Mnogo toga se promenilo od kad je počela nebrojena elektronika da se ugrađuje u automobile. Kako ona fabrička tako i ona koja je postavljena naknadno. Ova prva je projektovana i predviđena. Ona druga... Ona pravi mnogo više problema nego što se to može zamisliti. Naravno, ona predstvalja ogromno opterećenje za akumulator u savremenim kolima. A bez nje se ne može. Pa ako se još ugradi muzika 2 x 1000000 vati, navigacija, mali televizor, punjač za lap top... Eto problema!!! Mada, pisao sam ja u nekoliko navrata o toj problematici. Ne bih da se ponavljam.
Ovog puta bih hteo da kažem nešto o čemu se ništa ne zna. Ili zna samo mali broj ljudi, onih koji su upućeni u tu problematiku. Ili o tome što se "tamo negde" načulo. O nečemu što ni jedan proizvođač neće da kaže. Jer to nije dobro za fabriku, proizvodnju, profit, zaradu. Šta god.
Zato i postoji ovaj blog.
Da razbija misterije i zablude.
I otkriva ono što niko ne zna.
Ili zna, ali neće da kaže.
Nedavno samo bio na sajmu tehnike (i elektronike). Novi trendovi moraju da se prate, tehnika ide svetlosnom brzinom!!! Ovo "elektronike" ne postoji u tačnom nazivu sajma, ali ja volim da dodam jer , realno gledajući, na sajmu ima najviše izlagača koji su , na direktan ili indirektan način, uključeni u tu industriju. Šta više, ovaj sajam mi je više značio nego onaj proletos, sajam automobila. Iz mnogo razloga.
Jedan je sledeći.
Najveći.
Naime, na sajmu je bio štand IHIS (Institut za Hemijske Izvore Struje-Zemun). Pošto sam znao da su se bavili, ranijih godina, testiranjem i projektovanjem akumulatora, upitao sam osobu koja je bila zadužena za komunikaciju sa posetiocima, da li se i dalje institut bavi olovnim akumulatorima. Na moje veliko iznenađenje (i razočarenje), odgovor je bio negativan. Pošto sam ušao u konverzaciju sa, očigledno, osobom kojoj tematika nije bila nepoznata, ona mi je predložila da se upoznam sa čovekom koji se nalazio iza pulta. Pošto nisam znao o kome se radi, rečeno mi je da je to bivši profesor, doktor elektrohemije, koji je skoro ceo svoj radni vek proveo na institutu proučavajući i praveći akumulatore. Mom iznanađenju i sreći nije bilo kraja! Takva osoba se ne upoznaje svaki dan! Realno gledajući, ko sam ja u celoj ovoj priči oko akumulatora, pored jedne takve osobe? Tako sam i nastupio, pitao sam da li bi imalo smisla da započnem konverzaciju sa profesorom?!
Ispostavilo se da je je imalo. I te kako.
Razgovor je trajao onoliko dugo koliko je bilo potrebno a da ne bude navaletno i bezobrazno. Mogao sam da postavljam bezbrojna pitanja, ali...
Saznao sam neke činjenice za koje sam načuo, ali nisam bio siguran.
A saznao sam neke druge za koje nisam znao.
I to loše.
Elem...
Ono o čemu sam počeo.
Zašto današnji akumulatori (relativno) kratko traju. Da se razumemo, mogu oni da traju bar za 50% svog radanog veka i duže...
Ali se to ne isplati. Naravno proizvođaču.
-TANKE PLOČE
O ovo sam već pisao. Mnogo. I još jednom se potvrdilo od profesora. Kaže, da bi se izvukla što veća struja iz što manjeg akumularora, stavljaju se tanje ploče. Za mene (relativno) ništa novo, ali sam dobio potvrdu iz prve ruke. Akumulatori nisu bili nikad manji, a jači!!! Da bi izvukli, naročito za dizel vozila, veliku struju, stavljaju se tanje ploče. Što više ploča, veća površina a time i jača strartna struja. Da bi stekao kakav-takav utisak koliko je to tanje, neka bude da su originalne ploče bile debljine 1mm a sad su 0,8mm. Neka se niko ne zavarava, tih 0,2mm mnogo znači.
Naravno, na ovo se ne može uticati ni na koji način. Jednostavno, čovek kupi akumulator. I to je to.
-MNOGO ELEKTIČNIH POTROŠAČA
Takođe sam već debatisao o ovome. Naširoko i nadugačko. Jednostavno, danas ništa ne može bez elektronike. A biće još gore. To je sigurno. Već postoje vozila sa dva akumulatora-litijumskim i olovnim. Jednom prilikom sam napomenuo da se vek akumulatora u poslednjih 5 godina drastično smanjio a najveći razlog je povećan broj električnih i elektronskih potrošača. Nije to ništa novo. Međutim, ovom problemu još više doprinosi i to što se naknadno ugrađuju toliko puta spominjani dodatni uređaji. To ne bi bilo (možda) opasno da se oni koriste dok motor radi (mada je i to loše jer dovodi altrenator u stanje otežanog rada pošto pored fabričkih mora da snabdeva strujom i dodatne uređaje), ali postaje opasno kad se motor ugasi. Tad akumulator strada. I to mnogo. Ako se ta radnja često upražnjava, eto ogromnog problema. Dolazi do ubrzane sulfatizacije (tu gradska vožnja posebno uzima danak), preranog trošanja ploča... Šta reći? Na ovaj problem se može dosta uticati. Nije potreba naročita mudrost za to , potrebno je samo redovno i kvalitetno dopunjavati akumulator. Naročito ako se vozilo koristi na kratkim relacijama. Samo tako će se sprečiti prerani otkaz akumulatora usled sulfatizacije.
Na kraju...
Nešto o čemu sam, ja lično, samo razmišljao da doprinosi (relativno) kratkom radnom veku. Onako, po neki put mi je prolazilo kroz glavu čitajući stručnu literaturu. Možda sam i negde naišao na samo neki trag koji vodi ka tome. Ali, ipak su se obistinile slutnje.
-RECIKLAŽA STARIH AKUMULATORA
Da. Upravo tako. Ogromna većina svih današnjih novih akumulatora su proizvedeni od starog, prerađenog olova. Olovni akumulatori su najrecikliraniji proizvod na kugli zemaljskoj. To je dobro, odlično! Međutim, u svemu tome ima problem. Profesor mi reče da koliko god prečiste staro olovo ipak u njemu ostaju nečistoće. Makar i mali procenat, ali ipak postoje. A to je još jedan razlog dužine trajanja današnjih akumulatora. Kome ću da verujem ako neću čoveku koji je 20 godina samo radio sa olovnim akumulatorima? U ,bivšoj nam, državi je sarađivao sa skoro svim fabrikama koje su se bavile proizvodnjom istih. Ovaj problem je nemoguće izbeći. Jednostavno, to je tako. Čovek mora da se pomiri sa time.
Ipak, nije baš sve tako crno i loše. Ponavljam, dobro, kvaliteno i pravovremeno održavanje akumulatora može da produži njegov vek drastično. Normalno, svo to održavanje pada u vodu ako elektro sistem loše radi u vozilu. Džaba dobar akumulator ako alternator loše dopunjava, ili još gore, ako postoji parazitna struja, što bi narod rekao, da nešto "vuče struju na kvarno". A da to vozač ne zna. Pa se uveri na dosta bolan način. Stavljanjem ključa u bravu da bi se posle toga čulo onaj "zvuk"-TK, TK, TK!!!
Ovo su teme o kojima može da se napiše doktorska disertacija. Ja to nisam imao nameru, hteo sam samo da pojasnim i otkrijem još neke probleme koji se javljaju kod današnjih automobila a vezani su za akumulatore i elektro sistem. Svaki od tri nabrojana problema traži možda još dublju analizu. Međutim, smatram da sam i ovim malim tekstom razjasnio još nekoliko misterija i zabluda.
Obzirom na čitaoce ovog bloga koji mi se javljaju sa pohvalama na moj rad i sa time da su mojim savetima za još nekoliko meseci, pa i godinu dana, produžili vek svog akumulatora, verujem da sve ovo nije uzalud.
*
*
*
Nešto zanimljivo za kraj.
Ako tako nešto može uopšte da bude zanimljivo.
Hibridna vozila nisu baš česta kod nas. To su vozila koja koriste regenarativno kočenje za punjenje Ni-MH baterije koja služi kao dodatni pogon pored klasičnog motora. Jedno takvo vozilo je i veoma poznata Tojota prius. Njen dodatni Ni-MH akumulator, koji se nalazi duboko "zakopan" u prtljažnom prostoru, koji ima nekih 60 Kg težine i čiji je napon 270V(!!!), je postao "poslastica" za lopove!!! Doduše, sve se to još uvek događa u Americi, ali znajući da vesti "lete", eto nama uskoro tih problema. A koliko znam, u mom gradu postoje takva dva vozila sa hibridnim pogonom.
Da li da dodam da je cena jednom takvog akumulatora oko 3000 dolara...?
Ko ne veruje, evo dokaza:
https://www.yahoo.com/autos/daring-thieves-targeting-the-toyota-prius-for-its-119357625667.html
http://www.theverge.com/2015/5/20/8628843/toyota-prius-battery-theft-san-francisco
Ovog puta bih hteo da kažem nešto o čemu se ništa ne zna. Ili zna samo mali broj ljudi, onih koji su upućeni u tu problematiku. Ili o tome što se "tamo negde" načulo. O nečemu što ni jedan proizvođač neće da kaže. Jer to nije dobro za fabriku, proizvodnju, profit, zaradu. Šta god.
Zato i postoji ovaj blog.
Da razbija misterije i zablude.
I otkriva ono što niko ne zna.
Ili zna, ali neće da kaže.
Nedavno samo bio na sajmu tehnike (i elektronike). Novi trendovi moraju da se prate, tehnika ide svetlosnom brzinom!!! Ovo "elektronike" ne postoji u tačnom nazivu sajma, ali ja volim da dodam jer , realno gledajući, na sajmu ima najviše izlagača koji su , na direktan ili indirektan način, uključeni u tu industriju. Šta više, ovaj sajam mi je više značio nego onaj proletos, sajam automobila. Iz mnogo razloga.
Jedan je sledeći.
Najveći.
Naime, na sajmu je bio štand IHIS (Institut za Hemijske Izvore Struje-Zemun). Pošto sam znao da su se bavili, ranijih godina, testiranjem i projektovanjem akumulatora, upitao sam osobu koja je bila zadužena za komunikaciju sa posetiocima, da li se i dalje institut bavi olovnim akumulatorima. Na moje veliko iznenađenje (i razočarenje), odgovor je bio negativan. Pošto sam ušao u konverzaciju sa, očigledno, osobom kojoj tematika nije bila nepoznata, ona mi je predložila da se upoznam sa čovekom koji se nalazio iza pulta. Pošto nisam znao o kome se radi, rečeno mi je da je to bivši profesor, doktor elektrohemije, koji je skoro ceo svoj radni vek proveo na institutu proučavajući i praveći akumulatore. Mom iznanađenju i sreći nije bilo kraja! Takva osoba se ne upoznaje svaki dan! Realno gledajući, ko sam ja u celoj ovoj priči oko akumulatora, pored jedne takve osobe? Tako sam i nastupio, pitao sam da li bi imalo smisla da započnem konverzaciju sa profesorom?!
Ispostavilo se da je je imalo. I te kako.
Razgovor je trajao onoliko dugo koliko je bilo potrebno a da ne bude navaletno i bezobrazno. Mogao sam da postavljam bezbrojna pitanja, ali...
Saznao sam neke činjenice za koje sam načuo, ali nisam bio siguran.
A saznao sam neke druge za koje nisam znao.
I to loše.
Elem...
Ono o čemu sam počeo.
Zašto današnji akumulatori (relativno) kratko traju. Da se razumemo, mogu oni da traju bar za 50% svog radanog veka i duže...
Ali se to ne isplati. Naravno proizvođaču.
-TANKE PLOČE
O ovo sam već pisao. Mnogo. I još jednom se potvrdilo od profesora. Kaže, da bi se izvukla što veća struja iz što manjeg akumularora, stavljaju se tanje ploče. Za mene (relativno) ništa novo, ali sam dobio potvrdu iz prve ruke. Akumulatori nisu bili nikad manji, a jači!!! Da bi izvukli, naročito za dizel vozila, veliku struju, stavljaju se tanje ploče. Što više ploča, veća površina a time i jača strartna struja. Da bi stekao kakav-takav utisak koliko je to tanje, neka bude da su originalne ploče bile debljine 1mm a sad su 0,8mm. Neka se niko ne zavarava, tih 0,2mm mnogo znači.
Naravno, na ovo se ne može uticati ni na koji način. Jednostavno, čovek kupi akumulator. I to je to.
-MNOGO ELEKTIČNIH POTROŠAČA
Takođe sam već debatisao o ovome. Naširoko i nadugačko. Jednostavno, danas ništa ne može bez elektronike. A biće još gore. To je sigurno. Već postoje vozila sa dva akumulatora-litijumskim i olovnim. Jednom prilikom sam napomenuo da se vek akumulatora u poslednjih 5 godina drastično smanjio a najveći razlog je povećan broj električnih i elektronskih potrošača. Nije to ništa novo. Međutim, ovom problemu još više doprinosi i to što se naknadno ugrađuju toliko puta spominjani dodatni uređaji. To ne bi bilo (možda) opasno da se oni koriste dok motor radi (mada je i to loše jer dovodi altrenator u stanje otežanog rada pošto pored fabričkih mora da snabdeva strujom i dodatne uređaje), ali postaje opasno kad se motor ugasi. Tad akumulator strada. I to mnogo. Ako se ta radnja često upražnjava, eto ogromnog problema. Dolazi do ubrzane sulfatizacije (tu gradska vožnja posebno uzima danak), preranog trošanja ploča... Šta reći? Na ovaj problem se može dosta uticati. Nije potreba naročita mudrost za to , potrebno je samo redovno i kvalitetno dopunjavati akumulator. Naročito ako se vozilo koristi na kratkim relacijama. Samo tako će se sprečiti prerani otkaz akumulatora usled sulfatizacije.
Na kraju...
Nešto o čemu sam, ja lično, samo razmišljao da doprinosi (relativno) kratkom radnom veku. Onako, po neki put mi je prolazilo kroz glavu čitajući stručnu literaturu. Možda sam i negde naišao na samo neki trag koji vodi ka tome. Ali, ipak su se obistinile slutnje.
-RECIKLAŽA STARIH AKUMULATORA
Da. Upravo tako. Ogromna većina svih današnjih novih akumulatora su proizvedeni od starog, prerađenog olova. Olovni akumulatori su najrecikliraniji proizvod na kugli zemaljskoj. To je dobro, odlično! Međutim, u svemu tome ima problem. Profesor mi reče da koliko god prečiste staro olovo ipak u njemu ostaju nečistoće. Makar i mali procenat, ali ipak postoje. A to je još jedan razlog dužine trajanja današnjih akumulatora. Kome ću da verujem ako neću čoveku koji je 20 godina samo radio sa olovnim akumulatorima? U ,bivšoj nam, državi je sarađivao sa skoro svim fabrikama koje su se bavile proizvodnjom istih. Ovaj problem je nemoguće izbeći. Jednostavno, to je tako. Čovek mora da se pomiri sa time.
Ipak, nije baš sve tako crno i loše. Ponavljam, dobro, kvaliteno i pravovremeno održavanje akumulatora može da produži njegov vek drastično. Normalno, svo to održavanje pada u vodu ako elektro sistem loše radi u vozilu. Džaba dobar akumulator ako alternator loše dopunjava, ili još gore, ako postoji parazitna struja, što bi narod rekao, da nešto "vuče struju na kvarno". A da to vozač ne zna. Pa se uveri na dosta bolan način. Stavljanjem ključa u bravu da bi se posle toga čulo onaj "zvuk"-TK, TK, TK!!!
Ovo su teme o kojima može da se napiše doktorska disertacija. Ja to nisam imao nameru, hteo sam samo da pojasnim i otkrijem još neke probleme koji se javljaju kod današnjih automobila a vezani su za akumulatore i elektro sistem. Svaki od tri nabrojana problema traži možda još dublju analizu. Međutim, smatram da sam i ovim malim tekstom razjasnio još nekoliko misterija i zabluda.
Obzirom na čitaoce ovog bloga koji mi se javljaju sa pohvalama na moj rad i sa time da su mojim savetima za još nekoliko meseci, pa i godinu dana, produžili vek svog akumulatora, verujem da sve ovo nije uzalud.
*
*
*
Nešto zanimljivo za kraj.
Ako tako nešto može uopšte da bude zanimljivo.
Hibridna vozila nisu baš česta kod nas. To su vozila koja koriste regenarativno kočenje za punjenje Ni-MH baterije koja služi kao dodatni pogon pored klasičnog motora. Jedno takvo vozilo je i veoma poznata Tojota prius. Njen dodatni Ni-MH akumulator, koji se nalazi duboko "zakopan" u prtljažnom prostoru, koji ima nekih 60 Kg težine i čiji je napon 270V(!!!), je postao "poslastica" za lopove!!! Doduše, sve se to još uvek događa u Americi, ali znajući da vesti "lete", eto nama uskoro tih problema. A koliko znam, u mom gradu postoje takva dva vozila sa hibridnim pogonom.
Da li da dodam da je cena jednom takvog akumulatora oko 3000 dolara...?
Ko ne veruje, evo dokaza:
https://www.yahoo.com/autos/daring-thieves-targeting-the-toyota-prius-for-its-119357625667.html
http://www.theverge.com/2015/5/20/8628843/toyota-prius-battery-theft-san-francisco
