Странице

недеља, 02. јун 2013.

Знање

Питали ме, неколико особа, да ли ја све то што знам наплаћујем? Мислим, кад ме неко позове па пита за савет.
Не. Не наплаћујем. НИКОМ. Чак и сервисерима са регистрованим и званичним сервисима.
Зашто бих то радио?
Кажу ми људи, "па зашто дајеш своје знање за џабе, толико си се трудио и учио годинама, експеримантисао..."?
Па у томе и јесте чар.
Хоћу своје знање да пренесем на друге. "Није знање знање знати, већ је знање знање дати", каже стара изрека.
Још нешто...
Ја сам толико научио и толико познајем ову проблематику, да се НИКОГ и НИЧЕГ не плашим. Јер, они мене питају а не ја њих.
Пример...
Никад нисам чуо да неки сервисер помиње "coup de fouet". А то је добар показатељ стања напуњености акумулатора.
Само толико...
Тек да се зна...

Olovo sulfat

Slika poprečnog preseka pozitivne ploče, a na njoj se lepo vidi kako se olovo sulfat nalazi duboko u unutrašnjosti.
Nakon dugog stajanja u ispražnjenom stanju kristali otvrdnu i tu nema pomoći. Dakle, problem leži unutar ploča a ne na pločama. To se lepo vidi na slici.




Donja slika pokazuje površinu pozitivne ploče kad je akumulator napunjen (levo) i kad je prazan (desno). Može lepo na desnoj slici da se uoče kristali olovo sulfata.

P.S. Da dodam još i to da je mnogo veći problem sulfatizacija negativne ploče. U tome leži "caka" desulfatizacije. Naravno, korozija ostaje najveći problem pozitivne ploče.

Ipak mrtvi...

Šta da kažem...
Ipak su sva četiri akumulatora mrtva (6-DZM-12). Ona od pre dva dana. Dobro, nisu sasvim ali da kažem da jesu. Imaju, posle regeneracije i desulfatizacije od 3-4Ah. Dakle, oko jedne trećine kapaciteta. Ništa više. Mada, to nije najgori deo priče.
Najgori deo priče je to što ne dozvoljavaju da se digne napon iznad nekih 13,5V. Bez obzira na jačinu struje. Jedne sam punio sam 1A, drugi sa 5A (PARS) a treći sa samo 500mA. Kad dodju do kritične naponske granice počinju da se greju i počinje opasni "thermal runaway". To je tačka bez povrataka. Ako se ne prekine punjenje.
Ovaj kvar, kad ne može da se digne napon iznad nekog nivoa, je tipičan slučaj kad su ploče ostale suve, bez elektrolita (ogroman unutrašnji otpor). Ali, to ovde nije slučaj jer je u pitanju gel akumulator, sistem sa rekombinacijom. Mogu da zamislim kolika je količina sulfata na pločama?!
Ostaje mi još jedan metod (poslednji) da pokušam da izvučem još neki Ah iz ovih akumulatora. Mada i tada će biti opasno da se vrate akumulatori vlasniku jer punjač koji on poseduje će da puni do bekonačnosti jer je njegova granica isključenja negde na 14,7V. Nakon toga skida struju na 400mA i na napon oko 13,5V. Dakle, "thermal runaway" je zagarantovan 101%!!!
Dakle, puniću ih konstantnom strujom 200mA pa koliko bude trebalo. To je poznat sistem za skidanje sulfata; mala struja i veliki napon.
Da se razumemo- ne verujem u uspeh.
Rekoh pre neki dan da su gel akumulatori najgori za regeneraciju.
Imao sam sličan slučaj skoro, kad su mi stigla takodje  4 akumulatora. Doneo Dragan. Potpuno prazni. Medjutim, SVE sam ih vratio na nekih 80-90% kapaciteta.
Sad...
VEOMA bitna stavka kod ovakvih slučajeva( i svih drugih) je dužina stajanja praznog akumulatora. Što duže-to gore! Ima raznih podataka u literaturi, ali neka gornja granica( bar za mene) je nekih 1-2 nedelje. Nakon tog vremenskog perioda kristali olovo sulfata prelaze u čvrsto (kristalno) stanje (za razliku od amorfnog). E, tu nastaje kraj priče. A poznato je (doduše veoma malom broju ljudi, čak i onima koji se "duvaju" da se razumeju u akumulatore) da krisali olovo sulfata nastaju u tri faze. To će malo da sačekaju da objasnim, svi oni koji prate ovaj blog.
A vidim da ih ima sve više.
Meni drago.