Странице

понедељак, 30. децембар 2013.

Studija slučaja (AGM akumulator)

Nije mi princip da hvalim ili kudim bilo koju marku akumulatora. Manje-više se znaju kvaliteti skoro svih proizvođača. I onih poznatih i onih nepoznatih. Dotle se došlo da se akumulatori prave po narudžbi velikih trgovinskih lanaca (kao robna marka). Tako nešto nisam kod nas imao priliku da vidim ali sam skoro video akumulator koji je napravljen za neku nemačku trgovinsku kuću. Možda je neko osnovno (mada ne jedino i presudno) pravilo da se kupuju samo akumulatori poznatih i onih malo manje poznatih marki. Ali, obzirom na materijlanu situaciju mnogi će uzeti akumuklator koji je jeftiniji iako je njegovo trajanje problematično. Takav će sigurno da služi svoj garantni rok... A posle šta bude. Takva je situacija, svaki dan to gledam. Ma, nisu tu samo akumulatori u pitanju. Nekada sam popravljao televizore koji su bili prvi put otvoreni posle 10 godina, a zbog npr. izgorelog osigurača. Ko će sad da napravi frižider ili sličan uređaj da traje 20 godina? Pa, ne isplati se... Mora i fabrika nešto da zaradi.
Međutim, kao i svuda i kod akumulatora ima STVARNO dobrih primera. Takav mi se zadesio pre neki dan. Prvo, akumulator je proizveden 2006. godine kada i vozilo. Drugo, to je pravi VRLA akumulator, tačnije AGM tip. Zabranjeno je bilo šta raditi na njemu sem punjenja. A šta bi se to još moglo raditi? Npr. da se doliva voda, da se vrši ekvalizacija... Takav tip akumulatopra to ne trpi jer je to STROGO ZABRANJENO. Akumulatori tipa AGM se stavljaju u najnovija vozila sa start-stop sistemom. Doduše, ovo vozilo nije tog tipa ali zahteva tako kvalitetan akumulator. Takav akumulator se ne stavlja u "obična" kola(može, ništa ne šteti, ali je neisplativo jer i običan može sasvim dobro da posluži). Auto koji mi je došao sa tim akumulatorom je Mercedes CLK 3.0 D. Zanimljiva stvar kod tog vozila (imao sam i pre dve godine isto tako nešto samo što je bio u pitanju SLK sa motorom od 5000 kubika) je da ima dva akumulatora. Drugi se nalazi u motoru, ispod vetrobranskog stakla. Njegova namena je da opslužuje samo celokupnu elektroniku (koje ima neverovatno mnogo). Auto je stigao zbog žalbe vlasnika da mu na ekranu kompjutera izbacuje kvar za akumulator. Testiranjem sam utvrdio da je glavni akumulator u više nego dobrom stanju, posle 6-7 godina je imao nekih 75% od startne snage (od fabričkih 850A na testu je pokazao 640A). Savršeno!!! Daljom analizom sam utrvdio da je u pitanju veoma loše, ili bore reći, nikakvo punjenje alternatora (ili nešto u tom lancu). Napon na klamama akumulatora nije prelazio 12,2V. Vlasnik se žalio da ima prekide u punjenju, da mu se taj kvar pokazuje nekoliko puta u toku dana. Pošto ja nemam opremu za ispitivanje Mercedes vozila, poslao sam ga u ovlašteni servis.
Ovo je primer odličnog akumulatora. Dokaz je to što je istrpeo nedovoljno punjenje (mada kratko vreme, pa sam ga još i dopunio) a nije pokazao znakove slabosti u vidu toga da neće da startuje motor. Velika prednost AGM u odnosu na klasične akumulatore je to što AGM imaju mnogo manje samopražnjenje. To je na mesečnom nivou samo 1-3% a klasični negde 5-10%. Možda još važnija prednost je veća struja a za isti kapacitet (elektrolit je "zarobljen" u specijalnoj vati koja je čvrsto priljubljena na ploče pa je i time put elektrona kraći). Dalje, trpe veće struje punjenja od klasičnih kod kojih važi pravilo da je struje punjenja C/10. Poznat je skoro neverovatan primer Optima spiralnih akumulatora (npr. 50Ah i 815A startne struje) da nemaju ograničenje u struji punjenja dok ne pređe temperatura 50 stepeni (navodi se primer da akumulator od samo 50Ah može se puniti strujom od čak 100A)!!!  Dobro, to je velikim delom zahvaljujući spiralnim ćelijama koje imaju neverovatno mali unutrašnji otpor pa stoga trpe velike struje punjenja. Ali, imaju oni i svojih mana. Prvo-cena. Otprilike su duplo skuplji od običnih za isti kapacitet. Drugo, VEOMA su osetljivi na prepunjavanje, na povišen napon. Dok to klasični, sa tečnim elektrolitom podnose bez većih problema, AGM akumulatori mogu veoma lako da stadaju. A sve zbog svoje konsrtukcije. Kod njih nema elektrolita da odvede višak toplote, nemoguće (ZABRANJENO!!!) je dolivanje vode. Doduše to i nije potrebno jer kod AGM akumulatora se unutar ćelija dešava rekombinacija molekula vodonika i kiseonika, pa se i ne troši voda. Ovo do neke granice. Ako se pređe maksimalni napon punjenja dolazi do elektrolize (raspada) vode i to neminovno dovodi do isušivanja ćelija. Time opada snaga i kapacitet. Najveći napon za punjenje AGM akumulatora je veoma uzak, nekih 14,7-14,8V. Mada neki proizvođači preporučuju ne veći napon od 14,4V. To je prag za početak gasiranja, tada počinje elektroliza vode. Sad, zašto baš 14,4V...? Pa, tako je priroda uredila. Mada taj problem bi mogao moj drug Steva, magistar elektrohemije, da objasni. Postoje tablice za napone polarizacije pozitivne i negativne ploče, i onda se... Bla, bla, bla... Nebitno.
Posle jednog dobrog i kvalitetnog punjenja akumulator je bio vraćen u skoro fabričko stanje, od 850A posle testa je pokazao da ima 750-770A. Na testu opterećenja od nekih 400 ampera napon je bio 9,8V. Sa dva takva akumulatora u redu (24V) može bez većih problema da se startuje tegljač od 15000 kubika.
Da sve ovo gore potkrepi i slika, da nije napamet napisano...


 

10 коментара:

Анониман је рекао...

Ne piše na njemu đaba made in germany.Kad švabo nešto napravi to uvijek nadživi vlasnika :)
Ovo današnje je sve smučkaj pa baci.
Miša,ako ufatiš vremena,možeš li napisati nešto o starterskim super kondenzatorima što se upotrebljavaju za pokretanje novijih vozila.

Djuro је рекао...

Taj Varta akumulator jeste dobar, ali nije baš toliko dobar da je najbolji. Kao što sam spomenuo, još bolji su Optimini akumulatori sa spiralnim ćelijama. Oni imaju neverovatno veliku startnu struju za mali kapacitet (mali untrašnji otpor!!!). To praktično znači da Varta za 95Ah ima 850A startne struje, a Optima Red za 50Ah ima 815A startne struje. Pa je još za 1/3 lakši od Varte (17,3Kg Optima). Optima je praktičan dokaz da je za motore sa unutrašnjim sagorevanjem MNOGO bitnija startna struja nego kapacitet.
Nisam zaboravio na kondenzatore za startivanje motora ali smatram da ima još mnogo stvari koje su nejasne oko klasičnih akumulatora (svih vrsta), pa bih još neke stvari da tu razjasnim. Na primer, zašto akumulatori u suštini stradaju, korozija i prljavština na kontaktima koja izaziva veliki pad napona... Ima svašta još!

Анониман је рекао...

Pozdrav Miša,

svaka čast na blogu, laik sam po pitanju ovoga što pišeš, ali čitanjem sam već naučio mnogo više od svakog drugog prosječnog laika.

Koristim priliku da te pitam (ujedno isprike ako mi je promaklo negdje na blogu) je li potrebno akumulatore s vremena na vrijeme u potpunosti isprazniti pa zatim odmah napuniti i na taj način povećati njegov životni vijek. Negdje sam pročitao da to nije loše, ali ja ne znam na koji način bi ga mogao isprazniti osim da ostavim lampe upaljene preko noći ili tako nešto, ali to ne mislim. No eto, samo me zanima prakticiraš li nakon određenog perioda potpuno pražnjenje pa odmah i punjenje akumulatora i ima li to kakav utjecaj (pozitivni/negativni) na bateriju.

Lijep pozdrav

Djuro је рекао...

Tačno je da tako nešto nisam nigde napisao jer sam smatrao da to nije od neke pomoći. Mnogo bolje je da se akumulatora održava (skoro) uvek u napunjenom stanju nego da se popravlja i vraća u neko funkcionalno stanje (kada to više nije moguće).
Dakle, to se zove "kondicioniranje" akumulatora. Međutim, to bi EVENTUALNO moglo da pomogne kod starih, zapuštenih i sulfatizovanih akumulatora. Kod svih drugih-NE!!! Trebalo bi tri puta za redom potpuno isprazniti (ne ispod 10,5V!!!) i posle svakog pražnjenja napuniti do maksimuma akumulator. MOŽDA bi se tako vratilo nešto kapaciteta u akumulator. Pražnjenje bi moglo da se uradi sijalicom (ili nekim drugim potrošačem). Samo jednom sam naišao u stručnoj literaturi da bi trebalo da se na svakih 30 ciklusa(punjenje-pražnjenje)izmeniti potpuno elektrolit. Međutim, ko će to da radi!? Uz sve to postoje veliki rizici da se uništi akumulator: zaglavljivanje parčeta otpalog olova između ploča, pitanje da li su baš svi sulfati skinuti sa ploča a pre dolivanja novog elektrolita... Nije to baš tako kao što se čini. Ljudi olako shvataju pitanje i održavanje akumulatora. Zato se tako često i dešavaju kvarovi vezani za njega.
Da rezimiramo. Ako se ispravno I NA VREME održavaju akumultori nema nikakve potrebe za cikličnim punjenjima i pražnjenjima. Ja to ne praktikujem. A možda je nekom i pomoglo.

Анониман је рекао...

Hvala ti Miša,

poslušat ću tvoj savjet, ipak tvoja riječ ima težinu.

Lijep pozdrav iz Hrvatske

Eon је рекао...

Pozdrav svim čitateljima kao i autoru od Nikole. Pratim Stevim blog, a jedan sam od prvih članova foruma CBC.

Moram da priznam da mi je blog ostavio prilično dobar utisak, čak i više od očekivanja. Jedini nedostatak su pojedini zluradi komentari čitalaca koji nisu obrisani.

Ono što bih preporučio autoru je da napravi neku laganu statistiku opravljanih akumulatora (kada stigne i koje god parametre želi da uzme). Takođe, interesuje me i koji broj accu već otkupljenih za reciklažu, može da se popravi i koristi.

Za sada toliko, a uskoro postavljam i pitanje koje mene muči i predstavlja problem.
Nikola

Djuro је рекао...

Zahvaljujem na komplimentima! Trudim se da svakim svojim tekstom objasnim i razjasnim stvari koje su vezane za akumulatore. Da li to nekome odgovara i da li to baš svi razumeju... Na to već ne mogu da utičem. Obzirom da NIKAD ranije nisam imao bilo kakav kontakt sa akumulatorima i da nisam radio u industriji koja se time bavi, mislim da je sve manje-više razumljivo za veliku većunu ljudi. A oni što ostavljaju zlurade, maliciozne i kakve sve komentare... Ne želim da ih uklanjam. Ako njih nije sramota, zašto bi bilo mene? Za takve postoji veoma efikasno rešenje: NEKA U ŠIROKOM LUKU ZAOBIĐU OVAJ BLOG. Kao što se veoma lako promeni program na televizoru ako se nekome ne sviđa. Ne može jednostavnije.
Predlog je dobar za bilo kakvu statistiku što se tiče akumulatora. Za početak sam postavio na blogu glasanje za marku akumulatora u kolima. Rezultati su evidnentni, samo za sada neću da ih komentarišem jer mislim da je rano. Možda za mesec-dva da se još glasova prikupi. Na kraju prošle godine sam prvi put uradio analizu popravljenih i regenerisanih akumulatora. Pa mogu da kažem da je situacija ovakva: 1.somborski, 2. Boš, 3. Varta, 4. Fiam, 5. Baner (po ukupnom broju komada).
Sve ovo ima (za mene ) logično objašnjenje. Blizina somborske fabrike mom gradu daje neku sliku o tome zašto je najviše baš tih akumulatora. I naravno, cena istih. To je sasvim drugačije na zvaničniom glasanju na blogu. A zbog toga što glasaju ljudi iz cele zemlje i okoline. Bar ja to tako smatram. Boš, Varta i Eksajd su tu negde, isti. Naravno, u neuporedivo manjem broju nego somborski. Napomena: Varta i Boš su isti akumulatori koje je kupila najveća korporacija na svetu za proizvodnju startinih akumulatora-JOHNSON CONTROLS. Kupili su još neke poznate fabrike akumulatora, ali su ove dve firme napoznatije kod nas. Jedna od poznatih firmi je i nemačka Berga i francuski Saft, i još Enargizer. Jaki su, nema šta. Ali nisu uspeli da kupe Eksajd, mada je ta firma u toku prošle godine bila u g... zbog dugova i bila je pred bankrotom. Videćemo za dalje.
Što se tiče raciklaže, za sve ove godine možda je moglo 5% akumulatora da se popravi, bar što se tiče mene. Njih je bilo uzalud i preskupo popravljati. A faktor ponovnog otkaza je bio veliki. Toliko bih mogao da kažem o akumulatorima koji su prošli kroz moje ruke a bili su za reciklažu.

Eon је рекао...

Ma samo napred u nove radne pobede. Statistiku sam pomenuo više iz želje za nekom akademskom analizom, a manje iz želje da to bude neka preporuka za kupovinu. Najviše me zanimaju akumulatori koji su manje prisutni na tržištu, ali više zbog kvaliteta same tehnologije tj kvaliteta proizvodnje.

I firma u kojoj radim ima dodira sa baterijama, ali ne startnim, već stacionarnim. Pa pošto radimo od GNBa do Furukawe, svako iskustvo dobro dođe.

Pozdrav,

Eon

Djuro је рекао...

Furukava je poznata frima za akumulatore mada lično mislim da je tu neprikosnoven Trojan. Oni prave vrhunske stacionarne akumulatore. Imao sam priliku prošle godine da pričam (preko interneta) sa njihovim inženjerom iz laboratirije koji je glavni za testiranja(u pitanju je žensko). Stvarno su dobri, imao sam mogućnost za sve ove godine da ih popravljam i testiram. Sve je vrhunski napravljeno. Doduše, takva je i cena.
I još ovo... Još uvek je za stacionarne namene najbolji klasičan akumulator sa tečnim elektrolitom. Uz pravilno i pravovremeno održavanje može da traje 10 godina pa i više.

Анониман је рекао...

G-dine Jovanoviću, svaka čast na vremenu i znanju. Uspeh u poslu je uvek zagarantovan kada se spoji teorija i praksa (iskustvo). Mnogi doktori, bez prakse i iskustva, pišu nešto što ni sami ne razumeju. Današnja domaća literatura obiluje sa takvim stručnjacima. Ja sam ovih dana čitajuci ove Vaše komentare (lekcije) pronašao jednu knjigu, iz koje sam ja svojevremeno učio o akumulatorima početkom davnih osamdesetih, a koja je, vidim, napisana na osnovu određene literature iz SAD, u kojoj je još tada napisano mnogo toga što vi ovih dana ovde pišete kao savet u vezi Pb akumulatora. Čak se navodi da se pri elektro-hemijskoj reakciji u akumulatoru u fazi punjenja ili pražnjenja stvara/troši 11,31 gr PbSO4. Takođe, kao jedna od lako razumljivijih električnih karakteristika Pb akumulatora navodi se i EMS (elektromotorna sila) koja je za jednu ćeliju jednaka EMS=0,84+ro V (ro je specifična težina elektrolita). Takođe, kao što se zna, napon akumulatora najviše zavisi od (1)EMS, (2)struje pražnjenja i (3)unutrašnjeg otpora. Za početak, postavio bih jedno pitanje vezano za ovaj unutrašnji otpor, (unapred se izvinjavam ako ste o tome već pisali a ja nisam video), i to na koji se način, najtačnije i najjeftinije može izmeriti unutrašnji otpor akumulatora, i šta mislite koliko je on značajan za ocenu stanja - prognozu životnog veka.
Petar, Obrenovac