Majstore pomagaj!!! Viljuškar loše radi!!! A ne bi smo da kupimo nov akumulator, mnooogo je skup!!!
Tako nekako, pre neki dan, je tekao razgovor i "poziv u pomoć" iz jednog preduzeća koje u voznom parku ima i električni viljuškar. Kažu, ja sam im ostao poslednja nada.
Kad sam došao na lice mesta, pokupio sam sve podatke koje sam mogao da dobijem. I koji su mi, naravno, bili od korsti u kasnijem radu. Kvar se ogledao u tome da je napon naglo padao posle samo nekoliko utovarenih paleta.
Viljuškar je star nekih desetak godina, akumulator je 48V i 550Ah. Naravno, u ovim slučajevima je u pitanju ISKLJUČIVO antimonski akumulator. Kalcijumski tu nemaju šta da traže. Razlog je jednostavan-dugotrajnost. Koliko god savremeni, kalcijumski, akumulatori imali bolje karakteristike od starih antimonskih, ipak u jednoj stvari nisu bolji. U dugotrajnosti i izdržljivosti.
Dakle...
Na prvi pogled je manje-više sve u redu bilo sa akumulatorom. Na prvi pogled. Izmerio sam gustine svih ćelija, sve su bile u sasvim solidniom stanju. Obzirom na desetogodišnju eksploataciju, i više nego dobro. Prosek gustine je bio oko 1,25gr/cm3. Odlično. Kad bi bilo bolje, ne bi valjalo.
Pošto je viljuškar bio u magacinu zatržio sam da se istera napolje da bih bolje proverio veze koje su između svih ćelija. I da bih izmerio napon svake ćelije ponaosob. A ima ih 24.
Pažljivijim pregledom je moja zabrinutost bila opravdana. Na velikom broju mostova (naročito na + polu) je bila korozija, gomile izolacije u obliku bakar sulfata. Godine i NEBRIGA su učinile svoje.
A kada sam skinuo sve mostove, onda sam shvatio da stvar je mnogo gora nego što sam mislio na početku.
A to je izgledalo ovako:
Plavi trag i naslage nagriženih kontakata i izvoda su veoma vidljivi. MNOGO godina se nije vodilo računa. Ipak, jedna stvar je rađena kako bi trebalo; uvek je dolivana voda da bi ploče bile potopljene u elektrolit. Poznato je da antimonski akumulatori imaju mnogo veću potrošnju vode od kalcijumskih (odnos je 1:8). To je jedan od razloga zašto su izbečeni iz upotrebe u automobilskoj industiji. Neće čovek da misli na dolivanje vode i tačka!!! Sad, druga je stvar što mora svake tri-četiri godine da kupuje drugi akumulator. Sa onim drugim, što nisu "savremeni", takvih problema nije bilo.Trajali su po deset i više godina.
Dobro došli u potrošačko društvo!!!!!!
Korozija je unuštila nekoliko čaura u koju se uvrću zavrtnji koji drže mostove. To je bila nepopravljiva šteta, nemoguće je bilo zameniti jer su čaure bile izlivene u toku prizvodnje akumulatora. Još jedna stvar (to već ne može da se vidi na slici) je bila dokaz da su kontakti bili veoma loši. To je da su na svakom mestu gde se nahvatao bakar sulfat, bilo podignuto kućište ćelije a zbog zagrevanja konktetnog kontakta i veze. Obzirom da su motori na viljškaru po 4KW, nije ni čudo. Lako se izračuna struja koja teče. Čak sam na nekoliko mesta na mostovima zatekao istopljen bakar. Može se zamisliti koliko je bilo grejanje mostova!!!
Međutim, tu priči nije kraj. Ovo su slike mostova:
Mislim da bi svaki komentar bio suvišan. Koliko je sve bilo korodiralo i sjedinjeno pokazuje nekoliko zavrtnja koje nisam mogao da izvadim iz mostova. Njih sam morao da držim nekih sat vremena u jakom rastvoru sode bikarbone. Tek posle tog "hemijskog tretmana" sam ih izvadio. Naravno, tu nije bio kraj mojim mukama, bakar sam čistio čeličnim četkama.
Ovo je još bolja slika gde se vidi učinak korozije:
Nakon nekoliko sati rada sve je dovedeno u normalno stanje. Mostovi su očišćeni, neutralizovana korozija sa svih mesta, ali tamo gde su pojedene čaure na navojima ništa nije moglo da se učini. Šteta je nepovratno učinjena.
Nakon popravke zatražio sam od radnika da provoza viljuškar po dvorištu. Odmah po stratovanju mi je rekao da mu sečini da je za nijansku brži i startniji. logično, motor je dobijao više struje a time i snage. Nije postojao ogroman pad napona namnogim mostovima.
Ušteđeno je nekoliko hiljada evra.
Sve je završeno na obostano zadovoljstvo.
Simptomatično ili ne, jedna stvar oko održavanja akumulatora nije bila poznata radniku koji je zadužen za viljuškar. Nije znao za to da je potrebno odmah nakon celodnevnog korištenja viljuškara priključiti ga na punjač i ostaviti ga tako preko noći. A još lošija stvar što su tako poluispražnjen akumulator ostavljali preko vikenda i tek ga punili prvog radnog dana. Objasnio sam im za opasnost od sulfatizacije i nepovratnog gubitka kapaciteta.
Moje upozorenje su shvatili veoma ozbiljno.
Ovo je ekstreman primer lošeg (ne)održavanja osnovnog sredstva. Neke stvari su nepovratno izgubljene ali se ipak nešto pomoglo.
Zato, držite sve kontakte čisto na svom autu. On će vam biti zahvalan a vi ćete imati manje glavobolje.
Tako nekako, pre neki dan, je tekao razgovor i "poziv u pomoć" iz jednog preduzeća koje u voznom parku ima i električni viljuškar. Kažu, ja sam im ostao poslednja nada.
Kad sam došao na lice mesta, pokupio sam sve podatke koje sam mogao da dobijem. I koji su mi, naravno, bili od korsti u kasnijem radu. Kvar se ogledao u tome da je napon naglo padao posle samo nekoliko utovarenih paleta.
Viljuškar je star nekih desetak godina, akumulator je 48V i 550Ah. Naravno, u ovim slučajevima je u pitanju ISKLJUČIVO antimonski akumulator. Kalcijumski tu nemaju šta da traže. Razlog je jednostavan-dugotrajnost. Koliko god savremeni, kalcijumski, akumulatori imali bolje karakteristike od starih antimonskih, ipak u jednoj stvari nisu bolji. U dugotrajnosti i izdržljivosti.
Dakle...
Na prvi pogled je manje-više sve u redu bilo sa akumulatorom. Na prvi pogled. Izmerio sam gustine svih ćelija, sve su bile u sasvim solidniom stanju. Obzirom na desetogodišnju eksploataciju, i više nego dobro. Prosek gustine je bio oko 1,25gr/cm3. Odlično. Kad bi bilo bolje, ne bi valjalo.
Pošto je viljuškar bio u magacinu zatržio sam da se istera napolje da bih bolje proverio veze koje su između svih ćelija. I da bih izmerio napon svake ćelije ponaosob. A ima ih 24.
Pažljivijim pregledom je moja zabrinutost bila opravdana. Na velikom broju mostova (naročito na + polu) je bila korozija, gomile izolacije u obliku bakar sulfata. Godine i NEBRIGA su učinile svoje.
A kada sam skinuo sve mostove, onda sam shvatio da stvar je mnogo gora nego što sam mislio na početku.
A to je izgledalo ovako:
Plavi trag i naslage nagriženih kontakata i izvoda su veoma vidljivi. MNOGO godina se nije vodilo računa. Ipak, jedna stvar je rađena kako bi trebalo; uvek je dolivana voda da bi ploče bile potopljene u elektrolit. Poznato je da antimonski akumulatori imaju mnogo veću potrošnju vode od kalcijumskih (odnos je 1:8). To je jedan od razloga zašto su izbečeni iz upotrebe u automobilskoj industiji. Neće čovek da misli na dolivanje vode i tačka!!! Sad, druga je stvar što mora svake tri-četiri godine da kupuje drugi akumulator. Sa onim drugim, što nisu "savremeni", takvih problema nije bilo.Trajali su po deset i više godina.
Dobro došli u potrošačko društvo!!!!!!
Korozija je unuštila nekoliko čaura u koju se uvrću zavrtnji koji drže mostove. To je bila nepopravljiva šteta, nemoguće je bilo zameniti jer su čaure bile izlivene u toku prizvodnje akumulatora. Još jedna stvar (to već ne može da se vidi na slici) je bila dokaz da su kontakti bili veoma loši. To je da su na svakom mestu gde se nahvatao bakar sulfat, bilo podignuto kućište ćelije a zbog zagrevanja konktetnog kontakta i veze. Obzirom da su motori na viljškaru po 4KW, nije ni čudo. Lako se izračuna struja koja teče. Čak sam na nekoliko mesta na mostovima zatekao istopljen bakar. Može se zamisliti koliko je bilo grejanje mostova!!!
Međutim, tu priči nije kraj. Ovo su slike mostova:
Mislim da bi svaki komentar bio suvišan. Koliko je sve bilo korodiralo i sjedinjeno pokazuje nekoliko zavrtnja koje nisam mogao da izvadim iz mostova. Njih sam morao da držim nekih sat vremena u jakom rastvoru sode bikarbone. Tek posle tog "hemijskog tretmana" sam ih izvadio. Naravno, tu nije bio kraj mojim mukama, bakar sam čistio čeličnim četkama.
Ovo je još bolja slika gde se vidi učinak korozije:
Nakon nekoliko sati rada sve je dovedeno u normalno stanje. Mostovi su očišćeni, neutralizovana korozija sa svih mesta, ali tamo gde su pojedene čaure na navojima ništa nije moglo da se učini. Šteta je nepovratno učinjena.
Nakon popravke zatražio sam od radnika da provoza viljuškar po dvorištu. Odmah po stratovanju mi je rekao da mu sečini da je za nijansku brži i startniji. logično, motor je dobijao više struje a time i snage. Nije postojao ogroman pad napona namnogim mostovima.
Ušteđeno je nekoliko hiljada evra.
Sve je završeno na obostano zadovoljstvo.
Simptomatično ili ne, jedna stvar oko održavanja akumulatora nije bila poznata radniku koji je zadužen za viljuškar. Nije znao za to da je potrebno odmah nakon celodnevnog korištenja viljuškara priključiti ga na punjač i ostaviti ga tako preko noći. A još lošija stvar što su tako poluispražnjen akumulator ostavljali preko vikenda i tek ga punili prvog radnog dana. Objasnio sam im za opasnost od sulfatizacije i nepovratnog gubitka kapaciteta.
Moje upozorenje su shvatili veoma ozbiljno.
Ovo je ekstreman primer lošeg (ne)održavanja osnovnog sredstva. Neke stvari su nepovratno izgubljene ali se ipak nešto pomoglo.
Zato, držite sve kontakte čisto na svom autu. On će vam biti zahvalan a vi ćete imati manje glavobolje.
1 коментар:
Ipak je tu korozija na plusu ucinila dobar dio svaki plus je podignut koliko vidim na slikama te elasticne veze su inace jako lose zahtjevaju cistu povrsinu na bateriji a meni se cini da je to tabova baterija ako se nevaram jedino one mogu izdrzati te godine svaka cast za popravak pozz
Постави коментар