Kad je stvarno loš i zapušten akumulator

Danas stigao "pacijent", takvi su česti kod mene. Kaže čovek, moj poznanik, stajao mu je u servisu mesec dana(!), inače je vulkanizer, nikako nije stigao da mi donese. Danas došao i doneo ovu napravu koja je nekad bila akumulator. Dobro, biće ponovo, samo treba malo truda, znanja i umešnosti.
Meni nije ništa zanimljivo. Ali je ODLIČAN  primer kako "buvljački" punjači samo naizgled napune akumulator koji je u ovakvom stanju kao što sam ga ja dobio. Dakle, (žao mi je što to nisam zabeležio slikom) stigao je sa nekih 6,5V. Svako bi rekao da je to za otpad. Ili velika većina. Po svim kriterijumima mogao bi da se prosledi u reciklažu.
Ali sam napravio slike nakon samo nekoliko sekundi posle priključenja na profesionalni desulfatizator kod koga je struja bila ograničena na SAMO 1 AMPER. Znači, NISAM DAO da napon ode u nebo nego sam ga "uštroijo". Ni to nije pomoglo, toliko je bio sulfatizovan!!!

Napon je otišao na skoro 22V!!! Šta mislite šta "buvljački" nazovi punjači, koji nemaju NIKAKVU regulaciju ili ograničenje mogu da urade ovom akumulatoru? Takvi nazovi punjači "napune " ovakve akumulatore za 10-15 minuta i to je to. A istina je sasvim drugačija, ovakvi akumulatori se oporavljaju veoma malom strujom od 1-2 ampera, i taj proces traje neki put i 48 sati. Naravno, najbolje je ne doći u ovakvu situaciju. Zato je bitno imati neki malo kvalitetniji punjač koji će moći i ovakve slučajeve da koliko-toliko poprave. Mnogo puta se desi da se zaboravi neki mali potrošač dugo vremena i da on "na kvarno" potpuno isprazni akumulator.
DUGO PRAŽNJENJE MALOM STRUJOM JE MNOGO OPASNIJE OD KRATKOTRAJNOG PRAŽNJENJA VELIKOM STRUJOM. Kristali olovo sulfata su mnogo tvrđo i teži za skidanje sa ploča u slučajevima gde je ostalo npr. malo svetlo u gepeku koje je ispraznilo akumulator skoro do kraja, pa još ako je taj akumulator dugo stajao u tom ispražnjenom stanju.
Sledeća slika kaže da je za veoma kratko vreme napon pao na relativno normalan nivo.

Ovo je školski primer zapostavljenog, ispražnjenog i sulfatizovanog akumulatora.
Eto, to se događa kad se zaboravi na nekoliko dana neki mali potrošač u kolima.
Ili ako se akumulator jednostavno isprazni usled dugog nekorištenja vozila pa elektronika mu "izvadi dušu".
Uskoro o toj boljci.

Da se razjasne stvari, još jednom, oko gradske vožnje (kratkih relacija)... i punjenja akumulatora ( II deo )

Da li postoji bolji dokaz tvrdnje da kratke relacije sa mnogo stajanja i kretanja ne mogu dovoljno da napune akumulator, od taksi vozila? Dobro, uvek se njih uhvatim. Evo, to je boljka i dostavnih vozila, raznih kombi vozila koja "zuje" po gradu i dostavljaju recimo hranu, hleb, piće... Takva vozila staju malte ne na svaku banderu. Pa još ako moraju da ostave sva četiri pokazivača zbog bezbednosti ili poziciona svetla. Naravno, često se ugasi motor. I eto problema sa akumulatorom u nekom narednom periodu.
Da se vratim onom bitnom...
Kada sistem za punjenje strada obično se upali signalna lampica ili igla na instrumentu ode u crveno. Najčešći kvar je labav, istrošen ili pokidan kaiš( lično nisam imao mnogo takvih kvarova, više je bilo loših reglera i još lošijih kontakata na klemama). Ako se doda broj obrtaja i lampica zasvetli jače, onda bi trebalo maksimalno napuniti akumulator i potom ga testirati. U suprotnom ako lampica zasvetli slabije onda je kvar verovatno u sistemu za punjenje. U suštini, lampica je komparator između izlaznog napona na sistemu za punjenje i izlaznog napona akumulatora. Najprostiji test za kontrolu punjenja (bar ja tako radim) je taj što se doda broj obrtaja na nekih 1500-2000, upale se kratka svetla (opterećenje je obavezno!) i onda bi napon na akumulatoru trebalo da bude u rasponu od 13,8-14,4V, u zavisnosti od temperature (ako je topao dan) , stanja napunjenosti akumulatora (prazan akumulator neće tako lako dozvoliti da se brzo digne napon) i od samog dizajna alternatora. Starija vozila, bar koliko ja znam, su imala alternator "namešten" na nekih 13,8V. Ovo zbog toga što su tada postojali samo antimonski akumulatori koji su zahtevali nešto niži napon od današnjih kalcijumskih. Samo, ti stari antimonski su trajali po 7-10 godina, a ovi savremeni nešto slabo...
Većina reglera je temperaturno kompenzovana da bi zadovoljila potrebe za punjenjem pod različitim uslovima. Ako temperatura pada ispod 25 stepeni napon reglera se diže da bi kompenzovao povećan unutrašnji otpor akumulatora. Nasuprot tome, ako temperatura raste napon reglera pada. Još faktora koji utiču na napon punjenja: stanje samog akumulatora, stanje napunjenosti, sulfatizacija i naravno ukupno opterećenje potrošača.
Da ne bude ovo sve bez ikakve slike:

Grafik punjenja aletranatora je uzet iz kataloga aletranatora firme Boš (http://www.boschusa.com/). Mislim da je dokaz više nego validan.
Matematika i elektrotehnika su prirodne i egzaktne nauke. Zato, brojevi će reći sve u sledećem slučaju, da jednom ZA SVAGDA razuverim one  "Neverne Tome" koji i dalje veruju da radom motora u mestu, "na leru" može da se dopuni akumulator. Mogu samo da potroše gorivo i ništa više. Neverovatno, u Americi postoji zakon da vozilo NE SME da radi u mestu ako nema potrebe (zbog zagađenja). Za kola ne mogu da bude siguran ali za one velike kamione znam 100%. No, to sad nije ni bitno.
Da ponovim.
PRVO se obezbede (snabdeju) svi električni potrošači od strane alternatora a ostatak snage se dodeli za punjenje akumulatora.
Konkretnije...
Pretpostavimo da je ukupno opterećenje 14 ampera (kratka svetla, pozicija i radio, manje-više) i da motor radi na 2500 obrtaja i alternator proizvodi 35 ampera. Od tih 14A akumulatoru biće dodeljeno do 11A za dopunjavanje, što će trajati nekih 6 minuta. Ovo vreme se odnosi na vraćanje snage koja je uzeta iz akumulatora za startovanje motora. Ako motor radi  npr. na maksimalnih 5000 obrtaja i alternator proizvodi 90 A vreme za dopunjavanje će biti skraćeno na 2 minuta.
E sad ono "lepo"...
Motor radi na leru, oko 700 obrtaja, i alternator proizvodi SAMO 10 ampera. Od akumulatora se traži da nadoknadi razliku od 4 ampera za potrošače. Naravno, akumulator će i dalje biti pražnjen kako vreme bude teklo.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO KRATKE VOŽNJE SA MNOGO STAJANJA I KRETANJA (start-stop vožnja) ILI TOKOM LOŠEG VREMENA, NIKAD NEĆE MOĆI DA DOPUNE AKUMULATOR VEĆ ĆE U NEKOM DUŽEM VREMENU ČAK GA I ISPRAZNITI.
Još gori slučaj. Može i to. Šta više, čest slučaj kod današnje omladine.
Neka je dodatno ugrađen jak audio sistem ili neka svetla (reflektori na krovu). To bi otprilike bilo još 20 ampera dodatnog opterećenja. Sa gornjim slučajem to je ukupno opterećenuje od 34 ampera. Poprilična struja. Neki mali alternatori imaju toliko maksimalno opterećenje. Da se ne udaljavam od teme, postaje zanimljivo. Sa 34 ampera opterećenja ispod 2500 obrtaja i na aleterntoru koji daje 90 ampera maksimalne struje AKUMULATOR NIKAD NEĆE BITI PROPISNO DOPUNJEN. Dok motor radi pod ovim uslovima od nekle se mora uzeti dodatna snaga. Naravno-iz akumulatora.
Posle svega ja ne znam jednostavnije i slikovitije da objasnim. Ako ovo sve ne razuveri "Neverne Tome" da je NEMOGUĆE dopuniti akumulator u gore navedenim uslovima...
Neka i dalje zadrže svoje mišljenje.
Pa i fabrike akumulatora moraju nešto da rade!!!
Moguće rešenje za ovakve slučajeve je ugradnja jačeg alternatora što bi trebalo da prati u ugradnja jačeg akumulatora.
Ako ima mesta u motoru... U mom prethodnom postu sam napisao da se alternator proračunava da daje 125% snage u najgorem mogućem slučaju. Ako se uzme slučaj odozgo onda bi trebalo da umesto alternatora od 90 ampera bude ugrađen alternator od 105 ampera ili još jači.
Loša stvar je puniti poluprazan ili još gore prazan akumulaor tokom vožnje, tj. taj zadatak da obavlja alternator umesto za to predviđenog punjača.
 Kao što se iz grafika punjenja može videti sa porastom temperature, što je neminovnost u datom slučaju punjenja akumulatora tokom vožnje, pada izlazni napon. Ne može gore da bude! Prazan akumulator, nedovoljno punjenje, napod pada uz mogući rizik pregorevanja alternatora JER ALTERNATOR SLUŽI DA PRVO PODMIRI POTREBE SVIH POTROŠAČA U KOLIMA PA TEK ONDA DA DOPUNI AKUMULATOR. Toplota ubija alternator. Takođe i akumulator. Proizvođač aleternatora, veliki Boš, ima u svojoj ponudi vodom hlađene aleternatore. Naravno, to su oni alternatori koji moraju da podmiruju ogromne potrošače, gde su zagrevanja velika a otkaz alternatora ne postoji kako mogućnost.
Jednostavno:
Alternator je uređaj koji služi za ODRŽAVANJE elektro sistema u automobilu.
Pa ako za akumulator nešto preostane... Dobro je.
Eto. Ja toliko.
Biće mi drago da sav trud i znanje koje sam pretočio u ovaj tekst nekom može da bude od koristi.
I na kraju savet.
Ne razmišljajte da li vaš alternator dovoljno puni ili ne. Ako vozite često u gradu i na kratkim destinacijama dopunjavajte akumulator nekoliko puta u toku godine. Bićete iznenađeni razultatom. I ušteđenim novcem.
A sve one koji vam govore da su "savremeni akumulatori" bez održavanja, naročito posle 2-3 godine eksploatacije...
Ostavite ih da žive u svom uverenju.
Takvi dolaze skoro svaki dan kod mene.