Странице

недеља, 04. јануар 2015.

Koristan savet za bolje punjenje akumulatora

Čitajući svih ovih godina hiljade stranica stručne litarature nailazio sam na toliko "caka" za poboljšanje rada akumulatora(naročito sulfatizovanih) da bih komotno mogao da napišem omanju knjigu. Međutim, prateći pisanje jednog inženjera elektronike, koji je godine i godine svog rada posvetio istraživanju rada olovnih akumulatora, naišao sam na jednu rečenicu u kojoj on doslovno kaže: " problem punjača akumulatora leži u tome što ih prave ljudi koji ne razumeju rad samih akumulatora". Tu je konkretno mislio na to da svi oni (ili bar većina)  ne shvataju do kraja hemizme koji se događaju u toku rada akumulatora.
Iskreno, to mi je teško da pojmim, obzirom da u takvim firmama koje prave odlične punjače rade i vrhunski inženjeri.
Ipak, mislim da je istina negde na sredini. Obe strane su u pravu.
Zašto sve ovo?
Ima jedan naponski nivo u trenutku punjenja akumulatora koji iznosi 14,4V (2,4 V po ćeliji). To je onaj najpoznatiji napon koji se nalazi na kućištima onih kvalitetnih punjača kao izbor, opcija tokom punjenja.
Zašto je taj napon toliko bitan, najbitniji?
E, tu je trenutak shvatanja rada akumulatora. Na tom naponu, ili tu negde, počinje dekompozicija vode, stručnije rečeno počinje elektroliza, raspad na vodonik i kiseonik (uvek sam bio dobar iz hemije :))). Tada počinje da nestaje voda iz elektrolita i ako se dogodi da je akumulator duže u stanju "ključanja" (a to je veoma potrebno nekolio puta u toku godine uraditi, napisah bar nekih stotinu puta), potrebno je doliti vodu da ploče ne bi ostale ni slučajno suve!!! Negde sam naišao i na podatak koliko se vode po amper času potroši (izvetri) tokom punjenja povećanim naponom , ali se sigurno sećam da su to neke minimalne količine, nekoliko grama po ćeliji. U suštini zamenarljivo.
Ovaj napon imaju svi kvalitetniji punjači. U to nema sumnje. I onaj napon 14,7V koji se sugeriše da se koristi ako je hladno pa se predlaže povećan napon punjenja (što je sasvim ispravno). Proizvođači punjača predlažu da se ne ide preko 14,4V kod klasičnih akumulatora da se ne bi gubila voda. Ovo je (donekle) ispravno, mada to jedino kod akumulatora koji nemaju čepove. Ali, iz iskustva znam a i iz tehničkih podataka koje sam dobio od proizvođača( interni fabrički dokumenti) da se u takve akumulatore uvek dolije više elektrolita baš zbog gubitka vode. Ovo nije probem kod klasičnih sa čepovima jer se voda uvek može dodati (10-15 mm iznad ploča ukupan nivo elektrolita).
Zašto sve ovo napisah?
Evo...
Da bi se još više poboljšalo dopunjavanje, ima mala "caka".
Naime, kada napon dođe do 14,4V (verovatno će se na tim "inteligentnim" punjačima uključiti ili isključiti neka dioda kao indikacija), potpuno odspojiti punjač sa akumulatora. Sačekati nekolko sati (što duže to bolje) pa ponovo uključiti punjenje. I tako još jednom. Ako se ja pitam ( a pitam se), uvek bih odabrao onaj drugi napon 14,7V za punjenje bez obzira na temperaturu. Čak je i on mali ali je bolji od 14,4V.
U čemu je korist ovog načina punjenja?
Ja rekoh na početku da oni koji prave punjače ne razumeju baš najbolje hemizme koji se događaju u toku procesa rada akumulatora.
Ovo što sam napisao sam pročitao u stručnom časopisu koji je preneo tekst možda i najvećeg stučnjaka (doktor nauka) na svetu u oblasti olovnih akumulatora- Bugarin Dečko Pavlov sa sofijskog instituta za elektrohemiju. Spominjah ga ja nekoliko puta. Moj prijatelj Steva (http://motornaulja.blogspot.com/) je imao (za malo) priliku da ga upozna prilikom službenog puta u bugarsku u novembru prošle godine. Ali, za malo su se mimoišli na institutu.
Pošto sam veoma studiozan, objasniću i zašto je ovo dobar način za dopunjavanje. Mada, iskreno govoreći, u teksu nije postojalo objašnjenje. Ipak, godine bavljenja ovim poslom  su mi omogućile da sve ovo odlično razumem.
U kratkim crtama bi to bilo ovako:
-svaki napon punjenja akumulatora preko 14,4V je "bacanje " energije u vazduh. Korisnost dejstva naglo opada, jednostavnije rečeno više energije iz punjača se potroši na elektrolizu (raspad) vode nego što se upumpa u punjenje samog akumulatora (postoje tačne tablice sa naponima i korisnim dejstvom punjenja).
-potrebno je sačekati nekoliko sati (profesor čak predlaže i ceo dan, ali se neki puta za to nema vremena), jer je difuzija (kretanje) jona mnogo sporije kroz olovo nego kroz elektrolit (narodski rečeno "kiselinu"). Zato je potrebno dati vreme jonima "da uđu" dublje u ploče. To je ona površinska napunjenost o kojoj napisah dobar tekst (http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/10/povrsinska-napunjenost-surface-charge.html) i koja daje lažnu sliku da je akumulator napunjen (ili ispražnjen, svejedno). To je ono kad se akumulator skine sa punjača i stavi u kola, ma pali k'o mina!!! Do sutra ujutro... Kada joni "uđu" dublje u ploče, ponovo se može uključiti punjač jer se površinska napunjenost izgubila i akumulator ponovo može da primi sledeću turu amperčasova.
Sad će mnogi pomisliti, kako je ovo jednostavna stvar. Nije, daleko od toga. Za sve ovo je potrebno odlično znanje rada akumulatora-čitaj elektrohemije-još tačnije elektrohemijskih izvora struje. Za ovo je bilo potrebno mnogo rada i proučavanja. A ja sam ga "sažvakao" u nekoliko rečenica. Sasvim dovoljnih da se još malo produži vek akumulatora.
Ponavljam, kad se dopunjava akumulator potruditi se da se ugreje bar malo , ako je leden, ako je tek izvađen iz kola, jer se sulfati lakše razlažu na povišenoj temperaturi. Logično.
I za one što drže akumulator "na toplom" preko zime, dok ga ne koriste u nekom vozilu.
NE RADITE TO. TO JE IZUZTENO ŠTETNO. TAKO SE UNIŠTAVA AKUMULATOR, VEOMA BRZO SE NAKUPLJAJU SULFATI NA PLOČAMA.
I još nešto...
Pre nego što mi neko postavi pitanje, DOBRO izlistati ovaj blog. Jer se neka pitanja ponavljaju nebrojeno puta.
Neće ljudi da čitaju, mrzi ih. Ima mnogo teksta, šta li?
Ako meni nije teško da posvetim nekoliko sati svakom tekstu , neka ne bude teško da se malo pogleda po tekstovima u potrazi za odgovorima.
Ipak, NAJBOLJI (da ne kažem jedini) lek za dobar rad akumulatora ( i celog vozila) je -PREVENCIJA.