Странице

недеља, 28. септембар 2014.

Polovni akumulatori - da li kupiti?



Napisah prošle nedelje da sam počeo sa objavljivanjem serije tekstova o uzrocima koji stvarno doprinose otkazu akumulatora. Jedan takav tekst sam i napisao, onako uopšteno o koroziji, koja je najveći neprijatelj akumulatora, i sulfatizaciji. Njime sam hteo da napravim uvod o svemu onome što „ubija“ akumulatore.
Međutim, napraviću malu digresiju, mali izlet ovim tekstom. Naime, pre nekoliko dana sam dobio pismo u kome me neko pita da li da kupi polovan akumulator „te i te jačine“, bez navođenja proizvođača. Da pošteno priznam, nikad mi nije palo na pamet da razmišljam o debatisanju na temu polovnih akumulatora, tačnije na temu njihove kupovine. Ali zna se da „nužda menja zakon“. Znam da ima mnogo ljudi koji razmišljaju eventualno o kupovini polovnog akumulatora. Tako je vreme došlo, i o tome se mora razmišljati.
Zbog svega toga a i zbog pomoći kod takve kupovine, odlučih da napišem koju reč i o toj temi. O kupovini polovnih akumulatora.
Svega sam se nagledao kod prodaje polovnih akumulatora. Naravno, druga strana nije znala koliko ja znam o automobilima i akumulatorima. Time je situacija u kojoj me „majstor“ ubeđuje da je akumulator odličan bila još zanimljivija. Moram da izdvojim slučaj od pre nekih 1-2 godine. Naime, nekim poslom sam se našao kod čoveka koji rastura stara kola, prodaje delove  i po neka i popravi. Ne znam zašto mi je ponudio polovan akumulator( što u krajnjem slučaju nije ni bitno), samo znam da sam mu odgovorio da bih verovatno kupio baš taj akumulator ali da trenutno nemam instrumente da bih ispitao njegovo stanje i da bih rado došao sutra. Na taj moj odgovor dobio sam najzanimljivije obrazloženje kako da se ispita akumulator i da je to sasvim dovoljno za njegovo tačno testiranje o svim karakteristikama i stanju.
Uh! Uh! Uh! „Majstor“ je ustao sa njegove omiljene stolice, pogleda malo po „radionici“ tražeći nešto. Sagnuo se i uzeo sa poda parče žice, možda nekih 1,5-2,5 mm2 debljine. Onda je prišao akumulatoru, zavrnuo na jednu klemu žicu a drugi kraj tog „instrumenta“ je na kratko spojio sa drugom klemom. Pojaviše se iskre, akumulator je bio testiran!!! Svi instrumenti na svetu koji koštaju po nekoliko stotina evra ili dolara (što je još uvek dobra cena obzirom kakvih ima) bili su nepotrebni i nisu imali šta da traže u ovoj „radionici“.
Naravno, akumualtor je bio dobar „jer su se pojavile varnice“.
Da nije tužno bilo bi smešno.
Mislim da za sve ovo što napisah nema potrebe da objašnjavam.
1+1=2
Neću ništa novo da kažem, kupovina polovnog akumulatora je „mačka u džaku“. Tako je za svakog prosečnog vozača. Naravno, ima onih koji hoće da kupe polovan akumulator pa ga donesu meni na testiranje ili me pozovu da ga na licu mesta ispitam. A šta će svi oni koji me ne znaju ili nisu u mogućnosti da nađu nekog ko će im tačno, iskreno i pošteno reći šta im se nudi na prodaju?
Mnogi su načini varanja potencijalnih kupaca polovnih akumulatora. Naravno, i taj što prodaje mora da zna „cake i fazone“ kako da prikaže akumulator da je u „izvanrednom stanju“.
Ispitati akumulator bez specijalnih instrumenata je nemoguće. Da budem precizniji, ja ne znam, možda neko zna. Neka se javi da i ja nešto novo naučim. Ako bi trebalo, platiću.
Prodavac može akumulator da skine sa punjača nekoliko trenutaka pre nego što se pojavi kupac. Koliko god bio loš verovatno će startovati motor zbog površinske napunjenosti. Ko nije pročitao šta je to : http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/10/povrsinska-napunjenost-surface-charge.html
Ili da je još uvek na punjaču i tada se skine i stavi u motor. Naravno i tada će upaliti auto bez većih problema. Čak i ogromni dizeli neće imati problema oko paljenja. Gledao sam kako kamion od 5000 kubika pali motor sa jednim akumulatorom koji je u kratkom spoju.
Dalje, da bi se malo mrtvom akumulatoru dodalo života sipa se u sve ćelije originalni elektrolit gustine 1,28g/cm3. To će biti samo trenutno poboljšanje koje vodi u najskorije vreme u otkaz. A zbog ubrzane sulfatizacije jer se remeti gustina fabričkog elektrolita. U AKUMULATOR SE SIPA SAMO I SAMO DESTILOVANA VODA.
Ako je akumulator u kratkom spoju taj sigurno neće upaliti motor naročito zimi. Mislim na to da je stajao u takvom stanju nekoliko dana. Jedino ako nije baš tog trenutka skinut sa punjača. Mada, onaj ko prodaje takav akumulator verovatno i sam zna da nije dobar pa ide po principu „ako prođe-prođe“. Kod startovanja takvog akumulatora dolazi do naglog pada napona ispod 8 volti. Pošto jedna ćelija ne radi napon akumulatora koji je kratkspojen je 10,5-10,8V. Ovo je jedan od odličnih pokazatelja stanja akumulatora. Naravno kod startovanja motora takvim akumulatorom dolazi do „ključanja“ ćelije koja ne valja. Još jedan odličan pokazatelj.
Može se desiti da prodvac insistira na tome da odmah probate na licu mesta akumulator, da njime upalite auto. To što će takav akumulator startovati motor ne znači ništa. AMA BAŠ NIŠTA.
Možda će nuditi da običnim instrumentom (unimerom) izmeri napon akumulatora koji prodaje. NAPON SAM PO SEBI NE ZNAČI NIŠTA. Pisao naširoko i nadugačko o tome. Napon je solidan pokazatelj kod novijih i novih akumulatora. A zašto bi neko prodavao dobar i potpuno ispravan akumulator? Dobar akumulator bi trebalo da ima napon u granicama od 12,4 – 12,65V. Tu negde. Naravno, posle stajanja od 24 sata bez ikakve intervencije na njemu. Bez paljenja motora ili punjenja na punjaču ili alternatoru. Pisao naširok i nadugačko o tome. Koga zanima neka prelista moj blog. Poznato je da sulfatizovani akumulatori imaju veći napon nego obično i to može da zbuni potencijalnog kupca i tako ga dovede u zabludu da je akumulator dobar. Dobar pokazatelj da je akumulator zahvatila sulfatizacija je to da napon odmah po uključenju na punjač skače vrtoglavo! Čak i preko 17 volti! Da bi se onda u nekom vremenu vratio na normalnu vrednost. Ako i posle nekog vremena napon ostane visok taj akumulatr verovatno ima prekid u nekoj ćeliji.
Trebalo bi proveriti da li ima elektrolita u svim ćelijama. Ako nema dovoljno taj akumulator nije dobar jer su ploče sulfatizivane onoliko koliko nedostaje elektrolita (za tu površinu). Ako je stajao tako kratko vreme ne mora da bude opasno, ali ko to zna?
Ako postoji mogućnost provere gustine elektrolita (bometrom) onda je dobro nekoliko puta uzeti iz jedne ćelije i vratiti nazad elektrolit (5-6 puta) jer se tako uzmuti. Ako se pojavi smeđ, crvenkast elektrolit onda su ploče u njemu kao „švajcarski sir“. Tu je nastupila korozija koja je nepopravljiva. Ovo je svojstveno vozilima koja se često pale i gase i voze na kratkim relacijama. Naravoučenije-ne kupovati akumulator od nekog ko ima taksi vozilo ili bilo kakvo vozilo koje je voženo samo po gradu.  Doduše, to je pravilo i kod kupovine automobila. „Žena ga je vozila samo do pijace i nazad i išla po decu u školu“. Poznata rečenica.
Ne uzimati akumulator kod koga se vidi oksid oko kleme (ovo je češće kod pozitivne). To znači da tu ne zaptiva dobro klema i da ima „lufta“ između kućišta i nje. Obično se pojavi beličast oksid ili po neki put i plav ako su kleme mesingane( bakar sulfat, ona hemikalija što se prskaju vinogadi i paradajz).
Posle svega, da li je moguće naići na ispravan polovan akumulator?
Naravno!!! Ako je to čovek kome možete da verujete i da mu vratite nazad ako nešto nije u redu sa njim. Podrazumeva se da je sa instalacijom u kolima SVE u najboljem redu: punjenje, parazitne struje, da nema potrošača koji nisu fabrički...
Posle svega može da se zaključi da kupovina polovnog akumulatora „odokativnom“ metodom nije pametno rešenje. Može se preduzeti takav korak ali su moguće posledice opasne i nesagledive. Stalno mi je u glavi zima 2011. godine kada sam morao na dalek put. Ne bi bio dalek da nije napolju bilo to jutro minus 15 stepeni, vejao sneg sa jakim vetrom i pravio smetove preko pola metra. Sećam se bio je 3. februar. Prethodnu noć sam dopunio akumulator iako sam znao da je u dobrom stanju. Obzirom da me je čekao dug i neizvestan put pa još po nekim kolovozima koji su bili trećeg reda(čiste se negde kad otopli, polovinom marta ), nisam hteo da rizikujem. Tek sam stavio nove zimske gume, posle se pokazalo da su me nekoliko puta izvadile iz „govana“. Bez njih bi bilo „veselje“. Nekoliko puta sam stajao i skidao sneg sa blatobrana. To je bilo tamo gde je najbilže naselje 10-15 Km. I šta da mi ja tada zakazao akumulator jer sam nakoliko puta gasio motor zbog odmora? Ne, to se nije dogodilo! Moj „POBEDNIK VREMENA“ me nije izdao. Nikad!!! Čak sam na jednoj benzinskoj pumpi pomogao čoveku da upali motor pomoću kablova jer mu je akumulator bio otkazao. Baš tog trenutka. Tako se obično dešava sa kratkim spojem. Ugasite motor normalno. Posle sat vremena od paljenja nema ništa. Znam da su mnogi ovo iskustvo imali. Daleko bilo! Mada nije kratak spoj jedini uzrok iznenadnog otkaza. Već pisao o tome. Naširoko i nadugačko.
Ako se želi kupiti polovan akumulator to bi trebalo uraditi u dogovoru sa nekim ko se bar malo razume u taj „biznis“. Ili otići kod auto električara da ga on ispita.
Bitna napomena!!!
Instrumenti mogu da pokažu da je u lošem stanju a da to nije tačno. Naime, moguće je da je on samo ispražnjen i da je potrebno samo dopuniti. I to se može lako ispitati. Uređaj za testiranje pokaže da je ispražnjen ali dobar. Napuniti ga i onda ponovo testirati.
Instrumenti za testiranje akumulatora su veoma specifični i nemaju ih čak ni svi auto električari. U to sam se uverio. Imaju možda samo jedan za testiranje startne struje. I to je sve. Akumulator MORA da se optereti propisanom strujom za testiranje i tek onda se MOŽDA može znati u kakvom je stanju. Ja, u mojoj radionici, vršim 4-5 testova akumulatora. Nekima nije potrebno toliko ako je očigledno da je samo bio ispražnjen. Drugima je potrebno čak i da uradim test merenja kapaciteta (traje, u zavisnosti od akumulatora od nekoliko pa do 20 sati).
Sve u svemu, oprezno sa polovnim  akumulatorima. U nekim slučajevima se može pokazati da je bilo bolje kupiti nov nego polovan. Međutim, „za prolivenim mlekom ne vredi plakati“. Brzina i nepromišljenost mogu skupo da koštaju.
Zima dolazi. Pripremite se na vreme. Odlazak kod majstora na proveru akumulatora traje 10-15 minuta. Ne dajte se iznenaditi.

недеља, 21. септембар 2014.

Prava istina o olovnim akumulatorima-šta ih zaista uništava

Posle godina bavljenja akumulatorima, njihovim spašavanjem "iz mrtvih", regeneracijom i desulfatizacijom (uvek se stresem na pomen ove reči), mogu da kažem sa velikom sigurnošću da još uvek ljudima nije jasno šta se to "tamo unutra" zbiva i zašto tako brzo otkazuju. Ovo prvenstveno se odnosi na startne akumulatore. Mada, i sve ostale vrste olovnih akumulatora (stacionarni, trakcioni, polutrakcioni...) imaju iste boljke. U manjoj ili većoj meri. Ni jedna vrsta nije pošteđena korozije, sulfatizacije, gubitka ili stratifikacije (uslojavanja) elektrolita, hidracije, kratkog spoja... Tačno je da , npr. AGM akumulatori, nemaju problema sa stratifikacijom jer oni nemaju tečan elektrolit. U stvari imaju, ali je on čvrsto vezan u specijalnom "sunđeru" koji se nalazi između ploča. Ali zato imaju OGROMAN problem sa veoma opasnom pojavom koju ja zovem "vrzino kolo" ili začarani krug-thermal runaway. Dakle, postoje mnogi problemi koji prate olovne akumulatore. Neki se mogu DONEKLE ispraviti i tako vratiti akumulator u radno stanje. A kod nekih problema ne postoji druga solucija sem kupovine novog.
Još nešto bitno. Veoma.
Na neke defekte korisnik ne može da utiče. Oni su prirodan hemijski proces koji se odigrava u akumulatoru. A na neke još kako može da se utiče i time spreči prevremen, i što je još važnije, iznenadan otkaz akumulatora.
Obećao sam pre nekih mesec dana da ću početi da objavljujem seriju tekstova sa temom  ŠTA ZAISTA UNIŠTAVA AKUMULATORE. Sledeći tekst će biti uvodni da se vidi da je veoma tanka linija između dobrog i lošeg održavanja akumulatora. Da su sulfatizacija i korozija normalni hemijski procesi i da je njih nemoguće izbegnuti. Ali isto tako se mogu preduprediti i odložiti na dug vremenski period. Tačno je da to sve zavisi i od kvaliteta akumulatora. Ali, ne zaboravite i to da sam mnogo puta napomenuo da akumulator lošijeg kvliteta može da traje mnogo duže od onog kojeg prodaje samo njegovo zvučno ime-proizvođač. Stvar je samo u odnosu prema njemu. 
Kao i prema svim stvarima u životu.
*****
Pitajte bilo kog priznatog eksperta za olovne akumulatore (ja sam upoznao SAMO jednog za sve ove godine, profesora elektrohemije na tehnološko-metalurškom fakultetu, i još jednog iz čije knjige sam saznao mnogo stvari u posledenjih mesec dana, čovek koji je ceo radni vek proveo u vojski i bavio se isključivo vojnom elektronikom) - da pretpostavimo da se sasvim ispravno postupa sa akumulatorom tokom CELOG njegovog radnog veka, da se uvek drži na 100% napunjenosti i da se prazni po svim pravilma koje je propisao proizvođač, zašto se on troši?
Odgovor je u isto vreme i složen i jednostavan, a glasio bi otprilike ovako:
olovni akumulatori su podložni sporoj i progresivnoj koroziji pozitivne rešetke, (ona se zove i strujni kolektor i srce je svakog olovnog akumulatora, jer kad ona otkaže akumulator može da se baci u reciklažu) iako je on potpuno i po svim pravilima korišten i održavan. Takođe je podložan i sulfatizaciji ako je stalno držan u nedovoljno napunjenom stanju (čitaj loše održavan).
Od ove istine nema druge. Korozija i sulfatizacija su dva glavna problema koji uništavaju olovne akumulatore. U poslednuje vreme se mnogo govori o sulfatizaciji, desulfatizaciji, impulsnom punjenju, hemikalijama.... I čime sve ne.
Istina je takođe da mnogo više akumulatora pati od korozije koja je NEPOPRAVLJIVA i koja je progresivna. Za razliku od sulfatizacije koja je DONEKLE povratan proces. Opet u zavisnosti u kom stepenu je zahvatila olovne ploče.
Olovni akumulatori mogu da traju od 4 pa do čak 25 godina (stacionarni) ako se redovno podvrgavaju malom i kontrolisanom prepunjavanju. Ovo je mala tajna koju neće niti jedan proizvođač da vam kaže. Nije mu od koristi. Razumem ih u potpunsti. Takođe, za samo 2 godine je moguće uništiti potpuno nov akumulator ako se konstantno drži u nedovoljno napunjenom stanju. To gledam svaki dan, manje-više.
Najveći broj akumulatora (80%) koji se koriste na brodovima, kamp-prikolicama, automobilma, kamionima, rade skoro uvek ispod optimalno napunjenog stanja. Tada dolazi do sulfatizacije. Sulfatizacija nije ništa drugo nego ZAPOSTAVLJANJE I NEMAR prema akumulatoru. Pa ako se još nekoliko puta u svom radnom veku ostave svetla ili neki drugi potrošač koji potpuno "izmuze" akumulator... Eto veoma brzog otkaza. Nisam nikad rekao da svako potpuno pražnjenje akumulatora, "do koske", oduzme akumulatoru 3% ukupnog kapaciteta koji je nemoguće vratiti.
Zanimljiv podatak.
Sve ovo ne znači da akumulatori prirodno, sami po sebi, postaju sulfatizovani.To je trik onih koji prodaju raznoraznu elektroniku koja "garantuje" desulfatizaciju. Ili raznu hemiju, tablete, šarene laže. Za takve proizvode Amerikanci imaju dobar izraz -"zmijsko ulje".
Granica između korozije i sulfatizacije je "ivica noža". Ne postoji bezbedno područje rada. Jedini način da akumulatori potraju bar malo duže i da služe sigurnije (ovo drugo je za mene mnogo bitnije) je da budu redovno i blago PREPUNJAVANI. To je mali ali veoma efikasan trik. Zato i postoji ovaj blog da razotkrije mitove i razbije zablude o akumulatorima.
Mnogi će se zapitati kada počinje korozija?
Onog trenutka kad se akumulator formira u fabrici. Olovo na površini pozitivne rešetke se pretvara u olovo dioksid. Olovo dioksid pasivizira metalnu površinu. Posle toga, potrebno je mnogo godina rada akumulatora da taj sloj pasivizacije pronađe svoj put unutar rešeteke i dovede do korozije i otkaza kompletnog akumulatora.
Korozija je "neophodna".
Proces punjenja akumulatora korodira tj. "nagriza" olovo sulfat, koji je produkt pražnjenja, na pozitivnoj ploči i tako ga vraća ponovo u olovo dioksid, u stanje napunjenosti. Nedovoljno napunjen akumulator prouzrokuje to da su olovne ploče izložene sumpornoj kiselini a taj proces dovodi do sulfatizacije. Koja, ako traje predugo, zauvek "uzima" kapacitet i snagu akumulatora.
Kao što se može videti, korzija i sulfatizacija su procesi bez kojih akumulator ne može da funkcioniše. To je priroda njegov rada i to se ne može izbeći.
Ako ne postoji "korisna" korozija, uvek će postojati "štetna" sulfatizacija.
Ni najsavremniji litijumski akumulatori nisu imuni na ovakve pojave. Samo što kod njih ne postoji korozija već oksidacija pozitivne elektrode (usled prepunjavanja). Međutim, to već prelazi u sasvim drugu temu i problematiku.
Ovo je istina. Ne postoji druga.
Otkaz svakog akumulatora je neminovan.
Međutim, on se može odložiti pravilnim održavanjem i korištenjem.
U suštini, ne bi trebalo mnogo brinuti šta se sve to tamo "unutra" događa. Već voditi računa o tome da akumulator, i ako bude sličajno ili namerno ispražnjen (potpuno ili delimično), odmah bude do kraja i propisno napunjen. Jedino tako postupanje će za dugo odložiti kupovinu novog.
Ko god drugačije razmišlja, ne misli dobro.

субота, 20. септембар 2014.

Nema baš mnogo veze sa akumulatorima... al' je dobro znati...

Ladnjak, špulna, sušač..

Odem kući u Srbiju, klima na kolima ne radi. Dobro, kod majstora na punjenje. Dobar dan, daj molim te, ne radi ovo čudo. Dopuni freon.
Nema problema, 2500 din.
Sutradan udarim nekog Pežoa 207 s leđa. Njemu branik, meni hauba, nekakav nosač limeni, i hladnjak klime. Kupim polovne delove, samo hladnjak klime nov. Nije original, kinez, al isti. Napunimo naravno klimu ponovo, još 3000 din za to zadovoljstvo. Radi klima.
Prođe tri meseca, opet kući, ponovo ne radi klima. Opet majstoru, trećem nekom. Zašto, bre, ovo ne radi?
A, pa ne valja ti ovaj hladnjak, curi. Vidi ko ti je ovo prodo, nek zameni.
Nazad kod majstora koji je "prodo".
Ne bre, ceo je hladnjak, curi ti na gumici (na slici, nevidljivi dihtung).
OK, može li da se zameni ta gumica?
Može, al mora branik da se skine. Beše menjan? Nadam se da nije zagitovan... ako jeste, biće problem skinuti ga...

Oh....

Dan kasnije, nije gitovan branik, skida se lako, gumica zamenjena, upale klimu  - ne radi.
Slušaj, ne radi ti kompresor klime. Ili je špulna (šta bre??) zakovala, ili je kompresor crko. Struja stiže do kompresora, vidi, svetli sijalica, al mi to ne radimo....
Saću da pozovem Vladu, on to radi....

Oh, oh....

Vlada:  vidi, zakovo ti kompresor. To ti je 80 evra.
Aha, a špulna?
Pa, i špulna, evo vidi. (Pocrneo neki cilidar, ta špulna, lepo se vidi da mora se menja. Ako mene pitate.)
Vlada: samo da znaš, mora da ispraznim sistem da bi menjao kompresor. Ode freon....

Super.

Menjaj.

Sat i 80 evra kasnije, radi kompresor. Vlada: evo, radi. Sipao sam nazad nešto freona, al moraš nazad da ti to dopune, i da znaš, nije ti baš zategnut kabl na alternatoru, i sušač ti je pun ulja.

Ovaj, šta? Sušač?

Sušač. Skuplja ulje iz kompresora, treba da je suv. Kao neki filter, npr. Mora da se zameni. Idi nazad kod ovog što ti je prodo hladnjak, on to ima.

Nije trebalo da teraš klimu ako nema freona, da ti ne zakove kompresor. A sušač zameni, čuva kompresor.

Aha. Jasno.

Dobro, pozdravio vas Vlada, kaže kabl od alternatora, da dopunite klimu, i sušač nov treba.

Kabl, to ćemo sa zupčastim kaišom, idući put. Klimu ćemo da dopunimo, da vidimo radi li sad.

Radi. Aleluja. Još 3500 din. Treći put u 3 meseca. Žena traži povoljne cisterne s freonom po netu, kaže ima po Ukrajini, nije loša cena, samo rok isporuke neizvesan. Zeza, 100%.

Sušač?
Nemamo. Naručićemo, al mora da znaš jedno.

Mora da se ispusti gas da bi se zamenio sušač.



Naravoučenija:
Sušač čuva kompresor.
Kompresor se ne pali kad freona nema.
Freon se sipa tek kad je ceo sistem proveren na pritisak i na ispravnost, inače je vežba u uzaludnosti, koja em košta, em može da izazove sumnju kod familije da je subjekat koji to plaća mentalno poremećena osoba. To inače piše u uputstvu za upotrebu klime, koje niko nikad nije pročitao. Jednom u dve godine, proverite sistem, onda dopunite potrebnom količinom gasa, i ulja.
Uz gas, ima i neka zelena tečnost (prodaje se odvojeno, nagađam), koja pokazuje gde curi, isto se sipa u hladnjak.

Tako da znate, kad idući put odete da "samo dopunite klimu".   
*
*
*

Sve što bih dodao bi bilo suvišno.
Zato, čuvajte se "majstora".

субота, 06. септембар 2014.

Ove akumulatore bih ja izabrao...

Ne, ja ne reklamiram ni jednog proizvođača akumulatora. Niti ću ikad. Nisam plaćen to da radim. Ja sam "nezavisna institucija" u celoj ovoj priči.  Na primer, zašto bih reklamirao nešto što ne valja zarad novca? Pa da me posle prozivaju i "pitaju za zdravlje"? Ili da preporučim neku marku (proizvođača) i da baš ta osoba bude takve sreće da mu strada akumulatora u garantnom roku (bez obzira da li je krivica njegova ili proizvođača). Pošto ljudi generalizuju stvari i odmah kažu da "baš ta maraka je loša", ne želim da se uplićem u tu rabotu. Ovako je lakše. Ne brinem i ne razmišljam da li sam dobro postupio.
Ali...
Pošto stalno imam upite za to "koji akumulator da uzmem", odlučih da kažem neku reč i na tu temu. Pre nego što sam počeo da pišem sve ovo napravio sam spisak proizvođača. Redosled koji sledi NIJE NAPRAVLJEN PO KVALITETU AKUMULATORA NITI BILO KOJIM DRUGIM REDOM SEM ONIM KAKO MI JE ŠTA DOLAZILO NA PAMET.
Pa da krenem(o)...
**********************************************************************************
Slovenačka TOPLA. Poznata iz bivše nam države. Sada prave još bolje akumulatore. Imam samo dobra iskustva sa njima. Dugotrajni su. Skoro sam imao kamionski akumulator od 135Ah (iz "Tamića") sa godištem proizvodnje  novembar 2008. Akumulator JESTE veoma oštećen (korozija ploča) ali nakon dobre regeneracije, koju sam uradio nad njim,  poslužiće još koji mesec ako ne i da pretera zimu. Obzirom da je Slovenija u EU, tamo ne može baš svašta da se proda. Verovatno može, pitanje je samo ko bi to kupio.
http://www.topla.si/
***********************************************************************************
Malo poznati (ali ne i nepoznati) austrijski proizvođač "Moll". Imao sam nekoliko njihovih akumulatora na servisu i svaki je bio oporavljen. Na mnogim testovima ADAC dobijaju najviše ocene :http://www.adac.de/infotestrat/tests/autozubehoer-technik/autobatterien/autobatterien_2010_2011.aspx?ComponentId=54228&SourcePageId=31895
Nisu zastupljeni u velikom broju na našim vozilima. Možda upitati generalnog zastupnika za tu anomaliju u poslovanju? Ne znam, nisam ekonomista. Serija njihovih akumulatora "M3 plus K2" je odlična za 90% vozila na našim putevima. Zapamtio sam da njihovi akumulatori imaju IZUZETNO kvalitetne čepove sa savršenom gumom za zaptivanje. Njihovi akumulatori su prvougradni za : Audi, Reno, Porše, MAN... Preporuka ne može da bude bolja.
http://www.moll-batterien.de/index_en.html
**********************************************************************************
Ove godine na sajmu automobila sam dobio katalog i upoznao se sa turskim proizvođačem akumulatora "Inci Aku". Skoro nepoznata firma na našim prostorima ali sa dobrim proizvodima. Obzirom da osvajaju tržište imaju dobre cene u odnosu na konkurenciju. Pokrivaju celokupnu gamu starterskih akumulatora od 44-100 Ah. Što bi se reklo za svako putničko ili komercijalno vozilo imaju akumulator. Zanimljivo je da u nemačkoj imaju svoju kancelariju i veliki distributivni centar za celu Evropu. Pošto su veliki proizvođač takođe prave i industrijske (trakcione) akmulatore.
http://www.inciaku.com/en
**********************************************************************************
Dobri stari austrijski "Banner". Oni nisu baš toliko nepoznati i ima ih u većem broju nego manje poznatih prozvođača. Već sam objavio jedan tekst o njihovim akumulatorima :http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/12/univerzalni-akumulator.html
Mudra stvar da se akumulator može priključiti na svako vozilo bez obzira na stranu polariteta. Jedan stvar kod ovog prizvođača je veoma zanimljiva. Naime, sa samo 4 vrste akumulatora pokrivaju više od 900 vozila. Tačnije, njihovi akumulatori od 47, 58, 69 i 80Ah zadovoljavaju skoro sve potrebe za najrazličitija vozila. Za startnim strujama od 390, 450, 520 i 700 ampera ta 4 akumulatora imaju mogućnost da pokrenu svako vozilo, od onih benzinaca sa 1200 kubika (ja to kažem da se takva kola pale "na pogled") pa do ogromnih dizelaša sa 2000 pa i više kubika. Ti akumulatori su iz serije "Uni Bull". Imaju generalnog zastupnika u našoj zemlji.
http://www.bannerbatterien.com/banner/home/index_en.php
**********************************************************************************
Bugarski "Monbat". Šta god naš narod mislio o njima. Ja ih veoma cenim i smatram da prave dobre(više od dobrih) akumulatore. A to tvrdim zbog:
-prave akumulatore za vozila NATO pakta (tu nema hoću-neću da upalim tenk!) http://www.monbat.com/en/pages/armypower.html
 -imaju IZUZETNO dobru postavu elektrohemičara sa Dr. Pavlovim na čelu njihovog istraživačkog instituta. Taj dr. Pavlov je "alfa i omega" u svetskoj nauci i tehnologiji o olovnim  akumulatorima. Ne može da prođe iole značajniji svetski skup o akumulatorima a da on nije pozvan i da ne drži neko predavanje. Imam knjigu pomenutog doktora koju je poslednju objavio (2012. godine) i JA KAO LAIK mogu da kažem da mu nema premenca u toj oblasti u svetu. Iz svega ovo se može zaključiti da "Monbat" nije neka trećerazredna firma. I još nešto jako zanimljivo u vezi ovog proizvođača...
Normalna garancija za akumulator je 2 godine (imaju i duže garancije ali je ova osnovna). Mala digresija...U Americi postoje proizvođači akumulatora koji imaju PET GODINA GARANCIJU. IMA I ONIH KOJI DAJU SEDAM GODINA GARANCIJE NA SVOJ AKUMULATOR (Die hard, Interstate batteries, Oddisey...).  Samo, tamo se vozila REDOVNO servisiraju i odlaze na preglede. To kod nas nije običaj. Čast izuzecima... Da se vratim na ove naše lokalne proizvođače. Dakle, "Monbat" takođe daje garanciju dve godine ali sa VELIKOM razlikom. Drugi proizvođači u slučaju reklamacije daju garanciju samo do kraja isticanja iste . "Monbat" daje na reklamirani akumulator NOVIH DVE GODINE GARANCIJE. Praktično, ako je akumulator stradao u roku od godinu i po dana, dobićete još dve godine garancije, ukupno tri i po godine. Za svaku pohvalu!
http://www.monbat.com/
**********************************************************************************
Italijanski proizvođač "Midac". Znam da 99% ljudi nije čulo za njih ali je to VELIKI proizvođač veoma kvalitetnih akumulatora. Prave akumulatore za SVE potrebe. Bukvalno. Starterski, trakcioni, stacionarni, moto akumulatori... Takođe imaju generalnog zastupnika kod nas. Izdvojio bih njihovu "Hyperbolis" (http://www.midacbatteries.com/en/midac/batterie_avviamento/39/1/hyperbolis.html) seriju a evo zbog čega. U toj seriji ima samo 5 akumulatora ali oni zadovoljavaju svako vozilo, kako putničko tako i komercijalno. Njihov akumulator iz te serije sa samo 45Ah ima startnu struju od čak 420A!!! Tu struju imaju akumulatori od npr. 50-55Ah. Tačno je da to nije jedini akumulator koji ima tako veliku struju za tako mali kapacitet ali tu je i "faktor cena". To se ne sme smetnuti sa uma nikad.
http://www.midacbatteries.com/en/index.html
**********************************************************************************
"Fiamm" je možda i najpoznatiji italijanski proizvođač akumulatora. Ima ga na našem tržištu u solidnom broju mada ne i mnogo. I oni prave kako starterske tako i trakcione i stacionarne akumulatore. Da su VEOMA ozbiljan igrač na tržištu pokazuje to što proizvode Na-NiCl2 (natrijum nikl hlorid) akumulatore za električna vozila. Mislim da ne treba bolji dokaz o kvalitetu njihovih proizvoda. Izdvojio bih iz njihove game proizvoda starterskih akumulatora seriju "Titanium Plus". Baš iz te serije mi je u sećanju ostao akumulator od 54Ah i svojih 520A startne struje (Tu struju imaju akumulatori iznad 60Ah). Prvi put je došao kod mene na regeneraciju u januaru prošle godine. Ništa čudno. Međutim, tako mali akumulator je bio ugrađen u dizel vozilo od 2000 kubika! Kada sam objasnio vlasniku da to NIKAKO nije dobro jer za tako veliki pa još dizel motor je potreban akumulator od bar 650-700 A startne struje, dobio sam odgovor "da će pod hitno da ga promeni, ali je tako kupio vozilo i za sad ga dobro služi". Postoji izreka da "privremena rešenja najduže traju". Isti taj vlasnik sa istim vozilom mi se javio u maju ove godine da bi "malo pregledao akumulator i video da li je potrebno nešto oko njega". Na moje zaprepaštenje ili radost (jer je prethodna popravka bila uspešna) zatekao sam isti akumulator posle godinu i po dana u motoru i pređenih 20000 Km!!! Što je još čudnija stvar u celoj toj priči, to vozilo se koristi veoma često za put u inostranstvo, što znači da se čeka u redu na granici, česta su paljenja i gašenja motora, rade elektro uređaji dok se ne dopunjava akumulator... Dakle, taj mali akumulator u tako velikom vozilu je istrpeo sve te torture i ponovo došao kod mene na oporavak. Naravno, ja sam ga uradio po propisu i pustio u rad. Normalno, bilo je očigledno zamućenje elektrolita zbog čestih startovanja motora a i samog godišta akumulatora. Ali, on i dalje radi svoj posao. Startuje ogroman dizel motor sa svojih (sadašnjih) 420 ampera. Da li je potreban bolji i konkretniji dokaz kvaliteta jednog akumulatora?
http://www.fiamm.com/starter-mobility.aspx
**********************************************************************************
Da. Tu je veliki "Exide". Najpoznatiji svima nama. Američka firma na evropskom tržištu. Takvih je IZUZETNO malo. Njihovi akumulatori se prave u Italiji i Španiji. Oduprli su se svetskom konglomeratu "Johnson control" da ih ne kupe. Zato ih poštujem. Doduše, prošle godine su bili u jako lošem stanju, firma je bila pred bankrotom. Najpoznatije serije njihovih akumulatora su "Premium" i "Excell". Ova prva serija je testirana na -30 stepeni. Znajući da su klasični testovi akumulatora rađeni na-18 stepeni, i da prosečan akumulator ima do 5000 paljenja a serija "Premium" ima čak do 10000, može se zaključiti da su ovi akumulatori (ova serija) namenjena baš za maltretiranja (recimo taksi vozila). U svojoj ponudi imaju AGM akumulatore za vozila sa start-stop sistemom.
http://www.exide.com/
***********************************************************************************
I ovde je negde kraj. Znam, mogao bih još mnogo da nabrajam. Ali, sve ovo je i više nego dovoljno za svakog od nas. Znam da će ovaj tekst "uzburkati strasti" kako se to kaže. Nema tu "ONIH" akumulatora (dodati po želji) na koje je naviklo 99,99% ljudi. I na koje ja najčešće nailazim u vozilima najrazličitijih tipova, snaga, modela. Takođe, nema "ONIH" akumulatora koji jedva izdrže radnu garanciju (ima ih mnogo više nego što mnogi misle, a ubrajaju se u "dobre" marke). Ovo sve ne kažem je zato što nekog više preferiram ili manje. Ili zato što mi je neko dao novac da ga reklamiram. To kažu razni ZVANIČNI testovi. To kaže moje višegodišnje iskustvo i stotine servisiranih akumulatora. A ono bi trebalo da bude relevantan podatak.
Sve ovo gore napisano bi trebalo da posluži na nečiju korist i da napravi sasvim drugačiju sliku od one na koju su mnogi, velika većina, navikli. Znam da ima nekih koji su imali loša iskustva sa bilo kojim od gore navedenih akumulaora. Ali, kao što rekoh na početku svega ovog, ljudi su skloni generalizovanju stvari. Jedan loš akumulator NE ZNAČI da je to loš proizvođač. Daleko do toga! Kada bi me neko pitao koji bih akumulator za svoje vozilo izabrao od gore navedenih ja bih rekao "bilo koji". Svaki je dobar na svoj način. Zavisi samo za koju je potrebu namenjen i kolika je dubina džepa. Ne može se taksi vozilo voziti sa akumulatorom za 40 evra i tražiti od njega da se motor startuje po 30 puta u toku dana!!! Ploče u tom akumulatoru biće posle godinu dana kao švajcarski sir!!! Zato se ugradi akumulator sa debelim pločama koje mogu da podnesu ogroman broj startovajnja. Ili još gore, ugadi se neodgovarajući (čitaj manji) akumulator u vozilo. "Svaki Rajko radi naopako, a naš Rajko i zlo i naopako", kaže stara izreka.
Šta još?
Kvalitetan akumulator može da traje 2-3 godine a onaj lošijeg kvaliteta 4. Samo je stvar odnosa prema njemu kao i stila vožnje. Taj lošijeg kvaliteta će sigurno duže trajati u vozilu koje svaki dan prelazi na otvorenom putu recimo 100-200 Km nego onaj koji je malo kvalitetniji ali se samo (ili u većini slučajeva) koristi u vozilu koje se vozi po gradu.
Ovaj blog razbija misterije i predrasude u vezi akumulatora.
Gore pomenuti proizvođači su to i pokazali.
P.S.
Iz ovog teksta se može mnogo toga korisnog pročitati.
Naročito između redova.
Ko je razumeo, shvatiće.



понедељак, 01. септембар 2014.

Svetski standardi kod označavanja struje hladnog starta (CCA) na akumulatorima

Ljudi se teško odvikavaju od nečeg na što su naučili i slušali godinama. "Muka je naučiti, dve su muke odučiti" kaže izreka. Tako je u mnogim sferama u životu čoveka. Kad jednom nešto uđe u mozak i to se stalno ponavlja, ostaje zadugo upamćeno. Iako je to "nešto" pogrešno.
Što kaže moj drug Steva, "malo znanja je opasna stvar". Bolje je ništa ne znati nego to što se zna malo pogrešno razumeti i upotrebiti.
Ako ne svi onda bar 90% vozača kupuje akumulator od "toliko amperčasova" ne pitajući se da li je to tačno baš za njihovo vozilo, ne konsultujući se sa nekim majstorom koji ima katalog za sva vozila i ne pitajući se šta uopšte taj amperčas znači u celoj priči. Daleko od toga da bi svako trebalo da se razume u svu tu tehniku i tehnologiju ali je bitno da se odabere akumulator koji je predviđen za taj auto. Jer pogrešan izbor može da košta mnogo. I veći i manji akumulator od propisanog može da napravi probleme.
Šta je kapacitet startnog akumulatora u amperčasovima (Ah)?
Amperčas kapacitet je mera ukupnog elektriciteta koji je uskladišten u akumulatoru. Amperčas predstavlja količinu elektriciteta kada struja od 1 ampera teče tokom 1 časa.
Kapacitet startnih akumulatora se meri na 20 sati. Praktičan primer: akumulator kapaciteta 60Ah će isporučivati struju od 3 ampera u toku 20 sati. Ali to NE ZNAČI da će isti taj akumulator moći da daje struju od 10 ampera u toku 6 sati (Pojkertov zakon)!!! Trakcioni (vučni) akumulatori imaju kapacitet koji se meri na 5 sati a stacionarni na 10 sati. Može se primetiti da je kod startnih akumulatora najduže vreme za merenje kapaciteta jer kod njih kapacitet NIJE od prvenstvenog značaja.
VEĆ STARTNA STRUJA.
Startna struja pali motor. Tu je cela suština startnog akumulatora. Kapacitet određuje koliko dugo mogu npr. da rade svetle dok je auto ugašen.
Sve sam ovo davno pisao ali nije na odmet da ponovim da je STARTNA STRUJA OD KRUCIJALNOG ZNAČAJA KOD SVIH MOTORA SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM.
Šta je startna struja?
Startna struja (CCA) meri startne performanse akumulatora. Jednostavno.
Međutim, postoje razni standardi koji različito mere tu startnu struju. Kod nas u Evropi je u 99% slučajeva na akumulatoru naznačena startna struja sa oznakom "EN" (European standard EN 50342.1). A i ako nije označeno na to se odnosi. Tačnije, postoje dva EN standarda : EN1 i EN2.
Oba testa se vrše ne -18 stepeni.
Kod EN1 testa se zahteva od akumulatora da dostigne napon od 7,5V posle 10 sekundi pod opterećenjem i nakon 10 sekundi odmora akumulator je dalje pražnjen strujom koja je 0,6 puta manja od celokupne startne struje i zahteva se da drugi deo testa traje 73 sekunde dajući ukupno vreme tesetiranja od 90 sekundi.
Malo komplikovano ali tako se testiraju akumulatori po evropskom standardu. EN2 ima još jedan test ali u osnovi je odnost EN2= 0,85-0,92% EN1.
Drugi i najčešći standard koji se pojavljuje na akumulatorima (mada u zanemarljivom procentu) je DIN (Deutches institut für Normung). Poznati nemački standard. Postoje akumulatori na kojima je označen i DIN i EN standard i njihov odnos je (ugrubo) EN=0,6 x DIN. Ovaj standard se takođe obavlja na minus 18 stepeni ali se pražnjenje vrši još dublje u odnosu na prethodni EN standard i ide do 6 volti. Obzirom na današnja vozila kod kojih je start motora izuzeno brz ovaj standard je izgubio prednost kod proizvođača automobila.
SAE standard (poznat i po motornim uljima) je američki standard ali se uobičajeno koristi i u Velikoj Britaniji. Test se izvodi tako što se akumulator ohladi na minus 18 stepeni, optereti startnom strujom u trajanju od 30 sekundi i nakon tog perioda napon ne sme da padne ispod naponskog nivoa od 7,2V. To je cela mudrost. Aproksimativna veza između SAE i DIN standarda je : SAE=(DIN x 1,5)+40.
Performanse akumulatora brzo padaju sa snižavanjem temperature tako da je ovaj test dobra provera kao i EN test u okviru 10 sekundi. SAE test daje dobar uvid startnu struju akumulatora što je u ostalom i zahtev svih drugih testova.
Još jedan test je usvojen kod testiranja akumulatora a to je IEC( International electrotechnical commision). Njega sam najređe viđao na  nekom akumulatoru ali to ne zači da je on nebitan. Normalno, izvodi se na minus 18 stepeni i napon posle 60 sekundi mora da bude njmanje 8,4V. Odnos je: IEC=DIN/0,85.
Ovaj test je izašao iz upotrebe u Evropi tokom zadnjih godina.
Nomalno, tu su i veliki Japanci sa svojim standardom JIS. On je nešto drugačiji od svih prethodnih i izvodi se na minus 15 stepeni. Akumulator se optereti strujom 150 ili 300 ampera u trajanju 10 ili 30 sekundi i napon ne sme da bude manji od 6V. Za evropske uslove je ovaj test nedovoljno dobar i ne daje jasnu sliku startne sposobnosti akumulatora tako da se retko prikazuje na akumulatorima proizvedenim u Evropi ili za evropske tržiše.
Kao što se može videti postoje razni standardi i svako primenjuje ono što njemu odgovara. Od svih je nama najzanimljiviji ipak EN standard. I možda DIN koji se još uvek može naći na akumulatorima. Nailazio sam akumulatore koji imaju sva tri standarda na kućištu. Konkretno, baš takav se ovih dana nalazi kod mene na servisu i oporavku. U pitanju je "Topla" 135 Ah i na njemu su navedeni sledeći podaci o startnoj struji:
EN 850A, IEC 600A, DIN 510A. Iz ovog primera se može videti odnos različitih standarda.
Sve u svemu, startna struja ostaje glavna karakteristika automobilskih akumulatora. Svi testovi se vrše na velikoj hladnoći što je i normalno jer na +20 stepeni i akumulator koji je jako loš može da startuje motor. To već nije slučaj na ekstremnim hladnoćama.
Evo nekoliko konkretnih primera najčešćih akumulatora i odnosa dva standarda:
DIN      EN
210       360
265       450
300       510
320       540 
360       600
395       640
420       680
450       760
Ovo se odnosi na naznačenu startnu struju na kućištu akumulatora. Zato ne dozvolite da budete zbunjeni i da vas "stručnjaci" i prodavci zaluđuju!!!  Postoje standardi koji pokazuju stvarnu vrednost struje koju daje akumulator na zadatom testu.
Još nešto...
Takođe sam (doduše davno, ali ko će to da traži na ovolikom blogu...) napisao da merenje startne struje i testiranje pod određenim optrerećenjem ne daje pravu sliku stanja akumulatora. Postoje nebrojeni primeri akumulatora koji imaju samo 50 % nominalnog kapaciteta ali bez ikakvih problema startuju motor. Ja lično imam akumulator koji ima samo 60% kapaciteta (od 52Ah im 31Ah) ali zato od maksimlnih 480A startne struje ima 430 A!!! Skoro nov!
Zato testiranje kapaciteta akumulatora daje pravu i jasnu sliku njegovog ukupnog stanja.