Mnoge polemike se vode na raznima sajtovima koji se bave automobilima, a pozivaju se moj moj blog i moja pisanja na njemu. Tako se i na jednom ovdašnjem blogu povela polemika (ima jedan "stručnjak" na njemu) da li se može dopuniti akumulator u gradskoj vožnji. Ne bih da navodim koji je sajt tj. forum, prepoznaće se sam. I da se ne prepozna, još jednom ću objasniti stvari oko kratkih relacija.
Jednom za svagda.
Ima ljudi koji ne žele, ne vole ili jednostavno neće da promene svoje mišljenje. Iako je to drugo mišljenje ili stav ispravno za razliku od njihovog. I ja sam ponekad takav. Na kraju moram da i ja počnem drugačije da razmišljam. Život ne trpi, naročito današnji, ustajala, zastarela mišljenja, koja su okorela u svojoj ljušturi i ne žele da budu promenjena.
Jednostavnije.
Neznanje i neobaveštenost su stvar ličnog izbora.
Malo znanja je opasna stvar.
Gradska vožnja i dopunjavanje akumulatora na kratkim relacijama, to mu dođe po nekim engleskim ispitivanjima od 3 do 5 Km. Ja bih rekao i malo više, do 10 Km. To su i najčešće relacije. Ni kod nas se to nešto mnogo ne razlikuje. Kuća-posao, posao-kuća (Ekreme, prijatelju!!!), odlazak žene do pijace ili po decu u obdanište...Sve se manje-više zna.
Ali, još jednom objasniću i konkretno pokazati zašto se u gradskoj vožnji NE MOŽE DOPUNITI AKUMULATOR VEĆ SAMO I SAMO ISPRAZNITI.
Svaka dobronamerna kritika, proračun ili sugestija biće javno objavljena. Naravno, ako je argumentovana. Ako me neko u suprotno uveri, ako uveri sve one raznorazne inženjere iz auto industije i elektrotehnike...
Neću imati nikave zamerke.
Ovako, stvari stoje na sledeći način...
Mit : akumulator se može napuniti u toku vožnje.
Istina: faktori koji utiču na punjenje akumulatora su
1. jačina struje koja je dostupna iz alternatora (samo jedan deo je dodeljen akumulatoru!)
2. vremensko trajanje te dostupne struje iz alternatora
3. temperatura
Uopšte gledano, automobil koji je vožen na dugoj relaciji i u uslovima povećane spoljne temperature i bez ikakvih stajanja, ne znači da kad se taj put završi da će i akumulator biti dopunjen. Toplo vreme MOŽE da pomogne u boljem punjenju (opšte poznata stvar).
Dakle, rad motora u mestu ("na leru") i kratke vožnje (start - stop vožnja) naročito tokom lošeg zimskog vremena ili tokom noći NEĆE do kraja napuniti akumulator.
NIKAD.
Još veća greška je kad je potpuno mrtav akumulator (ostala svetla upaljenja, npr.) ostavljen u kolima i dopunjavanje vrši alternator. Tad se može svašta loše desiti (još jedna tema za diskusiju). Nabolje je takav akumulator izvaditi iz kola i napuniti pomoću za to predviđenog punjača (inače brzo će se osetiti miris izolacije od lak žice iz alternatora...)
Mala digresija...
Čovek zaboravio svetla ili neki drugi malo veći potrošač nekih 1-2 sata i upalio kola normalno posle toga. Napolju 30 stepeni. Kaže "ma odma' je upalio, prošao sam nekoliko kilometara po gradu i dopunio ga".
To ti samo misliš prijatelju... Iznenadićeš se na prvi minus napolju... A posle zna se... Trk po komšiluku sa kablovima da ti komšija prespoji sa njegovih kola...
Da...
Ovako izgleda šema elektro veza aletranatora i akumulatora. Tako je u velikoj većini slučajeva. Oni drugi me ne zanimaju, stvar je u principu da bih objasnio "stručnjacima" da nije baš kako oni misle.
Dobro, ne branim ja da i dalje imaju svoje mišljenje. Samo onda da ga zadrže za sebe.
Elem...
Dakle, u igri su: aleternator, naponski regulator ("regler"), akumulator i signalna lampica (ili instrument sa kazaljkom). Kada motor radi, sistem za punjenje ima PRVENSTVENU ulogu (mnooogo sam puta to napisao) da obezbedi snagu za automobilske električne potrošeče: paljenje, svetla, audio sistem, razne elektronske zezalice, navigaciju... I DA DOPUNI AKUMULATOR.
To na kraju.
Idemo dalje.
Izlazna snaga alternatora je DIREKTNO PROPORCIONALNA BROJU OBRTAJA I TEMPERATURI ALETRANATORA.
VEOMA VAŽNO!!!
Sistem punjenja je tako projektovan i proračunat od strane proizvođača, da u najgorem slučaju obezbedi 125 % ukupne snage za ORIGINALNO UGRAĐENE električne potrošače u automobilu, tako da akumulator može da se dopunjava.
ORIGINALNO UGRAĐENE znači da tu ne spada muzički uređaj od 2 x 10000W, televizor, punjač za lap top, prenosivi frižider, dodatna svetla...
Ovako izgleda karakteristika jednog prosečnog automobilskog alternatora (za dve različite izlazne struje).
Tehničke karakteristike su preuzete sa sajta američkog proizvođača "Balmar" ( http://www.balmar.net ) koji je specijalizovan samo za proizvodnju alternatora i reglera. Mislim da bolji izvor nije potreban.
... Nastavak sledi.
Jednom za svagda.
Ima ljudi koji ne žele, ne vole ili jednostavno neće da promene svoje mišljenje. Iako je to drugo mišljenje ili stav ispravno za razliku od njihovog. I ja sam ponekad takav. Na kraju moram da i ja počnem drugačije da razmišljam. Život ne trpi, naročito današnji, ustajala, zastarela mišljenja, koja su okorela u svojoj ljušturi i ne žele da budu promenjena.
Jednostavnije.
Neznanje i neobaveštenost su stvar ličnog izbora.
Malo znanja je opasna stvar.
Gradska vožnja i dopunjavanje akumulatora na kratkim relacijama, to mu dođe po nekim engleskim ispitivanjima od 3 do 5 Km. Ja bih rekao i malo više, do 10 Km. To su i najčešće relacije. Ni kod nas se to nešto mnogo ne razlikuje. Kuća-posao, posao-kuća (Ekreme, prijatelju!!!), odlazak žene do pijace ili po decu u obdanište...Sve se manje-više zna.
Ali, još jednom objasniću i konkretno pokazati zašto se u gradskoj vožnji NE MOŽE DOPUNITI AKUMULATOR VEĆ SAMO I SAMO ISPRAZNITI.
Svaka dobronamerna kritika, proračun ili sugestija biće javno objavljena. Naravno, ako je argumentovana. Ako me neko u suprotno uveri, ako uveri sve one raznorazne inženjere iz auto industije i elektrotehnike...
Neću imati nikave zamerke.
Ovako, stvari stoje na sledeći način...
Mit : akumulator se može napuniti u toku vožnje.
Istina: faktori koji utiču na punjenje akumulatora su
1. jačina struje koja je dostupna iz alternatora (samo jedan deo je dodeljen akumulatoru!)
2. vremensko trajanje te dostupne struje iz alternatora
3. temperatura
Uopšte gledano, automobil koji je vožen na dugoj relaciji i u uslovima povećane spoljne temperature i bez ikakvih stajanja, ne znači da kad se taj put završi da će i akumulator biti dopunjen. Toplo vreme MOŽE da pomogne u boljem punjenju (opšte poznata stvar).
Dakle, rad motora u mestu ("na leru") i kratke vožnje (start - stop vožnja) naročito tokom lošeg zimskog vremena ili tokom noći NEĆE do kraja napuniti akumulator.
NIKAD.
Još veća greška je kad je potpuno mrtav akumulator (ostala svetla upaljenja, npr.) ostavljen u kolima i dopunjavanje vrši alternator. Tad se može svašta loše desiti (još jedna tema za diskusiju). Nabolje je takav akumulator izvaditi iz kola i napuniti pomoću za to predviđenog punjača (inače brzo će se osetiti miris izolacije od lak žice iz alternatora...)
Mala digresija...
Čovek zaboravio svetla ili neki drugi malo veći potrošač nekih 1-2 sata i upalio kola normalno posle toga. Napolju 30 stepeni. Kaže "ma odma' je upalio, prošao sam nekoliko kilometara po gradu i dopunio ga".
To ti samo misliš prijatelju... Iznenadićeš se na prvi minus napolju... A posle zna se... Trk po komšiluku sa kablovima da ti komšija prespoji sa njegovih kola...
Da...
Ovako izgleda šema elektro veza aletranatora i akumulatora. Tako je u velikoj većini slučajeva. Oni drugi me ne zanimaju, stvar je u principu da bih objasnio "stručnjacima" da nije baš kako oni misle.
Dobro, ne branim ja da i dalje imaju svoje mišljenje. Samo onda da ga zadrže za sebe.
Elem...
To na kraju.
Idemo dalje.
Izlazna snaga alternatora je DIREKTNO PROPORCIONALNA BROJU OBRTAJA I TEMPERATURI ALETRANATORA.
VEOMA VAŽNO!!!
Sistem punjenja je tako projektovan i proračunat od strane proizvođača, da u najgorem slučaju obezbedi 125 % ukupne snage za ORIGINALNO UGRAĐENE električne potrošače u automobilu, tako da akumulator može da se dopunjava.
ORIGINALNO UGRAĐENE znači da tu ne spada muzički uređaj od 2 x 10000W, televizor, punjač za lap top, prenosivi frižider, dodatna svetla...
Ovako izgleda karakteristika jednog prosečnog automobilskog alternatora (za dve različite izlazne struje).
... Nastavak sledi.
