Kad je stvarno loš i zapušten akumulator

Danas stigao "pacijent", takvi su česti kod mene. Kaže čovek, moj poznanik, stajao mu je u servisu mesec dana(!), inače je vulkanizer, nikako nije stigao da mi donese. Danas došao i doneo ovu napravu koja je nekad bila akumulator. Dobro, biće ponovo, samo treba malo truda, znanja i umešnosti.
Meni nije ništa zanimljivo. Ali je ODLIČAN  primer kako "buvljački" punjači samo naizgled napune akumulator koji je u ovakvom stanju kao što sam ga ja dobio. Dakle, (žao mi je što to nisam zabeležio slikom) stigao je sa nekih 6,5V. Svako bi rekao da je to za otpad. Ili velika većina. Po svim kriterijumima mogao bi da se prosledi u reciklažu.
Ali sam napravio slike nakon samo nekoliko sekundi posle priključenja na profesionalni desulfatizator kod koga je struja bila ograničena na SAMO 1 AMPER. Znači, NISAM DAO da napon ode u nebo nego sam ga "uštroijo". Ni to nije pomoglo, toliko je bio sulfatizovan!!!

Napon je otišao na skoro 22V!!! Šta mislite šta "buvljački" nazovi punjači, koji nemaju NIKAKVU regulaciju ili ograničenje mogu da urade ovom akumulatoru? Takvi nazovi punjači "napune " ovakve akumulatore za 10-15 minuta i to je to. A istina je sasvim drugačija, ovakvi akumulatori se oporavljaju veoma malom strujom od 1-2 ampera, i taj proces traje neki put i 48 sati. Naravno, najbolje je ne doći u ovakvu situaciju. Zato je bitno imati neki malo kvalitetniji punjač koji će moći i ovakve slučajeve da koliko-toliko poprave. Mnogo puta se desi da se zaboravi neki mali potrošač dugo vremena i da on "na kvarno" potpuno isprazni akumulator.
DUGO PRAŽNJENJE MALOM STRUJOM JE MNOGO OPASNIJE OD KRATKOTRAJNOG PRAŽNJENJA VELIKOM STRUJOM. Kristali olovo sulfata su mnogo tvrđo i teži za skidanje sa ploča u slučajevima gde je ostalo npr. malo svetlo u gepeku koje je ispraznilo akumulator skoro do kraja, pa još ako je taj akumulator dugo stajao u tom ispražnjenom stanju.
Sledeća slika kaže da je za veoma kratko vreme napon pao na relativno normalan nivo.

Ovo je školski primer zapostavljenog, ispražnjenog i sulfatizovanog akumulatora.
Eto, to se događa kad se zaboravi na nekoliko dana neki mali potrošač u kolima.
Ili ako se akumulator jednostavno isprazni usled dugog nekorištenja vozila pa elektronika mu "izvadi dušu".
Uskoro o toj boljci.

Da se razjasne stvari, još jednom, oko gradske vožnje (kratkih relacija)... i punjenja akumulatora ( II deo )

Da li postoji bolji dokaz tvrdnje da kratke relacije sa mnogo stajanja i kretanja ne mogu dovoljno da napune akumulator, od taksi vozila? Dobro, uvek se njih uhvatim. Evo, to je boljka i dostavnih vozila, raznih kombi vozila koja "zuje" po gradu i dostavljaju recimo hranu, hleb, piće... Takva vozila staju malte ne na svaku banderu. Pa još ako moraju da ostave sva četiri pokazivača zbog bezbednosti ili poziciona svetla. Naravno, često se ugasi motor. I eto problema sa akumulatorom u nekom narednom periodu.
Da se vratim onom bitnom...
Kada sistem za punjenje strada obično se upali signalna lampica ili igla na instrumentu ode u crveno. Najčešći kvar je labav, istrošen ili pokidan kaiš( lično nisam imao mnogo takvih kvarova, više je bilo loših reglera i još lošijih kontakata na klemama). Ako se doda broj obrtaja i lampica zasvetli jače, onda bi trebalo maksimalno napuniti akumulator i potom ga testirati. U suprotnom ako lampica zasvetli slabije onda je kvar verovatno u sistemu za punjenje. U suštini, lampica je komparator između izlaznog napona na sistemu za punjenje i izlaznog napona akumulatora. Najprostiji test za kontrolu punjenja (bar ja tako radim) je taj što se doda broj obrtaja na nekih 1500-2000, upale se kratka svetla (opterećenje je obavezno!) i onda bi napon na akumulatoru trebalo da bude u rasponu od 13,8-14,4V, u zavisnosti od temperature (ako je topao dan) , stanja napunjenosti akumulatora (prazan akumulator neće tako lako dozvoliti da se brzo digne napon) i od samog dizajna alternatora. Starija vozila, bar koliko ja znam, su imala alternator "namešten" na nekih 13,8V. Ovo zbog toga što su tada postojali samo antimonski akumulatori koji su zahtevali nešto niži napon od današnjih kalcijumskih. Samo, ti stari antimonski su trajali po 7-10 godina, a ovi savremeni nešto slabo...
Većina reglera je temperaturno kompenzovana da bi zadovoljila potrebe za punjenjem pod različitim uslovima. Ako temperatura pada ispod 25 stepeni napon reglera se diže da bi kompenzovao povećan unutrašnji otpor akumulatora. Nasuprot tome, ako temperatura raste napon reglera pada. Još faktora koji utiču na napon punjenja: stanje samog akumulatora, stanje napunjenosti, sulfatizacija i naravno ukupno opterećenje potrošača.
Da ne bude ovo sve bez ikakve slike:

Grafik punjenja aletranatora je uzet iz kataloga aletranatora firme Boš (http://www.boschusa.com/). Mislim da je dokaz više nego validan.
Matematika i elektrotehnika su prirodne i egzaktne nauke. Zato, brojevi će reći sve u sledećem slučaju, da jednom ZA SVAGDA razuverim one  "Neverne Tome" koji i dalje veruju da radom motora u mestu, "na leru" može da se dopuni akumulator. Mogu samo da potroše gorivo i ništa više. Neverovatno, u Americi postoji zakon da vozilo NE SME da radi u mestu ako nema potrebe (zbog zagađenja). Za kola ne mogu da bude siguran ali za one velike kamione znam 100%. No, to sad nije ni bitno.
Da ponovim.
PRVO se obezbede (snabdeju) svi električni potrošači od strane alternatora a ostatak snage se dodeli za punjenje akumulatora.
Konkretnije...
Pretpostavimo da je ukupno opterećenje 14 ampera (kratka svetla, pozicija i radio, manje-više) i da motor radi na 2500 obrtaja i alternator proizvodi 35 ampera. Od tih 14A akumulatoru biće dodeljeno do 11A za dopunjavanje, što će trajati nekih 6 minuta. Ovo vreme se odnosi na vraćanje snage koja je uzeta iz akumulatora za startovanje motora. Ako motor radi  npr. na maksimalnih 5000 obrtaja i alternator proizvodi 90 A vreme za dopunjavanje će biti skraćeno na 2 minuta.
E sad ono "lepo"...
Motor radi na leru, oko 700 obrtaja, i alternator proizvodi SAMO 10 ampera. Od akumulatora se traži da nadoknadi razliku od 4 ampera za potrošače. Naravno, akumulator će i dalje biti pražnjen kako vreme bude teklo.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO KRATKE VOŽNJE SA MNOGO STAJANJA I KRETANJA (start-stop vožnja) ILI TOKOM LOŠEG VREMENA, NIKAD NEĆE MOĆI DA DOPUNE AKUMULATOR VEĆ ĆE U NEKOM DUŽEM VREMENU ČAK GA I ISPRAZNITI.
Još gori slučaj. Može i to. Šta više, čest slučaj kod današnje omladine.
Neka je dodatno ugrađen jak audio sistem ili neka svetla (reflektori na krovu). To bi otprilike bilo još 20 ampera dodatnog opterećenja. Sa gornjim slučajem to je ukupno opterećenuje od 34 ampera. Poprilična struja. Neki mali alternatori imaju toliko maksimalno opterećenje. Da se ne udaljavam od teme, postaje zanimljivo. Sa 34 ampera opterećenja ispod 2500 obrtaja i na aleterntoru koji daje 90 ampera maksimalne struje AKUMULATOR NIKAD NEĆE BITI PROPISNO DOPUNJEN. Dok motor radi pod ovim uslovima od nekle se mora uzeti dodatna snaga. Naravno-iz akumulatora.
Posle svega ja ne znam jednostavnije i slikovitije da objasnim. Ako ovo sve ne razuveri "Neverne Tome" da je NEMOGUĆE dopuniti akumulator u gore navedenim uslovima...
Neka i dalje zadrže svoje mišljenje.
Pa i fabrike akumulatora moraju nešto da rade!!!
Moguće rešenje za ovakve slučajeve je ugradnja jačeg alternatora što bi trebalo da prati u ugradnja jačeg akumulatora.
Ako ima mesta u motoru... U mom prethodnom postu sam napisao da se alternator proračunava da daje 125% snage u najgorem mogućem slučaju. Ako se uzme slučaj odozgo onda bi trebalo da umesto alternatora od 90 ampera bude ugrađen alternator od 105 ampera ili još jači.
Loša stvar je puniti poluprazan ili još gore prazan akumulaor tokom vožnje, tj. taj zadatak da obavlja alternator umesto za to predviđenog punjača.
 Kao što se iz grafika punjenja može videti sa porastom temperature, što je neminovnost u datom slučaju punjenja akumulatora tokom vožnje, pada izlazni napon. Ne može gore da bude! Prazan akumulator, nedovoljno punjenje, napod pada uz mogući rizik pregorevanja alternatora JER ALTERNATOR SLUŽI DA PRVO PODMIRI POTREBE SVIH POTROŠAČA U KOLIMA PA TEK ONDA DA DOPUNI AKUMULATOR. Toplota ubija alternator. Takođe i akumulator. Proizvođač aleternatora, veliki Boš, ima u svojoj ponudi vodom hlađene aleternatore. Naravno, to su oni alternatori koji moraju da podmiruju ogromne potrošače, gde su zagrevanja velika a otkaz alternatora ne postoji kako mogućnost.
Jednostavno:
Alternator je uređaj koji služi za ODRŽAVANJE elektro sistema u automobilu.
Pa ako za akumulator nešto preostane... Dobro je.
Eto. Ja toliko.
Biće mi drago da sav trud i znanje koje sam pretočio u ovaj tekst nekom može da bude od koristi.
I na kraju savet.
Ne razmišljajte da li vaš alternator dovoljno puni ili ne. Ako vozite često u gradu i na kratkim destinacijama dopunjavajte akumulator nekoliko puta u toku godine. Bićete iznenađeni razultatom. I ušteđenim novcem.
A sve one koji vam govore da su "savremeni akumulatori" bez održavanja, naročito posle 2-3 godine eksploatacije...
Ostavite ih da žive u svom uverenju.
Takvi dolaze skoro svaki dan kod mene.

Da se razjasne stvari, još jednom, oko gradske vožnje (kratkih relacija)... i punjenja akumulatora ( I deo )

Mnoge polemike se vode na raznima sajtovima koji se bave automobilima, a pozivaju se moj moj blog i moja pisanja na njemu. Tako se i na jednom ovdašnjem blogu povela polemika (ima jedan "stručnjak" na njemu) da li se može dopuniti akumulator u gradskoj vožnji. Ne bih da navodim koji je sajt tj. forum, prepoznaće se sam. I da se ne prepozna, još jednom ću objasniti stvari oko kratkih relacija.

Jednom za svagda.

Ima ljudi koji ne žele, ne vole ili jednostavno neće da promene svoje mišljenje. Iako je to drugo mišljenje ili stav ispravno za razliku od njihovog. I ja sam ponekad takav. Na kraju moram da i ja počnem drugačije da razmišljam. Život ne trpi, naročito današnji, ustajala, zastarela mišljenja, koja su okorela u svojoj ljušturi i ne žele da budu promenjena.
Jednostavnije.
Neznanje i neobaveštenost su stvar ličnog izbora. 
Malo znanja je opasna stvar.
Gradska vožnja i dopunjavanje akumulatora na kratkim relacijama, to mu dođe po nekim engleskim ispitivanjima od 3 do 5 Km. Ja bih rekao i malo više, do 10 Km. To su i najčešće relacije. Ni kod nas se to nešto mnogo ne razlikuje. Kuća-posao, posao-kuća (Ekreme, prijatelju!!!), odlazak žene do pijace ili po decu u obdanište...Sve se manje-više zna.
Ali, još jednom objasniću i konkretno pokazati zašto se u gradskoj vožnji NE MOŽE DOPUNITI AKUMULATOR VEĆ SAMO I SAMO ISPRAZNITI.
Svaka dobronamerna kritika, proračun ili sugestija biće javno objavljena. Naravno, ako je argumentovana. Ako me neko u suprotno uveri, ako uveri sve one raznorazne inženjere iz auto industije i elektrotehnike...
Neću imati nikave zamerke.
Ovako, stvari stoje na sledeći način...
Mit : akumulator se može napuniti u toku vožnje.
Istina: faktori koji utiču na punjenje akumulatora su
1. jačina struje koja je dostupna iz alternatora (samo jedan deo je dodeljen akumulatoru!)
2. vremensko trajanje te dostupne struje iz alternatora
3. temperatura
Uopšte gledano, automobil koji je vožen na dugoj relaciji i u uslovima povećane spoljne temperature i bez ikakvih stajanja, ne znači da kad se taj put završi da će i akumulator biti dopunjen. Toplo vreme MOŽE da pomogne u boljem punjenju (opšte poznata stvar).
Dakle, rad motora u mestu ("na leru") i kratke vožnje (start - stop vožnja) naročito tokom lošeg zimskog vremena ili tokom noći NEĆE do kraja napuniti akumulator.
NIKAD.
Još veća greška je kad je potpuno mrtav akumulator (ostala svetla upaljenja, npr.) ostavljen u kolima i dopunjavanje vrši alternator. Tad se može svašta loše desiti (još jedna tema za diskusiju). Nabolje je takav akumulator izvaditi iz kola i napuniti pomoću za to predviđenog punjača (inače brzo će se osetiti miris izolacije od lak žice iz alternatora...)
Mala digresija...
Čovek zaboravio svetla ili neki drugi malo veći potrošač nekih 1-2 sata i upalio kola normalno posle toga. Napolju 30 stepeni. Kaže "ma odma' je upalio, prošao sam nekoliko kilometara po gradu i dopunio ga".
To ti samo misliš prijatelju... Iznenadićeš se na prvi minus napolju... A posle zna se... Trk po komšiluku sa kablovima da ti komšija prespoji sa njegovih kola...
Da...
Ovako izgleda šema elektro veza aletranatora i akumulatora. Tako je u velikoj većini slučajeva. Oni drugi me ne zanimaju, stvar je u principu da bih objasnio "stručnjacima" da nije baš kako oni misle.
Dobro, ne branim ja da i dalje imaju svoje mišljenje. Samo onda da ga zadrže za sebe.
Elem...

Dakle, u igri su: aleternator, naponski regulator ("regler"), akumulator i signalna lampica (ili instrument sa kazaljkom). Kada motor radi, sistem za punjenje ima PRVENSTVENU ulogu (mnooogo sam puta to napisao) da obezbedi snagu za automobilske električne potrošeče: paljenje, svetla, audio sistem, razne elektronske zezalice, navigaciju... I DA DOPUNI AKUMULATOR.
To na kraju.
Idemo dalje.
Izlazna snaga alternatora je DIREKTNO PROPORCIONALNA BROJU OBRTAJA  I TEMPERATURI ALETRANATORA.
VEOMA VAŽNO!!!
Sistem punjenja je tako projektovan i proračunat od strane proizvođača, da u najgorem slučaju obezbedi 125 % ukupne snage za ORIGINALNO UGRAĐENE električne potrošače u automobilu, tako da akumulator može da se dopunjava.
ORIGINALNO UGRAĐENE znači da tu ne spada muzički uređaj od 2 x 10000W, televizor, punjač za lap top, prenosivi frižider, dodatna svetla...
Ovako izgleda karakteristika jednog prosečnog automobilskog alternatora (za dve različite izlazne struje).

Tehničke karakteristike su preuzete sa sajta  američkog proizvođača "Balmar" ( http://www.balmar.net ) koji je specijalizovan samo za proizvodnju alternatora i reglera. Mislim da bolji izvor nije potreban.
... Nastavak sledi.

Zašto bi trebalo investirati u punjač akumulatora?

Mnogi vlasnici vozila se suočavaju sa istom dilemom-da li bi trebalo ili ne uložiti novac u skupe i visoko kvalitetne punjače? Svi mi želimo da uštedimo, u to nema sumnje. Međutim, velika većina vozača kupuje punjače pristupačnih cena, a to ne znači da će uštedeti novac na duže staze. Zato bih želeo da razmotrim nake od najčešćih razloga zašto bi trebalo razmisliti o ulaganju novca u kupovinu punjača.
Dobro napunjen i optimizovan akumulator radi "glatko". Ako zaista želite da uživate u vožnji vaših kola, onda bi stvarno trebalo razmisliti o kupovini kvalietenog punjača.
Zapamtite da je akumulator "srce" vašeg automobila i ako on ne radi ispravno, može da vam se desi da vam auto otkaže u sred nekog važnog putovanja. Što je još gore, mogu da vam se dese kvarovi u kolima koji su posredno vezani za akumulator. Najbanalnija stvar-radio neće funkcionisati kako valja i ta mala sitnica može da vam pokvari putovanje.
Kvaliteteni punjači mogu da vrate u život kompletno ispražnjen akumulator. Oni punjači koji nemaju ama baš nikakvu kontrolu punjenja odmah će "opaliti" po akumulatoru maksimalnom strujom koja je jedino ograničena unutrašnjim otporom transformatora i debljinom priključnih kablova. Naravno, kod takvih punjača postoji mogućnost i od pregorevanja istog zbog velikog zagrevanja. To se ne može desiti kod kvalitetnih punjača jer oni imaju elektroniku koja "snimi" stanje u kom se nalazi akumulator (napon i potrebna struja), pa onda uključe mod punjenja za tako ispražnjenna akumulator. Bar bi trebalo. Vraćanje potpuno ispražnjenog akumulatora... To je veliki izazov i za kvalitetne punjače. Takvi akumulatori imaju ogroman unutrašnji otpor, shodno tome i Omovom zakonu dolazi do velikog zagrevanja ćelija. Kristali sulfata su prekrili celu površinu svih ploča. A da stvar bude još gora, ako je tako ispražnjen akumulator stajao duže od 2-3 dana...
Takav će se teško i potpuno oporaviti. Pisao sam naširoko i nadugačko o toj problematici. Ako se dogodi da se akumulator isprazni, trebalo bi odmah pristupiti punjenju. Jer svako odlaganje vodi u prerani otkaz-smanjenje snage i kapaciteta. Tu su popravke nemoguće. Bar ne u potpunosti. Uvek će kod takvog akumulatora ostati sulfta na i u pločama koji će smanjti postojeći kapacitet. Zato dobri punjači sa funkciom "oživljavanja" ispražnjenih akumulatora mogu u dobroj meri da poprave stanje.
Na kraju krajeva, kad se sve sagleda, kupovina "pametnog" punjača sačuvaće novac na dug period. Nek samo jednom takav punjač uradi svoj posao i napuni akumulator kako bi trebalo, on se već isplatio. A trajaće mnogo godina... I umesto svakih 2,3 ili 4 godine da kupujete akumulator, taj period se može produžiti bar za godinu. Ovo naročito važi i za taksi vozila kod kojih je akumulator izložen ogromnim zahtevima i velikim torturama u vidu velikog broja startovanja motora. Pravovremenim dopunjavanjem bi se sprečilo stvaranje sulfata koji su posledica stalnog rada radio-stanice, table, navigacije... Sve su to potrošači koji troše struju iz akumulatora dok vozilo ne radi. I tu je smrt akumulatora, pre vremena, neminovna. Gradskom vožnjom je NEMOGUĆE vratiti svu tu energiju u akumulator. Provereno nebrojeno puta. Urađeno milion testova.
I rezultat je uvek isti.
Prerana sulfatizacija i prevremeni otkaz.
Tako i nikako drugačije.
Ko drugačije misli... DEBELO SE VARA.
Dalje, čak i jeftini akumulatori, koji čine veliku većinu u našim vozilima, ako se dopunjavaju kvalitetnim punjačima mogu da posluže sasvim solidno vreme. I eto još jedne uštede novca.
Na kraju se može zaključiti da ulaganje u "pametne" punjače, oni koji imaju nekoliko mogućnosti i vrsta punjenja, načina rada, vraćanja u život potpuno ispražnjenih i sulfatizovanih akumulatora (ovo sulfatizovanih uzeti sa velikom rezervom!!!), predstavlja dobru investiciju. Time ne samo da čuvate vaš akumulator već smanjujete i mogućnost posrednih kvarova i zadavanja sebi glavobolje.
P.S. NIJE MOGUĆE SVE AKUMULATORE VRATITI U KOLIKO-TOLIKO NORMALNO RADNO STANJE. To je nemoguće uraditi kod starih, istorošenih akumulatora, koji su preživeli veliki broj startovanja ili veliki broj nenamernih dubokih pražnjenja (korozija pozitivne rešetke). Takođe je nemoguće osposobiti akumulator koji je u kratkom spoju. Svi ostali slučajevi su podložni popravci u većem ili manjem stepenu.

Kamionski akumulatori ( i njihove najveće ubice)

Iako se kamionski akumulatori ne razlikuju mnogo po pitanju funkcije i potreba od automobilskih, ipak postoje neke stvrari koje ih razlikuju. I to mnogo.
-Kao prvo to je veličina-kapacitet i startna snaga. U pitanju su ogromni kapaciteti kao i startne struje. Pošto sam angažovan od strane jedne velike špediterske firme da im kontrolišem i održavam akumulatore, mogu da kažem da je najveći akumulator (od klasičnih startnih) sa kojim sam se sreo bio kapaciteta 225Ah i 1200A startne struje. Dakle-nešto ogromno! I veoma jako! Što i ne čudi jer je potrebno da startuje motor od 15000 kubika. I da podmiri još mnogo potreba i potrošača.
-Tu dolazimo do možda najveće razlike u nameni kamionskih akumulatora u odnosu na automobilske. Dakle, pošto su vozači kamiona "osuđeni" na odvojen život, u kamionima se nalaze, između ostalih potrošača i frižideri. To nisu veliki potrošači ali su STALNI potoršači. Svi znamo da frižideri rade 24 sata, tj. da su uključeni u mrežu. Tako je i sa kamionskim frižiderima. Samo, u kamionu ne postoji gradska mreža. Da stvar bude još gora ( u nekim slučajevima), mora da postoji pretverač sa 24V na 230V. Tu su neminovni gubici. Mada današnji savremeni pretvarači imaju male gubitke. Ali ima i frižidera čiji motori rade direkltno na 24 V pa je tu situacija malo bolja. Pa se može zaključiti da kamionski akumulatori jednim delom imaju ulogu stacionarnih akumulatora. Tu su još neki potrošači koji nisu tako česti kod automobila, recimo punjač za lap top. Nije naivan potrošač. Pa radio-stanica, kabinska svetla... A kad dođe zima tu je neminovni vebasto za grejanje kabine. Sam motor vebasta nje veliki potrošač ali je STALAN potrošač. Tiha voda breg roni, kaže stara izreka. Kad se saberu svi potrošači i njhova učestanost upotrebe može se videti zašto su potrebni tako veliki akumulatori koji neki put nisu dovoljni. Naravno, kad im se ne pristupi sa pažnjom i potrebnim i dovoljnim održavanjem.
-Pošto kamionski akumulatori u 99 % slučajeva stoje ispod sanduka ili kod poslednje osovine, oni su stalno izloženi atmosferalijama. Mada su zaštićeni i stoje u kutiji. Zbog njihov položaja česte su korozije stubića. Pošto su struje kod startovanja takvih motora enormne (preko 1000 ampera), makar i najmanji otpor između stubića i kleme može da napravi nenadoknadivu štetu. Imao sam slučaj da je stubić bio skoro potpuno istopljen na jednom kamionu koji je dovežen iz inostranstva, ali je ipak ostalo parče tako da je čovek koji radi izlivanje stubića u mom gradu mogao nekako da "nakalemi" malo olova i da sačuva potpuno ispravan akumulator.
-Vibracije kod kamiona su višestruko povećaneu odnosu na automobile. Zato je bitno da oba akumulatora budu propisno stegnuta u svojim ležištima. Ako nije tako urađeno, kod starijih akumulatora se može desiti da se otkine malo parče olova sa ploča i da napravi kratak spoj u nekoj ćeliji. Mada se to može desiti i kod običnih putničkih automobila, ali ređe stvar.
-Kod nekih kamiona postoji nešto kao "minimalni rele". Oni koji se bave elektrnikom znaju šta je to. Da se lakše razume, to je uređaj koji isključi napajanje iz akumulatora da se ne bi ispraznili ispod za to dozvoljene granice. Tako nešto nisam sreo kod naših kamiona, ali je takav uređaj u Americi i Kanadi skoro obavezan. Aljaska i tako to... Ko je shvatio, razumeće. Takav uređaj je izuzetno koristan jer uvek se ima uvid u kom je stanju akumulator. Pa ako se neko malo "zanese", on isključi napajanje da ne bi se ispraznio ispod dozvoljene granice. Znajući mnoge naše vozače, takav uređaj bi trebalo fabrički ugraditi za njihovo vozilo. Muzika od milion vati, svetla, navigacija, mali televozor, tablet računar...Pa nije akumulator rupa bez dna!!!
-Loše punjenje je čest uzrok preranog otkaza akumulatora. Posebno ako su u kamion ugrađeni AGM akumulatori. Oni ne podnose nikakve "anomalije" u sistemu punjenja. I nisu "prijatelji" alternatora. Ovo zbog toga što AGM akumulatori zahtevaju punjenje u granicama od 14,4-14,7V. To alternatori nemogu da daju, mislim na taj napon. Najčešći napon punjenja akumulatora na kamionima je 14,1-14,2V. To sam sretao u skori 100 % slučajeva. A ako se nedovoljnim naponom pune akumulatori pa još ako se i ne odražavaju kako bi trebalo, eto je sulfatizacija. I glavobolje. I novac iz džepa bez preke potrebe. Čini mi se da postoje AGM akumuatori koji zahtevaju klasičan napon punjenja alternatora od 14-14,4V. Time bi problem mogao da bude rešen. Kako god, potrebno je pravovremeno održavanje kamionskih akumulatora. Pošto takva vozila prelaze ogromna rastojanja i to bez prekida, alternator ima mogućnost da prilično solidno DOPUNI akumulatore. Međutim, sve to pada u vodu kada celu noć radi frižider i vebasto. Pa se posle toga parkira kamion i ne vozi nekoliko dana.
-Koliko su kamionski akumulatori dobri za startovanje motora toliko su loši za cikličnu upotrebu. A ona je neminovna zbog mnogobrojnih potrošača koji su neizbežni u savramenim kamionima. Zato su možda polutrakcioni akumulatori (za dvostruku namenu, startovanje i napajanje potrošača) pravi izbor. To bi bio neki kompromis koji daje odlične rezultate. Iskreno, u svojoj praksi do sada nisam naišao na kamion sa tim tipom akumuatora. Takvi akumuatori su dosta skuplji od klasičnih startih ali i dosta izdrživiji po pitanju napajanja potrošača.
Sve ima svoju cenu.
P.S. Htedoh da završim ali se setih nečeg veoma bitnog, nečeg što kod automobila ne postoji. Pošto kamioni imaju po dva akumulatora, OBAVEZNO dolazi do nejednakog punjenja i pražnjenja akumulatora. Čak iako su potpuno novi akumulatori, stavljeni u isto vreme i oba su bila na istom naponskom i kapacitivnom nivou, vremenom će doći do disbalansa. I ranijeg otakaza jednog od njih.
Šta raditi?
PRVO, uvek voditi računa da su oba pravovremeno i potpuno napunjenja.
To malo teže, ko vodi računa o akumulatorima?
Dalje, NE MEŠATI novi i stari akumulator!!! Ako jedan otkaže, trebalo bi promeniti oba. Znam da je to malo teže za džep, ali i manje boli glava vlasnika kamiona. U početku će sve biti u redu ali će vremenom i onaj novi akumulator pre vremena nastradati jer trpi veće opterećenje... I tako se može u krug... Non stop... Duga je to priča...
Ovo se često događa (da jedan strada pre nego drugi) kad neko "pametan" izvuče žicu sa samo jednog akumulatora zbog napajanja npr. radija ili radio stanice. Pa tako mesecima sluša radio na odmorištu dok čeka da mu dođe vreme za polazak na put. Jedan akumulator slabi neprimetno. Pametnjaković ništa ne primećuje. Za sad. Odjednom primećuje jedno jutro na minus 5 stepeni kad mora hitno na put...
Prošle godine sam prisustvovao situaciji kad je jedan vozač za dlaku izbegao otkaz jer je takvu stvar uradio na kamionu koji vozi. To se nije primećivalo u početku ali JEDNOM JE MORALO. Bio sam pozvan jer je kamion bio zakazao i nije mogao na put. U roku od nekoliko minuta sam utvrdio da je jedan za 30% više ispražnjen od drugog. U početku mi nije bilo jasno zašto je to tako jer su oba akumulatora bila stavljena u isto vreme i bili su relativno novi. Svako bi pomislio da je u pitanju možda fabrička greška. Međutim, "jedna" žica mi je privukla pažnju. Tako nešto sigurno nije bilo fabrički ugrađeno na klemi akmulatora (Mercedes Aktros, ako se dobro sećam). Pozvao sam šefa servisa da zajedno pogledamo o čemu se radi. Onda je on pozvao vozača. Na kraju je ustnovljeno da je ta žica napajanje pretvarača za punjenje lap topa. Bolje da mu niko tada nije bio u koži!!! Na kraju se sve dobro završilo, ja sa napravio mali pretvarača sa 24 na 19V za lap top. I svi zadovoljni.
Najbolje bi bilo da svaki kamion ima balanser za akumulatore. Uređaj je relativno jednostavan da se napravi. A vredi mnogo. Još više vredi ako se on postavi na potpuno nove akumulatore. Time će se osigurati da se oba akumulatora pune POTPUNO istim naponom. Ako jedan pokuša da"povuče" veći napon od drugog, elektronika stupa na scenu i to ispravlja. Da napomenem da je balanser do neke granice efikasan. To je ipak nemoguće uraditi (ujednačiti) sa jednim starim i jednim novim akumulatorom. Takvi akumulatori moraju da idu u servis i da se tamo na profesionalnim punjačima dovedu u koliko-toliko jednako stanje.
.
.
.

Disbalans je VEOMA svojstven za litijumske akumulatore. I naravno opasan po njihov kapacitet. Zna se da litijumski akumulatori NE PODNOSE NIKAKVE EKZIBICIJE U VIDU PREPUNJAVANJA ILI DUBOKOG PRAŽNJENJA ISPOD NORMALNOG NIVOA. Upravo se ovih dana borim sa velikim brojem litijumskih akumulatora da ih dovedem u red, da ih izbalansiram i vratim u redovnu upotrebu. To je Sizifov posao i zahteva mnogo vremena, znanja i VEOMA precizih instrumenata.
Ali o tom poslu, kako se i šta radi, možda uskoro.
I ovoliko je dovoljno.
Bar za sad.

PREVARE SA AKUMULATORIMA? Rade samo dok traje garancija!

Poznato?
http://www.telegraf.rs/vesti/1094650-prevare-sa-akumulatorima-rade-samo-dok-traje-garancija

Odlično pitanje u vezi alternatora!!!

 S vremena na vreme objavim nečije zanimljivo pitanje u obliku kompletnog posta. Mislim da je to dobro jer mnogo ljudi koji čitaju ovaj blog ne obraća pažnju i ne čita moje odgovore na razna pitanja. Mislim da se u tim odgovorima krije mnogo više korisnih informacija nego u mojim tekstovima i postovima. Zato sam odlučio da i sledeće pitanje postavim kao post a ne samo kao odgovor. Naravno, moj odgovor sledi. Mogu da kažem da je pitanje više nego dobro i umesno. Ja znam za tu problematiku, a što je još gore za to znaju i proizvođači automobila. I ne čine ništa po tom pitanju. Na korist proizvođača akumulatora. Čista simbioza. Dakle, evo pitanja u intagralnoj verziji:

"Miša muci me jednan problem koji stalno spominjes i koji mene isto muci.A to je dopunjavanje akumulatora alternatorom.Nije mi jasno kako su proizvodaci auta glupi i nisu u stanju napraviiti alternator koji ce puniti akumulator 100% u relativno kratkom roku.Zbog kratkih relacija dopunjavam(to naucio od tebe) akumulator na punjacu 2 puta u mjesecu.I akumulator od 60ah u 15 dana spadne na 40ah.E sad kako bi se mogao "natjerati" akumulator da se brze puni preko alternatora.Znaci ne da mu treba 15-20 kilometara da vrati jedno startanje nego da to vrati u nekih kilometar dva.
Misio sam napraviti elektroniku koja bi kada se upali auto digla napon samo akumulatoru na nekih 16-17V ili vise da se sto prije napuni,a kad se napuni da se iskljuci punjenje.Ali je problem sto bi to dizanje napona utjecalo na citav napon u autu pa neznam kako bi to izveo.Jer mi je vise dosadilo malo malo otvarati haubu i puniti akumulator.Volio bi da ako mozes malo opsirnije napisati jedan post o tom problemu jer vidim da vecina ljudi nezna za to pa mi se smije sto to radim." 

Nisu proizvođači automobila glupi. Daleko od toga. Pa zar misliš da današnja elektronika ne bi mogla da uradi takav zadatak oko punjenja akumulatora?! Ja to imam običaj da kažem da su "ljudi napravili svemirski brod, a ne mogu da naprave alternator koji puni akumulatora na npr. 15V"?!
To što dopunjavaš akumulator 2 puta u toku meseca je odlično. Nadam se da će ovaj deo teksta mnogi da upamte. Naravno, onaj ko vozi duge relacije ne mora toliko često jer ipak alternator uspe da DOPUNI koliko-toliko akumulator. Ali ne i da napuni propisno. Opet dajem primer taksi vozila. Kod njih je akumulator veoma opterećen zbog kratkih relacija i naročito velikog broja startovanja motora. Ovo prvo, može da se reši redovnim dopunjavanjem a ovo drugo ne može. Naravno, taksisti ( ne svi) gledaju da što jeftinije prođu pa kupuju loše akumulatore koji ne mogu da izdrže skoro ni garantni rok. A postoje akumulatori koji su naročito pravljeni za gradske uslove vožnje: mnogo startovanja, kratke relacije, nedovoljno dopunjavanje. Ali, ko će da misli o tome...? Zato proizvođači akumulatora trljaju ruke. Znaju oni "za jadac". A tu im pomažu i proizvođači automobila svojim nečinjenjem po pitanju načina rada aletrnatora.
Dakle, akumulator se ne može brzo napuniti u uslovima koji vladaju u automobilu. Postoje načini za to ali je to relativno neizvodljivo. To se može uraditi samo u servisnim i radioničkim uslovima. Konkretno, ja to često radim kad je potrebno brzo napuniti akumulator ali zato mora da postoji algoritam u procesoru koji kontroliše punjenje. Komplikovano. Međutim, konkretan odgovor na tvoje pitanje bi bio da se veoma lako može ugraditi mikrokontroler (procesor) u kontrolnu elektroniku automobila koji će pratiti i pamtiti u određenom vremenskom periodu način i model vožnje automobila (dužine relacija, broj paljenja, potrošnju raznih uređaja...) i pomoću ugrađenog softvera regulasati punjenje alternatora. Prostije, onaj ko vozi duge relacije alternator će više dodavati snage za razne potrošače a manje u akumulator. U gradskoj vožnji bi alternator punio većim naponom. Vozilo koje je dugo stajalo i nije voženo bilo bi tretirano pojačanim punjenjem alternatora.
Očigledno da je problem (relativno) lako rešiv, bar sa strane elektronike. Međutim, tu se okreće ogroman novac. I tu sve pada u vodu.
Samo dopunjavanje ne bi možda bio toliki problem ali alternator ne puni samo akumulator nego obezbeđuje i struju za mnoge potrošače u automobilu. A njih je u današnjim kolima mnogo. Pa još se doda ono što nije po fabričkoj specifikaciji: navigacija, možda mali televizor, jako pojačalo, a kod taksista svetleća tabla, radio stanica... I eto problema!!! Pa se posle ljudi pitaju zašto tako kratko traju akumulatori? Odgovor je prost i evidentan.
Nije nikakva mudrolija napraviti regler koji će puniti sa 15-16 V. Međutim, to je veoma veliki napon za akumulator. To se može i sme uraditi SAMO u servisu, mislim na punjenje tim parametrima. Šta više, poželjno je napuniti klasične akumulatore većim naponom (ekvalizacija) nekoliko puta u toku godine. Međutim, realni uslovi u motoru su sasvim drugačiji. Tako da tvoje razmišljanje da puniš akumulator naponom od 16 V ne pije vodu. Nije dobro, opasno je bez nadzora i ograničavajućih parametara. To bi se moglo eventualno uraditi na taj način što bi se ograničila struja alternatora a napon da ide od npr 15V ali onda potrošači ne bi dobijali dovoljno struje pa bi se više praznio akumulator jer od nekle bi morala snaga da se vuče. A to je jedino akumulator. I to je onda začarani krug...
Olovni akumulator je nemoguće brzo napuniti klasičnim načinom punjenja. Ako bi se to radilo (velikom strujom i naponom) došlo bi do brzog zagrevanja, naročito kod sulfatizovanih i starih akumulatora (jer je povećan unutrašnji otpor). To vodi do ubrzane korozije pozitivne rešetke,uništenja aktivnog materijala na pločama, smenjenja njihove površine a time i startne snage... I akumulator nakon takvog dugotrajnog "tretmana" može da ide u recilkažu. Brzo punjenje akumulatora zahteva mnogo proračuna, znanja elektrohemije, razumevanja procesa koji se događaju na i u pločama... A da je sigurno tako mogu da potvrdim sa 101% tačnosti i sigurnosti. Skoro sam imao prepisku sa profesorom elektrohemije na Tehnološkom fakultetu. On je davno bio angažovan od strane vojske da pronađe način za brzo punjenje akumulatora. Vojska, profesor, fakultet... Očigledno da su stvari oko punjenja mnogo ozbiljnije nego što se čini na prvi pogled.. Bar što se tiče brzog punjenja akumulatora.
Još jednom ponavljam veoma malo poznatu činjenicu da je za samo JEDAN start motora potrebno voziti 10-15 Km na otvorenom putu da bi se ta snaga vratila u akumulator. To bi moglo brže ali alternator daje struju i za mnogobrojne potrošače. U proseku se za jedan start motora izvuče 3-5% ukupne snage iz akumulatora. To nije mnogo ali ako se ne dopunjava akumulator redovno, kako ti to radiš, ubrzano dolazi do slabljenja snage i sulfatizacije.A sulfatizacija nije ništa drugo nego NEBRIGA.
Prosto, jasno, konkretno, razumljivo.
Nemoj da ti bude teško da dopunjavaš često akumulator. To je dobro za novčanik a i glava manje boli. Ovo drugo je možda i važnije. Ako ga tako budeš održavao i čuvao bićeš siguran da kad god staviš ključ u bravu nećeš imati problema oko startovanja motora.
Jer ako drugačije budeš postupao znaš čemu možeš da se nadaš.
Mislim da sam bio jasan.
Ko je razumeo, shvatiće.

E, ovako se testiraju akumulatori!!!

Pravi test, prvo u komoru za smrzavanje na -18 zatim u toplo kupatio na + 75 stepeni!!! Pa koji preživi test posle toga može se reći, manje više, da je dobar i da je pogodan za vozilo. Još jedna zanimljiva stvar kod ovog testa je to što se akumulatori ne pune na maksimalno dozvoljen ( i potreban ) napon, koji je u većini slučajeva u rasponu od 14,7-15,5V, već se punjenje vrši samo do 14,5V (što je ispod preporučljive granice).
Zašto?!
Da bi test bio što realniji i sličniji pravim uslovima koji vladaju u električnom sistemu vozila. Zna se da je napon punjenja alternatora u granicama 14- 14,4V, pa je zbog toga tako i urađen test. Prostije, altentator NE PUNI VEĆ DOPUNJAVA akumulator. Većina dobrih akumulatora ako bi se napunilo do 15 V bi bila dobra, ali ako se to uradi samo do napona od 14,4... Tu se pokaže pravo stanje u kome se nalazi akumulator.

P.S. Ne dozvolite da vas razni "majstori" lažu i mažu. Kao ni prodavci sa njihovim "stručnim savetima". Svašta sam se nagledao i naslušao za sve ove godine bavljenja ovim poslom. To mogu sa pravom da kažem. Bolje i nikakav savet nego pogrešan.
Ili da citiram mog druga Stevu, doktora za motorna ulja i maziva: "Malo znanja je opasna stvar".

Najveći mitovi (zablude) o akumulatorima II

Pre nekih dva meseca sam napisao dobar i poprilično čitan tekst ( http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2014/03/najveci-mitovi-zablude-o-akumulatorima.html ) o najvećim mitovima i zabludama koji se tiču čuvanja, punjenja, održavanja akumulatora. Smatrao sam da je tekst manje-više potpun i napisan korektno. Međutim, svakodnevna praksa donosi nove i nove "slučajeve", tako da sam ipak odlučio da proširim prethodni tekst sa još nekoliko mitova i zabluda. Nije da nisam znao za njih ali su oni isplivali ovih dana nakon nekoliko intervencija na vozilima.
Elem, bonda...
1. Akumulatori bez održavanja ( "maintenance-free") ne zahtevaju nikakvo održavanje
E, ovo je najjače!!! Naravno, ne krivim ljude, vozače koji tako misle. Za ovo su krivi:
1. proizvođači
2. trgovci
Ili obrnutim redom, kako god.
Dobro, akumulatori ne moraju da se održavaju, pune, čiste... Tačno!!! Doduše, toliko i traju sa takvim načinom održavanja. Tačno je da vi ne morate da održavate akumulator, naročito ako je zatvorenog tipa, tada ne možete da dolivate vodu i da proveravate njen nivo. Ali je potrebno da proverite stanje napunjenosti u nekom servisu BAR 2-3 puta godišnje i BAR 3-4 puta godišnje da se izvrši kvalitetno dopunjavanje na punjaču. Ovo POSEBNO važi za vozila koja se koriste na kratkim, gradskim relacijama. Takođe, potrebno je kleme držati čistim, bez ikakvih znakova prljavštine, masnoće i naročito oksida i korozije.

2. Kada vozilo nije dugo u upotrebi iskopčati kleme (ili klemu)
To baš i nije uvek pametno jer osetljiva elektronika savremenih vozila ne voli dugo da bude uskraćena za napajanje. Mnogo bolje je uložiti novac u kvalitetan punjač koji ima funkciju održavanja. Čak postoje punjači koji služe SAMO za održavanje akumulatora (ja ih napravio bezbroj za razne ljude koji koriste sezonska vozila : traktori, motori, čamci, brodovi, kombajni, radne mašine...)

3. Moguće je samostalno promeniti akumulator-nema potrebe ići u servis
Većina ljudi misli da je zamena akumulatora jednostavna operacija međutim ta pretpostavka ne mora da izgleda baš tako sigurna kao što izgleda. Počev od mehaničkih problema (nekoliko Pežoa mi je dušu pojelo,a o Mercedesima SLK serije neću ni da govorim) pa do toga toga da savremena vozila zahtevaju stalno napajanje za memoriju radio aparata (zbog koda) i celokupne elektronike. A sve zbog toga da bi se smanjile mogućnosti za dalje komplikacije oko električnih i elektronskih uređaja u vozilu. Ako niste sigurni šta bi, kako i kojim alatom bi trebalo uraditi zamenu akumulatora, onda je bolje otići u servis.To je JEFTINIJE. I manje boli glava.
Budite sigurni da slušate stručnjake. A ne nekog "iz mase". Ili nekog od onih koji kažu "čuo sam od komšije..." Takve priče "rekla-kazala" mogu skupo da koštaju.
A ipak to nije moranje.

Još malo pomoći za one kojima je poplavljena pokretna imovina

Sigurno da postoje ljudi kojima je poplavljena "SAMO" pokretna imovina. Ako je to bilo kakva uteha za njih. Sigurno nije. Za takve bih preporučio, ako za tako nešto uopšte imaju mogućnosti, da pogledaju emisiju "SAT" na 1. programu RTS u nedelju u 15:15 h.
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1604949/%D0%A1%D0%90%D0%A2%3A+%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D1%81%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%2C+%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0.html
U toj emisiji biće pokazano koji su putevi uništeni ili oštećeni i ono mnogo važnije na koji način bi se eventualno mogao pokrenuti automobil koji je bio poplavljen. Moguće da će saveti stručnjaka i majstora biti nekom od pomoći.
Bilo, ne ponovilo se.

Moj skromni doprinost u svoj ovoj nesreći

Ima mnogo načina da se pomogne ljudima koji su doživeli i preživelu veliku, možda i najveću nesreću u svom životu. Nesreću zvanu POPLAVA.
Pišem poplava velikim slovima da se ona ne zaboravi, da bude na opomenu sledećim generacijama, da se iz ovog nešto nauči. Kažu da čovek više nauči iz svojih grešaka nego iz drugih stvari. Mislim da je tako. Zato ću dati svoj skromni doprinos u okviru svog znanja.
Juče i danas mi je stiglo nekoliko pisama sa pitanjima ljudi kojima je poplavljeno desetine akumulatora. Pretpostavljam da su u pitanju prodavnice auto delova i razni auto servisi. Mada sve ovo što budem napisao može bez ikakvih problema da se iskoristi i u svrhe ličnih vozila koja su prošla poplavu. Ako za takve uopšte ima spasa.
Dakle, biću kratak i objasniću kako bih ja sve to uradio. Dalje, svaki dobar predlog bilo kog čitaoca biće objavljen odmah. Ni ja nisam posisao svo znanje ovog sveta.
-Prvo utvrditi da li je klasični ili AGM akumulator. Ovo zbog toga što je praktično nemoguće da u AGM akumulator uđe voda jer je on zatvoren (ali ne hermetički!!!) i ima samo ventile ispod poklopca koji se otvaraju kad unutrašnji pritisak pređe određenu granicu. Da olakšam, AGM akumulatori su VEOMA retki i ja sam ih sreo samo nekoliko u svoj praksi da su ugrađeni u neko vozilo.
-U slučaju klasičnog akumulatora, a i u slučaju AGM, sigurno je došlo do pražnjenja jer je stajao dugo u vodi. To je neminovno, samo je potrebno utvrditi nivo ispražnjenosti.
-U klasične akumulatore je sigurno ušla prljava i zagađena voda. Manja verovatnoća je da je ušla kroz čepove jer su oni čvrsto stegnuti( da nisu u toku vožnje bi iscureo elektrolit). Ako se utvrdi da se to desilo, pregled bi morao da uradi majstor, stručno lice, pomoću bometra. Ispitati svaku ćeliju, gustinu i zamućenost. To je ipak lakše uraditi kod novih i novijih akumulatora jer oni stariji već imaju malo zamućen elektrolit zbog eksploatacije. Po potrebi prosuti sav elektrolit iz akumulatora. Naliti OBIČNU DESTILOVANU VODU. Ostaviti 10-15 minuta. Nakon toga priključiti punjač i puniti malom strujom, ako postoji takva mogućnost. Ako ne, onda  punjačem koji se poseduje. Nakon tog višesatnog punjenja isprazniti ponovo sav elektrolit. Tek onda se može naliti nov, fabrički elektrolit u sve ćelije i ponovo pristupiti punjenju. I nadati se da ovo može dati neke dobre rezultate.
-Zašto baš ovako? Zato što samo ispuštanje starog elektrolita i sipanje novog nije dobro jer:
1. na pločama je ostao sulfat i on mora da bude skinut
2. potrebno je isprati akumulator jer je ušla prljava voda. To se može učinit i nekoliko puta, ništa ne škodi.
Ako se utvrdi da u akumulator nije ušla voda (nivo poplave nije dosegao do njega) ali je deo instalacije u kolima bio potpoljen, onda je potrebno kvalitetno napuniti akumulator. Ovo zbog toga što je prljava voda sigurno napravila spoj i električni potrošači su ispraznili akumulator. Gledao sam pre neki dan primer automobila koji je stajao u poplavi i bili su mu uključeni brisači zbog spoja koji je napravila voda. Ovo je najbolji slučaj, ako tako nešto može da se kaže. Dobro napuniti akumulator i stvar će verovatno biti rešena.
Ovo sve važi za akumulatore sa čepovima. Oni bez čepova, koji imaju malu rupicu sa strane za izlazak gasova... Tu neće biti nikakve pomoći. Kod njih je nemoguće izliti elektrolit. Ja bih ipak pokušao da ih punim. Možda ipak nije ušla voda, možda ipak nije puno prljave vode ušlo u ćelije. Ako se primeti da se posle nekoliko sati deo kućišta zagreje preko normalne granice (više od 30-35 stepeni), onda je taj akumulator u kratkom spoju. I ide u reciklažu Opet, kod onih sa čepovima moguće je da nakon ispiranja ta prljavština koja je napravila spoj ispadne napolje. Ovo je sve u domenu pretpostavki. Ipak je praksa mnogo puta drugačija nego teorija.
I na kraju...BILO KOME hoću da pomognem. Ako znam i umem. Oni koji imaju prodavnice auto delova sa velikim brojem akumulatora imaće mnogo posla ali je i verovatnoća da se može mnogo toga spasiti. Ako neko takav postoji neka me kontaktira na meil i ja ću mu izaći u susret.
Ovo je moj mali doprinos svima onima koje je zadesila nesreća zvana POPLAVA.
Bilo, ne ponovilo se nikad više.

Testiranje akumulatora? Gde je tu svrha?

Kad ste poslednji put testirali akumulator kod pravog majstora, u servisu koji poseduje uređaje koji to mogu da urade brzo i kvalitetno? A to ne zahteva nipošto mnogo vremana. I uz to može da vas spase neviđenih briga. Akumulatori ne stradaju samo zimi( oni ne stradaju zimi, to smo apsolvirali, samo pokažu sve pravo stanje i slabost, stradaju najviše tokom toplog vremena, tada se dešava najveći broj kratkih spojeva). Dakle, iole malo ozbiljniji servis (ne mora to da bude elektro servis) poseduje makar jedan uređaj za merenje startne struje ili neki sličan uređaj za testiranje akumulatora. Sad može majstor da kaže da ima i onako puno posla i da mu nije do testiranja akumulatora. Međutim, to je nemušt odgovor zato što test traje nekoliko sekundi. Ne mora da bude tačan u jedan procenat, ali i bilo kakav test (podrazumeva se kvalitetna oprema) je bolji ni od kakvog. Priključe se kleme uređaja, unesu se podaci o akumulator i to je to. Test je gotov za 5-10 sekudni u zavisnosti od uređaja. Tih 10 sekuni će se isplatiti mnogo puta. Pa kad je već otvorena hauba neka i provere akumulator!
Zašto sve ovo? Istraživanja o stanju akumulatora u vozilima kažu da od 100 akumulatora njih 17 je zrelo za zamenu a 5 akumulatora je spremno za dopunjavanje.
Iznenađeni?!
Ja nisam. Gledam takve probleme svaki dan. Toplo, hladno, kiša, sneg, nema razlike.
Zato, tražite da vam testiraju akumulator u servisu. Ne traje dugo, a višestruko se isplati. Mnogi će biti iznenađeni lošim stanjem svojih akumulatora. Ali, i to je bolje jer čovek onda zna šta mu je činiti.
Koliko stvari po vozače znaju da budu loše (a da za to oni sami nisu krivi) govori mi primer od prošle godine kada mi je došao čovek sa relativno novim vozilom i sa sumnjom u akumulator. Bio je pre toga u OVLAŠTENOM SERVISU (ja nisam znao za taj podatak dok nije došao kod mene) gde su mu sređivali neke sitne kvarove oko elektrike na kolima. Tražio je da dođe kod mene da mu pogledam akumulator. Čim sam otvorio čepove video sam da u jednoj ćeliji nedostaje elektrolit i da je zbog toga bila smanjena snaga. Uredno sam servisirao akumulator, dolio vodu i dopunio ga dok smo popili kafu (može i za tako kratko vreme samo je potrebna posebna oprema). Tek tada mi je rekao da je skoro bio u servisu i da mu nisu pogledali akumulator iako je i to bilo u opisu posla.
A pregled je trajao 1-2 minuta.
Pozdravili smo se, čovek mi je bio zahavalan do neba jer sam ga spasao velikih problema(zima je bila na pragu), a još mi je rekao da iz istih stopa ide u sevis da ih "pita za zdravlje".
Zato...
Neka vam prekontrolišu akumulator, bar dva puta godišnje. To je neki minimum. Ma, i to je nedovoljno, naročito leti kad su velike vrućine.
Ne boli ništa, ne traje dugo a spašava velikih glavobolja.
Ja nisam neki vrli, svetski majstor.
Ali ZNAM kako bi neke stvari morale biti urađene.
Za razliku od "majstora".
ČAST izuzecima.

Još jedna namena akumulatora...

Nije samo da daje struju, da je čuva i isporuči kad zatreba, već može da posluži i da čovek bude zdrav. I pored činjenice da je olovo teški metal koji izaziva IZUZETNO opasna oboljenja (bez brige, kad se proguta, pa kome je do toga, neka proba...)
Evo dokaza: