1. Ostavljanje akumulatora direktno na betonski pod će ih isprazniti
- To je moglo da se desi pre 100 godina kada su kućišta akumulatora bila napravljena od drveta. Ali, današnji akumulatori su potpuno zatvoreni (ne hermetički!) i nemoguće je bilo kakvo nekontrolisano isticanje elektrolita.
2. Pod bilo kakvim uslovima vožnja automobila će napuniti akumulator.
-Jedan od najčešćih mitova. U njega veruje 99,99% vozača. Oni drugi (0,01%) imaju potpuno pravo. Ovaj mit može samo donekle da bude istinit. Konstantna vožnja automobila od nekoliko sati NA OTVORENOM putu može DONEKLE da dopuni akumulator. Mnogo je pametnije upotrebiti punjač. I ekonomičnije.
3. Paljenje svetala pre startovanja motora da bi se"podgrejao" akumulator tokom hladnih dana.
- Čuo za ovo pre neku godinu. Zanimljivo ko "izvaljuje" takve "mudrosti". Doduše, kakvih sam majstora sve sreo u životu, nije ni čudo. Istina je da ćete tim činom, paljenjem svetla, samo izvući i poslednji atom snage iz ionako slabog akumulatora. Pa gde postoji bolje "zagrevanje" akumulatora od pokretanja anlasera na minus 15 stepeni koji povuče 500 ampera iz akumulatora???!!! Ili je možda bolje zagrevanje sa nekih 10-15 ampera koliko povuku svetla?! Ne bih rekao. Ovaj mit ima potporu u efektu poznatom kao" coupe de fouet" jer se povlačenjem struje iz akumulatora za kratko poveća napon na klemama. Ali se zato potroši i ono malo sbage što je preostalo u akumulatoru.
4. Olovni akumulatori imaju "memorijski" efekt.
-Apsolutno netačno. To je bilo vezano za stare NiCd akumulatore (na komunikacionim satelitima) zbog polovičnog pražnjenja gde su ćelije "pamtile" samo pola kapaciteta jer su uvek bile pražnjene do tog nivoa kapaciteta. Smanjenje kapaciteta kod olovnih akumulatora NIKAKO nije prouzrokovano memorijskim efektrom već samo lošim održavanjem ili normalnim starenjem ćelija: sulfatizacija, uništenje aktivnog materijala, korozija ploča, nedostatak elektrolita...
5. Akumulator većeg kapaciteta će izazvati štetu na električnoj instalaciji.
-Potrošači na automobilu trošiće samo onoliko kapaciteta koliko je svakom od njih potrebno. Veći akumulator ne šteti. Ali može da šteti alternatoru (nije projektovan za veću struju punjenja) kao i samom akumulatoru jer će uvek da bude u nedovoljno napunjenom stanju, čitaj prevremena sulfatizacija. U prevodu-trajaće kraće nego što je normalno. Možda i kraće od garantnog roka.
SULFATIZACIJA AKUMULATORA SE NE UZIMA KAO OPRAVADANA REKLAMACIJA.
6. Nemoguće je promeniti polaritet akumulatora ako je jednom formiran.
-Moguće je. Ako je akumulator POTPUNO ispražnjen (napon 1 volt pa i manje) moguća je promena polariteta prilikom inicijalnog punjenja. Kao i pojava kratkog spoja između ploča iako je akumulator POTPUNO ispravan (zbog hidracije i pojave mikro kratkih spojeva koji probijaju separator između ploča i prave sekundarnu sirovinu od potpuno ispravnog akumulatora).
7. Ako akumulator stoji van vozila u POTPUNO napunjenom stanju i u idealnim uslovima on ne gubi kapacitet i snagu.
-Ko bi napravio takav akumulator, bilo koje vrste i hemije, dobio bi Nobelovu nagradu. Zbog raznih nesavršenosti akumulatora mesečno pražnjenje onog klasičnog sa tečnim elektrolitom je nekih 5% a AGM i gel akumulatora je 3%. Naravno, ovo sve važi do 25 stepeni. Iznad toga drastično skače brzina samopražnjenja. Zato, akumulatori se drže NA HLADNOM mestu maksimum do 15 stepeni.
8. Defektan akumulator (veoma ispražnjen ili u kratkom spoju...) ne utiče na rad elektro sistema i na startovanje motora.
-Još kako utiče!!! I to veoma loše. Slab akumulator može da izgori anlaser a akumulator koji je u kratkom spoju može da izgori alternator ili regler. Takav akumulator može i da eksplodira zbog velikog zagrevanja ćelije koja je u kratkom spoju i to naročito tokom velikih vrućina koje doprinose povećanju temperature unutar motornog prostora. Kratki spojevi su mnogo češći u letnjem periodu jer povišena temperatura pospešuje sulfatizaciju a tim i stvaranje kristala.
9. Akumulatori imaju kraći radni vek tokom hladnih perioda nego tokom toplih.
-Al' za malo! Akumulatori imaju duži radni vek tamo gde je hladnija klima. Ispitano, testirano nebrojeno puta.Visoke temperature skraćuju radni vek akumulatora za nekih 50% u odnosu na akumulatore koji se koriste tamo gde je hladno. Za neverovanje. Ali istina.
10. Sulfatizovani akumulatori mogu biti oporavljeni dodavanjem raznih aditiva, aspirina, magnezijum sulfata ili impulsnim punjenjem..
-Naravno, za kraj sam sačuvao krem, ono najlepše, ono što ljude kopka i tišti.
Kako kaže stara pesma "Sve, bila je laž". Nikakvi aspirini niti aditivi ne mogu da pomognu veoma sulfatizovanim akumulatorima. Kristali olovo sulfata u trećoj, završnoj fazi, su toliko veliki i tvrdi da ih nikakva hemija ne može pomoći. Niti impulsno punjenje. Da budem precizniji, impulsno punjenje MOŽE da pomogne kod kristala drugog reda, kod onih koji nisu mnogo stari i koji nisu očvrsnuli i otvrdnuli na pločama. Naravno, deo kapaciteta kod takvih akumulatora biće nepovratno izgubljen bez obzira na ponovno punjenje. Tu nema dileme. Skoro isti efekat na razbijanje sulfata MOŽE da se postigne i običnim ispravljačima koji imaju mogućnost podešenja napona na nekih 15,5V i struje na npr. 1-2 ampera (zavisi od kapaciteta akumulatora). Takozvano kontrolisano prepunjavanje-ujednačavanje-ekvalizacija. Kao što se može videti, najbolje je ne doći u situaciju kada je toliko sulfatizivan akumulator (klasično loše održavanje!) da se mora kupiti drugi, možda i pre vremena koje je predviđeno za radni vek istog. Svojevoljno dodavanje raznih "lekova" u akumulator može samo da pogorša stanje. Tu bih još dodao dolivanje fabričkog elektrolita (u narodu poznato kao kiselina) umesto destilovane vode. Ja to imam običaj da prokomentarišem, kad mi vozač kaže da je sipao kiselinu umesto vode u akumulator (jer nije bilo dovoljno tečnosti u svim ćelijama), da je "gasio požar benzinom". Bukvalno. Ludost je dosipati bilo šta osim destilovane vode u akumulator u slučaju nedostatak elektrolita, a još gore to uraditi kod sulfatizovanog akumulatora. Stanje će biti samo trenutno popravljeno, ali će na duže staze biti samo još gore-biće povećana sulfatizacija.
Ako neko veruje u bilo koji od ovih mitova (zabluda), najverovatnije loše održava svoje vozilo i to može da predstavlja ozbiljan problem za njegovo vozilo. Loše održavanje akumulatora skratiće radni vek, smanjiće kapacitet i startnu snagu i ono što je najgore može doći do iznenadnog otkaza.
Postoji samo jedna i jedina, prava istina o održavanju akumulatora (čitaj vozila), a to je "preventivno održavanje". Jednom mesečno proveravanje akumulatora naročito tokom visokih temperatura i eventulano dolivanje destilovane vode i dopunjavanje na punjaču.
Nema tu velike mudrolije.
To je cela filozofija.
Koja uvek uspeva i daje rezultate.
- To je moglo da se desi pre 100 godina kada su kućišta akumulatora bila napravljena od drveta. Ali, današnji akumulatori su potpuno zatvoreni (ne hermetički!) i nemoguće je bilo kakvo nekontrolisano isticanje elektrolita.
2. Pod bilo kakvim uslovima vožnja automobila će napuniti akumulator.
-Jedan od najčešćih mitova. U njega veruje 99,99% vozača. Oni drugi (0,01%) imaju potpuno pravo. Ovaj mit može samo donekle da bude istinit. Konstantna vožnja automobila od nekoliko sati NA OTVORENOM putu može DONEKLE da dopuni akumulator. Mnogo je pametnije upotrebiti punjač. I ekonomičnije.
3. Paljenje svetala pre startovanja motora da bi se"podgrejao" akumulator tokom hladnih dana.
- Čuo za ovo pre neku godinu. Zanimljivo ko "izvaljuje" takve "mudrosti". Doduše, kakvih sam majstora sve sreo u životu, nije ni čudo. Istina je da ćete tim činom, paljenjem svetla, samo izvući i poslednji atom snage iz ionako slabog akumulatora. Pa gde postoji bolje "zagrevanje" akumulatora od pokretanja anlasera na minus 15 stepeni koji povuče 500 ampera iz akumulatora???!!! Ili je možda bolje zagrevanje sa nekih 10-15 ampera koliko povuku svetla?! Ne bih rekao. Ovaj mit ima potporu u efektu poznatom kao" coupe de fouet" jer se povlačenjem struje iz akumulatora za kratko poveća napon na klemama. Ali se zato potroši i ono malo sbage što je preostalo u akumulatoru.
4. Olovni akumulatori imaju "memorijski" efekt.
-Apsolutno netačno. To je bilo vezano za stare NiCd akumulatore (na komunikacionim satelitima) zbog polovičnog pražnjenja gde su ćelije "pamtile" samo pola kapaciteta jer su uvek bile pražnjene do tog nivoa kapaciteta. Smanjenje kapaciteta kod olovnih akumulatora NIKAKO nije prouzrokovano memorijskim efektrom već samo lošim održavanjem ili normalnim starenjem ćelija: sulfatizacija, uništenje aktivnog materijala, korozija ploča, nedostatak elektrolita...
5. Akumulator većeg kapaciteta će izazvati štetu na električnoj instalaciji.
-Potrošači na automobilu trošiće samo onoliko kapaciteta koliko je svakom od njih potrebno. Veći akumulator ne šteti. Ali može da šteti alternatoru (nije projektovan za veću struju punjenja) kao i samom akumulatoru jer će uvek da bude u nedovoljno napunjenom stanju, čitaj prevremena sulfatizacija. U prevodu-trajaće kraće nego što je normalno. Možda i kraće od garantnog roka.
SULFATIZACIJA AKUMULATORA SE NE UZIMA KAO OPRAVADANA REKLAMACIJA.
6. Nemoguće je promeniti polaritet akumulatora ako je jednom formiran.
-Moguće je. Ako je akumulator POTPUNO ispražnjen (napon 1 volt pa i manje) moguća je promena polariteta prilikom inicijalnog punjenja. Kao i pojava kratkog spoja između ploča iako je akumulator POTPUNO ispravan (zbog hidracije i pojave mikro kratkih spojeva koji probijaju separator između ploča i prave sekundarnu sirovinu od potpuno ispravnog akumulatora).
7. Ako akumulator stoji van vozila u POTPUNO napunjenom stanju i u idealnim uslovima on ne gubi kapacitet i snagu.
-Ko bi napravio takav akumulator, bilo koje vrste i hemije, dobio bi Nobelovu nagradu. Zbog raznih nesavršenosti akumulatora mesečno pražnjenje onog klasičnog sa tečnim elektrolitom je nekih 5% a AGM i gel akumulatora je 3%. Naravno, ovo sve važi do 25 stepeni. Iznad toga drastično skače brzina samopražnjenja. Zato, akumulatori se drže NA HLADNOM mestu maksimum do 15 stepeni.
8. Defektan akumulator (veoma ispražnjen ili u kratkom spoju...) ne utiče na rad elektro sistema i na startovanje motora.
-Još kako utiče!!! I to veoma loše. Slab akumulator može da izgori anlaser a akumulator koji je u kratkom spoju može da izgori alternator ili regler. Takav akumulator može i da eksplodira zbog velikog zagrevanja ćelije koja je u kratkom spoju i to naročito tokom velikih vrućina koje doprinose povećanju temperature unutar motornog prostora. Kratki spojevi su mnogo češći u letnjem periodu jer povišena temperatura pospešuje sulfatizaciju a tim i stvaranje kristala.
9. Akumulatori imaju kraći radni vek tokom hladnih perioda nego tokom toplih.
-Al' za malo! Akumulatori imaju duži radni vek tamo gde je hladnija klima. Ispitano, testirano nebrojeno puta.Visoke temperature skraćuju radni vek akumulatora za nekih 50% u odnosu na akumulatore koji se koriste tamo gde je hladno. Za neverovanje. Ali istina.
10. Sulfatizovani akumulatori mogu biti oporavljeni dodavanjem raznih aditiva, aspirina, magnezijum sulfata ili impulsnim punjenjem..
-Naravno, za kraj sam sačuvao krem, ono najlepše, ono što ljude kopka i tišti.
Kako kaže stara pesma "Sve, bila je laž". Nikakvi aspirini niti aditivi ne mogu da pomognu veoma sulfatizovanim akumulatorima. Kristali olovo sulfata u trećoj, završnoj fazi, su toliko veliki i tvrdi da ih nikakva hemija ne može pomoći. Niti impulsno punjenje. Da budem precizniji, impulsno punjenje MOŽE da pomogne kod kristala drugog reda, kod onih koji nisu mnogo stari i koji nisu očvrsnuli i otvrdnuli na pločama. Naravno, deo kapaciteta kod takvih akumulatora biće nepovratno izgubljen bez obzira na ponovno punjenje. Tu nema dileme. Skoro isti efekat na razbijanje sulfata MOŽE da se postigne i običnim ispravljačima koji imaju mogućnost podešenja napona na nekih 15,5V i struje na npr. 1-2 ampera (zavisi od kapaciteta akumulatora). Takozvano kontrolisano prepunjavanje-ujednačavanje-ekvalizacija. Kao što se može videti, najbolje je ne doći u situaciju kada je toliko sulfatizivan akumulator (klasično loše održavanje!) da se mora kupiti drugi, možda i pre vremena koje je predviđeno za radni vek istog. Svojevoljno dodavanje raznih "lekova" u akumulator može samo da pogorša stanje. Tu bih još dodao dolivanje fabričkog elektrolita (u narodu poznato kao kiselina) umesto destilovane vode. Ja to imam običaj da prokomentarišem, kad mi vozač kaže da je sipao kiselinu umesto vode u akumulator (jer nije bilo dovoljno tečnosti u svim ćelijama), da je "gasio požar benzinom". Bukvalno. Ludost je dosipati bilo šta osim destilovane vode u akumulator u slučaju nedostatak elektrolita, a još gore to uraditi kod sulfatizovanog akumulatora. Stanje će biti samo trenutno popravljeno, ali će na duže staze biti samo još gore-biće povećana sulfatizacija.
Ako neko veruje u bilo koji od ovih mitova (zabluda), najverovatnije loše održava svoje vozilo i to može da predstavlja ozbiljan problem za njegovo vozilo. Loše održavanje akumulatora skratiće radni vek, smanjiće kapacitet i startnu snagu i ono što je najgore može doći do iznenadnog otkaza.
Postoji samo jedna i jedina, prava istina o održavanju akumulatora (čitaj vozila), a to je "preventivno održavanje". Jednom mesečno proveravanje akumulatora naročito tokom visokih temperatura i eventulano dolivanje destilovane vode i dopunjavanje na punjaču.
Nema tu velike mudrolije.
To je cela filozofija.
Koja uvek uspeva i daje rezultate.
