Akumulator se puni 12 sati... Može da bude al' ne mora da znači!!!

U poslednje vreme  mi se dugo mota jedna teorija , pa i da kažem mit, da se “akumulator puni dvanaest sati”. Mislim da je to najveća zabluda, misterija ili kako već bi se reklo. Ono što je dugo uvreženo u mišljenju skoro svakog vozača.

Verujem da kada bih pitao nekog zašto se akumulator puni 12 sati da ne bih dobio nikakav smislen odgovor, ili bar ne precizan. Jednostavno, to je tako. “Tako sam čuo” verujem da bi bio načešći odgovor.

Koji akumulator? Klasičan sa čepovima, zatvoren (EFB) ili AGM? Kojom strujom? Kojim naponom?, Do kog krajnjeg naponskog nivoa? Da li bi trebalo uraditi ujednačavanje na tom akumulatoru? Pri kojoj temperaturi? Kako? Zašto? Mnogo pitanja, nigde odgovora.

Odakle početi po ovom pitanju?

Da bi uprostili stvar i da ne bih puno zalazio u materiju, a još i zbog toga što dobijam kritike jer „filozofiram“ (a ja takvima kažem da ne moraju da čitaju sve ovo, jednostavno jednim klikom miša odu sa ove stranice), uzeću za primer klasičan akumulator sa čepovima, onaj koji je najčešći i pokazalo se najdugotrajniji. AKO SE PROPISNO ODRŽAVA.

Do sada u svojoj praksi sam sreo samo nekoliko AGM akumulatora u vozilima tako da neću da diskutujem o njima. Oni ne idu u ova naša svakodnevna vozila(između ostalog i zato što su duplo skuplji od klasičnog akumulatora a za isti kapacitet, i zato što njihova snaga zadovoljava vozila sa velikom i veoma velikom kubikažom, npr. iznad 2500 kubika). U principu što važi za obične može do nekle da se primeni i na AGM.

Da bi se napunio akumulator do maksimalnog nivoa potrebno je prvo izmeriti trenutno stanje-napunjenost. Naravno, takve uređaje ima veoma mali broj ljudi, možda samo po neko ima bometar za merenje gustine. To nije loša informacija ali ne mora da bude i dovoljna I TAČNA. Naravno, odmah se postavlja pitanje kako da se izmeri gustina kod zatvorenih akumulatora? Nikako. Za to postoje elektronski uređaji koje imaju samo serviseri i radionice. Što bi se reklo, čovek mora da se pomiri sa stanjem koje je, ako ne postoje uređaji za merenje.

U principu se startni akumulatori pune sa C/10. To je neko generalno pravilo. Ima odstupanja ali u posebnim slučajevima brzog punjenja(koje bi trebalo izbegavati). To bi praktično značilo da se akumulator od 50Ah puni strujom 5 ampera. Koliko dugo? Klasično pitanje. Pa onoliko koliko bi trebalo da se dovede u napunjeno stanje. Vraćamo se na početak priče da se mora znati trenutno stanje akumulatora. Tu odlično ulogu mogu da odigraju „inteligentni punjači“ kako se popularno zovu (ako su to inteligentni punjači onda ja kod kuće imam robot-punjač). A ovo zbog toga što oni imaju zacrtanu, određenu maksimalnu vrednost punjenja napona. I ne postoji šansa da se akumulator ošteti tj. prepuni. Ako se zada takozvana „hladna karakteristika“ punjenja napon će otići do maksimalno 14,7-14,8V. I tu prestaje punjenje. Neki punjači onda prelaze u režim održavanja „kap po kap“. Punjenje veoma malom strujom (nekoliko stotina mA) i na naponu oko 13,6V.  Tako može da ostane akumulator beskonačno dugo na tom punjaču.

Ono da se puni 12 sati potiče od toga da se POTPUNO prazan akumulator puni 12-14 sati strujom C/10. Takvih akumulatora je veoma malo, koji su potpuno ispražnjeni. I trebalo bi onda puniti STALNOM STRUJOM u tom vremenskom intervalu da bi se zadovoljilo da akumulator bude do kraja napunjen. Praktičan primer: akumulator 50 Ah se puni strujom 5A u trajanju od 12 sati. To mu dođe sve ukupno 60Ah.Očigledno da je u akumulator ubačeno 20% više struje nego što je potrebno. Zašto? Zato što akumulator nije savršen izvor energije i kod punjenja dolazi do gubitaka od nekih 10-20% usled grejanja a to je čist gubitak. Odatle potiče taj mit da se akumulator puni 12 sati. Očigledno da je to više nego pogrešno mišljenje. Pogrešno je i zbog toga što bi trebalo konstantno ubacivati struju od 5 A. Međutim, takvi punjači su IZUZETNO retki. To su izvori konstante struje. Punjenje takvim punjačima zahteva poseban oprez jer napon može da ode u nebesa!!! Glavno pravilo je da se olovni akumulatori pune KONSTANTNIM NAPONOM. To je takozvana „IU“ karakteristika.  Prvo je punjenje konstantnom strujom do nekog naponskog nivoa (npr. do 14,4V) nakon toga struja pada lagano a napon ostaje konstantan do npr. 14,7V. Tako su manje-više svi punjači ustrojeni. Mislim na one klasične. Ima tu još varijacija, kao što je kod nekih punjača da se izvrši ujednačavanje-ekvalizacija. Ovo za one akumulatore koji imaju nejednake gustine u ćelijama. Punjenje KONSTANTNOM STRUJOM je jedan od najdelotvornijih načina za desulfatizaciju i oporavak akumulatora. Obično je takvo punjenje sa C/20 ili čak i manje struje su u pitanju. Da bi to bilo STVARNO punjenje konstantnom strujom, ne sme se ograničiti naponski nivo već dopustiti da napon ode čak i iznad 16 V. Ovo se sme uraditi ako i samo ako je struja mala. U suprotnom će doći do oštećenja ploča. Poznat je slučaj da kod veoma sulfatizovanih akumulatora napon pređe preko 20V!!! Iako je struja ograničena na npr. 2A. Napon će nakon naglog skoka početi da pada na neki normalan nivo od oko 12V.

Kao što može da se vidi, bez nekog osnovnog merenja ne može se znati koliko bi trebalo da se puni akumulator. Pisao sam o tome da i napon na klemama akumulatora ne mora da bude dobar pokazatelj stanja. Sulfatizovan akumulator ima karakteristiku pokazivanja većeg napona.

Dakle... toliko puta postavljeno pitanje „koliko da punim akumulator“ postaje besmisleno ako se ne zna stanje u kom se nalazi akumulator. Za one što imaju kvalitetne punjače je lako, priključiti i pustiti da automatika odradi svoje. MADA NI TO NIJE NIKAKO GARANCIJA DA JE AKUMULATOR NAPUNJEN DO KRAJA. U svakom slučaju jeste mnogo bolja varijanta od punjača koji nemaju baš nikakvu regulaciju ili ograničenje. Ali postoje punjači bez nekih regulacija koji imaju ugrađen ampermetar. Kod njih može da bude pravilo da kad struja padne ispod nekih 1 amper da je onda akumulator napunjen. Mada opet se dolazi do toga da takav punjač nema nikakvu regulaciju struje i zbog toga dolazi do naglog punjenja velikom strujom koje poslednično dovodi(naročito kod sulfatizovanih i oštećenih akumulatora) do prividnog stanja da je akumulator napunjen za veoma kratko vreme (15-30 minuta).

Da napomenem još i to da je punjenje mnogo efikasnije kada je temperatura elektrolita na nekoj sobnoj temperaturi. A ako se već mora puniti akumulator koji je donešen sa hladnoće onda bi ga trebalo puniti malo većim napon od propisanog. I to pravilo je da sa svakim  stepenom ispod +20 stepeni se dodaje po 20mV na propisan napon. To ne mora baš striktno da bude ali tako je pravilo manje-više.

Moje lično mišljenje o „inteligentnim punjačima“... Baš lično moje.

Nisam njihov ljubitelj. Daleko od toga da nisu dobri. Dobri su, ne mogu da oštete akumulator. Međutim, mislim  da ipak ne napune do kraja bar ne one klasične sa čepovima.

Zašto? Pa zato što je potrebno takve akumulatore nekoliko puta u toku godine puniti naponom iznad 15 V zbog toga da bi se izmešala kiselina i voda u elektrolitu u punom obimu. Ako se to ne uradi po neki put dolazi do slaganja –„stratifikacije“ gušće kiseline na dno akumulatora. Na vrhu ostaje mnogo ređi elektrolit. Tada dolazi do preuranjenne korozije ploča na dnu akumulatora što neminovno vodi u smenjenje kapaciteta i snage. To može da se uradi samo većim naponom. A takvi punjači to ne dozvoljavaju. Većim naponom a malom strujom se efikasno opravljaju akumulatori od sulfata(do nekog nivoa!!!). Takvi uslovi (napon iznad 15V i mogućnost biranja struje u granicama od 0-5 ampera u kontinuitetu) mogu se postići samo sa posebnim punjačima. Takvi punjači nisu ništa posebno ali imaju mnoge prednosti u odnosu na „inteligentne“. Bar za moj ukus. Za one koji neće puno da se brinu za način i tok punjenja tu su punjači „uključi i zaboravi“.

P.S. Ova tema je ogromna, o vrstama, načinima i metodma punjenja akumulatora su napisane stotine knjiga i naučnih radova. Ali, ne mora se imati „svemirsko znanje“ da bi se znalo da li je akumulator napunjen. Ne moraju se imati posebni instrumenti. Jedan od sasvim dobrih znakova da se akumulator dobro puni je taj kada počne napon da pada!!! ???

Evo kako. Važno je da napomenem da je ovo moguće izmeriti samo kod punjenja konstantnom strujom. Kada se struja „uštroji“ na npr. 2A napon ode posle nekoliko sati na 15,5V(ovo je samo primer, ali je tako u 90% slučajeva kod prosečnih akumulatora). Pošto je struja ograničena, napon ne može da ide na više. Kako se puni akumulator tako se i gustina elektrolita podiže. Kako se podiže gustina napon bi takođe trebalo da raste. Međutim to je nemoguće jer je struja ograničena. Zbog toga napon MORA da pada. To nije neki veliki pad, u toku sata (zavisi i od jačine struje) moža da se spusti za 40-50mV. Mali pad ali je pokazatelj da se kristali olovo sulfata rastvaraju a samim tim se akumulator dobro i kvalitetno puni.

Nasuprot tome, ako nema ograničenja struje, ako napon posle nekog kratkog vremena se podigne iznad 16 V i tako ostane do kraja, velika je verovatnoća da je taj akumulator veoma oštećen. To je skoro uvek slučaj kod starih akumulatora koji su dugo bili u dizel vozilima, kod taksi vozila i kod vozila kod kojih je anlaser u kvaru(a da vlasnik to ne zna). Takvi anlaseri povlače mnogo veću struju od nominalne. Neke opšte granice su do 200A za benzince i do 300A za dizelaše. Sve iznad toga je velika struja koja ubrzano vodi u „kidanje“ ploča i samim tim u otkaz akumulatora.