnjenog) akumulatora.
Napominjem da za merenje ove karakteristike akumulatora treba imati strašno brz instrument ili osciloskop. Ja koristim SANWA instrument koji meri signale od 800 mikrosekundi. Sasvim dovoljno za ovu namenu.
Kaže se da , npr. benzinaca, struja anlasera (opet ako je sve u redu) ne bi trebalo da bude više od 200 ampera. Ali, zato INRUSH struja može da bude duplo veća, da ode i do 500 ampera!!!
Sve ovo pokazuje slika ispod, na njoj se sve lepo vidi, i napon i struja.

Ovo je dobar akumulator.
A ovo je loš:

Vidi se da je manja struja i napon. Kao i to da je struja punjenja ostala na visokih 6 ampera. Još jedan dokaz koliko loš akumulator opterećuje alternator a tim i ceo sistem motora.
Ko bi rekao, aaaaa?
A evo slike koja odlično pokazuje koliko su u pitanju mali vremenski intervali, milisekunde. Ovo je uveličana slika lošeg akumulatora:

Razmak izmedju vremenskih intervala (podeoka) na slici je 1,64 sekunde. Može da se slobodno proceni da od trenutka paljenja do početka punjenja alternatora je proteko vreme od približno 0,8 sekundi. Čak ni jedan sekund. Dokaz da sa paljenjenjem Forda je sve u redu.
Ko bi rekao kakve sve probleme može da napravi plastična  kutija sa olovom i sumpornom kiselinom?

Posao za danas

Slika kaže više od hiljadu reči...

Definicije raznih parametara olovnih akumulatora II

Pa, da nastavim sa ovom "obrazovnom serijom".
Dakle, kao što sam rekao u mom prošlom postu u vezi raznih parametara akumulatora, u principu naš čovek zna za "taj i taj kapacitet" akumulatora i to je to. Dobro, ne možemo ( i ne treba) da se svi razumemo u autoelektriku, elektrohemiju, elektroniku... Zato postoje majstori.
Ali...
Vožnja automobila NIJE SAMO SIPANJE GORIVA. U svojoj dugogodišnjoj praksi sam se susretao sa neverovatnim situacijama, toliko neverovatnim da je jedna osoba koja je došla kod mene pre dve godine u sred zime da joj pogledam akumulator, na moj komentar da ne sme da vozi kola sa akumulatorom koji nema dovoljno vode, tj. kome su ploče ostale bez elektrolita, njen komentar na sve to je bio "nisam znao da treba da se dolije voda u akumulator"????!!!!!
Šta reći?
Nisam imao komentar. Još gore od svega toga što ta osoba radi na takvom radnom mestu DA BI TREBALO DA ZNA DA SE VODA DOLIVA U AKUMULATOR PO POTREBI.
Nema veze. Teramo dalje.
Ma, mogao bih da pišem sve i svašta o tome šta sam nalazio ispod hauba automobila. Čak i to da sam naišao na slučaj (lep mali Reno 5) gde je stradao regler i alternator je punio bez ikakve kontrole, moje merenje je pokazalo skoro 18V!!! Naravno, elektrolit je potpuno nestao iz akumulatora, ploče su skoro potpuno bile suve. Još se vlasnik žalio na to "da mu se oseća kiselina u kabini vozila"?
Ne osećala se...
Kad sam mu predočio da pod hitno mora da skine akumulator i da pokušam da spasem šta se spasiti može, čak sam mu i dao akumulator u zamenu da može da se vrati kući (to radim kod onih automobila što moraju da se vrate kući, inače imam tri rezervna akumulatora, 45Ah, 52Ah, i 74Ah), dobio sam odgovor da je skupo da kupi nov regler i "on će da vozi tako dok može". Mogu da zamislim koliko je još vozio u tom stanju svoja kola. Nikad više nije ni došao.
Za neke ljude nisu automobili.
Za njih je konjska zaprega.
Dakle, da se vratim u realnost.
Mada, sve ovo što napisah je suva, istinita, neoboriva istina.
Šta je MCA-"marine cranking ampere"?
Isto što i CCA, samo što je  ta strujna karakteristika merena na 0 stepeni, za razliku od CCA koja se meri na -18 stepeni. Ovde ima nešto zanimljivo. Zna se da (ugrubo gledano) da sa svakim stepenom ispod +25 stepeni celzijusa pada za jedan procenat snaga akumulatora. Iz toga logično sledi da ako akumulator ima karakteristiku CCA 600 ampera, MCA biće(ugrubo računato) za nekih 20% više, negde oko 720 ampera. Rekoh da su olovni akumulatori VEOMA osetljivi na pad temeperature. Logično, hemijske reakcije su znatno sporije na niskim temperaturama.
Ima još i HCA-"hot cranking amperes".
Sve isto samo što je karakteristika merena na +25 stepeni (tačnije na 26,6). Ovde je situacija ponovo drugačija, ako akumulator ima CCA 600 ampera, HCA biće za 40 % više. Ovo je objačnjenje zašto i veoma loši akumulatori rade leti. Ali, nije uvek leto...
Može da se zaključi da je NAJVAŽNIJA karakteristika od svih ovih CCA. Ona se uvek i navodi. MCA se navodi kod akumulatora za plovna vozila-jahte, čamce... Sad, opet bih mogao da kažem nešto i o tim akumulatorima. Npr. da su oni polustartni i polustacionarni. Ovo je zato što služe i za paljenje motora i za snabdevanje broda strujom dok motor ne radi, pošto na brodu ima veliki broj potrošača, počev od radara, navigacije, radio stanice...
Ali, drugi put o tome.
Ima jedna karakteristika akumulatora koja "nije zvanična". To je PHCA-Pulse Hot Cranking Amp.
Ona se ne navodi nigde. Ovo pražnjenje se više odnosi na impuls jer kratko traje, 3-5 sekundi.
Da bude jasnije sve ovo. Veoma poznata firma "Odyssey" ima npr. akumulator koji ima CCA 220 ampera, RC (samo) 24 minuta, ali PHCA kod tog akumulatora je 680 ampera!!!To je dovoljno da se upali dizel od 2500 kubika.  Ovo da bi se stekla neka realnija slika o PHCA karakteristici akumulatora.
Joj, šta bih sve mogao da napišem, ali i ja imam dušu!!!
Ostalo je još da se kaže nešto o klasičnom kapacitetu akumulatora. I naravno, odmah uz to ide i Pukerov zakon. Šta je sad to? Ovaj zakon mora da se prikaže uz kapacitet jer sam nalazio na mišljenja kao što je "da akumulator od 100 Ah može da daje struju od 100 ampera u trajanju od 1 sat".
E, neće da može!!! Takav akumulator (olovni) nije napravljen.
Tu karakteristiku objašnjava Pukerov zakon.
Dosta.

Zahvalnica

Želim svima koji prate i čitaju moj blog i onima koji ostavljaju komentare da se zahvalim. Moja namera je bila (i ostala) da podelim svoje znanje. Literatura i sve oko olovnih akumulatora je veoma opskurna i teško dostupna. Ja to odlično znam posle svih godina bavljenja ovim poluprofesionalnim poslom.
Svaka nova informacija, sugestija pozitivna ili negativna, predlog biće prihvaćen. NISAM najpametniji samo se odlično razumem u razne vrste baterija i akumulatora.

Pošto se ovde radi o opasnim stvarima (olovo, kiselina, eksplozivni gasovi, otrovi), SVAKO KO BILO ŠTA RADI, TO RADI NA VLASTITU ODGOVORNOST!!!
AKUMULATORI NISU NEŠTO SA ČIM SE TRABA IGRATI!!!
To ću da potkrepim sa nekoliko slika. Ovako izgledaju akumulatori koji su eksplodirali (zbog ovog ili onog razloga):

Definicije raznih parametara olovnih akumulatora I

Da malo obnove znanje oni koji ovo znaju (ili misle da znaju), i još nešto da nauče, i za one druge što hoće nešto novo po prvi put da saznaju.
Mislio sam mnogo puta da sam naučio baš sve (bitne )karakteristike akumulatora. Svi (ili skoro svi) znaju za kapacitet, startnu struju...
Medjutim, ima tu još nekoliko karakteristika o kojima se veoma malo (ili nimalo) zna.

NAJVAŽNIJA karakteristika STARTNIH akumulatora je STARTNA STRUJA-CCA "cold cranking amperes". To odmah da se razumemo. Ko je drugačije mislio-pogrešio je.
Šta je CCA?
CCA je struja (broj ampera) koju može da obezbedi akumulator u roku od 30 sekundi na temperaturi od minus 18 stepeni a da napon ne padne ispod 1,2 V po ćeliji, ili 7,2 V za akumulator sa 6 ćelija. Prostije, ako akumulator ima 600 ampera startne struje ( solidan akumulator za malo veći dizel), tada akumulator mora da obezbedi tih 600A u roku od 30 sekundi dok napon ne padne na 7,2V. Ta karakteristika se ispituje u fabrikama i posebnim laboratorijama koje testiraju akumulatore (npr. nemački ADAC). To je "struja hladnog strarta". Zašto se testira na -18 stepeni? Zato što su olovni akumulatori veoma osetljivi na niske temperature, i njihova kapacitet pada 1% sa svakim stepenom, mereno na 25 stepeni. Jasnije, ako akumulator ima npr. 400 A na 25 stepeni, on će na 0 stepeni da ima za jednu četvrtinu manje snage-300 A. Zato akumulatori "stradaju zimi". Ne, oni ne stradaju, samo pokazaju svoje lice, tj. kako su održavani. Akumulator koji je održavan kako treba (manje ili više) NE SME  da otkaže ni na minus 20 stepeni. Pod uslovom da nije u pitanju loše punjenje alternatora, kratak spoj... Ljudi imaju pogrešno mišljenje da "akumulatori stradaju zimi".
NE!!!
Zima im ne škodi u tom smisli da ih oštećuje (hemijski ili električno). Šta više, ona im pogoduje!?
Odakle sad to?
Pa, i hrana se drži u frižideru da se ne pokvari.
Tako je i sa akumulatorima.
Akumulatore UBIJA TOPLOTA. To je VELIKA SMRT za njih.
Zašto?
Zato šte se sulfatizacija DUPLO brže odigrava na 35 stepeni nego na 25 stepeni.
Ovo je veoma malo poznat podatak.
Najprostije.
Toplota a ne hladnoća ubija akumulatore.
Dokaz:
akumulatori koji mogu da se kupe na našem tržištu imaju gustinu elektrolita 1,28. Oni u npr. Africi imaju 1,22 maksimalno. Nema potrebe za veću gustinu a i mnogo se brže sulfatizuju sa većom koncentracijom elektrolita.
Zato i čak veoma loš akumulator može da upali kola tokom leta, jer sa porastom temperature raste (nešto malo) i snaga. Tu je i faktor redjeg ulja pa se lakše okrene radilica, klipovi... Ima tu mnogo faktora.
Koliko puta sam čuo samo "meni je akumulator odličan, ne traba da ga proveravaš". A u sebi mislim "dobar je sad na +30 stepeni, doći će zima pa će biti onda majstore pomagaj!"
Dakle, akumulatori za motore sa unutrašnjim sagorevanjem se kupuju PREMA STARTNOJ STRUJI A NE PREMA KAPACITETU.
Tu misteriju smo rešili.

Mislim da je najmisterioznija karakteristika akumulatora-REZERVNI KAPACITET (RC). Verujem da mnogo ljudi nije ni čulo za tako nešto. A, to je možda i važnija karakteristika od kapaciteta (Ah).
Kod nas čovek kad kupuje akumulator kupuje prema kapacitetu. Kaže "takav mi je bio u kolima pre 10 godina". Loše razmišljanje.
Za tih 10 godina se mnogo što-šta promenilo u elektroinstalaciji kola. Ali, to je sad pa druga tema. Neću o tome.
Dakle, REZERVNI KAPACITET JE VREME (broj minuta) KOJE AKUMULATOR MOŽE DA OBEZBEDI POD OPTEREĆENJEM OD 25 AMPERA NA TEMPERATURI OD +25 STEPENI DOK NAPON NA AKUMULATORU NE PADNE NA 10,5V. 
Prostije, akumulator od 45 Ah ima rezervni kapacitet od nekih 70 minuta. Ovo se odnosi na POTPUNO NOV akumulator ili koji je odlično održavan. A takvih je možda 1%.
Zašto je ovo VEOMA bitna karakteristika?
Zato što može da se desi da otkaže nešto u elektrosistemu i da akumulator više ne prima punjenje. Onda on mora da obezbedi neko vreme da osnovni elektropotrošači rade do prvog servisa. VEOMA BITNA KARAKTERISTIKA!!!

A zašto baš 25 ampera? Pa zato što je to neka prosečna potrošnja koju "vuku" potrošači u kolima. 
Ta karakteristika se VEOMA retko navodi na akumulatoru. Na evropskim akumulatorima SKORO NIKAD. Na američkim SKORO UVEK.  Oni tamo, "preko bare" kupuju akumulatore prema startnoj struji i prema rezervnom kapacitetu. Amerikancima je SKORO nepoznat podatak klasičnog kapaciteta akumulatora. To je karakteristika Evrope.
U literaturi se može naći da je MNOGO pouzdaniji podatak stanja u kom se nalazi akumulator upravo rezervni kapacitet. Akumulator se optereti konstantnom strujom od 25 ampera pa koliko izdrži. Zna se manje-više koliko minuta može da izdrži dok je bio nov pa se dobije odlična informacija o "zdravlju" akumulatora. Pa još kada se uradi test za CCA, može da se dobije odlična karakteristika-kao kroz skener.
Taj podatak sam skoro uvek nalazio na američkim akumulatorima: piše npr. CCA 350 A i RC 70 minuta. A nigde kapaciteta!!!???
Još jedna misterija rešena.
Ovih dana još o nekim VEOMA malo (ili nimalo) poznatim karakteristikama- npr. PHCA struja akumulatora, Pukerov zakon...
P.S. Pa, vredi li sve ovo nešto? 
Ili da bataljujem posao?

Opet znanje

A da neko nešto kaže na sve ovo...?
Aaaaaa?
Pomisliću da je sve uzalud.
Ovolika priča.

"Vodeni akumulatori"

Pre dva dana mi stigla dva akumulatora-mrtva. Po svim pravilima popravke i autoelektrike pa i elektrohemije, što je i najvažnije. Mada, to elektrohemije je i najbitnije. Jer se akumulatori definišu kao elektrohemijski izvor struje.
Dakle...
Oba su Yuasa akumulatori, jedan je 90Ah/850CCA, a drugi mali 30Ah/300CCA. Veći je u trenutku donošenja imao 6,5V a manji 5,7V.
Mrtvi. Namrtvo.
Da napomenem da su oba iz plovnih vozila, veći je iz male jahte (služi za pokretanje benzinskog motora od 5000 kubika, a drugi je iz vodenog skutera (čini mi se 1500 kubika).
Naravno, kao i u 99,99% slučajeva, kad se završila sezona oba plovna objekta su ostavljena u hangar. I zaboravljena.
Naravno, dogodila se sulfatizacija. Ogromna. NEPOPRAVLJIVA.
Da skratim...
Manji je u kratkom spoju. Pokušao sam da ga isperem 2-3 puta. Mnogo je olovnog mulja i sulfata izašlo sa vodom. Nadao sam se da će sa svim tim djubretom ispasti i taj kratak spoj.
Nije.
Naravno, kod tog akumulatora se dogodio "buckling" ili ti na našem jeziku-deformacija. Mada ni to nije naš izraz, ali svi razumeju.
Naravno, sad bi trebalo da objasnim taj fenomen.
Dakle, taj fenomen se dešava kod VEOMA, VEOMA sulfatizovanih akumulatora i ogleda se u tome da se kućište akumulatora iskrivi kao da je pod pritiskom. A to se dogadja zbog toga što olovosulfat, kada se formira na pločama, zauzima duplo veći prostor nego čisto olovo. Stoga, pošto nema kuda, onda se naduje kućište. I naravno, deformišu se i ploče na unutra, tvrdi kristali probiju separator u jednoj (ili više) ćelija... I nema više akumulatora. O ovom fenomenu se veoma malo piše. Eto, i to sam objasnio. Da ne bude da "ČUVAM ZA SEBE".
Evo slike kako to u realnosti izgleda:

A ovo je pozitivna ploča  STVARNO LOŠEG  akumulatora:

 Kao švajcarski sir. E, tako izgledaju ploče kod 99% akumulatora u taksi vozilima. I posle neko da mi kaže da to može da se popravi?! E takav se nije rodio!!! Niti će ikad!!!

Takvi kristali se inače nazivaju kristalima trećeg reda (ovo je moj naziv).
 Prvi su kristali koji se formiraju odmah nakon pražnenja akumulatora. Njih je veoma lako razbiti i vratiti u elektrolit. Čak i najobičnijim punjačima.
Drugi su kristali koji se formiraju posle 2-3 dana i oni su već dosta tvrdji (prelaze u kristalan oblik za razliku od amorfnog oblika u kom se nalaze kristali u početnom stanju).  I oni se mogu razbiti ali dosta teže, tu MOŽE da pomogne ekvalizacija. Već sam pisao o tome.
E....
Treći su oni sa kojima se ja najčešće susrećem.
Neki put ni ja im ne mogu ništa. Ili bar ne mogu da pomognem da se to vrati u neko normalno stanje.
Takvi kristali olovo sulfata su DUBOKO u pločama. A ne NA PLOČAMA.
Ovo sve napisah zbog onog malog akumulatora od 30Ah. Mali akumulator a veliki problem.
Da je bio klasičan kratak spoj to bih nejverovatnije popravio, i vratio u normalno stanje. Ali pošto su se ploče neverovatno iskrivile, tu nije bilo pomoći.
Ni sam ne znam zašto sam trošio vreme na to kad znam iz iskustva da nema ništa od toga.
A sad ona drugi od 95Ah.
Njega sam SREDIO.
Solidno.
Takav akumulator se , u principu, ne popravlja.
Ali, ja sam ga uzeo u popravku. I doveo u red.
Koliko, to je već drugo pitanje.
Desilo mi se nešto što MI NIJE JASNO. Ako neko zna, neka mi objasni. I takav slučaj do sad sam imao 2-3 puta. Doduše, ovaj akumulatora sam popravio.  One prethodne nisam.
Dakle, napon je bio 6,5 V, gustina elektrolita je bila ispod 1,1-dakle skoro čista destilovana voda.
Posle punjenja i desulfatizacije gustina u SVIM ćelijama je bila 1,27-1,28. SAVRŠENO. NOV AKUMULATOR.
Napomena:
Taj akumulator NIKAD nije bio otvaran. Ovo je bitno zato što nije dodavana voda ili, ne dao Bog, kiselina.
Dakle, sve je bilo fabrički.
Nakon stajanja akumulatora preko noći (nekih 8-10 sati, mada bi trebalo duže), izvršio sam test.
CCA je bila SAMO nekih 450-500A?! Zašto? Kako? Ako je gustina kiseline bila savršena.
To mi nije jasno.
Ovo je slučaj kad neko namerno (neznanje!!!) dodaje kiselinu umesto vode, ali to ovde nije bio slučaj.
Na testu pri opterećenju velike struje (oko 350A) napon je bio 9,6V. Dobro, al može bolje. Mnogo bolje.
Nema druge nego da su još ostali sulfati duboko u pločama. Tu nema pomoći. Al, zašto je gustina bila odlična, savršena?!
Mogu samo da pretpostvljam.
Imam PERFEKTAN  unimer (to više nije unimer, to je SANWA JAPANSKI uredjaj) koji meri minimum i maksimum vrednosti (napon, struja, frekvenca...). Kupio sam ga zbog onog - minimum.
Dakle, ugradio sam akumulator u jahtu i startovao motor.
I uključio merenje minimuma napona.
Taj trenutak pada napona pri startovanju anlasera traje nekoliko MILISEKUNDI. Taj moj uredjaj meri do 250 MIKROSEKUNDI. Strašno brz. Neverovatno.
Da, dobar je bio akumulator.
Napon u trenutku paljenja je bio 10,7V. Perfektno. Sve iznad 10 V je odlično.
Ipak, benzin je to. Da je dizel, bilo bi čupavo.
Mnogo čupavo.
Eto...
Biće mi vraćen taj akumulator na doradu, kad se vlasnik vrati "na kopno sa mora".
P.S. 1.
 Da li sam probao natrijum sulfat na ovom akumulatoru...? Ovo za one što prate moj blog.
Jesam.
U mnogo manjoj koncentaciji nego što bi po specifikaciji trebalo. Čisto da probam. Trebalo je izručiti komplet elektrolit i uliti čistu destilovanu vodu sa odredjenom koncentacijom Na2SO4.
Ja sam rastvorio nešto Na2SO4 u vodi i sipao u svaku ćeliju.
Da li ima pomoći, poboljšanja?
Pitanje za milion $.
ČINI mi se da ima. Malo. Napon pri ponovnom opterećenju od nekih 360A je bio veći za nekih 0,1V.
A CCA za nekih 10A. Malo, ali pokazatelj da Na2SO4 ipak radi.
Tek bi trebalo malo da eksperimentišem. Jer eksperiment je majka nauke.
Možda bi bilo i veće poboljšanje da sam podigao koncentaciju Na2SO4. I da sam nekoliko puta uradio ciklus punjenje-praženje. Kako i propisi nalažu za takve akumulatore.
Dosta više. Mogao bih da pišem još satima, ali...
P.S.2.
Mnogo ljudi čita moj blog. Drago mi je zbog toga. Da se nauči nešto što retko ko može da sazna.
U poslednje vreme sam imao nekoliko telefonskih poziva. Ne znam odakle ljudima moj broj. Hoće da mi donesu svoje akumulatore na popravku. Da se spase što se spasiti može.
Hvala svima.
P.S. 3.
Mnogo ljudi meša kapacitet i startnu struju. To su dve VEOMA različite karakteristike akumulatora. I dve najbitnije. Ima još jedna veoma bitna-rezervni kapacitet. Taj podatak je bitan kod kupovine akumulatora npr. u Americi. Oni "tamo" skoro da ne poznaju kapacitet.
Zato...
Napisaću nešto o startnoj struji, kapacitetu, rezervnom kapacitetu, unutrašnjem otporu, Pukerovom zakonu... Ima mnogo toga.
Da se jednom za svagda reše MISTERIJE I ZABLUDE AKUMULATORA.

Alternator

Alternator... Taj mali, ali veoma važan i nezaobilazan uredjaj u sastavu motora.
O njemu nema šta puno da se kaže, tj. o njegovoj nameni. Da ne zalazim u njegovu konstrukciju: diodni most, regler, pobuda... To je za neku drugu temu i drugi blog.
Dakle, alternator, kao što 99% vozača zna, služi da DOPUNI akumulator u toku vožnje.
DOPUNI.
Dakle, DOPUNI.
Mislim da sam bio jasan.
Alternator služi za DOPUNJAVANJE AKUMULATORA I ODRŽAVANJE  elektro sistema u kolima.
Jedna informacija za koju ne zna skoro niko, a to je svaki put kad se okrene ključ i pokrene se motor, tj. startuje se, a to startovanje traje, kod ispravnog automobila, 1-2 sekunde, MORA DA SE VOZI NAJMANJE 10-15 Km DA BI SE NADOKNADILA UZETA ENERGIJA IZ AKUMULATORA.
Tih 10-15 Km se misli na otvoren put, ne na gradsku vožnju sa čestim stajanjem na semaforima.
Pa još ako kola ne upale "iz prve" već se nekoliko puta anlasuje...
Eto problema sa akumulatorom pre vremena. A to je u 70-80% slučajeva, prevremena sulfatizacija.
Koja nije ništa drugo nego stalno i hronično stanje akumulatora u poluispražnjenom ili polunapunjenom stanju. Kako kome odgovara.
Obrzirom da po novom zakonu još i svetla moraju da budu uključena... Još veći problem.
Kratke relacije koje su najčešće i traju od 3-5 Km, sa uključenim svetlima a zimi i sa grejanjem, brisačima, grejačem stakla....
UNIŠTAVAJU AKUMULATOR PRE VREMENA.
Ja to veoma često imam običaj da kažem da se "izvuče više vode iz bunara nego što se vrati".
Kalcijumski akumulatori koji danas pretstavljaju 99% današnjih startnih akumulatora mogu i trebalo bi da se pune nešto višim napon nego stari, antimonski. Regler u kolma ograničava napon od 14-14,4 volti.
 Kod ispravnih kola.
Kalcijumski akumulatori, u zavisnosti od tipa, podnose od 14,7 V(zatvoreni) do čak 15,5 V (klasični sa čepovima). A alternator puni maksimum do nekih 14,4 V.
Šta ćemo sa onom razlikom do 15,5 V?
Tu nastaje problem. I sa kratkim, gradskim relacijama.
Ovo je VEOMA izraženo kod taksi vozila. Kod njih je još izražen problem koji je skoro nepoznat kod običnih vozila, a to je raspad ploča. Pošto taksi vozila imaju veoma veliki broj startovanja motora u toku dana+radio stanica, tabla, navigacija... Elektrolit kod takvih akumulatora iz taksi vozila je smedj, crvenkast, što je siguran dokaz raspada pozitivne rešetke. Kad bi se izvukle ploče iz takvog akumulatora bile bi kao "švajcarski sir".
Doduše, tehnologija je otišla veoma daleko, tako da postoje i specijalni start-stop akumulatori baš za takve namene, i za vozila sa tom funkcijom.
Sad...
Ko ima novca će da kupi takav akumulator. I biće poštedjen mnogih muka u odnosu na klasične akumulatore.
Mada, i takvi start-stop akumulatori nisu imuni na hronično poluispražnjeno stanje.
U prevodu-na sulfatizaciju.
Iz svega ovog može da se zaključi (mada o ovome može bukvalno omanja knjiga da se napiše) , da alternator ne može da dopuni akumulator na stalnim kratkim relacijama sa uključenim potrošačima. To je moguće uraditi samo na dugačkim relacijama od nekoliko sati. I opet samo do nekog nivoa kapaciteta jer alternator puni samo do 14,4 V.
Veliki nemački ADAC veoma često i TAČNO vrši testove akumulatora. Oni STVARNO testiraju akumulatore.
(Evo testa iz 2011. godine, i zamislite medju prvima nema Varte i Boša?!)
 http://www.adac.de/infotestrat/tests/autozubehoer-technik/autobatterien/autobatterien_2010_2011.aspx?tabid=tab1

A testiraju na taj način ( postoji 5 testova) što napune akumulator SAMO na 14,4 volta, tako simulirajući stvarno stanje u vozilu, tj. maksimalni nivo punjenja akumulatora. (da ne ulazim u slučajeve punjenja akumulatora sa 15-16 pa i više volti kad ne radi regler i elektrolit proključa, potpuno izvetri i ploče oksidišu. Takav akumulator je u 99% slučajeva za otpad).
Dakle, kad ga tako napune, onda ga podvrgnu testovima. Prvi test je merenje startne struje (CCA) na minus 18 stepeni. To je onaj podatak koji je MNOGO važniji od kapaciteta akumulatora.
Al' našem čoveku je teško dokazati nešto u šta veruje godinama. Decenijama.
Akumulator koji je napunjen na 14,4 V nema pun kapacitet i startnu struju. To je evidentno iz svega gore navedenog.
ZATO JE VEOMA VAŽNO NAPUNITI AKUMULATOR BAR 2-3 PUTA (PA I ČEŠĆE) U TOKU GODINE NA ISPRAVAN NAČIN, DO MAKSIMALNOG FABRIČKOG KAPACITETA (koliko je to moguće). SAMO TAKO ĆE AKUMULATOR SLUŽITI VERNO I BEZ PROBLEMA I U NAJGORIM VREMENSKIM USLOVIMA. OVO JE OD KRUCIJALNE VAŽNOSTI. KO SE BUDE DRŽAO OVOG SAVETA PREDUPREDIĆE MNOGE PROBLEME I NEĆE IMATI GLAVOBOLJE ČAK I KAD NAPOLJU BUDE MINUS 20.
Mogao bih ja još mnogo da napišem o ovom problemu, ali za običnog, prosečnog vozača i ovo je više nego dovoljno.
Ko god se bar malo bude držao ovih saveta, biće mi zahvalan.
Eto, tako stoje stvari sa alternatorom.

Razumevanje

Vidim, ljudi čitaju moj blog, raspituju se preko Svemogućeg Gugla...
Dobijaju nova znanja, saznaju stvari na ovom blogu koje im niko ne bi rekao ili pre da ne bi ni znao da im kaže...
Niko ništa ne pita...
Svima sve jasno...
Al' kad bi se zezali.
Mada, što kaže stara izreka "lakše konju bez samara".
P.S. Napisaću ovih dana tekst o tome na koji način i kako alternator "puni" akumulator.
Ovo PUNI sam stavio pod navodnike zato što to, u principu, to nije tačno. 'Ajde, tačno je samo do nekle.
Da razuverim one ( a takvih je bar 90% vozača) koji misle da je "punjenje" alternatorom sasvim dovoljno za ispravno funkcionisanje akumulatora.
Videćete da nije...
Na žalost mnogih.

Novi desulfatizator

Ovi desulfatizatori... šeme koje sam postavio, nisu oni loši... Ali, to je za amatersku upotrebu. Nekom biće dobri, ali treba vremena( i znanja) da se vrati akumulator u koliko-toliko funkcionalno stanje.
Elem... (opet Boro Prikaza iz sela Praćišta)
Pošto se ja ovim poslom bavim poluprofesionalno, i to već nekih tri godine, i za to vreme sam video sve i svašta a još više naučio, odlučih, baš danas, da sa svima vama koji ovaj blog prate, što iz radoznalosti, što iz potrebe za proširenjem znanja, što iz nekih drugih razloga, podelim šemu DOBROG desulfatizatora. Baš dobrog.
Da se malo vratim unazad.
Sulfatizacija u olovnim akumulatorima je veoma mnogo proučavana i istraživana. Toliko prost hemijski proces, a toliko zadaje glavobolje onima koji se bave poslom oko akumulatora. Problem sulfatizacije leži NAJVIŠE u negativnoj ploči. Sa pozitivnom stanje je nešto lakše. I problem sulfatizacije leži DUBOKO u pločama a ne na površini. To znaju oni koji prate sve ovo što pišem. Neću da se ponavljam, sve sam već ranije objasnio.
Dakle, elektronska( a ne hemijska!) desulfatizacija MOŽE da pomogne. Koliko-to je mnogo dublje pitanje. Što bi se reklo, pitanje za milion $.
Treba razbiti hemijske veze u molekulu olovo sulfata. To UOPŠTE nije lako. NIKAKO.
Ali, postoje zato i bolji desulfatizatori. Još ako se oni kombinuju sa hemijom (npr. kadmijum sulfat), eto rešenja (što bi rekao veliki Zoran Radmilović)!!!
Šema jednog takvog (ozbiljnog) sledi:

Opet...
Ko se razume u elektroniku, videće otprilike o čemu se radi. Princip rada je POTPUNO ISTI kao i sa onim desulfatizatorima koje sam postavio nedavno. Samo, ovo je MNOGO jače, neuporedivo su jači impulsi. To može da se vidi iz velikog broja kondenzatora koji se nalaze u šemi, u kojim se skuplja ogromna energija i koja se prazni u akumulator u intervalima od nekoiko desetina MIKROSEKUNDI. Baš tako, mikrosekundi. Zbog svega toga, strujni impulsi mogu da odu čak i na 150 ampera!!!
Dobro...
Uredjaj nije uopšte (sa moje tačke gledišta) komplikovan. Imam mnogo i drugog posla oko auto elektronike, ali naći ću vremena da ovo čudo napravim što skorije.
Izveštaj sledi.
NAPOMENA!!!
Svi koji hoće da prave ovaj uredjaj prave na svoju odgovornost!!!!! Komplikacije mogu da uslede zbog velike struje i trenutnog pregorevanja MOSFET izlaznih tranzistora koji uopšte nisu jeftini. Sve mora da bude podešeno kako valja. Zauzvrat, popravka sulfatizovanih akumulatora je više nego izvesna. Naravno, ne onih koji su stajali u nekom podrumu godinu dana pa se neko setio da ga popravi. Takvih primera sam imao mnogo u praksi.
Za ovu šemu znam već dve godine. Zašto do sada nisam napravio ovaj uredjaj-ne mogu ni sebi da objasnim. Verovatno zato što koristim sasvim dobar desulfatizator koji mi završava posao (ali mnogo više moje znanje, ono, znate, ekvalizacija i tako to...) Odjednom mi je nešto danas "puklo" i odlučih da ga napravim.Pa šta bude.
P.S. Danas sa imao poziv iz jedne poznate evropske firme za proizvodnju startnih (automobilskih i kamionskih) akumulatora (zastupništvo u našoj zemlji). Kažu da bi bilo dobro da dodjem ovih dana na razgovor kod njih u kancelariju.
Videćemo...

Firme

Dajem nekoliko linkova za zvanične prezentacije za neke od najvećih i napoznatijih firmi u proizvodnji olovnih (i nekih drugih) akumulatora.

Za početak neke od najpoznatijih (ali ne i najboljih, kako to mnogi misle...):

http://www.varta-automotive.com/en-gb
http://www.monbat.com/index.php
http://www.berga-batterien.de/home.php

Dalje, malo poznata firma(za običan narod), ali u poslednje vreme ih pratim na raznim testovima i dobijaju najveće ocene za kvalitet:
http://www.moll-batterien.de/
Imao sam priliku da vršim popravku na nekoliko modela i svi su vraćeni u funkciju više nego zadovoljavajuće.

Ovo je firma koja posluje pod patronatom "Johnson Controls"(isto kao i Varta, Bosch, Energizer...)
http://www.safa-batteries.com/home.php?langid=1

Naravno, legendarna i (verovatno) najbolje fabrika za proizvodnju stacionarnih olovnih akumulatora:
http://www.trojanbattery.com/index.aspx
O njoj ne treba ništa da se kaže. Imao sam priliku da upoznam njihovog šefa tehničkog razvoja.

Za ovu firmu kod nas (verovatno) niko nije čuo . A prave VRHUNSKE akumuklatore.
 http://www.diehard.com/?mode=si
Samo, ja imam običaj da kažem: nije to za naša vozila. NIKAKO. Obavezno pogledati sva četiri video klipa, i onda će se videti zašto to nisu akumulatori za naša vozila. Prosečna, svakodnevna vozila.
http://www.diehard.com/torture-labs

Tek ovi (Japanci) prave "perverzije " od akumulatora. Npr. jedna od perverzija je akumulator sa ultrakapacitorom za start stop vozila (mikro-hibrid)... I tako te perverzije...
 http://www.furukawadenchi.co.jp/english/index.htm

Ove dve firme su jedne od najboljih za moto akumulatore. Svi koji hoće nešto kvalitetno na svom motoru stavljaju:
 http://www.yuasaeurope.com/en-gb/
 http://www.unibatitalia.com/en

 Ima još mnogo, mnogo firmi za koje se nije ni čulo, ali prave odlične akumulatore. Jedna od njih je i
Axion i njihovi olovno-grafitni akumulatori. Perverzija!!!
http://www.axionpower.com/profiles/investor/fullpage.asp?f=1&BzID=1933&to=cp&Nav=0&LangID=1&s=0&ID=10294

Sve ovo sam napiso da bi se videlo da postoje i druge fabrike sem Bosch, Varta, Energizer... Naš čovek zna za nih i misli da je tu kraj. Te firme su samo solidne. I ništa više. 

P.S. Za malo da zaboravim Exide. Izuzetna firma, mada u poslednjih nekoliko meseci im se "smeši" stečaj.
http://www.exide.com/

I naravno više nego odlična Optima. Takvi akumulatori se stavljaju u STVARNO jake mašine. Mali akumulator ali ima neverovatno veliku startnu struju jer su ćelije uradjene u spiralnoj tehnologiji.
http://www.optimabatteries.com/us/en/

Znanje i iskustvo

Da pomognem svima koji hoće da naprave desulfatizator...
PRVO...
MORAJU se naučiti neke osnovne stvari iz elektrohemije. Šta se dogadja u akumulatoru, hemijske reakcije, šta je sulfat olova, korozija pozitivne rešetke, startna struja, kapacitet, unutrašnji otpor...
MNOGO, mnogo ima toga pre početak svega.
OVO KAŽEM JER SAM JA KRENUO POGREŠNIM PUTEM. MENI NIKO NIJE IMAO DA POKAŽE. JA SAM SVE NAUČIO NA TEŽI NAČIN. ALI, POSLE SVEGA TOLIKO ZNAM.
JA SAM "SAŽVAKAO" PROBLAMTIKU OLOVNIH AKUMULATORA NEVEROVATNO BRZO. Knjige sam čitao do iznemoglosti. Naučne radove, različita naučna saopštenja, slušao razne vebinare(za neki dan ima ponovo predavanje firme "TROJAN" u vezi stacionarnih akumulatora), čitao sam makar i NAJMANJU informaciju do koje sam mogao da dodjem...
Sad sam tu gde jesam.
Dobro, pomoglo mi je to što sam elektroničar po zanimanju. Mnogo.
Ali...
Kada sam počeo sa svim ovim znao sam da akumulator ima 12 volti i da je unutra olovo i sumporna kiselina.
I to je bilo sve.
Sada...
Ja "držim" predavanja. I drago mi je zbog toga.
Ponavljam...
"Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati".

Evo nekoliko šema desulfatizatora!!!!!

Postoji mnogo šema desulfatizatora i svi oni rade na istom principu-veoma kratki i jaki impulsi struje. Impulsi se kreću u okviru desetina mikrosekundi do par milisekundi.
Koliko su korisni i efikasni...
To ostavljam da oni koji naprave donesu lični sud. Ja neću i ne želim da govorim o tome. Mogu da kažem da je jedan bolji od drugog pa da nisam u pravu. Ovako, samo eksperiment može da pokaže pravo stanje.
Dakle, u ličnoj dokumenatciji i arhivi, medju nekoliko hiljada šema, našao sam nekoliko koje mogu da posluže. Ni jedna nije komplikovana, šta više, uredjaji su više nego jednostavni. MOGU da pomognu ali je potrebno dosta vremena. Sad... Ko ga ima.
Da se malo vratim unazad.
Ako već dodje do sulfatizacije, jedan od DOBRIH metoda je ekvalizacija. O njoj sam pisao pre neki dan. Dakle, prvo to probati. U mnogo slučajeva pomaže. Mnogo više nego što čovek može i da zamisli. Doduše, treba imati i takav punjač koji tu opreciju omogućava.
I to sam sve lepo objasnio.
I postavio sam i lietarturu za čitanje. I to kakvu.
Pravu, profesionalnu.
Pa ko voli...
-------------------------------------------------------------------
Prva šema je ona koju sam i ja lično napravio i koristio neko vreme.
Napominjem da NIJE POTREBNO praviti donji deo uredjaj koji služi samo za merenje unutrašnjeg otpora akumulatora-koji je u slučaju sulfatizovanog akumulatora ogroman. Kod novog i dobro napunjenog ta vrednost je od 5-10 milioma. U prevodu - veoma mala. Zato startni akumulatori mogu da daju u trenutku tako ogromne struje od par stotina ampera. A ko hoće baš da pravi, neka izvoli.

-------------------------------------------------------------------
Ova je veoma slična kao prošla, samo malo sofisticiranija. Ali, princip rada je isti.

Na grafikonu sa osciloskopa se vide impulsi koji "udaraju" olovne ploče.
Sad... Ko se razume u elektroniku-razumeće. Oni drugi neće.
-----------------------------------------------------------------
Evo još jedna pa da bude tri!!!

---------------------------------------------------------------------
To bi bilo to. Imam ja još puno, puno toga. I pražnjač konstantnom strujom(veoma bitni uredjaji jer se na kraju mora ispitati kapacitet !!!), merač unutrašnjeg otpora akumulatora...

Svima kojima nešto nije jasno ili treba pomoć, tu sam.
Puno sreće u pravljenju uredjaja!!!
Važna napomena!!!

OVO SU UREDJAJI ZA AMATERSKU UPOTREBU!!!!  NE OČEKUJTE OD NJIH VELIKA ČUDA!!!

Stigla hemija!!!!!!!!!!!

Naizad, stigla je hemija, tačnije Na2SO4. Tako sam i najavio pre desetak dana. Nešto me je malo skuplje izašlo nego što sam računao, ali biće sasvim u redu ako se pokaže ispravno i korisno. Moraću još malo da potražim po netu u vezi natrijum sulfata. Ja znam za kadmijum sulfat da se dodaje u sulfatizovane akumulatore, ali za ovo još nisam čuo. Mada, šta sve znam i šta još mogu da naučim...
Vidim da se traži po netu šema desulfatizatora iz nemačkog Elektora. Ja sam ga napravio pre tri godine i njegovu sliku sam i postavio, doduše slikao sam samo kutiju, bez elektronike. Ali, potražiću po mojoj ogromnoj dokumentaciji pa ću da postavim i tu šemu. Nije komplikovana, mada imaju dva kalema koji eventualno mogu da budu problem. Ja sam ih rešio tako što sam ih izvadio iz starog napajanja iz kompjutera. Mada ne moraju da odgovaraju uopšte!!!
Za sve one što prate ovaj blog, evo šte se traži po netu u vezi akumulatora u poslednjih nedelju dana:

- sve o akumulatorima
 -dali na kratkoj relaciji moze da se prazni akumulator
- desulfatizator
- punjač olovnih akumulatora
 -desulfatizator elektor
-elektor desulfatizator
-punjac akumulatora sa regulacijom
-koliko volti pokazuje pun akumulator
-.....