Internet je mesto na kome je skupljeno skoro sve ljudsko znanje. Bar bi trebalo tako da bude. Mada, kažu da "tamo negde" mnogo daleko od nas i mnogo daleko od našeg ljudskog razuma postoji mesto gde je sve znanje svemira. I da tamo pristup imaju samo posebni, obdareni, oni koji znaju da udju u tajne znanja.
Ja ovde neću da se bavim tim dalekim, običnom čoveku, nerazumljivim temama. Mada, i o njima može svašta nešto da se kaže.
Ovde , na mom blogu se mogu naći informacije o akumulatorima koje su dostupne SAMO i SAMO od inženjera elektrohemije i dugogodišnjih radnika (stručnjaka) u fabrikama akumulatora. Ovo kažem bez lažne skromnosti. Sa kim god sam razmenjivao mišljenja i iskustva, a u vezi olovnih akumulatora, SVAKO je bio zatečen mojim znanjem iz te oblasti. Pa čak i ljudi koji su u tom poslu mnogo dugo-desetak godina.
A ja nisam učio elektrohemiju.
Daleko da mi je ova oblast potpuno bila nepoznata, kada sam pre nekoliko godina počeo sa svim ovim, ali sve što sam zano o akumulatorima je da su napravljeni od olova i sumporne kiseline. I da im je napon 12 V.
To je bilo BUKVALNO SVE.
Sad sam tu gde jesam.
Šta je pesnik ovom pričom hteo da kaže...?
Ovo...
Na ovom blogu me razni ljudi pitaju razna pitanja (što bi rekla deca), a u vezi akumulatora. Nije u vezi masnih kolača. Zato se i zove "Sve zablude i misterije". Tu sam da pomognem.
UVEK sam odgovorio. Čak i istog dana ako sam bio u mogućnosti. I to VEOMA opširno i razumljivo za prosečnog čoveka i vozača. Možda moj odgovor baš nije bio sasvim tačan, ali sam se potrudio da ga napišem i odvojio sam vreme za njega.
Ne tražim hvalospeve.
Ne tražim zahvalnost.
Ne tražim ništa sem povratne informacije koja bi se sastojala u tome da li sam bio u pravu i da li je moja dijagnoza bila dobra. Jer, iako toliko znam toga o akumulatorima, NE ZNAM SVE.
Takav se nije rodio.
Niti će.
Prostije...
Ako već nekom odgovorim, želeo bih, ako je to moguće i ako baš ne oduzima mnogo vremena, da dobijem povratnu informaciju od osobe koja mi je postavila pitanje. Čisto da vidim da li sam dao tačnu informaciju i da li mu je pomogla.
Ovo "pomogla" je mnogo bitnije.
Ja toliko.
Kome nije pravo-neka sve ovo preskoči.
Preskočiću i ja njega.
Ja ovde neću da se bavim tim dalekim, običnom čoveku, nerazumljivim temama. Mada, i o njima može svašta nešto da se kaže.
Ovde , na mom blogu se mogu naći informacije o akumulatorima koje su dostupne SAMO i SAMO od inženjera elektrohemije i dugogodišnjih radnika (stručnjaka) u fabrikama akumulatora. Ovo kažem bez lažne skromnosti. Sa kim god sam razmenjivao mišljenja i iskustva, a u vezi olovnih akumulatora, SVAKO je bio zatečen mojim znanjem iz te oblasti. Pa čak i ljudi koji su u tom poslu mnogo dugo-desetak godina.
A ja nisam učio elektrohemiju.
Daleko da mi je ova oblast potpuno bila nepoznata, kada sam pre nekoliko godina počeo sa svim ovim, ali sve što sam zano o akumulatorima je da su napravljeni od olova i sumporne kiseline. I da im je napon 12 V.
To je bilo BUKVALNO SVE.
Sad sam tu gde jesam.
Šta je pesnik ovom pričom hteo da kaže...?
Ovo...
Na ovom blogu me razni ljudi pitaju razna pitanja (što bi rekla deca), a u vezi akumulatora. Nije u vezi masnih kolača. Zato se i zove "Sve zablude i misterije". Tu sam da pomognem.
UVEK sam odgovorio. Čak i istog dana ako sam bio u mogućnosti. I to VEOMA opširno i razumljivo za prosečnog čoveka i vozača. Možda moj odgovor baš nije bio sasvim tačan, ali sam se potrudio da ga napišem i odvojio sam vreme za njega.
Ne tražim hvalospeve.
Ne tražim zahvalnost.
Ne tražim ništa sem povratne informacije koja bi se sastojala u tome da li sam bio u pravu i da li je moja dijagnoza bila dobra. Jer, iako toliko znam toga o akumulatorima, NE ZNAM SVE.
Takav se nije rodio.
Niti će.
Prostije...
Ako već nekom odgovorim, želeo bih, ako je to moguće i ako baš ne oduzima mnogo vremena, da dobijem povratnu informaciju od osobe koja mi je postavila pitanje. Čisto da vidim da li sam dao tačnu informaciju i da li mu je pomogla.
Ovo "pomogla" je mnogo bitnije.
Ja toliko.
Kome nije pravo-neka sve ovo preskoči.
Preskočiću i ja njega.
