Странице

среда, 31. јул 2013.

Sreća, radost...

Eto...
Za dva poslednja dana dva posla uradjena, a ljudi me našli preko bloga. Kontaktirali me, došli i ja im završio posao.
Prvo mi je stigao akumulator koji je bio poprilično ispražnjen. Kad kažem ispražnjen mislim na gustinu elektrolita, ćelije su bile u rasponu 1,13-1,15. A i vlasnik se žalio da je u poslednjih nekoliko dana morao uz pomoć kablova da pokrene motor.
Pokretanje automobila uz pomoć kablova na + 30 stepeni...
Tu mora da nešto MNOGO nije u redu sa akumulatorom.
Naravno, prva pomisao je na kratak spoj u nekoj ćeliji. To je NORMALNA pojava leti.
Ne preko zime.
Zimi NE STRADAJU akumulatori. Samo oslabe.
Leto je smrt za akumulatore.
Dakle...
Pri inicijalnom testiranju ni jedna ćelija nije pokazivala kratak spoj (nema ključanja elektrolita, nema naglog pada napona...)
Sumnjao sam na jednu ćeliju jer se dosta razlikovala od drugih, imala je 1,135 gustinu.
Pri desulfatizaciji baš ta ćelija je odbijala da primi punjenje. Normalno.
Medjutim, posle 3-4 sata je počelo pojavljivanje mehuroća u toj ćeliji. U svim ostalim gustina je normalno rasla.
NAPOMENA:
DESULFATIZACIJA SE RADI KONSTANTNOM STRUJOM.
MALOM, U ZAVISNOSTI OD KAPACITETA AKUMULATORA.
Da skratim, nakon ekvalizacije (OBAVEZNO!!!) sve ćelije su bile u rasponu 1,215-1,24. Nije moglo bolje. Akumulator je bio zapušten. To je originalni Toyota (vozilo je RAV4) akumulator, 90 Ah/850CCA.
Inače, nakon celodnevnog  tretmana "izvukao" sam nekih 750 CCA. Odlično. Obzirom na zapostavljanje akumulatora i broj godina.
I nešto MNOGO važnije u ovoj priči...
Koliko mi je samo bilo takvih slučajeva... A ljudi ne znaju šta im se dešava ispod haube u motoru...
Pošto nisam od onih majstora koji samo otaljaju posao, već se potrudim da pronadjem uzorok kvara akumulatora(time čuvam i svoje dupe da mi ne bi opet osoba došla sa istim kvarom i žalila se da nisam dobro uradio svoj posao), tako sam i sad učinio.
Kao što sam i mislio...
Neće baš tako lako da se isprazni akumulator bez nekog vidljivog razloga.
Naravno, bilo je "divlje struje" (parazitna). I to poprilično, celih 300mA. A dozvoljeno je od 30-50mA. Deset puta više.
Koliko god da je veliki akumulator, bio bi isparžnjen.
Tiha voda breg roni.
Naravno, čovek nije bio svestan šta je imao u motoru, mada je potajno mislio na takav kvar.
Preporučio sam mu da preko noći skine jednu klemu do sutra ujutro, dok ne ode kod električara. I da to stalno radi dok auto ne vozi i dok ne ode na popravak.

Pošto, je l', se bavim tim čime se bavim, došla mi je jedna gospodja koja ima kamp prikolicu ali ne zna koji bi joj akumulator bio potreban za nekoliko malih potrošača i za neko kratko vreme korištenja (2-3 dana).
Pošto je čitala moj blog naučila je da za takve potrebe NIJE dobar startni akumulator već stacionarni.
Eto...
Ko kaže da ne može iz svega ovog nešto da se nauči?!
Što se kaže, bacili smo sve na papir, potrošače, dužinu boravka na odmoru...
Našli smo akumulator koji bi bio sasvim dovoljan za takve potrebe. Pošto je gospodja naučila i to da akumulatori ne smeju da stoje u poluispražnjenom stanju(a ovo će bukvalno biti sezonski akumulator, samo za letnje mesece), našli smo i odgovarajući, potpuno automatizovani punjač. Utakneš u struju i ne misliš. Narano, tim punjačem će puniti i akumulator iz ličnih kola.
Osoba je došla kod mene na konsultaciju sa tačno odredjenim željama i htenjima, ali nije znala realizaciju, kako to sve da izvede.
Onda je pročitala ovaj blog.
Ostalo je već sve poznato.
Sreća, radost...

уторак, 30. јул 2013.

Blaga perverzija... BRE!!!

Agilent...
Ovo ime firme za 99% ljudi ne znači ništa. Za one moje kolege koji se bave elektronikom znaju šta znači.
Jedna reč za uredjaje firme Agilent-PERVERZIJA.
Ovo su najnoviji instrumenti ove firme. U pitanju su multimetri. Kako to prosto zvuči-multimetri.
Ovo nisu multimetri...
Ovo su AŽDAJE OD UREDJAJA!!!
Iako imam VIŠE nego dovoljan, precizan i pouzdan instrument marke Sanwa (ORIGINAL JAPANAC!!!), moj sledeći instrument ovog tipa biće ovako nešto.
 Ili bar približno.
Za one koji se ne razumeju u ovu oblast, biće im mnogo jasnije ako ovaj instrument uporedim sa automobilima.
Pa... Recimo kao Bugati Vejron.
Svaka reč bi bila suvišna.
Evo slike:

Cena...
Prava sitnica...
Gornji 950 a donji 1100...
Dolara... Američkih...
P.S. Preciznost... Na šestu decimalu.
Perverzija.
Ali stvarno.
 --------------------------------------
Dopuna...
Ovaj uredjaj NIJE za običnu, svakodnevnu upotrebu u servisu, radionici... Ovaj uredjaj je za LABORATORIJSKU UPOTREBU za bolesno precizna merenja. I još neke stvari. Prosečnom majstoru za svakodnevnu upotrebu je dovoljan uredjaj sa preciznošću od 0,5%. 'Ajde neka bude i 0,1%.
Moja najbolji instrument ima tačnost od 0,03% (DC voltage).
Ovaj gore ima 0,0035%. Perverzija.
Ni sam ne znam zašto bih ovako nešto kupio.
To bi bilo isto kao kad bi neko kupio (jedino ako ima MNOGO VIŠKA novca) BMW M7 ili tako nešto slično, i išao na pijacu po krompir i paprike, čije bi prašnjave i blatnjave džakove tovario u gepek, jer ga je žena poslala po to.
Dobro, ima i takvih likova (po novom gikova, tako nešto?).
Nisam jasan sam sebi.
Ali ZNAM da ću uskoro da ga posedujem u svojoj kolekciji.
Perverzija od instrumenta.


недеља, 28. јул 2013.

Stavljanje (i vadjenje...)

Pitao (tamo neki...) svemogući Gugl "kako se vadi i stavlja akumulator + i -"
Pa došao na moj blog.
Mislim da sam razumeo pitanje. Ako nisam, pravac kod najbližeg auto električara.
Kad se VADI akumulator PRVO se skida MINUS klema.
Kad se STAVLJA akumulator PRVO se stavlja PLUS klema.
A zašto tako majstore?
Evo...
Pošto je cela šasija na automobilu na minusu, na masi, mora da se skine prvo minus klema jer može doći do slučajnog spajanja metalnim ključem (ne znam za plastični) plus kleme sa šasijom.
Onda...
BUM!!!
Nešto strašno!!!
Struja kratkog spoja kod prosečnih akumulatora iznosi 2000-3000 ampera!!!???
Da. 2000-3000 ampera.
Ključ može da se u sekundi pretvori u tečan metal i eto opekotine trećeg stepena. Uz mogućnost oštećenja očiju.
Ne dao bog.
Naravno, velika verovatnoća je da taj akumulator ima iskrivljene ploče posle tog "eksperimenta" zbog abnormalno velike stuje.
A stavlja se prvo plus iz istog razloga- da ne bi šasija automobila bila na minus potencijalu. Ovako, prvo plus i nema brige.
Kad se skida- PRVO MINUS.
Kad se stavlja- PRVO PLUS.
P.S. Ima i TAČNO pravilo kako se pokreće auto uz pomoć  kablova sa drugog vozila.
NIJE kako 99% vozača misli-minus na minus plus na plus kablovi i završena stvar.
To je samo DONEKLE tačno.
Drugi put...


Klasična greška

Da kažem, uobičajena greška današnje (i predjašnje) omladine. Mada, ni stariji ne zaostaju za njima.
Elem (opet Boro Prikaza!!!), o čemu se radi...
Danas sam bio porodično na jednom jezeru u blizini da se malo odmorimo i provedemo dan na vazduhu i da pobegnemo iz kuće po ovoj nesnosnoj vrućini. Mnogo sveta, narod došao sa svih strana. Lepo!!! Automobila na stotine. Ko bi rekao da je kriza? Ma, kakva kriza!!!
Sa svih strana lupa, udara, trešti muzika!!! Tehno, disko, narodna, metal... Svi žanrovi. Svuda ovorena vrata i gepeci, zvučnici na sve strane, kao na vašaru...
Dobro, nije to baš toliko glasno bilo, ali je bila neverovatna kakofonija.
A ja gledam i razmišljam...
I kažem supruzi... (i ona nauči pored mene auto elektiku, šta će kad mora :)))
Kažem joj da će 50 % svih vozila koja su puštala muziku nekoliko sati (4-5), imati VELIKIH problema na zimu da upali motor. Kad kažem zimu mislim na bar minus 5 stepeni. I niže.
Zašto?
Evo rešenja !!! (što bi rekao VELIKI Zoran Radmilović)
NIKO od vlasnika svih tih automobila ('ajde neka bude 90%, da ne budem baš toliko loš u proceni) neće posle višečasovne torture akumulatora da ga stavi na punjač da ga dopuni.
A ZAŠTO BI ?
ČEMU TO?
PA MENI ODLIČNO PALE KOLA?
Koliko sam puta čuo takav nemušti odgovor.
Jeste.
Tačno.
Auto će i dalje da pali SAVRŠENO.
Na plus 30.
Neće pokazati nikakve nedostatke ili znake slabljenja.
Makar bio ispražnjen 50 % pa i više od toga.
A gde je ostatak kapaciteta?
Otišao u muziku.
Tačno.
Samo...
Otišao je u jednu MNOGO opasniju stvar koje se zove OLOVO SULFAT.
On je tu, čeka pritajeno, kao najlukaviji ubica.
Čeka onih minus 5.
Zima će brzo da dodje. Mnogo brže nego što se može zamisliti.
Već vidim veliku većinu njih kako zakazuju ujutro u 6-7 sati pregled akumulatora kod mene.
"Majstore, kako neće da upali, pa kupio sam akumulator prošle godine"????!!!
Da se razumemo...
Akumultor u automobili, kao i SVE baterije na svetu su predvidjene za trošenje. To im je osnovna uloga.
Skladištenje električne energije.
Ali, ako se potroši akumulator MORA da se napuni, vrati u prvobitno stanje, ŠTO PRE.
Jer ako se to ne uradi na vreme... Nastaju neverovatni problemi.
Samo zamislite trku ujutro u 6 sati kako krećete na posao i zvonite na vrata komšije tražeći mu kablove za startovanje i moleći ga da upali njegova kola da bi vi mogli svoja.
Gadno.
Opasno.
Zeznuto.
Znam iz iskustva.
Mislim...
Znam iz iskustva kad sam pomagao ljudima da startuju svoja kola.
Ja tih problema nemam :)
A stvaranje olovo sulfata pospešuju visoke temperature. Objasnio sam ranije (ko je čitao zna o čemu se radi) da akumulatori OTKAZUJU LETI zbog bržeg stvarnja olovo sulfata.
Zima samo oslabi akumulator. I ništa više.
Nemojte da vas lažu da akumulator strada zimi.
NE!!!
Akumulator strada leti zbog brže hemijske reakcije unutar ćelija.
Da se vratim...
Ne okrivljujem sve te koji su izmaltretirali svoje akumulatore. I tako će ih najverovatnije ostaviti. Pa šta bi radile fabrike?
Šta bih radio ja?
Pravilo je da se ne uključuju elektro potrošači u automobilu dok auto ne radi.
JEDINO u slučaju krajnje nužde. Zato i služi akumulator da pomogne kad zatreba.
A ako se već bar imalo isprazni trebalo bi ga dopuniti. Što pre. Jer kristali olovo sulfata veoma brzo (po nekim istraživanjima) posle 2-3 dana prelaze iz amorfnog u kristalno stanje.
Prostije, ako za to vreme se na dopuni akumulator, male su šanse da se vrati početni kapacitet.
Kad se to ne uspe u kućnoj ili garažnoj radinosti, onda ja stupam na scenu.
Ili najbliža prodavnica akumulatora.
Eto...






петак, 26. јул 2013.

Pogrešna upotreba

Mnogo stvari može da se napiše o olovnim akumulatorima. Toliko ima nepoznanica da je to neverovatno. Puno ljudi misli da je to toliko prosta i jednostavna naprava-olovo i rastvor sumporne kiseline.
A baš zbog takvog jednostavnog i nerazumevajućeg shvatanja ljudi neverovatno mnogo greše kod upotrebe akumulatora. U to se uveravam skoro svaki dan u svojoj praksi i svom poslu. Čak me neke situacije dovode do ludila. Neke stvari nekim osobama NE MOŽEŠ da objasniš.
Danas sam odlučio da pojasnim jednu veoma čestu situaciju NEPRAVILNE upotrebe STARTNIH akumulatora.
Da ponovim još jednom da postoje:
  • startni (za paljenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem)
  • trakcioni (za električne viljuškare)
  • stacionarni (za stalna napajanja, npr UPS, telefonske centrale, uredjaji za vojnu upotrebu)
  • polustacionarni (za brodsku upotrebu, služe i za paljenje i za napajenje uredjaja-GPS, radar, svetlo...)

To bi bila neka osnova podela. Da ne ulazim još u dubiozu, i ovo je dovoljno.
Svaki akumulator ima svoju namenu, kao što se može i videti.
Objasnio sam razliku da stacionarni imaju malo ploča ali su one debele (jer se traži kapacitet) za razliku od startnih koji imaju mnogo ploča ali su tanke (jer se traži struja).
Gde ljudi kod upoterebe najčešće greše?
A ta greška može skupo da košta, što se neki put i desi.
Ljudi greše (sa mog stanovišta) iz tri razloga:
zbog neznanja i zbog nezainteresovanosti i zbog nedostatka novca.
Da se razumemo...
Neznanje čoveka NE SPAŠAVA od odgovornosti. Tako nekako kaže i Biblija.
Dakle...
Najčešća greška koja se pravi sa startnim akumulatorima je ta da se koriste nenamenski-kao stacionarni.
Još konkretnije-kao rezervno napajanje za cirkulacione pumpe. Ili za neki UPS u kući, svejedno, namena je ista.
Kada se kupi akumulator u garanciji PIŠE da se neće proznati NEADEKVATNA (tako nekako ) upotreba akumulatora.
Upravo takva upotreba je ovo gore što sam naveo.
I obavezno brzo stradaju akumulatori ako se tako koriste (startni kao stacionarni).
Doduše, ne moraju da stradaju brzo ako se održavaju kako treba... Ali, ko će još o tome da misli?
Kod takve upotrebe (bolje reći NEUPOTREBE) dolazi do prevremene sulfatizacije ploča. Retko kad nestaje struja i akumulatori samo stoje. Doduše, bolja rezervna napajanja imaju stalno punjenje nekom malom strujom tako da je moguće preduprediti sulfatizaciju. Ali, držanje akumulatora stalno pod nekom malom strujom (koja nije tačno podešena za taj kapacitet!!!!!!) vodi do korozije pozitivne rešetke.
Ili...
Drugi problem...
Ako često nestaje struja i često se prani akumulator do kraja , čak i ispod granice za pražnjenje od 10,5V, dolazi do brzog uništavanja tankih ploča. Te ploče su napravljene za kratkotrajna pražnejnja od nekoliko sekundi (startovanje motora, koje uzme od kapaciteta akumulatora SAMO 3-5%), a ne za česta duboka pražnjenja. Još ako se posle takvih pražnjenja  samo donekle napuni akumulator i takvo stanje traje mesecima, sulfatizacija je ZAGARANTOVANA.
To može da se posmatra na način automobilskih guma-ako se često naglo startuje -"šlajfuje", umesto 50000 Km gume će da traju 30000 Km. Tako je i sa startnim akumulatorima i njihovom neadekvatnom upotrebom.
Za takve namene postoje stacionarni akumulatori.
Sad...
Oni su mnogo skuplji za isti kapacitet u odnosu na startne. Drugačija je i tehnologija (AGM ili gel). Zato ljudi koriste startne.
Sve ima svoju cenu.
A neki znaju za to ali jednostavno prelaze nezainteresovano preko te informacije.
Njihov džep-njihova briga.
A NENORMALNA  upotreba akumulatora je upotreba u taksi vozilima. I to piše u garanciji da se ne priznaje. Ali, koga to još pa zanima?
O taksi vozilima i njihovima akumulatorima bih mogao da napišem omanju knjigu. Pa to je program kad mi neki takav dodje na popravku!!!
Mada, neću o tome. To je druga tema.
Ima... Ima akumulatora koji su PREDVIDJENI za mnogo paljenja i za taksi upotrebu (ne znam da li da navedem neku firmu koja pravi baš takve...mogu da tražim neku paru za njihovo reklamiranje :)))...ipak moj savet ima težinu, ljudi me poslušaju i pitaju za savet, pa kupe takav akumulator... 'ajde nek bude... ExidePremium  je takav akumulator... Mada je ta firma na ivici bankrota... stalno pratim takve informacije). Ali...
Oni koštaju. Nekih 20-30% više u odnosu na obične. Neće to naš čovek da plati. Lakše mu je da se muči sa akumulatorom posle dve godine na minus 15 nego da je dao malo više novca i da je miran još jednu godinu.
Opet ali...
MOGU i ti obični, svakodnevni akumulatori (manje ili više ) da izdrže čak i tri-četiri godine u taksi vozilu. Mada bi trebalo UVEK I UVEK dopunjavatati posle upotrebe (uključena navigacija, svetlo na krovu, možda mali tv, radio stanica...)
Ali...
Ko će da misli o tome....
Tako...
Ovo ne može da škodi. A što ne škodi znači da koristi.




четвртак, 25. јул 2013.

Instrumenti

Svi moji instrumenti.
Tačnije, svi moji unimeri. Oni za merenje i testiranje akumulatora nisu na slici.
Mada, i ova slika mnogo kaže. Kaže koliko ozbiljno sam shvatio ovaj posao.
P.S. Onaj instrument, prvi s desna... Sanwa... E, to je ZVER od instrumenta. Oni koji se razumeju u elektroniku znaju šta je Sanwa.
Oni koji se ne razmeju...
Pa, to bi otprilike bio Mercedes 500 SLK. Manje-više.

среда, 24. јул 2013.

Današnji trendovi

Dobro je, čita se sve ovo... Zanimaju se ljudi...
Evo šte se traži na svemogućem Guglu...
Pa dodju na moj blog!!!
Da kažem ovom što pita šta da radi sa mrtvom ćelijom u akumulatoru...
Ništa!!! Možeš da baciš taj akumulator!!! Sledeći put pazi i održavaj akumulator po propisu i sigurno neće da ti se desi takav kvar. Može evenutualno da se to popravi, ali iziskuje veliki trud, vreme i uspeh nije garantovan.
Dalje... Može da se popravi stari akumulator. Samo... To mora da pogleda čika majstor, pa da kaže svoje mišljenje. Nikako drugačije...
Ovo mi je bilo zanimljivo pa sam malo prokomentariosao.
P.S. Nije " tranzijatna" nego tranzijentna struja. O njoj sam napisao veliki tekst. Opasna pojava kod automobila. Može da napravi veliki problem, a da se ne zna uzrok.


akomulatori cca ili mca









akumulator mrtva jedna celija sta raditi









cene akumulatora za kola









ekvalizacija akumulatora









elektrotehnika elektro sheme citanje sema









majstor za sve









moze li se stari akumulator popraviti









sulfatizovan akumulator









sve o akumulatorima









tranzijatna struja



петак, 19. јул 2013.

Osušen akumulator

Juče mi je doneo na popravku dobar drug njegov akumulator, kaže prodaje kola ali pošto ima još jedna (ili dvoja?) ova što prodaje nije palio neko vreme pa se ispraznio akumulator.
Klasika.
Ali...
Akumulator je bugarski, Monbat 65Ah/570CCA.
Dobar, za benzinca, više nego dovoljan. U takvim kolima je i stajao.
U trenutku donošenja napon je bio 12,3V, startna struja 135 A.
Bitni podaci.
Vlasnik mi je napomenuo da nekih mesec dana nije palio kola i da je oslabio akumulator.
Inače, akumulator je bio vruć u trenutku kad sam  ga dobio. Smatrao sam to zbog toga da je bio u vozilu ispod haube, a vozilo je bilo na ceo dan na suncu.
12,3 volta i 135 ampera startne struje...
To je u kontradikciji.
Evo zašto.
Ovo su oni konkretni slučajevi kad se odlučuje o oštećenju akumulatora u trenutku prijema. Bar ugrubo.
To su slučajevi koji zahtevaju dugogodišnje iskustvo u ovom poslu.
Dakle...
12,3V je nekih 65% napunjenosti. Za one koji se stalno pitaju koja je donja granica koja zadovoljava da se stavi akumulator u funkciju, to je 12,4 V ili nekih 75% napunjenosti.
NAPON BEZ OPTEREĆENJA NA AKUMULATORU UZETI SA VELIKOM REZERVOM. ON NEKI PUT NE MORA DA ZNAČI NIŠTA.
To će da se vidi u ovom slučaju.
135 A struje je VIŠE nego malo za pokretanje makar i najmanjeg vozila.
Ako računamo koliko je 65% od 570A-to je 370A. MNOGO više nego dovoljno da se upali BILO koji benzinac, makar u uslovima normalne temperature, oko 20 stepeni.
Primer iz lične prakse:
Zimus je sa akumulatorom (moj lični akumulator, koji služi za zamenu) od 350A paljen Ssangyong 2.0 dizel i to na nekih minus 2-3 stepena.
Ovo NIJE NIKAKO preporučljivo, ali obzirom na korištenje od samo dva dana, to je prihvatljiva mogućnost.
Ovim hoću da pokažem koliko je bitan DOBAR akumulator, makar on bio i slabiji od fabrički predvidjenog.
Da se vratim...Dakle, gde je nestala snaga iz akumulatora ako ima 12,3 V ali samo 135 CCA?!
MILOŠE, DA LI ČITAŠ OVO?!
UČIŠ LI NEŠTO?
Da napomenem, mada je to trebalo da kažem na početku, akumulator je EFB, dakle bez mogućnosti dolivanja vode i bilo kakvog kontrolisanja i održavanja. Sem dopunjavanja preko punjača. I "magičnog oka". Kako je to "oko" paljevina za narod...
NE VOLIM AKUMULATORE BEZ ČEPOVA!!!!!!!!!!!!!!!!
 A sad će da se vidi i zašto.
Da se ne lažemo...
Imaju takvi akumulatori i prednosti u odnosu na klasične sa čepovima.
Ali, to je , bar za mene, zanemarljivo u odnosu na one sa čepovima. Ti sa čepovima bar mogu da se donekle poprave i vrate u normalnu funkciju.
Mogu i oni bez čepova, ali to sad iziskuje drugu temu.
MNOGO je široka ta oblast.
O akumulatorima.
Da ne poveruješ.
AKUMULATOR KOJI JE JUČE DONET KOD MENE NA POPRAVKU, OSTAO JE POTPUNO BEZ ELEKTROLITA.
Tačka.
Kraj priče.
Iskustvo kaže da posle 3-4 sata dopunjavanja, I TO MALOM STUJOM za taj akumulator, od tačno 4 ampera, nije bio za popravku jer je kućište postajalo sve toplije.
To može da zbuni i navede na pomisao da je unutrašnji otpor veliki jer je bio ispražnjen zbog dugog stajanja i da se zbog toga greje... Normalno razmišljanje.
Ali...
Ali...
Konkretni slučajevi su nezamenljivi u praksi.
  • Napon od 12,3 V kaže da akumulator NIJE potpuno ispražnjen.
  • Startna struja od 135 A kaže da je akumulator potpuno ili skoro do kraja ispražnjen.
  • Nagli pad napona na 10,3V (malo liči na kratak spoj u jednoj ćeliji) pod opterećenjem od 80 ampera (tako sam testirao) kaže da je u pitanju veliki otpor unutar akumulatora. 
  • Posle 3-4 sata punjenja akumulator bi MORAO da pokaže makar mali skok vrednosti CCA. On je posle tog vremena i dalje pokazivao 150 ampera CCA.
  • Kućište se greje.
Imamo 5 poznatih.
Jednu nepoznatu.
Sasvim dovoljno za rešenje ove zagonetke.
Jadnik je potpuno, ili u najvećoj meri ostao bez elektrolita-voda je isparila.
Kako se to desilio, to je drugo pitanje i iziskuje dalju analizu vozila.
Sada je sve drugo nebitno. Akumulator je za otpad.
Mada...
Još uvek mogu da ga spasem.
Kako?
Eeeeeee...
Ploče u ovom akumulatoru su potpuno sulfatizovane ili oksidisale, šta god.
Da je akumulator sa čepovima, bilo bi pomoći.
Pa imao sam u praksi mnogo slučajeva da je akumulator donešen sa malo ili čak bez imalo elektrolita i ja sam ga vratio u normalno radno stanje.
Ovako...
Ništa.
Ili skoro ništa.
Videćemo.
Može još jedna stvar da se uradi.
To iziskuje dosta vremena, znanja i truda. I NE GARANTUJE uspeh. NIKAKO.
Još jedna stvar, tačnije dve, su dobar pokazatelj da je akumulator ostao bez elektrolita. Prva je to da kad se protrese akumulator ne čuje se mućkanje unutar kućišta. Čuje se nešto nalik tome. Druga stvar je to da umesto nekih 16 Kg težine akumulator (za taj kapacitet) ima 14Kg.
Tačno 2 litara vode je izvetrelo.
 Otišlo u vazduh.
I kućište je malo sa strane naduveno, ogoromni sulfati su na pločama. Ovo za one što čitaju sve što pišem. Znaju zašto se kućište iskrivi na akumulatoru.
******************************************************************************
Miloše...
Tu li si? Doći ćeš kod mene na praksu :)))?






четвртак, 18. јул 2013.

"Američki akumulatori"

Pričao sam o osnovnim karakteristikama akumulatora. Ono...CCA, CA, MCA, kapacitet, rezervni kapacitet...
Napomenuo sam MNOGO puta da je glavna karakteristika startnih akumulatora STARTNA STRUJA-CCA.
I rezervni kapacitet. Takodje sam to i objasnio. Ko prati moj blog zna o čemu pričam.
Rezervni kapacitet se uzima neki put kao mnogo bolji pokazatelj stanja akumulatora od klasičnog dvadesetočasovnog kapaciteta. Ako ništa drugo, bar je brže merenje.
U Evropi(to nas i zanima) je popularno (i normalno) obeležavanje akumulatora i na njima je naveden kapacitet.
A takodje sam rekao da NIKAD nisam video na nekom evropskom akumulatoru naveden rezervni kapacitet (u minutima).
Amerikanci SKORO ne znaju kad kupuju akumulator, za "običan" kapacitet. Samo za rezervni. I ja smatram da je tako bolje.
Veoma često imam običaj da kažem vozačima koji dolaze kod mene na dijagnostiku akumulatora, pa me pitaju koji akumlator da kupe, da kad bi ušli u neku prodavnicu auto delova u Americi i tražili "akumulator od 55 amperčasova", prodavac bi vas gledao kao da ste pali sa Marsa!!!???
Dobro, nije baš da "nije čuo za to", ali to im je potpuno nepoznata informacija.
Da bih sve to potkrepio i da ne bi bilo da pričam napamet, evo slike akumulatora iz jednog američkog vozila. Lepo se vide karakteristike za CCA, rezervni kapacitet pa čak i za CA!!!

Nigde oznake za kapacitet!!!???
Kako to?!
Zašto to?!
Posle svega, naš vozač zna za akumulator "od pedestpet ampera".
I to je to.
Njemu dovoljno.
A i meni.
Njemu dobro, meni posao.



среда, 17. јул 2013.

Trendovi

 Evo šta se traži po internetu, pa stignu na moj blog. Vidim da "neko" uporno pokušava da nabavi natrijum sulfat. Ako ga traži za akumulator, MORA da bude veoma pažljiv jer VEOMA LAKO može da upropasti potpuno ispravan akumulator ako ne zna (a u to sam siguran) koliko bi trebalo da se sipa u svaku ćeliju. Normalno, zavisi i od kapaciteta akumulatora, nije isto za 45 Ah i 150Ah!!! A ja znam recepturu...
Mada, natrijum sulfat se koristi i kao laksativ...
Ono, kad boli stomak a ne možeš u klonju...
Tako doktori kažu...
"Ovaj" što pita da li je poželjno držati akumulator na ispravljaču 12 sati...
Paaaaaaa....
Sve zavisi od mnogo faktora.
Al' sam objasnio čoveku...
Može da se drži i dva meseca, samo MORA DA BUDE PODEŠENA STRUJA I NAPON.
 A "ovaj" drugi što traži DESULFATIZACIJU AKUMULATORA...
Velikim slovima...
Desulfatizacija to zaslužuje.
E, njemu mogu da poručim da PRVO pročita par hiljada stranica razne literature, eksperimentiše 2-3 godine...
I onda MOŽDA će nešto znati.
Da ga odmah ubijem u pojam.
Ne postoji 100%  kvalitetna desulfatizacija olovnih akumulatora. O tome su napisane stotine hiljada stranica, uradjeno na stotine eksperimenata u laboratorijama, održano stotine (i održavaju se i dalje) simpozijuma...
I opet sa sigurnošću se ne može tvrditi da se potpuno uspelo u tom poslu. O tome (desulfatizaciji) debatišu i na tome rade veliki umovi elektrohemije...
I opet nije baš sve to kako treba.
Eto, čisto da ga uvedem u priču o DESULFATIZACIJI AKUMULATORA.
Dakle, evo trendova na Guglu:


ispitivanje karakteristika akumulatora









od+koliko+ampera+akumulator









da li je pozeljno drzati akumulator na ispravljacu12 sati









desulfatizacija akumulatora









koji akumulator kupiti za auto golf1 diesel 1.6









na2so4 gdje kupiti









normalni napon akumulatora









pad napona na transformatoru









punjači olovnih automobilskih akumulatora,shema









regler skuter ispitivanje


ZVERRRRRR!!!!!!!

Pre dva dana stigla zver na regeneraciju-225Ah/1500 CCA.
O snazi ne traba ništa da se kaže-brojevi sve govore.
Ovo je sa tegljača "Mercedes  Actros", motor 14000 kubika. Ovo nisu originalni akumulatori, sa njima je kamion stigao iz Ukrajine. Njihovi su i akumulatori, firma "Westa". Drugi akumulator je bez ikakvog razloga, iako je bio u odličnom stanju, završio je u otpadu.
Zašto?
Otkinulo se parče od ploče (najverovatnije) i napravilo kratak spoj. Šteta. Starost - 2 godine.
Ovaj koji je kod mene je doveden, malte ne, u fabričko stanje. SVE ćelije su sa gustinom 1,27.
Kad bi bilo bolje ne bi valjalo.
Šta ću kad znam.
I umem ;)))
Ispitao sam ga na opterećenje od 1000 ampera. Nisam hteo više. Nema potrebe. Originalni akumulatori za taj kamion su 170 Ah/ 1000 CCA.
Evo zveri...

P.S. Gde je moj drug Miloš iz Niša, možda bi mu za njegov traktor ovakav jedan odgovarao :)))))?

субота, 13. јул 2013.

Pojkertov (Peukert) zakon

Da se nešto razume odmah na početku...
Za sve one koji nisu znali (ili misle da su znali, a loše su znali...)
STARTNI AKUMULATORI NISU NAMENJENI ZA DUBOKA PRAŽNJENJA-NISU NAMENJENI ZA MALTERTIRANJE.
Zato se zovu STARTNI-da bi upalili, startovali motor sa unurtrašnjim sagorevanjem.
Da bi upalili.
Baš tako.
I nikako drugačije.
A to zato što su tako napravljeni-imaju mnogo tankih ploča sa ogromnom površinom (sundjerasto olovo!!!) da bi mogli da daju ogromnu struju.
Samo par sekundi.
Za razliku npr. stacionarnih ili trakcionih akumulatora koji imaju malo ali zato debelih ploča.
Kod takvih akumulatora se traži kapacitet, dugo pražnenje relativno malom strujom.
A ne trenutna struja.
Kao kod startnih akumulatora.
Mislim da je ovo jasno.
Sad...
Nije ovo baš tako prosto, ali kad bih počeo da pišem, do sutra bih terao. I ovo je dovoljno. Za početak.
Elem...(što bi rekao Boro Prikaza iz sela Praćišta, ovo za one što gledaju seriju "Nijesmo mi od juče"... moj omiljeni lik!!!)
Pojkertov zakon...
Verujem da 99,999999% ljudi nije čulo za njega.
A šta sad...?
Ja sam kao čuo, rodio sam se pametan?!
Da, čuo sam, daaavno, proučio ga...
Nema tu neke filozofije. Čista matematika.
Pojkertov zakon je DIREKTNO povezan sa kapacitetom akumulatora.
Kapacitet STARTNIH akumulatora se daje na dvedesetočasovnom (20h) vremenu (u 99% slučajeva). Retko kad na desetočasovnom.
A šta je to?
To je sledeće: ako na kućištu akumulatora piše npr. da ima kapacietet 60 amperčasova...
On taj kapacietet ima ako se prazni 20 časova strujom od 3 ampera.
20h x 3A=60Ah
Nikakva filozofija.
Podrazumeva se da se to merenje radi na temperaturi 25 stepeni.
I još nešto veoma bitno, prazni se do naponske granice od 10,5 V.
NE ISPOD OVOG!!!
Što bi se reklo, to su laboratorijski uslovi.
Ali, nije baš sve savršeno.
Kao i mnogo stvari u životu.
A šta ako se taj akumulator prazni, iz nekog razloga strujom od 10 A? Da li će i onda da ima 60Ah?
Da li će i onda da važi 10A x 6h = 60 Ah?
 Neće!!!
NIKAD!!!
To objašnjava Pojkertov zakon. On kaže da što se većom strujom prazni akumulator, to se može dobiti manji ukupni kapacitet. A zbog toga što se povećeva unutrašnji otpor, što tokom pražnjenja u akumulatoru ima sve više obične vode a sve manje sumporne kiseline, koja je prenosilac električne energije.
Pa gde je nestala sva ta snaga?
Nigde. Tu je u akumulatoru, samo što je jedan deo potrošen na grejanje, poznati Džulov zakon, to je nesavršenstvo akumulatora.
Kao i svih stvari u elektrotehnici.
Dakle, koliko može da se dobije kapaciteta iz STARTNOG akumulatora od 60Ah ako se optereti strujom od 10A?
Tu ima tablica, ne treba se mučiti, treba samo ukucati nekoliko brojeva.
Joč nešto, VEOMA bitno. A to je taj Pojkertov broj. On se za klasične akumulatore kreće od 1,05 (ovo su odlični akumulatori!!!) do prosečnih 1,3. To je neimonovan broj.
A Pojkertova formula glasi:
                                                    
                                 In t = C
C je kapacitet akumulatora izražen u Ah
I je struja pražnjenja u amperima
t je vreme pražnjenja u satima
Za prosečne, svakodnevne akumulatora se uzima Pojkertov broj 1,2.
NE POSTOJI akumulator sa brojem 1, jer bi to praktično značilo da taj akumulator nema otpor, da je savršen.
E, toga nema.
Dakle, akumulator od 60 Ah koji se prazni strujom od 10A ima sve ukupno.....
SAMO 37.857 Ah!!!!!!
Sve ostalo je otišlo "u vazduh".
Evo link za sva ostala izračunavanja svih akumulatora:
http://www.csgnetwork.com/batterylifecalc.html
Za veće struje je još gora situacija. Kapacitet je sve manji i manji.
Sve ovo zato što kapacitet NIJE primarna karakteristika startnih akumulatora.
Najvažnija karakteristika tih akumulatora je STARTNA STRUJA-CCA.
To pali kola, a ne kapacitet. Kapacitet omogućava na kolima koliko dugo, npr mogu da gore svetla, ili da vuče bilo koji drugi potrošač.
Napominjem!!!!
Startni akumulatori NISU predvidjeni za duboka pražnjenja.
A šta je sad duboko pražnjenje?
Pa, neka to bude da ne bi trebalo akumulator prazniti dublje od 50%. Onaj od 60Ah ne bi trebalo više izvući iz njega od 30 Ah.
Za duboka pražnjenja služe "deep cycle" akumulatori. Oni dozvoljavaju pražnjenja do 80% dubine. Znači, ni oni ne podnese totalna pražnjenja.
Što se češće i dublje prazne akumulatori, naročito startni, skraćuje im se drastično vek trajanja.
Umesto npr. 500 ciklusa punjenja i pražnjenja, fabrički predvidjeno, imaće npr samo 300. Ako im se često "vadi duša".
Za tako nešto se koriste  oni drugi akumulatori.
Zato oni što često zaborave da ugase svetla na kolima, pa nekoliko puta isprazne akumulator do kraja, "do dna", onda ga stave nekoliko sati na punjač i misle da je sve kao što je i bilo (al' kad bi se zezali!!!)...
Onda, dolazi djavo po svoje... Dolazi tamo negde, na minus 5 ispod nule...
Koliko put sam samo čuo, "pa kupi sam akumulator pre nepune dve godine"... A što si ga nekoliko puta ispraznio "do bola"...
Šta ćemo sa tim?!
Pa su se nahvatali OGROMNI sulfati na pločama jer nije kvalitetno i do kraja napunjen akumulator...
Ja ne zna gde djavo spava, al' akumulatore znam samo kad ih pogledam...
Trakcioni akumlatori, npr za električne viljuškare, se testiraju na petočasovnom kapacietetu.
Jer je njima NAJVAŽNIJI kapacitet. Kod njih se NE NAVODI startna struja. Šta će im to? To su električna vozila, ne rade na benzin.
Kraće, ako jedan takav akumulator ima 400 Ah, to je neki srednji kapacitet akumulatora, struja pražnjenja biće  400Ah/5h= 80A.
Kod gel akumulatora, to su oni što idu npr. u kineske bicikle, ima ih od 10,12,14,20,22Ah (puna kuća mi je tih akumulatora), kod njih se npr. daje SAMO dvosatni kapacitet, ili ponegde i trosatni.
Akumulator od 12Ah prazni se strujom 6A i to 2 sata. Ovo stoga što motor "vuče" i do 8 ampera na biciklu ili skuteru (obično su 250-300W).
Kao što se vidi, i kod ovih akumulatora je PRIMARAN kapacitet. Oni se dugo razne relativno malom strujom.
Mala "caka"...
Jeste dobra fora....
Na jednom takvom akumulatoru lepo piše 12Ah(2h)...
Ali, šta ako se prazni npr. normalnom desetčasovnom strujom od 1,2A?
I to piše na njima, i to skoro uvek.
Tad je kapacitet 14Ah!!!
Pojkertov zakon na delu.
Takvi akumulatori MORAJU da se prazne tačno takvom strujom kao što je naznačeno, jer će dati lažnu sliku kapaciteta. Ako se prazne npr sa 3 A i izdrže 4 sata,neko će da pomisli da ima taj akumulator tačno 12Ah.
Nema!!!
Ima manje od fabričkih 12Ah.
To ja odlično znam jer nedeljno imam na popravci bar desetak komada.
Inače, VEOMA su teški za regeneraciju. Muku mučim sa njim.
Koliko se "skine" kapaciteta prilikom jednog normalnog paljenja automobila?
Može se reć', dobro pitanje (što bi rekao Boro Prikaza).
Pa, negde 3-5%.
Samo.
Zato su startni akumulatori namenjeni za plitka pražnjenja. Imaju tanke, nežne ploče. Debljina ploče je maksimum 1 milimetar.
1 milimetar.
Samo.
Akumulatori za kola se kupuju prema STARTNOJ STRUJI.
STARTNOJ STRUJI.
Praktično:
Bio je u kolima, fabrički 55Ah/CCA 450A.
Ne mora sledeći novi da bude od 55Ah. Ali MORA da bude 450A.
MORA.
Slučaj od pre dve zime ...
Intervencija na ZVERI Mercedes 500 SLK (tako nešto).
Ima DVA akumulatora. Jedan za startovanje u gepeku (oko 650A), drugi u motoru ispod šoferke, za celokupnu elektroniku.
E, taj drugi u motoru me je oduševio.
Sećam se da je bio SAMO 35Ah ali zato CCA 510A !!!!???
Posle sam gledao elektronsku dokumentaciju za tu zver od vozila, i našao sam da su inženjeri rešili da taj mali služi da SAMO daje struju za bendiks (ne znam tačno 30-40A), a ona drugi normalno služi za paljenje.
Zašto ova priča.?
Zato da se vidi da NE MORA akumulator da bude od 55Ah, može i manji, ali MORA 450A.
Iz ličnog, višegodišnjeg iskustva i posle nekoliko stotina ljudi koji su "prošli kroz moje ruke i instrumente", mogu da kažem da će se to teško promeniti. Naš čovek zna za "pedesetpet ampera" i to je to.
Neka tako i ostane.
Da ne grešim dušu...
Bilo je nekoliko vozača koji su "znali" da se akumulator kupuje pre "startnoj struji".
Dobro je, nešto se menja.
Ovo sve što napisah (opet taj stari, dobri aorist!!!), treba samo onima koji hoće da se malo više bave auto elektrikom.
Ili i onima koji hoće da prošire svoje vidike?
DOSTA.
Ne radim ja na normu.
Da li ovo čita neki inženjer iz auto industrije?
Inženjer elektronike?
Inženjer elektrohemije?
Aaaaaa?
Trebalo bi da napišem nešto o tesiranju akumulatora.
Ono...
Polovina startne struje 10-15 sekundi... Unutrašnji otpor... Eksajdov (Exide) način testiranja do 10 volti...
Neka...
Sledeći put...






среда, 10. јул 2013.

Varta?

Ne bih baš da kudim Vartu... I ne smem... Dobra je to firma... Ima sasvim solidne akumultore. Za naše prilike i vozila-odlične!!!
Lično, nikad ne bih stavio Vartu u moje vozilo. Što ne znači da je loše. Daleko od toga!!!
Ali...
Danas sam imao hitan poziv iz špediterske firme , za koju radim i održavam akumulatore za ceo vozni park koji uopšte nije mali, da dodjem na proveru akumulatora na velikom tegljaču.
Vozač se žalio da je celim putem (desetak dana) po Evropi morao da pozajmljuje kablove da bi upalio kamion kad god bi negde stao. Gadna stvar kad ne možeš da upališ vozilo na 30 stepeni. Tu nešto MNOGO nije u redu!!!
Dakle, tako sam i mislio. To sam i rekao čoveku koji je došao po mene( i koji je šef transporta)-sa velikom sigurnošću sam tvrdio da je jedan akumulator u KRATKOM SPOJU.
Tako je i bilo. Taj nesrećnik je imao 10,4V a onaj drugi 14V.
Klasika.
Ne bi bilo ništa opasno (mada jeste bilo opasno tako voziti po celoj Evropi sa strahom da li možeš da ponovo upališ kamion?) da taj akumulator nije u garanciji.
JESTE u garanciji.
I da NIJE u garanciji, nije puno star, a to je najnoviji Vartin akumulator i ne bi smeo tako lako i brzo da strada.
U pitanju je Varta Promotive Blue 170Ah/1000CCA.

Što bi se reklo-odličan akumulator.
Zašto se to deslio, pitali me svi? I to još u garanciji!!!
Pa...
Uvek je jedan akumulator jači ili slabiji od drugog ako se vezuje na red. I uvek prvo strada slabiji. A zbog slabijeg nadrlja i onaj dobar jer ne primi dovoljno punjenja (ili čak primi previše!!!).
Zato je bitno uraditi EKVALIZACIJU -UJEDNAČAVANJE ako se vezuju dva i više akumulatora. Da se dovedu svi u maksimalno stanje napunjenosti.
Koliko znam, dozvoljeno odstupanje izmedju dva i više akumulatora u kapacitetu je maksimum 3%. I ništa više od toga. Ako je više, onda se dogadja to što se danas desilo. I što se stalno dešava na kamionima.
Druga stvar je ona koju skoro niko ne zna.
A i o tome sam skoro pisao.
Akumulatori stradaju LETI A NE ZIMI.
Tako i nikako drugačije.
Leti je sulfatizacija DUPLO brža nego zimi. Zato je jedna ćelija otkazala. Kristal olovo-sulfata je probio separator i kraj priče!!!
Ovo se zimi VEOMA retko deševa.
Još...
Verovatno je, kad je kupljen nov, odmah stavljen na kamion.
Medjutim...
TREBALO ga je prvo dopuniti, oba. I ujednačiti.
E, onda, verovatno, ne bi se sve ovo desilo.
Ili da je taj kamion imao ujednačavač punjenja, za taj uredjaj tek niko nije čuo a ima kod nas relativno jeftino da se kupi, to se ne bi desilo.
Oba akumulatora bi se podjednako punila i praznila sa tim uredjajem.
Dobro...
U garanciji je. Dobiće nov. Nadam se.
Svaki dan nešto novo...


субота, 06. јул 2013.

INRUSH struja i napon

Trenutak paljenja motora je najveći stres za akumulator, ali zato je i napravljen. Samo paljenje, ukupan proces, traje nekih 1-2 sekunde. Ovo se odnosi na potpuno ispravno vozilo, bez obzira na tip goriva, kubikažu... Prisustvovao sam testiranju instrumenta za ispitivanje akumulatora(vrhunski američki) koji, izmedju ostalog, meri i ukupno vreme paljenja motora. Vozilo je bili kamion MACK od nekih 20000 kubika. U njemu se nalazi 4 akumulatora od 220 Ah. Ukupno vreme paljenja tako ogromnog motora je trajalo 1,35 sekundi.
Svega.
Dakle, INRUSH merenje napona i struje zahteva VEOMA dobar, vrhunski instrument, čak i osciloskop.
Zašto?
Zato što taj trenutak traje SAMO NEKOLIKO MILISEKUNDI.
Primer:
Ford freestyle, motor 3.0, benzin. Što bi se reklo, ogromna mašina. Za naše prilike. Za američke-sasvim prosečno vozilo.
Merenja su obavljena osciloskopom. INRUSH struja je 502 ampera, a INRUSH napon je 9,23 volta. Sad će neko da kaže: to je malo, napon ne traba da padne, u trenutku paljenja ispod 10V, mada se toleriše i 9,6V.
Tačno!!!
Ali to NIJE napon INRUSH, već napon posle nekoliko milisekundi nakon pokretanja anlasera. I to je dobar pokazatelj stanja akumulatora.
Ali INRUSH je još bolji.
Smatra se da INRUSH napon zadovoljava (da je sa akumulatorom sve u redu) da nije ispod 8,5V. I da struja na akumulatoru nakon 2 minuta padne ispod 3 ampera. Ako ostane iznad, onda je to dobar pokazatelj sulfatizovanog (ili ispražnjenog) akumulatora.
Napominjem da za merenje ove karakteristike akumulatora treba imati strašno brz instrument ili osciloskop. Ja koristim SANWA instrument koji meri signale od 800 mikrosekundi. Sasvim dovoljno za ovu namenu.
Kaže se da , npr. benzinaca, struja anlasera (opet ako je sve u redu) ne bi trebalo da bude više od 200 ampera. Ali, zato INRUSH struja može da bude duplo veća, da ode i do 500 ampera!!!
Sve ovo pokazuje slika ispod, na njoj se sve lepo vidi, i napon i struja.
Ovo je dobar akumulator.
A ovo je loš:
Vidi se da je manja struja i napon. Kao i to da je struja punjenja ostala na visokih 6 ampera. Još jedan dokaz koliko loš akumulator opterećuje alternator a tim i ceo sistem motora.
Ko bi rekao, aaaaa?
A evo slike koja odlično pokazuje koliko su u pitanju mali vremenski intervali, milisekunde. Ovo je uveličana slika lošeg akumulatora:
Razmak izmedju vremenskih intervala (podeoka) na slici je 1,64 sekunde. Može da se slobodno proceni da od trenutka paljenja do početka punjenja alternatora je proteko vreme od približno 0,8 sekundi. Čak ni jedan sekund. Dokaz da sa paljenjenjem Forda je sve u redu.
Ko bi rekao kakve sve probleme može da napravi plastična  kutija sa olovom i sumpornom kiselinom?



Posao za danas

Slika kaže više od hiljadu reči...

петак, 05. јул 2013.

Definicije raznih parametara olovnih akumulatora II

Pa, da nastavim sa ovom "obrazovnom serijom".
Dakle, kao što sam rekao u mom prošlom postu u vezi raznih parametara akumulatora, u principu naš čovek zna za "taj i taj kapacitet" akumulatora i to je to. Dobro, ne možemo ( i ne treba) da se svi razumemo u autoelektriku, elektrohemiju, elektroniku... Zato postoje majstori.
Ali...
Vožnja automobila NIJE SAMO SIPANJE GORIVA. U svojoj dugogodišnjoj praksi sam se susretao sa neverovatnim situacijama, toliko neverovatnim da je jedna osoba koja je došla kod mene pre dve godine u sred zime da joj pogledam akumulator, na moj komentar da ne sme da vozi kola sa akumulatorom koji nema dovoljno vode, tj. kome su ploče ostale bez elektrolita, njen komentar na sve to je bio "nisam znao da treba da se dolije voda u akumulator"????!!!!!
Šta reći?
Nisam imao komentar. Još gore od svega toga što ta osoba radi na takvom radnom mestu DA BI TREBALO DA ZNA DA SE VODA DOLIVA U AKUMULATOR PO POTREBI.
Nema veze. Teramo dalje.
Ma, mogao bih da pišem sve i svašta o tome šta sam nalazio ispod hauba automobila. Čak i to da sam naišao na slučaj (lep mali Reno 5) gde je stradao regler i alternator je punio bez ikakve kontrole, moje merenje je pokazalo skoro 18V!!! Naravno, elektrolit je potpuno nestao iz akumulatora, ploče su skoro potpuno bile suve. Još se vlasnik žalio na to "da mu se oseća kiselina u kabini vozila"?
Ne osećala se...
Kad sam mu predočio da pod hitno mora da skine akumulator i da pokušam da spasem šta se spasiti može, čak sam mu i dao akumulator u zamenu da može da se vrati kući (to radim kod onih automobila što moraju da se vrate kući, inače imam tri rezervna akumulatora, 45Ah, 52Ah, i 74Ah), dobio sam odgovor da je skupo da kupi nov regler i "on će da vozi tako dok može". Mogu da zamislim koliko je još vozio u tom stanju svoja kola. Nikad više nije ni došao.
Za neke ljude nisu automobili.
Za njih je konjska zaprega.
Dakle, da se vratim u realnost.
Mada, sve ovo što napisah je suva, istinita, neoboriva istina.
Šta je MCA-"marine cranking ampere"?
Isto što i CCA, samo što je  ta strujna karakteristika merena na 0 stepeni, za razliku od CCA koja se meri na -18 stepeni. Ovde ima nešto zanimljivo. Zna se da (ugrubo gledano) da sa svakim stepenom ispod +25 stepeni celzijusa pada za jedan procenat snaga akumulatora. Iz toga logično sledi da ako akumulator ima karakteristiku CCA 600 ampera, MCA biće(ugrubo računato) za nekih 20% više, negde oko 720 ampera. Rekoh da su olovni akumulatori VEOMA osetljivi na pad temeperature. Logično, hemijske reakcije su znatno sporije na niskim temperaturama.
Ima još i HCA-"hot cranking amperes".
Sve isto samo što je karakteristika merena na +25 stepeni (tačnije na 26,6). Ovde je situacija ponovo drugačija, ako akumulator ima CCA 600 ampera, HCA biće za 40 % više. Ovo je objačnjenje zašto i veoma loši akumulatori rade leti. Ali, nije uvek leto...
Može da se zaključi da je NAJVAŽNIJA karakteristika od svih ovih CCA. Ona se uvek i navodi. MCA se navodi kod akumulatora za plovna vozila-jahte, čamce... Sad, opet bih mogao da kažem nešto i o tim akumulatorima. Npr. da su oni polustartni i polustacionarni. Ovo je zato što služe i za paljenje motora i za snabdevanje broda strujom dok motor ne radi, pošto na brodu ima veliki broj potrošača, počev od radara, navigacije, radio stanice...
Ali, drugi put o tome.
Ima jedna karakteristika akumulatora koja "nije zvanična". To je PHCA-Pulse Hot Cranking Amp.
Ona se ne navodi nigde. Ovo pražnjenje se više odnosi na impuls jer kratko traje, 3-5 sekundi.
Da bude jasnije sve ovo. Veoma poznata firma "Odyssey" ima npr. akumulator koji ima CCA 220 ampera, RC (samo) 24 minuta, ali PHCA kod tog akumulatora je 680 ampera!!!To je dovoljno da se upali dizel od 2500 kubika.  Ovo da bi se stekla neka realnija slika o PHCA karakteristici akumulatora.
Joj, šta bih sve mogao da napišem, ali i ja imam dušu!!!
Ostalo je još da se kaže nešto o klasičnom kapacitetu akumulatora. I naravno, odmah uz to ide i Pukerov zakon. Šta je sad to? Ovaj zakon mora da se prikaže uz kapacitet jer sam nalazio na mišljenja kao što je "da akumulator od 100 Ah može da daje struju od 100 ampera u trajanju od 1 sat".
E, neće da može!!! Takav akumulator (olovni) nije napravljen.
Tu karakteristiku objašnjava Pukerov zakon.
Dosta.



Zahvalnica

Želim svima koji prate i čitaju moj blog i onima koji ostavljaju komentare da se zahvalim. Moja namera je bila (i ostala) da podelim svoje znanje. Literatura i sve oko olovnih akumulatora je veoma opskurna i teško dostupna. Ja to odlično znam posle svih godina bavljenja ovim poluprofesionalnim poslom.
Svaka nova informacija, sugestija pozitivna ili negativna, predlog biće prihvaćen. NISAM najpametniji samo se odlično razumem u razne vrste baterija i akumulatora.

Pošto se ovde radi o opasnim stvarima (olovo, kiselina, eksplozivni gasovi, otrovi), SVAKO KO BILO ŠTA RADI, TO RADI NA VLASTITU ODGOVORNOST!!!
AKUMULATORI NISU NEŠTO SA ČIM SE TRABA IGRATI!!!
To ću da potkrepim sa nekoliko slika. Ovako izgledaju akumulatori koji su eksplodirali (zbog ovog ili onog razloga):


среда, 03. јул 2013.

Definicije raznih parametara olovnih akumulatora I

Da malo obnove znanje oni koji ovo znaju (ili misle da znaju), i još nešto da nauče, i za one druge što hoće nešto novo po prvi put da saznaju.
Mislio sam mnogo puta da sam naučio baš sve (bitne )karakteristike akumulatora. Svi (ili skoro svi) znaju za kapacitet, startnu struju...
Medjutim, ima tu još nekoliko karakteristika o kojima se veoma malo (ili nimalo) zna.

NAJVAŽNIJA karakteristika STARTNIH akumulatora je STARTNA STRUJA-CCA "cold cranking amperes". To odmah da se razumemo. Ko je drugačije mislio-pogrešio je.
Šta je CCA?
CCA je struja (broj ampera) koju može da obezbedi akumulator u roku od 30 sekundi na temperaturi od minus 18 stepeni a da napon ne padne ispod 1,2 V po ćeliji, ili 7,2 V za akumulator sa 6 ćelija. Prostije, ako akumulator ima 600 ampera startne struje ( solidan akumulator za malo veći dizel), tada akumulator mora da obezbedi tih 600A u roku od 30 sekundi dok napon ne padne na 7,2V. Ta karakteristika se ispituje u fabrikama i posebnim laboratorijama koje testiraju akumulatore (npr. nemački ADAC). To je "struja hladnog strarta". Zašto se testira na -18 stepeni? Zato što su olovni akumulatori veoma osetljivi na niske temperature, i njihova kapacitet pada 1% sa svakim stepenom, mereno na 25 stepeni. Jasnije, ako akumulator ima npr. 400 A na 25 stepeni, on će na 0 stepeni da ima za jednu četvrtinu manje snage-300 A. Zato akumulatori "stradaju zimi". Ne, oni ne stradaju, samo pokazaju svoje lice, tj. kako su održavani. Akumulator koji je održavan kako treba (manje ili više) NE SME  da otkaže ni na minus 20 stepeni. Pod uslovom da nije u pitanju loše punjenje alternatora, kratak spoj... Ljudi imaju pogrešno mišljenje da "akumulatori stradaju zimi".
NE!!!
Zima im ne škodi u tom smisli da ih oštećuje (hemijski ili električno). Šta više, ona im pogoduje!?
Odakle sad to?
Pa, i hrana se drži u frižideru da se ne pokvari.
Tako je i sa akumulatorima.
Akumulatore UBIJA TOPLOTA. To je VELIKA SMRT za njih.
Zašto?
Zato šte se sulfatizacija DUPLO brže odigrava na 35 stepeni nego na 25 stepeni.
Ovo je veoma malo poznat podatak.
Najprostije.
Toplota a ne hladnoća ubija akumulatore.
Dokaz:
akumulatori koji mogu da se kupe na našem tržištu imaju gustinu elektrolita 1,28. Oni u npr. Africi imaju 1,22 maksimalno. Nema potrebe za veću gustinu a i mnogo se brže sulfatizuju sa većom koncentracijom elektrolita.
Zato i čak veoma loš akumulator može da upali kola tokom leta, jer sa porastom temperature raste (nešto malo) i snaga. Tu je i faktor redjeg ulja pa se lakše okrene radilica, klipovi... Ima tu mnogo faktora.
Koliko puta sam čuo samo "meni je akumulator odličan, ne traba da ga proveravaš". A u sebi mislim "dobar je sad na +30 stepeni, doći će zima pa će biti onda majstore pomagaj!"
Dakle, akumulatori za motore sa unutrašnjim sagorevanjem se kupuju PREMA STARTNOJ STRUJI A NE PREMA KAPACITETU.
Tu misteriju smo rešili.

Mislim da je najmisterioznija karakteristika akumulatora-REZERVNI KAPACITET (RC). Verujem da mnogo ljudi nije ni čulo za tako nešto. A, to je možda i važnija karakteristika od kapaciteta (Ah).
Kod nas čovek kad kupuje akumulator kupuje prema kapacitetu. Kaže "takav mi je bio u kolima pre 10 godina". Loše razmišljanje.
Za tih 10 godina se mnogo što-šta promenilo u elektroinstalaciji kola. Ali, to je sad pa druga tema. Neću o tome.
Dakle, REZERVNI KAPACITET JE VREME (broj minuta) KOJE AKUMULATOR MOŽE DA OBEZBEDI POD OPTEREĆENJEM OD 25 AMPERA NA TEMPERATURI OD +25 STEPENI DOK NAPON NA AKUMULATORU NE PADNE NA 10,5V. 
Prostije, akumulator od 45 Ah ima rezervni kapacitet od nekih 70 minuta. Ovo se odnosi na POTPUNO NOV akumulator ili koji je odlično održavan. A takvih je možda 1%.
Zašto je ovo VEOMA bitna karakteristika?
Zato što može da se desi da otkaže nešto u elektrosistemu i da akumulator više ne prima punjenje. Onda on mora da obezbedi neko vreme da osnovni elektropotrošači rade do prvog servisa. VEOMA BITNA KARAKTERISTIKA!!!

A zašto baš 25 ampera? Pa zato što je to neka prosečna potrošnja koju "vuku" potrošači u kolima. 
Ta karakteristika se VEOMA retko navodi na akumulatoru. Na evropskim akumulatorima SKORO NIKAD. Na američkim SKORO UVEK.  Oni tamo, "preko bare" kupuju akumulatore prema startnoj struji i prema rezervnom kapacitetu. Amerikancima je SKORO nepoznat podatak klasičnog kapaciteta akumulatora. To je karakteristika Evrope.
U literaturi se može naći da je MNOGO pouzdaniji podatak stanja u kom se nalazi akumulator upravo rezervni kapacitet. Akumulator se optereti konstantnom strujom od 25 ampera pa koliko izdrži. Zna se manje-više koliko minuta može da izdrži dok je bio nov pa se dobije odlična informacija o "zdravlju" akumulatora. Pa još kada se uradi test za CCA, može da se dobije odlična karakteristika-kao kroz skener.
Taj podatak sam skoro uvek nalazio na američkim akumulatorima: piše npr. CCA 350 A i RC 70 minuta. A nigde kapaciteta!!!???
Još jedna misterija rešena.
Ovih dana još o nekim VEOMA malo (ili nimalo) poznatim karakteristikama- npr. PHCA struja akumulatora, Pukerov zakon...
P.S. Pa, vredi li sve ovo nešto? 
Ili da bataljujem posao?