Ako vam ovako izgleda akumulator... Nije dobro. Nikako!!!

Prošle godine, čovek koji prati svo ovo moje pisanje i pokušaje da rešim razne zablude i misterije oko akumulatora, kojih ima u neograničenom broju, predložio mi je da napišem knjigu o svemu ovom što radim dugi niz godina. U prvom trenutku mi je bilo malo neozbiljno tako nešto, takav predlog. Ko sam ja da mogu da se upustim u takav poduhvat? Ko bi to čitao? Međutim, u kasnijoj razmeni pisama sa njim, video sam da ipak tako nešto nije nemoguće i van mog sveta. Pošteno govoreći, nisam završio školu koja je ima veze sa elektrohemijom (doduše, ima nekih koji nisu završili nikakvu školu pa su uspešni ljudi, a ima o onih drugih...), ali mi dugogodišnje iskustvo i godine potrošene na rad sa raznim vrstama akumulatora (ne samo olovnim) daju za pravo da tako nešto (možda) uradim u nekom narednom periodu (ovo "u narednom periodu" je omiljena izreka naših političara...). I još mi je predloženo da sve što radim faktografski zabeležim i dokumentujem. Što kaže narod "nema laži, nema prevare"! Ko bi mi verovao da mi je na servis došao akumulator star 14 godina!!!???
Tako sam slikao i dva akumulatora koji imaju naduveno kućište.
Ovo je već opasan simptom.
Moram OPET da se vratim na tu, nebrojeno puta pomenutu, sulfatizaciju. Dakle, produkt rada (pražnjenja) olovnog akumulatora je olovo sulfat. On i nije opasan ako se odmah nakon pražnjenja vrati u elektrolit-čitaj ako se odmah napuni akumulator. Međutim, SAMO posle 2-3 dana stajanja u poluispražnjenom ili još gore ispražnjenom stanju kristali olovo sulfata prelaze iz amorfnog (mekanog) u kristalno stanje. Tada nastaju kristali trećeg reda koje je (skoro) nemoguće razbiti i vratiti na njihovo mesto-u elektrolit, što bi narod rekao "kiselinu". Dakle, posle tog vremenskog period ti kristali se "ujedinjuju" (za ovu pojavu ima tačno naučno obašnjenje ali je to običnom čoveku nebitno) i stvaraju se još veći kristali (na mikroskopskom nivou). Njihova površina je velika i ZAUZIMAJU TRI PUTA VEĆU ZAPREMINU u odnosu na aktivni materijal(npr. čisto spužvasto olovo na negativnoj ploči, koja je inače mnogo problematičnja za oporavak i desulfatizaciju nego pozitivna ploča). Zbog te zapremine ploče se naduju, iskrive, kućište poprima oblik kao na donjim slikama. Ovo veoma lako dovodi do probijanja separatora koji razdvaja ploče i tako da je u 99% slučajeva kratak spoj neminovan. Pravac-reciklaža.
Sad ono što zanima narod...
Zašto?
Ma, nema tu nikakve filozofije. Takvi akumulatori su oni koji su stajali u vozilima koja se dugo ne koriste a nije skinuta klema i elektronika troši malu struju. Već sam nekoliko puta pojasnio da je mnogo opasnije dugotrajno pražnejnje malom strujom nego ono koje je usledilo nakon kratkog perioda velikom jačinom struje.
Dakle, takvi akumulatori su iz vozila koja se ostave u garaži (na primer), ne skine se klema, i ne voze se mesecima ( i za tako nešto postoji veoma efikasan lek ali neću sad o tome). Ili ono što mene veoma često "obraduje", takvi akumulatori su sa auto placeva. Prvo je vozilo tamo negde stajalo mesecima (Nemačka, Italija...), pa je uveženo. Nakon toga je ponovo stajalo još 2-3 meseca kod nas...
Kod mene ne fali igranke nikad.
Kao što rekoh, knjigu mogu da napišem.
Komotno.
Ali, sve ovo je tek vrh ledenog brega, šta sve dolazi na servis kod mene.
"Ako koza laže rog ne laže", zato evo slika...

Malo zapažanje...
Poslednja slika pokazuje "ISPRAVAN" akumulator.
Pa tako kaže "OKO"!!!!!!
He, kako sve mangupi zaluđuju narod...

Koliki je mogući broj paljenja prosečnog akumulatora?

Nailazio sam na ove podatke o broju paljenja na nekoliko mesta, doduše bez ikakvih objašnjenja (što će posle da se vidi u mom odgovoru). To je veoma nepouzdan podatak i zavisi od ogromnog broja faktora. Zato takve stavri koje navodi proizvođač trebalo bi uzeti SA OGROMNOM rezervom.
Neko je postavio pitanje koje je posredno vezano za taj podataka oko broja paljenja. Smatram da je pitanje dobro ali ne smatram da je ideja oko "brojača" imalo pouzdana.
Uostalom, evo pitanja (bez ikakvih izmena):
Pozdrav miša imam jedan upit za tebe.Negdje sam procitao da exide akumulator moze izdrzati 10.000 paljenja.Znas li koliko paljenja mogu izdrzati "obicni" akumulatori.To pitam jer sam mislio napraviti mali sklop sa mikrokontorlerom koji bi bio spojen direktno na keleme akumulatora i mjerio broj paljenja koje bi prikazivao na displeju.Tako da mogu vidjeti koliko mi je jos paljenja ostalo.Sad ne znam koliko je broj paljenja relevantni podatak za ispravnost akumulatora.
Mikrokontroler bi trosio nekoliko mikroampera pa mislim da ne bi utjecalo na praznjenje akumulatora.
*
*
*
A evo i mog odgovora:
Izvini, ali moram da se nasmejem!!! Ti si jedan od onih koji slepo veruju onom što proizvođač akumulatora tvrdi o svom akumulatoru, makar to bi i veliki Eksajd. Da li je objašnjeno pod kojim uslovima je tih 10000 paljenja???!!! Koja temperatura je bila oko akumulatora, benzin ili dizel kao gorivo...Mnogo važnih pitanja a nigde odgovora. To me potseća na prikazane testove zvučnika koje navodi prozvođač. Uzimam ovaj primer jer volim muziku, bavio sam se njom (bio sam bubnjar), imam kvalitetnu opremu za slušanje muzike, pojačalo sam napravio, zvučnici odlični, stari dobri danski  "Dynaudio". Naravno, neko ko nema pojma da je to rađeno u gluvoj sobi (mislim na testove zvučnih kutija), pod savršenim uslovima, da je mereno odličnim mikrofonom na odstojanju od 1 metar... I kad taj neko kupi zvučnik i postavi ga između zida i regala u sobi u kojoj ima još stotinu stvari, tepih, zavesa, fotelje, stvari koje strašno utiču na zvučnu sliku... Razočarenje ne gine!!!
Tako je i sa akumulatorima. Možda taj akumulator ima 10000 paljenja sa nekim benzinskim motorom i na nekoj razumnoj temperaturi. Mislim da si me razumeo:1+1=2. Mnogo sam u ovom poslu tako da slabo padam na te "fore" o broju paljenja (na primer). Mnoga zvučna imena koja proizvode akumulatore imaju još samo od toga-SVOJE IME. I ništa više. Veruj mi.
A ako te baš zanima broj paljenja prosečnog akumulatora on se kreće oko 4000 (tako kažu testovi).
Zamisli situaciju: napravio si taj uređaj koji broji paljenja motora (ovo mi nikad nije palo na pamet!), on pokazuje npr. još nekih 2000-3000 paljenja sa tim Eksajd akumulatorom. Odjednom, bez ikakve najave, čuješ iz motora samo TK,TK,TK!! To se čuje bendiks ali akumulator nema snage da zavergla motor. Šta je sad kad "tamo" piše još 3000!!!???
Pa, na primer, može da bude najobičniji kratak spoj u nekoj ćeliji, otkine se parče olova od neke ploče i napravi havariju. Takav akumulator ide u reciklažu. Ili opšte poznata stvar (ili nije?) da savremeni kalcijumski akumulatori imaju "narav" da bez ikakve objave otkažu. A nije kratak spoj, na primer? To je poznata boljka koje se zove pasivizacija- stvaranje sloja oksida između pozitivne rešetke i aktivnog materijala. Taj oksid se ponaša kao izolator i ne dozvoljava da struje teče kroz rešetku koja se naziva i strujni kolektor.
Kao što vidiš, ideja nije nimalo dobra ni pouzdana. Mnogo je bolje držati akumulator uvek u maksimalno napunjenom stanju. To je JEDINO ispravno i sigurno ophođenje prema istom. Samo tako će čovek da bude siguran da će uvek moći da startuje motor. A ni to opet nije sigurno.
Kao i mnoge stvari u našim životima.

Dobar komentar za akumulator od 14 godina

 Neko je napisao... I smatram da je više nego dobro razmišljanje, s toga ga prenosim u vidi kompletnog posta (bez ikakvih izmena)...
 *****
Hmmmm za ovaj slucaj bi se mogla upotrjebiti ona izreka: "ko stedi na tolet papiru citav zivot hoda usranih gaca".Nikad mi nece biti jasni ljudi koji vozaju (skupa) auta a gledaju ustedjeti na stvarina od kojih zavise.Ako je izvalio xxxxxx ojra za auto pa zar je problem promjeniti akumulator od par xx ojra.

Moj "carobni stapic" koji uvjek radi i nije tajan je: da sam poucen iskustvom iz "kapitalizma" i kvalitetom izrade proizvoda po nacelu "drzi vodu dok majstori odu" mjenjam akumulator nakon isteka njegove garancije 2-3 godine.Naravno i njegovo dopunjavanje na punjacu svaki 20 dana tjekom radnog vjeka.Do sada me nije nikad izdo,a vjerujem da nece ni u buducnosti.Jer si ne mogu prisutiti da me auto ostavi na putu i da placam slep sluzbu + novi akumulator.To bi vec bilo rasipanje para.

Ako cu ja bankrotirati zbog 50 ojra svake tri godine,onda je bolje da prodam auto jer je to znak da mi ne treba.Ako nista akumulator je najjeftiniji dio u autu.
Sto se tice ovog slucaja mislim da je dobar pokazatelj zasto je bolje drzati akumulator dalje od motora,zbog zagrijavanja(time veceg ispravanja vode) i vibracija koje stete polocama.
A njegovo relativo dobro ocuvano stanje je bar ja mislim zbog toga sto nije puno presao auto,nego je mazen i pazen.

P.S. ove zime kada je temperatura padala i do -20,prolazim gradom sa smjeskom na licu u toplom autu i gledam masu ljudi kako pale na kablove i plesu indijanski ples oko auta.I sjetim se pjesne od riblje corbe "kako je lepo biti glup" :
*****
Ona izreka sa početka pisma mi se VEOMA sviđa, ja je dosta često koristim da bih objasnio ljudima da se na nekim stvarima NE SME štedeti. Tu mislim na kompletan život, ne samo na lično prevozno sredstvo. Još jednom, odličan komentar, dobra zapažanja.
Sigurno je imalo ulogu to što je akumulator dugo trajao (i dalje traje :)))), mesto gde stoji-u prtljažniku. Tamo nema nikakvog grejanja, bar ne od motora. Poznato je da je toplota jedan od najvećih ubica akumulatora, ona višestruko ubrzava kako sulfatizaciju tako i MNOGO opasniju koroziju.
Tvoje redovno održavanje (dopunjavanje) akumulatora je dalo i daje rezultate. Ovo je još jedan dokaz da dok drugi jure kablove za startovanje i traže komšijin auto da se prikače na njega, ti se voziš u toplom autu. Ovde se vidi na delu preventivno održavanje u pravom smislu te reči.
Ima još nekoliko razloga zašto je taj akumulator još uvek u upotrebi. Neka to bude neka od sledećih tema za razmatranje.
*****

Akumulator, prvougradni, 14 godina u vozilu... Da li radi...? (II deo)

Ovo čudo tehnike koje mi je stiglo na sam dan Nove godine je bio izazov. U principu, ne pokušavam nešto mnogo da se zamajavam akumulatorima koji su stariji od 5 godina. Pa još iz dizel vozila.
Mala digresija...
Veoma sam pedantan i vodim evidenciju svih popravki akumulatora u poslednjih 4 godine: napon, gustina, startna struja u trenutku dolaska i u trenutku odlaska akumulatora. Ali, nikad nisam vodio računa o kom vozilu je reč, dizel ili benzin. Međutim, mogu da budem siguran da je problem UVEK (ili u 90% slučajeva) sa dizelašima. Oni UVEK imaju problem. Pa ako se  uzme u obzir nemar vozača, problem dolazi sam po sebi. Ali, to je posebna tema.
Dakle, na svu muku akumulatora koji je star 14 godina došlo je i to što je iz dizela. Stari "bendža", 320 dizel, 1900 kubika. Dobrog izgleda. Kao cura. Ali, izgled vara.
Da bih potkrepio koliko neki vlasnici NEMAJU POJMA O SVOM VOZILU, dodaću i to da dotični vlasnik nije znao gde mu se nalazi akumulator. Nikako. Predlagao mi jer da dignemo klupu zadnjeg sedišta. Gledao sam ga, onako, sažaljivo, i čekao da završi svoj monolog. Pa sam mu rekao da je akumulator u prtljažniku, iznad zadnjeg desnog točka. Malo se nećkao, ali je prihvatio moju ponudu.
Na njegovo iznenađenje i radost, akumulatior je bio baš tu gde sam rekao! Primio sam čestitke... Da nije smešno bilo bi tužno.
Akumulator je stavljen u fabrici. I to je bilo sve za 14 godina. Rekord. Neverovatno. Iako sam video na njemu originalnu nalepnicu, ipak sam pomislio da je zamenjen u ovlaštenom servisu za sve godine od kada su kola proizvedena.
Nakon što sam ga izvadio (bilo je izuzeteno teško, prvo što je nepristupačno, a drugo što su se kleme i stubići skoro sjedinili, a što se može videti po metalnim opiljcima koji se nalaze oko minus kleme, koristio sam čak i papagaj klješta da bih razmrdao taj spoj), i video godište prizvodnje, nisam mogao da verujem. Pa sam pitao vlasnika koje je godište vozilo. Još jedan šok!!! Akumulator je star koliko i kola.
Četrnaest godina.
Za Riplija.
Nastupili su dani praznika... Vlasnik je dobio drugi zamenski akumulator od mene tako da nisam morao da žurim sa popravkom.
Nakon višednevnog laganog maltretiranja konstantnom visokofrekventnom strujom pojavili su se znaci oporavka. Mali. Ali je bilo ipak bolje.
Još nešto. Za sve godine dok je akumulator radio ni u jednoj ćeliji se nije izgubila voda. Dobro, bilo je ispod donjeg nivoa ali ploče nisu bile suve. Pri merenju gustine elektrolita su bili primetni znaci korozije ploča, ali ne veliki. U krajnjim ćelijama je bio smeđ elektrolit. A ne bio posle 14 godina!
Akumulator sam držao u toplom tokom punjenja. Tu ne mislim na neku toplu prostoriju već na vruću vodu u kojoj se nalazio potopljen skoro do vrha. Digao sam temperaturu elektrolita na skoro 30 stepeni. Taj "trik" odavno primenjujem, naročito zimi. Hemijske reakcije se odvijaju brže na povišenoj temperaturi (endotermne reakcije).
Prvi test nakon nekoliko dana i spuštanja temperature je bio dobar ali nedovoljan za onu "naftaricu". Za nekog benzinca bio bi i više nego dobar akumulator. Usledilo je višednevno "bombardovanje" konstantnom strujom. U toploj kupki.
Stvar kod ovako starih i zapuštenih akumulatora je u dugotrajnom i laganom procesu. Ko hoće na brzinu da nešto postigne-neće moći.
Vlasnik je posle nedelju dana zvao da pita da li ima pomaka, dobio je odgovor da će biti "nešto". A što je to "nešto" trebalo da bude, ni sam nisam znao.
Dođe trenutak kada moje znanje (kao prvo) i moja oprema (kao druga) nemaju šta više"da kažu".
Tako je i bilo. Oporavak je došao do nekog konačnog nivoa. Kod ovog akumulatora je bila mnogo kritičnija korozija (mada nije bilo tako strašno kao što sam očekivao) nego sulfatizacija. Naravno , u pločama (ne na pločama!!!) su se formirali kristali olovo sulfata trećeg reda. To je kraj, zadnja faza kada su kristali tako veliki da ih je nemoguće razbiti. Oni su odavno prešli iz amorfnog u kristalno stanje.
Spremao sam se da pozovem vlasnika da preuzme akumulator. Bio je bolji, mnogo, ali nisam hteo da garantujem za njega. Obzirom da su još uvek trajale velike hladnoće bilo je teško zamisliti da će akumulator izdržati još tih nekoliko dana.
Da...
Tog dana kad sam hteo da ga ugradim u "bendžu", došao mi je kolega, onaj koji je nekad STVARNO regenerisao akumulatore, dugo vremena, to mu je BIO POSAO. Doduše, nije iz mog grada. Ali je došao u goste i doneo mi je to "nešto".
Uz njegovu molbu i moje obećanje da ne govorim o "tome". Zbog njega, njegovog posla.
Posle još dva dana tretmana, originalni akumulator star 14 godina je ugrađen u vozilo.
Pre toga je urađen test, struja je bila nekih 420 ampera.
Sa mojim tretmanom je bila 300 ampera.
Prvo paljenje, odgovor vlasnika je bio "kada vratim malo film nazad, pali kao i kad sam kupio vozilo, to je bilo pre tri godine".
Vlasnik prezadovoljan. Mnogo novca je ušteđeno.
Ja-još uvek ne verujem. Priznajem, bez mog druga ne bih ništa uradio. Nije bitan ni novac, ništa,bitna ja lična satisfakcija.
Hvala tom momku koji mi je izašao u susret i dao mi "čarobni štapić". Ako tako nešto uopšte postoji u ovom poslu. Iskreno, NISAM VEROVAO U TO "NEŠTO". Povlačim reč, izvinjavam se.
On stalno čita moj blog.
Javiće se sigurno.
Još jedna uspešna popravka.
Već sam je zaboravio.
Idemo dalje.
P.S. Odlična tema za razmišljanje:
zašto su prvougradni akumulatori toliko dugotrajniji od onih koji se naknadno stave u vozilo? Ja imam nekoliko objašnjenja, neka su proistekla iz dugogodišnje prakse a neka su na naučnoj osnovi. Tu ne mislim samo na ovaj gornji primer, imao sam ih u praksi mnogo. Skoro mi je bio punto sa akumulatorom starim 10 godina. Dobro, taj je bio u kratkom spoju. Ali je ipak trajao više od 4-5 godina koliko je prosek za veliku većinu vozila (kod nas).
----------------------------
U današnje vreme elektronike, interneta, kompjutera, lako dostupnih informacija, neznanje je stvar ličnog izbora.

Svako iskustvo, dobro ili loše, nosi svoju pouku. 

Paulo Koeljo.

Akumulator, prvougradni, 14 godina u vozilu... Da li radi...? (I deo)

Kad sam mislio da je sve završeno sa starom godinom, na sam dan Nove godine stiže na servis nešto... Neverovatno...
Prvougradni, originalni, NIKAD menjan, NIKAD OTVARAN...
Da li sam ga oporavio i vratio u vozilo?
Uskoro o svim detaljima...
Evo slika...
Nema laži nema prevare.
Proizvodnja 15. nedelja 2000. godine.

Koristan savet za bolje punjenje akumulatora

Čitajući svih ovih godina hiljade stranica stručne litarature nailazio sam na toliko "caka" za poboljšanje rada akumulatora(naročito sulfatizovanih) da bih komotno mogao da napišem omanju knjigu. Međutim, prateći pisanje jednog inženjera elektronike, koji je godine i godine svog rada posvetio istraživanju rada olovnih akumulatora, naišao sam na jednu rečenicu u kojoj on doslovno kaže: " problem punjača akumulatora leži u tome što ih prave ljudi koji ne razumeju rad samih akumulatora". Tu je konkretno mislio na to da svi oni (ili bar većina)  ne shvataju do kraja hemizme koji se događaju u toku rada akumulatora.
Iskreno, to mi je teško da pojmim, obzirom da u takvim firmama koje prave odlične punjače rade i vrhunski inženjeri.
Ipak, mislim da je istina negde na sredini. Obe strane su u pravu.
Zašto sve ovo?
Ima jedan naponski nivo u trenutku punjenja akumulatora koji iznosi 14,4V (2,4 V po ćeliji). To je onaj najpoznatiji napon koji se nalazi na kućištima onih kvalitetnih punjača kao izbor, opcija tokom punjenja.
Zašto je taj napon toliko bitan, najbitniji?
E, tu je trenutak shvatanja rada akumulatora. Na tom naponu, ili tu negde, počinje dekompozicija vode, stručnije rečeno počinje elektroliza, raspad na vodonik i kiseonik (uvek sam bio dobar iz hemije :))). Tada počinje da nestaje voda iz elektrolita i ako se dogodi da je akumulator duže u stanju "ključanja" (a to je veoma potrebno nekolio puta u toku godine uraditi, napisah bar nekih stotinu puta), potrebno je doliti vodu da ploče ne bi ostale ni slučajno suve!!! Negde sam naišao i na podatak koliko se vode po amper času potroši (izvetri) tokom punjenja povećanim naponom , ali se sigurno sećam da su to neke minimalne količine, nekoliko grama po ćeliji. U suštini zamenarljivo.
Ovaj napon imaju svi kvalitetniji punjači. U to nema sumnje. I onaj napon 14,7V koji se sugeriše da se koristi ako je hladno pa se predlaže povećan napon punjenja (što je sasvim ispravno). Proizvođači punjača predlažu da se ne ide preko 14,4V kod klasičnih akumulatora da se ne bi gubila voda. Ovo je (donekle) ispravno, mada to jedino kod akumulatora koji nemaju čepove. Ali, iz iskustva znam a i iz tehničkih podataka koje sam dobio od proizvođača( interni fabrički dokumenti) da se u takve akumulatore uvek dolije više elektrolita baš zbog gubitka vode. Ovo nije probem kod klasičnih sa čepovima jer se voda uvek može dodati (10-15 mm iznad ploča ukupan nivo elektrolita).
Zašto sve ovo napisah?
Evo...
Da bi se još više poboljšalo dopunjavanje, ima mala "caka".
Naime, kada napon dođe do 14,4V (verovatno će se na tim "inteligentnim" punjačima uključiti ili isključiti neka dioda kao indikacija), potpuno odspojiti punjač sa akumulatora. Sačekati nekolko sati (što duže to bolje) pa ponovo uključiti punjenje. I tako još jednom. Ako se ja pitam ( a pitam se), uvek bih odabrao onaj drugi napon 14,7V za punjenje bez obzira na temperaturu. Čak je i on mali ali je bolji od 14,4V.
U čemu je korist ovog načina punjenja?
Ja rekoh na početku da oni koji prave punjače ne razumeju baš najbolje hemizme koji se događaju u toku procesa rada akumulatora.
Ovo što sam napisao sam pročitao u stručnom časopisu koji je preneo tekst možda i najvećeg stučnjaka (doktor nauka) na svetu u oblasti olovnih akumulatora- Bugarin Dečko Pavlov sa sofijskog instituta za elektrohemiju. Spominjah ga ja nekoliko puta. Moj prijatelj Steva (http://motornaulja.blogspot.com/) je imao (za malo) priliku da ga upozna prilikom službenog puta u bugarsku u novembru prošle godine. Ali, za malo su se mimoišli na institutu.
Pošto sam veoma studiozan, objasniću i zašto je ovo dobar način za dopunjavanje. Mada, iskreno govoreći, u teksu nije postojalo objašnjenje. Ipak, godine bavljenja ovim poslom  su mi omogućile da sve ovo odlično razumem.
U kratkim crtama bi to bilo ovako:
-svaki napon punjenja akumulatora preko 14,4V je "bacanje " energije u vazduh. Korisnost dejstva naglo opada, jednostavnije rečeno više energije iz punjača se potroši na elektrolizu (raspad) vode nego što se upumpa u punjenje samog akumulatora (postoje tačne tablice sa naponima i korisnim dejstvom punjenja).
-potrebno je sačekati nekoliko sati (profesor čak predlaže i ceo dan, ali se neki puta za to nema vremena), jer je difuzija (kretanje) jona mnogo sporije kroz olovo nego kroz elektrolit (narodski rečeno "kiselinu"). Zato je potrebno dati vreme jonima "da uđu" dublje u ploče. To je ona površinska napunjenost o kojoj napisah dobar tekst (http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/10/povrsinska-napunjenost-surface-charge.html) i koja daje lažnu sliku da je akumulator napunjen (ili ispražnjen, svejedno). To je ono kad se akumulator skine sa punjača i stavi u kola, ma pali k'o mina!!! Do sutra ujutro... Kada joni "uđu" dublje u ploče, ponovo se može uključiti punjač jer se površinska napunjenost izgubila i akumulator ponovo može da primi sledeću turu amperčasova.
Sad će mnogi pomisliti, kako je ovo jednostavna stvar. Nije, daleko od toga. Za sve ovo je potrebno odlično znanje rada akumulatora-čitaj elektrohemije-još tačnije elektrohemijskih izvora struje. Za ovo je bilo potrebno mnogo rada i proučavanja. A ja sam ga "sažvakao" u nekoliko rečenica. Sasvim dovoljnih da se još malo produži vek akumulatora.
Ponavljam, kad se dopunjava akumulator potruditi se da se ugreje bar malo , ako je leden, ako je tek izvađen iz kola, jer se sulfati lakše razlažu na povišenoj temperaturi. Logično.
I za one što drže akumulator "na toplom" preko zime, dok ga ne koriste u nekom vozilu.
NE RADITE TO. TO JE IZUZTENO ŠTETNO. TAKO SE UNIŠTAVA AKUMULATOR, VEOMA BRZO SE NAKUPLJAJU SULFATI NA PLOČAMA.
I još nešto...
Pre nego što mi neko postavi pitanje, DOBRO izlistati ovaj blog. Jer se neka pitanja ponavljaju nebrojeno puta.
Neće ljudi da čitaju, mrzi ih. Ima mnogo teksta, šta li?
Ako meni nije teško da posvetim nekoliko sati svakom tekstu , neka ne bude teško da se malo pogleda po tekstovima u potrazi za odgovorima.
Ipak, NAJBOLJI (da ne kažem jedini) lek za dobar rad akumulatora ( i celog vozila) je -PREVENCIJA.

Retrospektiva 2014.

Mnogo toga je bilo prošle godine. Više nego svih do sada. Tehnologija je neumoljiva, napredak je neminovan. Litijumski akumulatori, sa svim svojim prednostima i manama su tu, pored nas. Mnogo veći nego što su oni u našim mobilnim telefonima, tablet računarima, prenosnim uređajima...
Sredinom godine sam dobio poziv da testiram ( a kasnije i sarađujem) sa jedinstvenom firmom iz mog grada koja proizvodi višestruko nagrađivan projekat, solarne bicikle za sladoled (http://solarice.rs/?page_id=292)
Bilo je mnogo velikih ćelija LiFePO4 (litijum gvožđe fosfat) koje je trebalo testirati, neke su bile 40Ah a neke čak 100Ah. Opasna stvar kod njih je to što nikako se ne sme preći donji naponski nivo od 2,7V po ćeliji!!! Inače, sledi veliko oštećenje ćelije i nepovratan gubitak kapaciteta!!!

Male ćelije, ogroman kapacitet!!! Ove su konkretno od 40Ah.
Nakon toga dolaze uvek komplikovani za popravak, pravi AGM akumulatori, konkretno za invalidska kolica. Dobar glas se daleko čuje, tako su do mene stigli akumulatori od čoveka koji se bavi prodajom i servisom invalidskih kolica i vozila. Akumulatori su veoma kvalitetni, dugotrajni. Ako se prama njima postupa kako bi trebalo, traju i do 10 godina. Koliko su kvalitetni akumulatori svedoči i to što na kućištima je označena sila (u Nm) kojom je potrebno zatezati zavrtnje na kontaktima!!!

Jesen je donela odlazak na teren, čekao me je trakcioni ili vučni akumulator, kako kome drago. Ogroman akumulator, 48V i 400Ah. U pitanju je bio električni viljuškar za pretovar paleta u firmi koja se bavi skladištenjem i transportom hemijskih proizvoda za ljudsku ishranu. Bilo je potrebno promeniti 4 ćelije koje su bile u kratkom spoju. Težine jedne ćelije 25Kg!!! Naravno, to su klasični antimonski akumulatori, ogromni potrošači vode, ali mnogo dugotrajniji nego "savremeni" kalcijumski. Zbog neredovnog održavanja korozija je bila uhvatila veliku većinu kontakata. Spasao sam što se spasiti može.

Krajem prošle godine mi stiže PRAVI (ovo za one što kažu da imaju "suvi akumulator" u svom vozilu) AGM akumulator, vrhunski, za BMW motocikl, tako napravljen da samo kod njega odgovara po gabaritu, veličini. Napravila ga je veoma poznata (ali ne kod nas) američka firma "Odisej". Akumulator mi je poslat poštom iz Beograda, na kontrolu i oporavak. Koliko je to dobar akumulator i koliko se radi o ozbiljnom prizvođaču, svedoči i to što je na kućištu data, sem klasične startne struje CCA 220A, karakteristika MCA 300A (struja na 0 celzijusa) i PHCA struja 680A (objašnjeno ovde:http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/07/definicije-raznih-parametara-olovnih_5.html). Inače, akumulator je kapaciteta SAMO 18Ah. To pokazuje koliko su AGM akumulatori u nekim karakteristikama superiorniji od klasičnih sa tečnim elektrolitom.

Skinut poklopac, vide se zaštitni ventili:

Naravno, pred početak zime se "bude" špediteri sa ogromnim šleperima, trebalo bi spremiti akumulatore za zimu. Samo, uvek se nekako sete u poslednjem trenutku. Bilo ih je u velikom broju, i to onih najvećih od 225Ah.
Klasična boljka našeg čoveka. Većina stvari se radi u zadnjem trenutku.

Bilo je još svašta nešto, i dobro i loše.
Posla za dobrog majstora nikad neće da nedostaje.