U poslednje
vreme mi se dugo mota jedna teorija , pa
i da kažem mit, da se “akumulator puni dvanaest sati”. Mislim da je to najveća
zabluda, misterija ili kako već bi se reklo. Ono što je dugo uvreženo u
mišljenju skoro svakog vozača.
Verujem da
kada bih pitao nekog zašto se akumulator puni 12 sati da ne bih dobio nikakav
smislen odgovor, ili bar ne precizan. Jednostavno, to je tako. “Tako sam čuo”
verujem da bi bio načešći odgovor.
Koji
akumulator? Klasičan sa čepovima, zatvoren (EFB) ili AGM? Kojom strujom? Kojim
naponom?, Do kog krajnjeg naponskog nivoa? Da li bi trebalo uraditi
ujednačavanje na tom akumulatoru? Pri kojoj temperaturi? Kako? Zašto? Mnogo
pitanja, nigde odgovora.
Odakle početi po ovom pitanju?
Da bi uprostili stvar i da ne bih puno zalazio u materiju, a
još i zbog toga što dobijam kritike jer „filozofiram“ (a ja takvima kažem da ne
moraju da čitaju sve ovo, jednostavno jednim klikom miša odu sa ove stranice), uzeću
za primer klasičan akumulator sa čepovima, onaj koji je najčešći i pokazalo se
najdugotrajniji. AKO SE PROPISNO ODRŽAVA.
Do sada u svojoj praksi sam sreo samo nekoliko AGM
akumulatora u vozilima tako da neću da diskutujem o njima. Oni ne idu u ova
naša svakodnevna vozila(između ostalog i zato što su duplo skuplji od klasičnog
akumulatora a za isti kapacitet, i zato što njihova snaga zadovoljava vozila sa
velikom i veoma velikom kubikažom, npr. iznad 2500 kubika). U principu što važi
za obične može do nekle da se primeni i na AGM.
Da bi se napunio akumulator do maksimalnog nivoa potrebno je
prvo izmeriti trenutno stanje-napunjenost. Naravno, takve uređaje ima veoma
mali broj ljudi, možda samo po neko ima bometar za merenje gustine. To nije
loša informacija ali ne mora da bude i dovoljna I TAČNA. Naravno, odmah se
postavlja pitanje kako da se izmeri gustina kod zatvorenih akumulatora? Nikako.
Za to postoje elektronski uređaji koje imaju samo serviseri i radionice. Što bi
se reklo, čovek mora da se pomiri sa stanjem koje je, ako ne postoje uređaji za
merenje.
U principu se startni akumulatori pune sa C/10. To je neko
generalno pravilo. Ima odstupanja ali u posebnim slučajevima brzog
punjenja(koje bi trebalo izbegavati). To bi praktično značilo da se akumulator
od 50Ah puni strujom 5 ampera. Koliko dugo? Klasično pitanje. Pa onoliko koliko
bi trebalo da se dovede u napunjeno stanje. Vraćamo se na početak priče da se
mora znati trenutno stanje akumulatora. Tu odlično ulogu mogu da odigraju „inteligentni
punjači“ kako se popularno zovu (ako su to inteligentni punjači onda ja kod
kuće imam robot-punjač). A ovo zbog toga što oni imaju zacrtanu, određenu
maksimalnu vrednost punjenja napona. I ne postoji šansa da se akumulator ošteti
tj. prepuni. Ako se zada takozvana „hladna karakteristika“ punjenja napon će
otići do maksimalno 14,7-14,8V. I tu prestaje punjenje. Neki punjači onda
prelaze u režim održavanja „kap po kap“. Punjenje veoma malom strujom (nekoliko
stotina mA) i na naponu oko 13,6V. Tako može
da ostane akumulator beskonačno dugo na tom punjaču.
Ono da se puni 12 sati potiče od toga da se POTPUNO prazan
akumulator puni 12-14 sati strujom C/10. Takvih akumulatora je veoma malo, koji
su potpuno ispražnjeni. I trebalo bi onda puniti STALNOM STRUJOM u tom
vremenskom intervalu da bi se zadovoljilo da akumulator bude do kraja napunjen.
Praktičan primer: akumulator 50 Ah se puni strujom 5A u trajanju od 12 sati. To
mu dođe sve ukupno 60Ah.Očigledno da je u akumulator ubačeno 20% više struje
nego što je potrebno. Zašto? Zato što akumulator nije savršen izvor energije i
kod punjenja dolazi do gubitaka od nekih 10-20% usled grejanja a to je čist
gubitak. Odatle potiče taj mit da se akumulator puni 12 sati. Očigledno da je
to više nego pogrešno mišljenje. Pogrešno je i zbog toga što bi trebalo
konstantno ubacivati struju od 5 A. Međutim, takvi punjači su IZUZETNO retki.
To su izvori konstante struje. Punjenje takvim punjačima zahteva poseban oprez
jer napon može da ode u nebesa!!! Glavno pravilo je da se olovni akumulatori
pune KONSTANTNIM NAPONOM. To je takozvana „IU“ karakteristika. Prvo je punjenje konstantnom strujom do nekog
naponskog nivoa (npr. do 14,4V) nakon toga struja pada lagano a napon ostaje
konstantan do npr. 14,7V. Tako su manje-više svi punjači ustrojeni. Mislim na
one klasične. Ima tu još varijacija, kao što je kod nekih punjača da se izvrši
ujednačavanje-ekvalizacija. Ovo za one akumulatore koji imaju nejednake gustine
u ćelijama. Punjenje KONSTANTNOM STRUJOM je jedan od najdelotvornijih načina za
desulfatizaciju i oporavak akumulatora. Obično je takvo punjenje sa C/20 ili čak
i manje struje su u pitanju. Da bi to bilo STVARNO punjenje konstantnom strujom,
ne sme se ograničiti naponski nivo već dopustiti da napon ode čak i iznad 16 V.
Ovo se sme uraditi ako i samo ako je struja mala. U suprotnom će doći do
oštećenja ploča. Poznat je slučaj da kod veoma sulfatizovanih akumulatora napon
pređe preko 20V!!! Iako je struja ograničena na npr. 2A. Napon će nakon naglog
skoka početi da pada na neki normalan nivo od oko 12V.
Kao što može da se vidi, bez nekog osnovnog merenja ne može
se znati koliko bi trebalo da se puni akumulator. Pisao sam o tome da i napon
na klemama akumulatora ne mora da bude dobar pokazatelj stanja. Sulfatizovan
akumulator ima karakteristiku pokazivanja većeg napona.
Dakle... toliko puta postavljeno pitanje „koliko da punim
akumulator“ postaje besmisleno ako se ne zna stanje u kom se nalazi akumulator.
Za one što imaju kvalitetne punjače je lako, priključiti i pustiti da
automatika odradi svoje. MADA NI TO NIJE NIKAKO GARANCIJA DA JE AKUMULATOR NAPUNJEN
DO KRAJA. U svakom slučaju jeste mnogo bolja varijanta od punjača koji nemaju
baš nikakvu regulaciju ili ograničenje. Ali postoje punjači bez nekih
regulacija koji imaju ugrađen ampermetar. Kod njih može da bude pravilo da kad struja
padne ispod nekih 1 amper da je onda akumulator napunjen. Mada opet se dolazi
do toga da takav punjač nema nikakvu regulaciju struje i zbog toga dolazi do
naglog punjenja velikom strujom koje poslednično dovodi(naročito kod
sulfatizovanih i oštećenih akumulatora) do prividnog stanja da je akumulator
napunjen za veoma kratko vreme (15-30 minuta).
Da napomenem još i to da je punjenje mnogo efikasnije kada
je temperatura elektrolita na nekoj sobnoj temperaturi. A ako se već mora puniti
akumulator koji je donešen sa hladnoće onda bi ga trebalo puniti malo većim
napon od propisanog. I to pravilo je da sa svakim stepenom ispod +20 stepeni se dodaje po 20mV
na propisan napon. To ne mora baš striktno da bude ali tako je pravilo
manje-više.
Moje lično mišljenje o „inteligentnim punjačima“... Baš lično
moje.
Nisam njihov ljubitelj. Daleko od toga da nisu dobri. Dobri su,
ne mogu da oštete akumulator. Međutim, mislim
da ipak ne napune do kraja bar ne one klasične sa čepovima.
Zašto? Pa zato što je potrebno takve akumulatore nekoliko puta
u toku godine puniti naponom iznad 15 V zbog toga da bi se izmešala kiselina i
voda u elektrolitu u punom obimu. Ako se to ne uradi po neki put dolazi do slaganja
–„stratifikacije“ gušće kiseline na dno akumulatora. Na vrhu ostaje mnogo ređi
elektrolit. Tada dolazi do preuranjenne korozije ploča na dnu akumulatora što
neminovno vodi u smenjenje kapaciteta i snage. To može da se uradi samo većim
naponom. A takvi punjači to ne dozvoljavaju. Većim naponom a malom strujom se
efikasno opravljaju akumulatori od sulfata(do nekog nivoa!!!). Takvi uslovi
(napon iznad 15V i mogućnost biranja struje u granicama od 0-5 ampera u
kontinuitetu) mogu se postići samo sa posebnim punjačima. Takvi punjači nisu
ništa posebno ali imaju mnoge prednosti u odnosu na „inteligentne“. Bar za moj
ukus. Za one koji neće puno da se brinu za način i tok punjenja tu su punjači „uključi
i zaboravi“.
P.S. Ova tema je ogromna, o vrstama, načinima i metodma
punjenja akumulatora su napisane stotine knjiga i naučnih radova. Ali, ne mora
se imati „svemirsko znanje“ da bi se znalo da li je akumulator napunjen. Ne
moraju se imati posebni instrumenti. Jedan od sasvim dobrih znakova da se
akumulator dobro puni je taj kada počne napon da pada!!! ???
Evo kako. Važno je da napomenem da je ovo moguće izmeriti
samo kod punjenja konstantnom strujom. Kada se struja „uštroji“ na npr. 2A
napon ode posle nekoliko sati na 15,5V(ovo je samo primer, ali je tako u 90%
slučajeva kod prosečnih akumulatora). Pošto je struja ograničena, napon ne može
da ide na više. Kako se puni akumulator tako se i gustina elektrolita podiže. Kako
se podiže gustina napon bi takođe trebalo da raste. Međutim to je nemoguće jer
je struja ograničena. Zbog toga napon MORA da pada. To nije neki veliki pad, u
toku sata (zavisi i od jačine struje) moža da se spusti za 40-50mV. Mali pad
ali je pokazatelj da se kristali olovo sulfata rastvaraju a samim tim se
akumulator dobro i kvalitetno puni.
Nasuprot tome, ako nema ograničenja struje, ako napon posle
nekog kratkog vremena se podigne iznad 16 V i tako ostane do kraja, velika je
verovatnoća da je taj akumulator veoma oštećen. To je skoro uvek slučaj kod
starih akumulatora koji su dugo bili u dizel vozilima, kod taksi vozila i kod
vozila kod kojih je anlaser u kvaru(a da vlasnik to ne zna). Takvi anlaseri
povlače mnogo veću struju od nominalne. Neke opšte granice su do 200A za
benzince i do 300A za dizelaše. Sve iznad toga je velika struja koja ubrzano
vodi u „kidanje“ ploča i samim tim u otkaz akumulatora.
