Uvek u životu ima slučajeva koji odstupaju od pravila. Nisam rekao ništa novo. Ali, takvi slučajevi neverovatno puno pomažu čoveku u njegovom ISKUSTVU. Ovo iskustvu zaslužuje da se napiše velikim slovima.
Iskustvo u poslu, životu je NEMERLJIVO. To ne može niko da nauči. To može samo da se stekne.
Godinama.
Stigao mi je "pacijent" sa jednog auto placa (čini mi se tako, nisam mnogo se raspitivao)... Akumulatori sa auto placeva su moji stare mušterije za popravku.
I najzeznutije. Najteže, najkomplikovanije.
U trenutku donošenja napon je bio 10,85V. Gustina elektolita u svih šest ćelija-NULA. Čista destilovana voda. CCA 60A.
Po svim pravilima popravke i regeneracije taj akumulator je bio za OTPAD, reciklažu.
I napon 10,85V je takodje ukazivao na klasičan kratak spoj.
Na kućištu je pisalo da je iz jula 2010. godine. U principu, nije mnogo star.
Vozilo je uveženo iz inostranstva. Stajalo je na auto placu "tamo negde" plus ovde kod nas. Nekoliko meseci.
E...
Šta raditi...?
Dobio sam informaciju od vlasnika auto placa "da je probao da napuni akumultor ali nikako nije hteo".
Pa... Šta sam mogao da mu kažem? Ništa.
Zato što nije nikako mogao... Stigao je kod mene. Ja sam poslednja odbrana. Poslednji spas. Od mene postoje "dva putića": reciklaža ili prodavnica.
Trećeg izbora nema.
Elem... (Boro Prikaza, selo Praćište)
Akumulator je bio POTPUNO sulfatizovan. DO BOLA, što kaže izreka.
Kako nalažu pravila popravke, stavljen je na STALNU STRUJU PUNJENJA od 2 ampera. Tako.
I nikako drugačije.
Proces je trajao celo podne, noć... Gustina se dizala veoma sporo. Neverovatno sporo. Tek sledećeg dana popodne ssam primetio male mehuriće u ćelijama.
Pošto je struja punjenja bila "uštrojena" na samo 2 ampera nije bilo grejanja akumulatora. Elektrolit se zagrejao na nekih 30 stepeni. Sasvim prihvatljivo.
Posle dva dana se gustina podigla na nekih 1,175 u SKORO svim ćelijama. Jedna je odbijala da se podigne.
To su slučajevi kad se pokazuje svo znanje i iskustvo. Na stranu svi instrumenti i elektronika. Ona ništa ne pomaže. Tu je iskustvo.
"Osetio" sam da akumulator ipak nije u kratkom spoju.
Kako?
Eeeee...
Pa, to bi bilo isto da objasnim, kao kad bi nekom ko nikad nije probao čokoladu pokušavali da objasnite kakav je njen ukus.
Skoro nemoguće.
Šta sam uradio?
Pošto je akumulator već bio poprilično dopunjen, odvrnuo sam struju da vidim kako će ta problematična ćelija da se ponaša. I ostavio sam na nekih 5 A.
Ćelija se probudila, krenuli su mehurići.
Ali, to je bilo nedovoljno. Samo ona je bila na 1,175 ostale na nekih 1,225. Granica za kratak spoj.
Natrijum sulfat.
Moje "tajno oružje.
Da, njega sam dodao u sve ćelije. Napravio sam dosta koncentrisan rastvor. Nakon dodavanja sam sačekao nekih 15 minuta i izmerio startnu struju. Ona je bila VEĆA za nekih 30-40 ampera. Pošto je akumulator bio za benzinca, ovo povećanje je bilo više nego dovoljno.
Naravno, nisam se tu zaustavio. Ostavio sam celu narednu noć akumulator na STALNOJ STRUJI od 1 A.
Ujutro je bila sasvim druga, mnogo bolja slika. Sve ćelije su bile u rasponu od 1,225-1,25. Obzirom kakav je bio akumulator u trenutku donošenja, ja sam ga vratio u više nego odlično stanje.
Ovaj krš sam popravljao tri dana. Nikad mi se nije desilo da toliko vremena posvetim nekom akumultoru. Za ovaj sam osetio da mogu da ga spasem. Iako je sve ukazivalo da od njega nema ništa. Ja nisam tako mislio. I bio sam u pravu.
Iskustvo, intuicija i mnogo popravljenih akumulatora mi je pomoglo da rešim i ovaj slučaj.
Šta sam naučio?
P.S. Akumulator koji je POTPUNO ispražnjen ima tendenciju pravljenja mikro kratkih spojeva (kristala) kad se uključi na punjenje. Ovo može da dovede do otkaza potpuno ispravnog akumulatora usled stvaranja kratkih spojeva izmedju ploča. A ovo zbog poznate boljke koja se zove "hidracija" i stvaranja olovo hidroksida. Prosto, olovo reaguje sa vodom i nastaje olovo hidroksid. Ovo se dogadja kod npr. vojnih vozila koja se retko koriste i akumulatori se (ako se ne održavaju) samoisprazne. Umesto elektrolita u akumulatoru se nalazi obična destilova voda. Taj slučaj nije poznat kod vozila koja se normalno i redovno koriste.Iskustvo u poslu, životu je NEMERLJIVO. To ne može niko da nauči. To može samo da se stekne.
Godinama.
Stigao mi je "pacijent" sa jednog auto placa (čini mi se tako, nisam mnogo se raspitivao)... Akumulatori sa auto placeva su moji stare mušterije za popravku.
I najzeznutije. Najteže, najkomplikovanije.
U trenutku donošenja napon je bio 10,85V. Gustina elektolita u svih šest ćelija-NULA. Čista destilovana voda. CCA 60A.
Po svim pravilima popravke i regeneracije taj akumulator je bio za OTPAD, reciklažu.
I napon 10,85V je takodje ukazivao na klasičan kratak spoj.
Na kućištu je pisalo da je iz jula 2010. godine. U principu, nije mnogo star.
Vozilo je uveženo iz inostranstva. Stajalo je na auto placu "tamo negde" plus ovde kod nas. Nekoliko meseci.
E...
Šta raditi...?
Dobio sam informaciju od vlasnika auto placa "da je probao da napuni akumultor ali nikako nije hteo".
Pa... Šta sam mogao da mu kažem? Ništa.
Zato što nije nikako mogao... Stigao je kod mene. Ja sam poslednja odbrana. Poslednji spas. Od mene postoje "dva putića": reciklaža ili prodavnica.
Trećeg izbora nema.
Elem... (Boro Prikaza, selo Praćište)
Akumulator je bio POTPUNO sulfatizovan. DO BOLA, što kaže izreka.
Kako nalažu pravila popravke, stavljen je na STALNU STRUJU PUNJENJA od 2 ampera. Tako.
I nikako drugačije.
Proces je trajao celo podne, noć... Gustina se dizala veoma sporo. Neverovatno sporo. Tek sledećeg dana popodne ssam primetio male mehuriće u ćelijama.
Pošto je struja punjenja bila "uštrojena" na samo 2 ampera nije bilo grejanja akumulatora. Elektrolit se zagrejao na nekih 30 stepeni. Sasvim prihvatljivo.
Posle dva dana se gustina podigla na nekih 1,175 u SKORO svim ćelijama. Jedna je odbijala da se podigne.
To su slučajevi kad se pokazuje svo znanje i iskustvo. Na stranu svi instrumenti i elektronika. Ona ništa ne pomaže. Tu je iskustvo.
"Osetio" sam da akumulator ipak nije u kratkom spoju.
Kako?
Eeeee...
Pa, to bi bilo isto da objasnim, kao kad bi nekom ko nikad nije probao čokoladu pokušavali da objasnite kakav je njen ukus.
Skoro nemoguće.
Šta sam uradio?
Pošto je akumulator već bio poprilično dopunjen, odvrnuo sam struju da vidim kako će ta problematična ćelija da se ponaša. I ostavio sam na nekih 5 A.
Ćelija se probudila, krenuli su mehurići.
Ali, to je bilo nedovoljno. Samo ona je bila na 1,175 ostale na nekih 1,225. Granica za kratak spoj.
Natrijum sulfat.
Moje "tajno oružje.
Da, njega sam dodao u sve ćelije. Napravio sam dosta koncentrisan rastvor. Nakon dodavanja sam sačekao nekih 15 minuta i izmerio startnu struju. Ona je bila VEĆA za nekih 30-40 ampera. Pošto je akumulator bio za benzinca, ovo povećanje je bilo više nego dovoljno.
Naravno, nisam se tu zaustavio. Ostavio sam celu narednu noć akumulator na STALNOJ STRUJI od 1 A.
Ujutro je bila sasvim druga, mnogo bolja slika. Sve ćelije su bile u rasponu od 1,225-1,25. Obzirom kakav je bio akumulator u trenutku donošenja, ja sam ga vratio u više nego odlično stanje.
Ovaj krš sam popravljao tri dana. Nikad mi se nije desilo da toliko vremena posvetim nekom akumultoru. Za ovaj sam osetio da mogu da ga spasem. Iako je sve ukazivalo da od njega nema ništa. Ja nisam tako mislio. I bio sam u pravu.
Iskustvo, intuicija i mnogo popravljenih akumulatora mi je pomoglo da rešim i ovaj slučaj.
Šta sam naučio?
- -Ono što piše u knjigama NE MORA da bude i u praksi.
- -Natrijum sulfat MOŽE da pomogne kod regeneracije sulfatizovanih akumulatora.
- -Veoma sulfatizovani akumulatori NE MOGU da se vrate u potpuno fabričko stanje jer su kod njih kristalizovani molekuli olovo sulfata duboko u pločama (kristali trećeg reda).
Za ovu opasnu pojavu, koja može da uništi potpuno ispravan akumulator (koji nije oštećen već samo ispražnjen), postoji lek. Naravno, pod uslovom da akumulator u tako ispražnjenom stanju nije stajao dugo vremena.
Ali...
Drugi put.
