A sada malo nove tehnologije...

Kada sam počinjao sa ovim veoma specifičnim poslom nisam mogao da naslutim gde će me on odvesti, u kom smeru će sve ovo da ode, sa čim će sve da se susrećem, kakve probleme i zamke ću imati... To se potvrđuje i u poslednje vreme. Napisao sam skoro da su počeli da se pojavljuju savremeni litijumski akumulatori. I tako će sve više da bude. Tehnologija neumoljivo ide napred. Ljudski progres niko ne može da zaustavi, napisah pre nekoliko meseci tu rečenicu. 
Olovni akumulatori postoje nekih 150 godina od kada ih je francuski naučnik Plante izumeo. Da li su oni još uvek sposobni da se nose sa današnjom tehnologijom? Mnogo tekstova sam pročitao na tu temu. Velika većina se slaže da će još dugo pokretati motore automobila. Jedan od razloga je više nego jednostavan i svima poznat: jeftini su i relativno pouzdani. Napisao sam pre nekog vremena da je olovni akumulator nekih 6 puta jeftniji od litijumskog a za isti kapacitet. Zamislite da umesti 50 evra, koliko košta prosečan akumulator za prosečna kola, date 300!!!?? A gde su oni što koštaju 100 evra, za velike dizele, ili još gore oni za šlepere?! Tendencija pada cene litijuma do 2020 . godine je da bi to trebalo da bude za 1/3 jeftinije (cena litijuma). Koliko se ja sećam iz raznih tekstova.
Tu su još najnoviji olovno-ugljeni akumulatori odličnih karakteristika. Jedna elektroda je od olovo dioksida(pozitivna) a druga je pola olovo pola ugljenik. IZ LIČNOG iskustva mogu da kažem da litijumski akumulatori, u odnosu na olovne, nisu baš toliko u prednosti. Velika, ogromna boljka litijumskih akumulatora (svih vrsta, a ima ih 5-6 najvažnijih) je to da NE PODNOSE NIKAKVO PREPUNJAVANJA I NE TRPE NIKAKVO DUBOKO PRAŽNJENJE. Sad će neko da kaže da to ne trpe ni olovni. Tačno!!! Ali kod olovnih "ima mesta" da se uvek malo ili malo više prepuni akumulator. To omogućava njihov sastav, način rada... Šta više, kod klasičnih akumulatora je poželjno nekoliko puta u toku godine prepuniti, uraditi ujednačavanje, ekvalizaciju.
To se kod litijumskih NE SME RADITI!!!!!!!!!!
NI U KOM SLUČAJU!!!!!!
MOGU NASTUPITI VEOMA OPASNE SITUACIJE, U NAJGOREM POŽAR!!!
Litijum je veoma reaktivan element ("1.a" grupa, oni što znaju hemiju sve im je jasno), na vazduhu se pali sam od sebe kao i natrijum i kalijum.
Za litijumske akumulatore se kažu da su "čista energija". Šta ubaciš u njega to i izađe. Ni više ni manje. Teško je ljudima ubaciti u glavu da NIJE preporučljivo potpuno napuniti akumulator ili potpuno isprazniti. Ako se samo malo odstupi od maksimalnog punjenja (4,2volta po ćeliji), tj. ako se puni do 4,15 volti drasitčno se produžava vek akumulatora. 
Što reče jedan inženjer (Džon Feter) elektronike iz Kanade, vrsni poznavalac olovnih akumulatora, "pa kakvi su to akumulatori ako ne smeš ovo  ili ne smeš ono sa njima??? Trebalo bi na svakom kućištu litijumskog akumulatora da bude navedeno uputstvo šta sme a šta ne sme da se čini sa njim"!!!
Tačno tako mu dođe. Međutim,  hteli mi to da priznamo ili ne litijum  je (izgleda) budućnost akumulatora. Ima još mnogo drugih vrsta akumulatora koji su NEUPOREDIVO bolji od, sada već, klasičnih litijumskih. To su npr. aluminijum-vazduh, litijum-vazduh ili litijum-sumpor akumulatori. Međutim, većina njih je još uvek u fazi ispitivanja i testiranja po raznim laboratorijama.
I tako se kod mene zadesilo desetak litijmskih baterija od 48 V i 10Ah.  
Tačnije to su LiNiMnCoO2. Ogromna prednost litijumskih u odnosu na olovne akumulatore je to što su neuporedivo lakši a za isti kapacitet. Zato se i stavljaju u električna vozila, konkretno i u električne bicikle. E, takvi su kod mene stigli! Pošto su stajali dugo u magacinu, mada ima onih koji su došli i iz eksploatacije, došlo je do disbalansa u ćelijama. Konkretno, u akumulatoru od 48 volti postoji  13 ćelija.
Nominalni napon jedne ćelije je 3,7 volti. Velika mana litijumskih u odnosu na olovne je to da moraju da imaju kontrolnu elektroniku koja neće dozvoliti da se prepuni ili mnogo isprazni akumulator. To poskupljuje takve akumulatore. Ta elektronika se naziva BMS (baterijski menadžment sistem). Prostije, služi za ravnomerno punjenje i pražnjenje svih ćelija.
Međutim tokom vremena usled stajanja ili tokom rada ipak dolazi do neravnomernosti između ćelija. To nikako nije dobro jer kod pražnjenja se ne iskoristi sva energija iz akumulatora(BMS ranije isključi) ili kod punjenja se ne napuni do kraja.
Zato se vrši ujednačavanje posebnom opremom. To je relativno dugotrajan proces i zahteva veoma tačne i precizne instrumente. Naime, maksimalna dozvoljena naponska razlika između svi ćelja je samo 0,05V ili 50mV!!! U praksi se postiže i još veća preciznost, ide se i do samo 25mV razlike.
Litijumski akumulatori su posebna, velika tema. Ne bih ovom prilikom više „razglabao“. Koga zanima može svašta nešto da nađe na vaskolikom internetu.
Evo slika mojih "pacijenata" koji su spremni za ujednačavanje... Izvađeni su iz aluminijumskih kućišta , lepo se vide BMS pločice sa elektronikom. Takođe se vide i crvene  žice koje vode od svake ćelije do kontrolne elektronike i daju informaciju o trenutnom naponu. U slučaju prepunjvanja ili dubokog pražnjenja automatski se isključuje akumulator do trenutak uklanjanja opteraćenja (konkretno elektromotor na biciklu). BMS poseduje i zaštitu od prevelike struje, u ovom slučaju 15 ampera. Ma, svašta ima!!! Zato je i cena lepa...
Dakle...

Šta još...?
Sve ovo je jedna velika, ogromna tema za debatu, pitanja, odgovore, probleme, činjenice, eksperimente... Skoro sam upoznao momka iz Slovenije koji se bavi električnim vozilima i litijumskim akumulatorima, nekih 7 godina. Što se kaže, zna ih "u dušu". Kao ja olovne. U prepisci sa njim sam saznao da je problem kod litijumskih akumulatora, zašto im se smanjuje kapacitet kad se duboko isprazne ili prepune, to što se "zarobi" vazduh oko elektroda i ne dozvoljava dalji protok struje. Ako sam dobro razumeo. I da radi na "ULTRAZVUČNOM UREĐAJU ZA REGENERACIJU I OSVEŽAVANJE" litijumskih akumulatora. 
Ja sam ostao bez reči. Bez komentar.
Svaka mu čast. 
Da li bi trebalo da napomenem da je inženjer elektronike?
MOŽDA, uskoro pokrenem novi blog sa temom o litijumskim akumulatorima. MOŽDA.
Do tada, držim se stare dobro isprobane tehnologije. Dugo će ona još da traje.
Siguran sam u to.
 

Kad je stvarno loš i zapušten akumulator

Danas stigao "pacijent", takvi su česti kod mene. Kaže čovek, moj poznanik, stajao mu je u servisu mesec dana(!), inače je vulkanizer, nikako nije stigao da mi donese. Danas došao i doneo ovu napravu koja je nekad bila akumulator. Dobro, biće ponovo, samo treba malo truda, znanja i umešnosti.
Meni nije ništa zanimljivo. Ali je ODLIČAN  primer kako "buvljački" punjači samo naizgled napune akumulator koji je u ovakvom stanju kao što sam ga ja dobio. Dakle, (žao mi je što to nisam zabeležio slikom) stigao je sa nekih 6,5V. Svako bi rekao da je to za otpad. Ili velika većina. Po svim kriterijumima mogao bi da se prosledi u reciklažu.
Ali sam napravio slike nakon samo nekoliko sekundi posle priključenja na profesionalni desulfatizator kod koga je struja bila ograničena na SAMO 1 AMPER. Znači, NISAM DAO da napon ode u nebo nego sam ga "uštroijo". Ni to nije pomoglo, toliko je bio sulfatizovan!!!

Napon je otišao na skoro 22V!!! Šta mislite šta "buvljački" nazovi punjači, koji nemaju NIKAKVU regulaciju ili ograničenje mogu da urade ovom akumulatoru? Takvi nazovi punjači "napune " ovakve akumulatore za 10-15 minuta i to je to. A istina je sasvim drugačija, ovakvi akumulatori se oporavljaju veoma malom strujom od 1-2 ampera, i taj proces traje neki put i 48 sati. Naravno, najbolje je ne doći u ovakvu situaciju. Zato je bitno imati neki malo kvalitetniji punjač koji će moći i ovakve slučajeve da koliko-toliko poprave. Mnogo puta se desi da se zaboravi neki mali potrošač dugo vremena i da on "na kvarno" potpuno isprazni akumulator.
DUGO PRAŽNJENJE MALOM STRUJOM JE MNOGO OPASNIJE OD KRATKOTRAJNOG PRAŽNJENJA VELIKOM STRUJOM. Kristali olovo sulfata su mnogo tvrđo i teži za skidanje sa ploča u slučajevima gde je ostalo npr. malo svetlo u gepeku koje je ispraznilo akumulator skoro do kraja, pa još ako je taj akumulator dugo stajao u tom ispražnjenom stanju.
Sledeća slika kaže da je za veoma kratko vreme napon pao na relativno normalan nivo.

Ovo je školski primer zapostavljenog, ispražnjenog i sulfatizovanog akumulatora.
Eto, to se događa kad se zaboravi na nekoliko dana neki mali potrošač u kolima.
Ili ako se akumulator jednostavno isprazni usled dugog nekorištenja vozila pa elektronika mu "izvadi dušu".
Uskoro o toj boljci.

Da se razjasne stvari, još jednom, oko gradske vožnje (kratkih relacija)... i punjenja akumulatora ( II deo )

Da li postoji bolji dokaz tvrdnje da kratke relacije sa mnogo stajanja i kretanja ne mogu dovoljno da napune akumulator, od taksi vozila? Dobro, uvek se njih uhvatim. Evo, to je boljka i dostavnih vozila, raznih kombi vozila koja "zuje" po gradu i dostavljaju recimo hranu, hleb, piće... Takva vozila staju malte ne na svaku banderu. Pa još ako moraju da ostave sva četiri pokazivača zbog bezbednosti ili poziciona svetla. Naravno, često se ugasi motor. I eto problema sa akumulatorom u nekom narednom periodu.
Da se vratim onom bitnom...
Kada sistem za punjenje strada obično se upali signalna lampica ili igla na instrumentu ode u crveno. Najčešći kvar je labav, istrošen ili pokidan kaiš( lično nisam imao mnogo takvih kvarova, više je bilo loših reglera i još lošijih kontakata na klemama). Ako se doda broj obrtaja i lampica zasvetli jače, onda bi trebalo maksimalno napuniti akumulator i potom ga testirati. U suprotnom ako lampica zasvetli slabije onda je kvar verovatno u sistemu za punjenje. U suštini, lampica je komparator između izlaznog napona na sistemu za punjenje i izlaznog napona akumulatora. Najprostiji test za kontrolu punjenja (bar ja tako radim) je taj što se doda broj obrtaja na nekih 1500-2000, upale se kratka svetla (opterećenje je obavezno!) i onda bi napon na akumulatoru trebalo da bude u rasponu od 13,8-14,4V, u zavisnosti od temperature (ako je topao dan) , stanja napunjenosti akumulatora (prazan akumulator neće tako lako dozvoliti da se brzo digne napon) i od samog dizajna alternatora. Starija vozila, bar koliko ja znam, su imala alternator "namešten" na nekih 13,8V. Ovo zbog toga što su tada postojali samo antimonski akumulatori koji su zahtevali nešto niži napon od današnjih kalcijumskih. Samo, ti stari antimonski su trajali po 7-10 godina, a ovi savremeni nešto slabo...
Većina reglera je temperaturno kompenzovana da bi zadovoljila potrebe za punjenjem pod različitim uslovima. Ako temperatura pada ispod 25 stepeni napon reglera se diže da bi kompenzovao povećan unutrašnji otpor akumulatora. Nasuprot tome, ako temperatura raste napon reglera pada. Još faktora koji utiču na napon punjenja: stanje samog akumulatora, stanje napunjenosti, sulfatizacija i naravno ukupno opterećenje potrošača.
Da ne bude ovo sve bez ikakve slike:

Grafik punjenja aletranatora je uzet iz kataloga aletranatora firme Boš (http://www.boschusa.com/). Mislim da je dokaz više nego validan.
Matematika i elektrotehnika su prirodne i egzaktne nauke. Zato, brojevi će reći sve u sledećem slučaju, da jednom ZA SVAGDA razuverim one  "Neverne Tome" koji i dalje veruju da radom motora u mestu, "na leru" može da se dopuni akumulator. Mogu samo da potroše gorivo i ništa više. Neverovatno, u Americi postoji zakon da vozilo NE SME da radi u mestu ako nema potrebe (zbog zagađenja). Za kola ne mogu da bude siguran ali za one velike kamione znam 100%. No, to sad nije ni bitno.
Da ponovim.
PRVO se obezbede (snabdeju) svi električni potrošači od strane alternatora a ostatak snage se dodeli za punjenje akumulatora.
Konkretnije...
Pretpostavimo da je ukupno opterećenje 14 ampera (kratka svetla, pozicija i radio, manje-više) i da motor radi na 2500 obrtaja i alternator proizvodi 35 ampera. Od tih 14A akumulatoru biće dodeljeno do 11A za dopunjavanje, što će trajati nekih 6 minuta. Ovo vreme se odnosi na vraćanje snage koja je uzeta iz akumulatora za startovanje motora. Ako motor radi  npr. na maksimalnih 5000 obrtaja i alternator proizvodi 90 A vreme za dopunjavanje će biti skraćeno na 2 minuta.
E sad ono "lepo"...
Motor radi na leru, oko 700 obrtaja, i alternator proizvodi SAMO 10 ampera. Od akumulatora se traži da nadoknadi razliku od 4 ampera za potrošače. Naravno, akumulator će i dalje biti pražnjen kako vreme bude teklo.
OVO JE RAZLOG ZAŠTO KRATKE VOŽNJE SA MNOGO STAJANJA I KRETANJA (start-stop vožnja) ILI TOKOM LOŠEG VREMENA, NIKAD NEĆE MOĆI DA DOPUNE AKUMULATOR VEĆ ĆE U NEKOM DUŽEM VREMENU ČAK GA I ISPRAZNITI.
Još gori slučaj. Može i to. Šta više, čest slučaj kod današnje omladine.
Neka je dodatno ugrađen jak audio sistem ili neka svetla (reflektori na krovu). To bi otprilike bilo još 20 ampera dodatnog opterećenja. Sa gornjim slučajem to je ukupno opterećenuje od 34 ampera. Poprilična struja. Neki mali alternatori imaju toliko maksimalno opterećenje. Da se ne udaljavam od teme, postaje zanimljivo. Sa 34 ampera opterećenja ispod 2500 obrtaja i na aleterntoru koji daje 90 ampera maksimalne struje AKUMULATOR NIKAD NEĆE BITI PROPISNO DOPUNJEN. Dok motor radi pod ovim uslovima od nekle se mora uzeti dodatna snaga. Naravno-iz akumulatora.
Posle svega ja ne znam jednostavnije i slikovitije da objasnim. Ako ovo sve ne razuveri "Neverne Tome" da je NEMOGUĆE dopuniti akumulator u gore navedenim uslovima...
Neka i dalje zadrže svoje mišljenje.
Pa i fabrike akumulatora moraju nešto da rade!!!
Moguće rešenje za ovakve slučajeve je ugradnja jačeg alternatora što bi trebalo da prati u ugradnja jačeg akumulatora.
Ako ima mesta u motoru... U mom prethodnom postu sam napisao da se alternator proračunava da daje 125% snage u najgorem mogućem slučaju. Ako se uzme slučaj odozgo onda bi trebalo da umesto alternatora od 90 ampera bude ugrađen alternator od 105 ampera ili još jači.
Loša stvar je puniti poluprazan ili još gore prazan akumulaor tokom vožnje, tj. taj zadatak da obavlja alternator umesto za to predviđenog punjača.
 Kao što se iz grafika punjenja može videti sa porastom temperature, što je neminovnost u datom slučaju punjenja akumulatora tokom vožnje, pada izlazni napon. Ne može gore da bude! Prazan akumulator, nedovoljno punjenje, napod pada uz mogući rizik pregorevanja alternatora JER ALTERNATOR SLUŽI DA PRVO PODMIRI POTREBE SVIH POTROŠAČA U KOLIMA PA TEK ONDA DA DOPUNI AKUMULATOR. Toplota ubija alternator. Takođe i akumulator. Proizvođač aleternatora, veliki Boš, ima u svojoj ponudi vodom hlađene aleternatore. Naravno, to su oni alternatori koji moraju da podmiruju ogromne potrošače, gde su zagrevanja velika a otkaz alternatora ne postoji kako mogućnost.
Jednostavno:
Alternator je uređaj koji služi za ODRŽAVANJE elektro sistema u automobilu.
Pa ako za akumulator nešto preostane... Dobro je.
Eto. Ja toliko.
Biće mi drago da sav trud i znanje koje sam pretočio u ovaj tekst nekom može da bude od koristi.
I na kraju savet.
Ne razmišljajte da li vaš alternator dovoljno puni ili ne. Ako vozite često u gradu i na kratkim destinacijama dopunjavajte akumulator nekoliko puta u toku godine. Bićete iznenađeni razultatom. I ušteđenim novcem.
A sve one koji vam govore da su "savremeni akumulatori" bez održavanja, naročito posle 2-3 godine eksploatacije...
Ostavite ih da žive u svom uverenju.
Takvi dolaze skoro svaki dan kod mene.

Da se razjasne stvari, još jednom, oko gradske vožnje (kratkih relacija)... i punjenja akumulatora ( I deo )

Mnoge polemike se vode na raznima sajtovima koji se bave automobilima, a pozivaju se moj moj blog i moja pisanja na njemu. Tako se i na jednom ovdašnjem blogu povela polemika (ima jedan "stručnjak" na njemu) da li se može dopuniti akumulator u gradskoj vožnji. Ne bih da navodim koji je sajt tj. forum, prepoznaće se sam. I da se ne prepozna, još jednom ću objasniti stvari oko kratkih relacija.

Jednom za svagda.

Ima ljudi koji ne žele, ne vole ili jednostavno neće da promene svoje mišljenje. Iako je to drugo mišljenje ili stav ispravno za razliku od njihovog. I ja sam ponekad takav. Na kraju moram da i ja počnem drugačije da razmišljam. Život ne trpi, naročito današnji, ustajala, zastarela mišljenja, koja su okorela u svojoj ljušturi i ne žele da budu promenjena.
Jednostavnije.
Neznanje i neobaveštenost su stvar ličnog izbora. 
Malo znanja je opasna stvar.
Gradska vožnja i dopunjavanje akumulatora na kratkim relacijama, to mu dođe po nekim engleskim ispitivanjima od 3 do 5 Km. Ja bih rekao i malo više, do 10 Km. To su i najčešće relacije. Ni kod nas se to nešto mnogo ne razlikuje. Kuća-posao, posao-kuća (Ekreme, prijatelju!!!), odlazak žene do pijace ili po decu u obdanište...Sve se manje-više zna.
Ali, još jednom objasniću i konkretno pokazati zašto se u gradskoj vožnji NE MOŽE DOPUNITI AKUMULATOR VEĆ SAMO I SAMO ISPRAZNITI.
Svaka dobronamerna kritika, proračun ili sugestija biće javno objavljena. Naravno, ako je argumentovana. Ako me neko u suprotno uveri, ako uveri sve one raznorazne inženjere iz auto industije i elektrotehnike...
Neću imati nikave zamerke.
Ovako, stvari stoje na sledeći način...
Mit : akumulator se može napuniti u toku vožnje.
Istina: faktori koji utiču na punjenje akumulatora su
1. jačina struje koja je dostupna iz alternatora (samo jedan deo je dodeljen akumulatoru!)
2. vremensko trajanje te dostupne struje iz alternatora
3. temperatura
Uopšte gledano, automobil koji je vožen na dugoj relaciji i u uslovima povećane spoljne temperature i bez ikakvih stajanja, ne znači da kad se taj put završi da će i akumulator biti dopunjen. Toplo vreme MOŽE da pomogne u boljem punjenju (opšte poznata stvar).
Dakle, rad motora u mestu ("na leru") i kratke vožnje (start - stop vožnja) naročito tokom lošeg zimskog vremena ili tokom noći NEĆE do kraja napuniti akumulator.
NIKAD.
Još veća greška je kad je potpuno mrtav akumulator (ostala svetla upaljenja, npr.) ostavljen u kolima i dopunjavanje vrši alternator. Tad se može svašta loše desiti (još jedna tema za diskusiju). Nabolje je takav akumulator izvaditi iz kola i napuniti pomoću za to predviđenog punjača (inače brzo će se osetiti miris izolacije od lak žice iz alternatora...)
Mala digresija...
Čovek zaboravio svetla ili neki drugi malo veći potrošač nekih 1-2 sata i upalio kola normalno posle toga. Napolju 30 stepeni. Kaže "ma odma' je upalio, prošao sam nekoliko kilometara po gradu i dopunio ga".
To ti samo misliš prijatelju... Iznenadićeš se na prvi minus napolju... A posle zna se... Trk po komšiluku sa kablovima da ti komšija prespoji sa njegovih kola...
Da...
Ovako izgleda šema elektro veza aletranatora i akumulatora. Tako je u velikoj većini slučajeva. Oni drugi me ne zanimaju, stvar je u principu da bih objasnio "stručnjacima" da nije baš kako oni misle.
Dobro, ne branim ja da i dalje imaju svoje mišljenje. Samo onda da ga zadrže za sebe.
Elem...

Dakle, u igri su: aleternator, naponski regulator ("regler"), akumulator i signalna lampica (ili instrument sa kazaljkom). Kada motor radi, sistem za punjenje ima PRVENSTVENU ulogu (mnooogo sam puta to napisao) da obezbedi snagu za automobilske električne potrošeče: paljenje, svetla, audio sistem, razne elektronske zezalice, navigaciju... I DA DOPUNI AKUMULATOR.
To na kraju.
Idemo dalje.
Izlazna snaga alternatora je DIREKTNO PROPORCIONALNA BROJU OBRTAJA  I TEMPERATURI ALETRANATORA.
VEOMA VAŽNO!!!
Sistem punjenja je tako projektovan i proračunat od strane proizvođača, da u najgorem slučaju obezbedi 125 % ukupne snage za ORIGINALNO UGRAĐENE električne potrošače u automobilu, tako da akumulator može da se dopunjava.
ORIGINALNO UGRAĐENE znači da tu ne spada muzički uređaj od 2 x 10000W, televizor, punjač za lap top, prenosivi frižider, dodatna svetla...
Ovako izgleda karakteristika jednog prosečnog automobilskog alternatora (za dve različite izlazne struje).

Tehničke karakteristike su preuzete sa sajta  američkog proizvođača "Balmar" ( http://www.balmar.net ) koji je specijalizovan samo za proizvodnju alternatora i reglera. Mislim da bolji izvor nije potreban.
... Nastavak sledi.

Zašto bi trebalo investirati u punjač akumulatora?

Mnogi vlasnici vozila se suočavaju sa istom dilemom-da li bi trebalo ili ne uložiti novac u skupe i visoko kvalitetne punjače? Svi mi želimo da uštedimo, u to nema sumnje. Međutim, velika većina vozača kupuje punjače pristupačnih cena, a to ne znači da će uštedeti novac na duže staze. Zato bih želeo da razmotrim nake od najčešćih razloga zašto bi trebalo razmisliti o ulaganju novca u kupovinu punjača.
Dobro napunjen i optimizovan akumulator radi "glatko". Ako zaista želite da uživate u vožnji vaših kola, onda bi stvarno trebalo razmisliti o kupovini kvalietenog punjača.
Zapamtite da je akumulator "srce" vašeg automobila i ako on ne radi ispravno, može da vam se desi da vam auto otkaže u sred nekog važnog putovanja. Što je još gore, mogu da vam se dese kvarovi u kolima koji su posredno vezani za akumulator. Najbanalnija stvar-radio neće funkcionisati kako valja i ta mala sitnica može da vam pokvari putovanje.
Kvaliteteni punjači mogu da vrate u život kompletno ispražnjen akumulator. Oni punjači koji nemaju ama baš nikakvu kontrolu punjenja odmah će "opaliti" po akumulatoru maksimalnom strujom koja je jedino ograničena unutrašnjim otporom transformatora i debljinom priključnih kablova. Naravno, kod takvih punjača postoji mogućnost i od pregorevanja istog zbog velikog zagrevanja. To se ne može desiti kod kvalitetnih punjača jer oni imaju elektroniku koja "snimi" stanje u kom se nalazi akumulator (napon i potrebna struja), pa onda uključe mod punjenja za tako ispražnjenna akumulator. Bar bi trebalo. Vraćanje potpuno ispražnjenog akumulatora... To je veliki izazov i za kvalitetne punjače. Takvi akumulatori imaju ogroman unutrašnji otpor, shodno tome i Omovom zakonu dolazi do velikog zagrevanja ćelija. Kristali sulfata su prekrili celu površinu svih ploča. A da stvar bude još gora, ako je tako ispražnjen akumulator stajao duže od 2-3 dana...
Takav će se teško i potpuno oporaviti. Pisao sam naširoko i nadugačko o toj problematici. Ako se dogodi da se akumulator isprazni, trebalo bi odmah pristupiti punjenju. Jer svako odlaganje vodi u prerani otkaz-smanjenje snage i kapaciteta. Tu su popravke nemoguće. Bar ne u potpunosti. Uvek će kod takvog akumulatora ostati sulfta na i u pločama koji će smanjti postojeći kapacitet. Zato dobri punjači sa funkciom "oživljavanja" ispražnjenih akumulatora mogu u dobroj meri da poprave stanje.
Na kraju krajeva, kad se sve sagleda, kupovina "pametnog" punjača sačuvaće novac na dug period. Nek samo jednom takav punjač uradi svoj posao i napuni akumulator kako bi trebalo, on se već isplatio. A trajaće mnogo godina... I umesto svakih 2,3 ili 4 godine da kupujete akumulator, taj period se može produžiti bar za godinu. Ovo naročito važi i za taksi vozila kod kojih je akumulator izložen ogromnim zahtevima i velikim torturama u vidu velikog broja startovanja motora. Pravovremenim dopunjavanjem bi se sprečilo stvaranje sulfata koji su posledica stalnog rada radio-stanice, table, navigacije... Sve su to potrošači koji troše struju iz akumulatora dok vozilo ne radi. I tu je smrt akumulatora, pre vremena, neminovna. Gradskom vožnjom je NEMOGUĆE vratiti svu tu energiju u akumulator. Provereno nebrojeno puta. Urađeno milion testova.
I rezultat je uvek isti.
Prerana sulfatizacija i prevremeni otkaz.
Tako i nikako drugačije.
Ko drugačije misli... DEBELO SE VARA.
Dalje, čak i jeftini akumulatori, koji čine veliku većinu u našim vozilima, ako se dopunjavaju kvalitetnim punjačima mogu da posluže sasvim solidno vreme. I eto još jedne uštede novca.
Na kraju se može zaključiti da ulaganje u "pametne" punjače, oni koji imaju nekoliko mogućnosti i vrsta punjenja, načina rada, vraćanja u život potpuno ispražnjenih i sulfatizovanih akumulatora (ovo sulfatizovanih uzeti sa velikom rezervom!!!), predstavlja dobru investiciju. Time ne samo da čuvate vaš akumulator već smanjujete i mogućnost posrednih kvarova i zadavanja sebi glavobolje.
P.S. NIJE MOGUĆE SVE AKUMULATORE VRATITI U KOLIKO-TOLIKO NORMALNO RADNO STANJE. To je nemoguće uraditi kod starih, istorošenih akumulatora, koji su preživeli veliki broj startovanja ili veliki broj nenamernih dubokih pražnjenja (korozija pozitivne rešetke). Takođe je nemoguće osposobiti akumulator koji je u kratkom spoju. Svi ostali slučajevi su podložni popravci u većem ili manjem stepenu.

Kamionski akumulatori ( i njihove najveće ubice)

Iako se kamionski akumulatori ne razlikuju mnogo po pitanju funkcije i potreba od automobilskih, ipak postoje neke stvrari koje ih razlikuju. I to mnogo.
-Kao prvo to je veličina-kapacitet i startna snaga. U pitanju su ogromni kapaciteti kao i startne struje. Pošto sam angažovan od strane jedne velike špediterske firme da im kontrolišem i održavam akumulatore, mogu da kažem da je najveći akumulator (od klasičnih startnih) sa kojim sam se sreo bio kapaciteta 225Ah i 1200A startne struje. Dakle-nešto ogromno! I veoma jako! Što i ne čudi jer je potrebno da startuje motor od 15000 kubika. I da podmiri još mnogo potreba i potrošača.
-Tu dolazimo do možda najveće razlike u nameni kamionskih akumulatora u odnosu na automobilske. Dakle, pošto su vozači kamiona "osuđeni" na odvojen život, u kamionima se nalaze, između ostalih potrošača i frižideri. To nisu veliki potrošači ali su STALNI potoršači. Svi znamo da frižideri rade 24 sata, tj. da su uključeni u mrežu. Tako je i sa kamionskim frižiderima. Samo, u kamionu ne postoji gradska mreža. Da stvar bude još gora ( u nekim slučajevima), mora da postoji pretverač sa 24V na 230V. Tu su neminovni gubici. Mada današnji savremeni pretvarači imaju male gubitke. Ali ima i frižidera čiji motori rade direkltno na 24 V pa je tu situacija malo bolja. Pa se može zaključiti da kamionski akumulatori jednim delom imaju ulogu stacionarnih akumulatora. Tu su još neki potrošači koji nisu tako česti kod automobila, recimo punjač za lap top. Nije naivan potrošač. Pa radio-stanica, kabinska svetla... A kad dođe zima tu je neminovni vebasto za grejanje kabine. Sam motor vebasta nje veliki potrošač ali je STALAN potrošač. Tiha voda breg roni, kaže stara izreka. Kad se saberu svi potrošači i njhova učestanost upotrebe može se videti zašto su potrebni tako veliki akumulatori koji neki put nisu dovoljni. Naravno, kad im se ne pristupi sa pažnjom i potrebnim i dovoljnim održavanjem.
-Pošto kamionski akumulatori u 99 % slučajeva stoje ispod sanduka ili kod poslednje osovine, oni su stalno izloženi atmosferalijama. Mada su zaštićeni i stoje u kutiji. Zbog njihov položaja česte su korozije stubića. Pošto su struje kod startovanja takvih motora enormne (preko 1000 ampera), makar i najmanji otpor između stubića i kleme može da napravi nenadoknadivu štetu. Imao sam slučaj da je stubić bio skoro potpuno istopljen na jednom kamionu koji je dovežen iz inostranstva, ali je ipak ostalo parče tako da je čovek koji radi izlivanje stubića u mom gradu mogao nekako da "nakalemi" malo olova i da sačuva potpuno ispravan akumulator.
-Vibracije kod kamiona su višestruko povećaneu odnosu na automobile. Zato je bitno da oba akumulatora budu propisno stegnuta u svojim ležištima. Ako nije tako urađeno, kod starijih akumulatora se može desiti da se otkine malo parče olova sa ploča i da napravi kratak spoj u nekoj ćeliji. Mada se to može desiti i kod običnih putničkih automobila, ali ređe stvar.
-Kod nekih kamiona postoji nešto kao "minimalni rele". Oni koji se bave elektrnikom znaju šta je to. Da se lakše razume, to je uređaj koji isključi napajanje iz akumulatora da se ne bi ispraznili ispod za to dozvoljene granice. Tako nešto nisam sreo kod naših kamiona, ali je takav uređaj u Americi i Kanadi skoro obavezan. Aljaska i tako to... Ko je shvatio, razumeće. Takav uređaj je izuzetno koristan jer uvek se ima uvid u kom je stanju akumulator. Pa ako se neko malo "zanese", on isključi napajanje da ne bi se ispraznio ispod dozvoljene granice. Znajući mnoge naše vozače, takav uređaj bi trebalo fabrički ugraditi za njihovo vozilo. Muzika od milion vati, svetla, navigacija, mali televozor, tablet računar...Pa nije akumulator rupa bez dna!!!
-Loše punjenje je čest uzrok preranog otkaza akumulatora. Posebno ako su u kamion ugrađeni AGM akumulatori. Oni ne podnose nikakve "anomalije" u sistemu punjenja. I nisu "prijatelji" alternatora. Ovo zbog toga što AGM akumulatori zahtevaju punjenje u granicama od 14,4-14,7V. To alternatori nemogu da daju, mislim na taj napon. Najčešći napon punjenja akumulatora na kamionima je 14,1-14,2V. To sam sretao u skori 100 % slučajeva. A ako se nedovoljnim naponom pune akumulatori pa još ako se i ne odražavaju kako bi trebalo, eto je sulfatizacija. I glavobolje. I novac iz džepa bez preke potrebe. Čini mi se da postoje AGM akumuatori koji zahtevaju klasičan napon punjenja alternatora od 14-14,4V. Time bi problem mogao da bude rešen. Kako god, potrebno je pravovremeno održavanje kamionskih akumulatora. Pošto takva vozila prelaze ogromna rastojanja i to bez prekida, alternator ima mogućnost da prilično solidno DOPUNI akumulatore. Međutim, sve to pada u vodu kada celu noć radi frižider i vebasto. Pa se posle toga parkira kamion i ne vozi nekoliko dana.
-Koliko su kamionski akumulatori dobri za startovanje motora toliko su loši za cikličnu upotrebu. A ona je neminovna zbog mnogobrojnih potrošača koji su neizbežni u savramenim kamionima. Zato su možda polutrakcioni akumulatori (za dvostruku namenu, startovanje i napajanje potrošača) pravi izbor. To bi bio neki kompromis koji daje odlične rezultate. Iskreno, u svojoj praksi do sada nisam naišao na kamion sa tim tipom akumuatora. Takvi akumuatori su dosta skuplji od klasičnih startih ali i dosta izdrživiji po pitanju napajanja potrošača.
Sve ima svoju cenu.
P.S. Htedoh da završim ali se setih nečeg veoma bitnog, nečeg što kod automobila ne postoji. Pošto kamioni imaju po dva akumulatora, OBAVEZNO dolazi do nejednakog punjenja i pražnjenja akumulatora. Čak iako su potpuno novi akumulatori, stavljeni u isto vreme i oba su bila na istom naponskom i kapacitivnom nivou, vremenom će doći do disbalansa. I ranijeg otakaza jednog od njih.
Šta raditi?
PRVO, uvek voditi računa da su oba pravovremeno i potpuno napunjenja.
To malo teže, ko vodi računa o akumulatorima?
Dalje, NE MEŠATI novi i stari akumulator!!! Ako jedan otkaže, trebalo bi promeniti oba. Znam da je to malo teže za džep, ali i manje boli glava vlasnika kamiona. U početku će sve biti u redu ali će vremenom i onaj novi akumulator pre vremena nastradati jer trpi veće opterećenje... I tako se može u krug... Non stop... Duga je to priča...
Ovo se često događa (da jedan strada pre nego drugi) kad neko "pametan" izvuče žicu sa samo jednog akumulatora zbog napajanja npr. radija ili radio stanice. Pa tako mesecima sluša radio na odmorištu dok čeka da mu dođe vreme za polazak na put. Jedan akumulator slabi neprimetno. Pametnjaković ništa ne primećuje. Za sad. Odjednom primećuje jedno jutro na minus 5 stepeni kad mora hitno na put...
Prošle godine sam prisustvovao situaciji kad je jedan vozač za dlaku izbegao otkaz jer je takvu stvar uradio na kamionu koji vozi. To se nije primećivalo u početku ali JEDNOM JE MORALO. Bio sam pozvan jer je kamion bio zakazao i nije mogao na put. U roku od nekoliko minuta sam utvrdio da je jedan za 30% više ispražnjen od drugog. U početku mi nije bilo jasno zašto je to tako jer su oba akumulatora bila stavljena u isto vreme i bili su relativno novi. Svako bi pomislio da je u pitanju možda fabrička greška. Međutim, "jedna" žica mi je privukla pažnju. Tako nešto sigurno nije bilo fabrički ugrađeno na klemi akmulatora (Mercedes Aktros, ako se dobro sećam). Pozvao sam šefa servisa da zajedno pogledamo o čemu se radi. Onda je on pozvao vozača. Na kraju je ustnovljeno da je ta žica napajanje pretvarača za punjenje lap topa. Bolje da mu niko tada nije bio u koži!!! Na kraju se sve dobro završilo, ja sa napravio mali pretvarača sa 24 na 19V za lap top. I svi zadovoljni.
Najbolje bi bilo da svaki kamion ima balanser za akumulatore. Uređaj je relativno jednostavan da se napravi. A vredi mnogo. Još više vredi ako se on postavi na potpuno nove akumulatore. Time će se osigurati da se oba akumulatora pune POTPUNO istim naponom. Ako jedan pokuša da"povuče" veći napon od drugog, elektronika stupa na scenu i to ispravlja. Da napomenem da je balanser do neke granice efikasan. To je ipak nemoguće uraditi (ujednačiti) sa jednim starim i jednim novim akumulatorom. Takvi akumulatori moraju da idu u servis i da se tamo na profesionalnim punjačima dovedu u koliko-toliko jednako stanje.
.
.
.

Disbalans je VEOMA svojstven za litijumske akumulatore. I naravno opasan po njihov kapacitet. Zna se da litijumski akumulatori NE PODNOSE NIKAKVE EKZIBICIJE U VIDU PREPUNJAVANJA ILI DUBOKOG PRAŽNJENJA ISPOD NORMALNOG NIVOA. Upravo se ovih dana borim sa velikim brojem litijumskih akumulatora da ih dovedem u red, da ih izbalansiram i vratim u redovnu upotrebu. To je Sizifov posao i zahteva mnogo vremena, znanja i VEOMA precizih instrumenata.
Ali o tom poslu, kako se i šta radi, možda uskoro.
I ovoliko je dovoljno.
Bar za sad.