Definicije raznih parametara olovnih akumulatora I

Da malo obnove znanje oni koji ovo znaju (ili misle da znaju), i još nešto da nauče, i za one druge što hoće nešto novo po prvi put da saznaju.
Mislio sam mnogo puta da sam naučio baš sve (bitne )karakteristike akumulatora. Svi (ili skoro svi) znaju za kapacitet, startnu struju...
Medjutim, ima tu još nekoliko karakteristika o kojima se veoma malo (ili nimalo) zna.

NAJVAŽNIJA karakteristika STARTNIH akumulatora je STARTNA STRUJA-CCA "cold cranking amperes". To odmah da se razumemo. Ko je drugačije mislio-pogrešio je.
Šta je CCA?
CCA je struja (broj ampera) koju može da obezbedi akumulator u roku od 30 sekundi na temperaturi od minus 18 stepeni a da napon ne padne ispod 1,2 V po ćeliji, ili 7,2 V za akumulator sa 6 ćelija. Prostije, ako akumulator ima 600 ampera startne struje ( solidan akumulator za malo veći dizel), tada akumulator mora da obezbedi tih 600A u roku od 30 sekundi dok napon ne padne na 7,2V. Ta karakteristika se ispituje u fabrikama i posebnim laboratorijama koje testiraju akumulatore (npr. nemački ADAC). To je "struja hladnog strarta". Zašto se testira na -18 stepeni? Zato što su olovni akumulatori veoma osetljivi na niske temperature, i njihova kapacitet pada 1% sa svakim stepenom, mereno na 25 stepeni. Jasnije, ako akumulator ima npr. 400 A na 25 stepeni, on će na 0 stepeni da ima za jednu četvrtinu manje snage-300 A. Zato akumulatori "stradaju zimi". Ne, oni ne stradaju, samo pokazaju svoje lice, tj. kako su održavani. Akumulator koji je održavan kako treba (manje ili više) NE SME  da otkaže ni na minus 20 stepeni. Pod uslovom da nije u pitanju loše punjenje alternatora, kratak spoj... Ljudi imaju pogrešno mišljenje da "akumulatori stradaju zimi".
NE!!!
Zima im ne škodi u tom smisli da ih oštećuje (hemijski ili električno). Šta više, ona im pogoduje!?
Odakle sad to?
Pa, i hrana se drži u frižideru da se ne pokvari.
Tako je i sa akumulatorima.
Akumulatore UBIJA TOPLOTA. To je VELIKA SMRT za njih.
Zašto?
Zato šte se sulfatizacija DUPLO brže odigrava na 35 stepeni nego na 25 stepeni.
Ovo je veoma malo poznat podatak.
Najprostije.
Toplota a ne hladnoća ubija akumulatore.
Dokaz:
akumulatori koji mogu da se kupe na našem tržištu imaju gustinu elektrolita 1,28. Oni u npr. Africi imaju 1,22 maksimalno. Nema potrebe za veću gustinu a i mnogo se brže sulfatizuju sa većom koncentracijom elektrolita.
Zato i čak veoma loš akumulator može da upali kola tokom leta, jer sa porastom temperature raste (nešto malo) i snaga. Tu je i faktor redjeg ulja pa se lakše okrene radilica, klipovi... Ima tu mnogo faktora.
Koliko puta sam čuo samo "meni je akumulator odličan, ne traba da ga proveravaš". A u sebi mislim "dobar je sad na +30 stepeni, doći će zima pa će biti onda majstore pomagaj!"
Dakle, akumulatori za motore sa unutrašnjim sagorevanjem se kupuju PREMA STARTNOJ STRUJI A NE PREMA KAPACITETU.
Tu misteriju smo rešili.

Mislim da je najmisterioznija karakteristika akumulatora-REZERVNI KAPACITET (RC). Verujem da mnogo ljudi nije ni čulo za tako nešto. A, to je možda i važnija karakteristika od kapaciteta (Ah).
Kod nas čovek kad kupuje akumulator kupuje prema kapacitetu. Kaže "takav mi je bio u kolima pre 10 godina". Loše razmišljanje.
Za tih 10 godina se mnogo što-šta promenilo u elektroinstalaciji kola. Ali, to je sad pa druga tema. Neću o tome.
Dakle, REZERVNI KAPACITET JE VREME (broj minuta) KOJE AKUMULATOR MOŽE DA OBEZBEDI POD OPTEREĆENJEM OD 25 AMPERA NA TEMPERATURI OD +25 STEPENI DOK NAPON NA AKUMULATORU NE PADNE NA 10,5V. 
Prostije, akumulator od 45 Ah ima rezervni kapacitet od nekih 70 minuta. Ovo se odnosi na POTPUNO NOV akumulator ili koji je odlično održavan. A takvih je možda 1%.
Zašto je ovo VEOMA bitna karakteristika?
Zato što može da se desi da otkaže nešto u elektrosistemu i da akumulator više ne prima punjenje. Onda on mora da obezbedi neko vreme da osnovni elektropotrošači rade do prvog servisa. VEOMA BITNA KARAKTERISTIKA!!!

A zašto baš 25 ampera? Pa zato što je to neka prosečna potrošnja koju "vuku" potrošači u kolima. 
Ta karakteristika se VEOMA retko navodi na akumulatoru. Na evropskim akumulatorima SKORO NIKAD. Na američkim SKORO UVEK.  Oni tamo, "preko bare" kupuju akumulatore prema startnoj struji i prema rezervnom kapacitetu. Amerikancima je SKORO nepoznat podatak klasičnog kapaciteta akumulatora. To je karakteristika Evrope.
U literaturi se može naći da je MNOGO pouzdaniji podatak stanja u kom se nalazi akumulator upravo rezervni kapacitet. Akumulator se optereti konstantnom strujom od 25 ampera pa koliko izdrži. Zna se manje-više koliko minuta može da izdrži dok je bio nov pa se dobije odlična informacija o "zdravlju" akumulatora. Pa još kada se uradi test za CCA, može da se dobije odlična karakteristika-kao kroz skener.
Taj podatak sam skoro uvek nalazio na američkim akumulatorima: piše npr. CCA 350 A i RC 70 minuta. A nigde kapaciteta!!!???
Još jedna misterija rešena.
Ovih dana još o nekim VEOMA malo (ili nimalo) poznatim karakteristikama- npr. PHCA struja akumulatora, Pukerov zakon...
P.S. Pa, vredi li sve ovo nešto? 
Ili da bataljujem posao?