Странице

понедељак, 05. август 2013.

Pojašnjenje kapaciteta akumulatora

Pre dva dana sam napisao nešto o kapacitetu akumulatora, konkretno od kojih parametra sve zavisi.
Pa, da malo pojsnim...
Jer znam da je velikoj većini ljudi to sve izgleda kao kroz maglu...
Elem...(Boro Prikaza, selo Praćište iznad Gornjih Baljega)
-Napon prekida pražnjenja (cut off voltage) se NAJČEŠĆE uzima za olovne akumulatore 10,5V (1,75 V po ćeliji). Svako pražnjenje ispod ove granice je opasno i može da dovede do nepovratnog gubitka kapaciteta. Taj napon se uzima za normalno dvadesetočasovno pražnjenje akmumulatora (C/20). Za veće struje pražnjenja, a da bi se dobio isti kapacitet, logično je da je i dublji prag pražnjenja (npr. 9,6V).  Ovo se sve odnosi na normalnu sobnu temperaturu. Napominjem da se CCA karakteristika radi do napona od 7,2V (ali na temperaturi -18 stepeni). U principu bi trebalo izbegavati DUBOKA I ČESTA pražnjenja.
Što dublje i češće to gore...
Ili nije...
-Sa porastom temperature raste kapacitet. Takodje i sulfatizacija. CCA karakteristika na -18 stepeni, MCA na 0 stepeni. Visoka temperatura je OGROMAN neprijatelj olovnih (i mnogih drugih) akumulatora. Za granicu maksimalne temperature se navodi (misli se na elektrolit) 45-50 stepeni. Ja NIKAD nisam "terao" akumulator iznad 40 stepeni. Mada, u motoru ispod haube je i preko 50. Mnogo iznad toga. Eto objašnjenja zašto veoma loši akumulatori pale kola preko leta. Zima je PRAVI pokazatelj stanja akumulatora. Kapacitet akumulatora skoro linearno pada na svaki stepen temperature po 1 %. Normalno, početak merenja je na 25 stepeni. Još tačnije na 26,7. To je pravo merenje. U akumulatore koji se prodaju npr u Africi se sipa elektrolit mnogo manje koncentracije od ovih naših. Za afričke potrebe je negde do 1,225, dok za naše podneblje je 1,28 (tačnije 1,277).
-Što se tiče struje pražnjenja, o njoj bukvalno sve kaže Pojkertov zakon. Startni akumulatori imaju karakteristiku kapaciteta C/20 (npr. akumulator 50Ah se prazni strujom 2,5A do napona 10,5V na temperaturi od 25 stepeni). Tu je sve jasno. Čim je struja veća od C/20 kapacitet se smanjuje. Akumulator od 50Ah ima mnogo manji kapacitet ako se prazni strujom od npr 10 A. Dao sam link za Pojkertov zakon, al' ajde još jednom:
http://www.csgnetwork.com/batterylifecalc.html
Napomena: ovaj zakon se veoma malo odnosi na NiCd akumulatore koji su odlični za pražnjenja velikim  strujama. Čak i ako se akumulator prazni nazivnom strujom on zadržava svoj kapacitet. To bi bilo isto ako bi se olovni akumulator od 50Ah praznio strujom od 50 A u trajanju od 1 sat.
NE!!!
Ni slučajno ni namerno ne bi imao taj kapacitet.
-Vreme stanjanja u magacinu ili prodavnici (shelf life) takodje mnogo utiče na kapacitet. Što duže stoji akumulator van upotrebe to mu više pada kapacitet.
ZATO JE BITNO PO KUPOVNI NOVOG AKUMULATORA URADITI DOPUNJAVANJE ISTOG!!!
Zašto?
Zato što, akumulator koji je stajao npr 2-3 meseca, ima mnogo sulfata na pločama. A to je IZGUBLJEN kapacitet. On će da traje 2 godine kao što i piše u garanciji. I još para meseci preko toga. 
Zato što kapacitet klasičnih akumulatora sa tečnim elektrolitom opadne 5-10% za jedan mesec. Kod drugih olovnih akumulatora (npr. gel) samopražnjenje je veoma malo, negde 3%. Samo.
Napomena: gel akumulatori se NE KORISTE  kao startni. Tu mnogo ljudi greši kad običan akumulator bez čepova zove "gel" ili čak "suvi".
Ma, svašta sam čuo.
Ne mora da se uradi dopunjavanje ako ste SIGURNI da je akumulator veoma svež ili imate svog prodavca kome verujete.
Ovo je mala "caka" koju neće niko da vam kaže. Mada je veća verovatnoća da ne zna.
A koja može da produži vek trajanja akumukatoru za godinu dana.
Ovo nek' veruje ko hoće.
-Samopražnjenje je kod olovnih akumulatora izraženo u rasponu od 3% (AGM i gel) do skoro 10% (hibridni akumulatori u kombinaciji Ca-Sb ploče). "Savremeni Ca-Ca" akumulatori (ne volim ih!!!!) imaju takodje malo pražnjenje od nekih 5% mesečno. Zato mogu da otkažu bez ikakvog vidjivog razloga, za razliku od starih antimonskih koji NE ZNAJU za tu pojavu. Da rasčistimo, antimonskih akumulatora NEMA VIŠE U PRODAJI. Postoje, ali za druge namene (npr elektro viljuškare).
Zašto dolazi do samopražnjenja?
Ima nekolio faktora...
Jedan od njih su nečistoće u olovnim pločama. Koliko god da savršen proces pravljenja ploča ipak ne mogu se izbeći "zagadjenja" drugim elementima (periodnog sistema).
Dolazi i do slučajnog ulaska nekog stranog tela u akumulator(najčešće je to neki gvozdeni deo ili ulje i mast).
Samopražnjenje se dogadja i zbog "stratifikacije" elektrolita. Ovo je izraženo SAMO kod akumulatora sa tečnim elektrolitom (AGM i gel tu "pojavu" ne poznaju). Zato je bitno nekoliko puta u toku godine uraditi ekvalitzaciju da bi se izmašao elektrolit na dnu (koji je mnogo gušći) sa elektrolitom na vrhu ploča. Pošto postoji razlika u gustini elektrolita, zbog toga teče neka "interna" stuja u ćelijama i dovodi do samopražnejnja.
Čudna pojava. Za njeno dublje razumevanje je potebno malo više znanja elektrohemije.
Ali, mislim da je najčešći uzrok samopražnjenja parazitna sturuja (ili puzeća struja, mada to nije isto). To se dogadja zbog prljavog i vlažnog kućišta akumulatora. Naročito ako je kućište vlažno od elektrolita, eto problema!!! Struja koja teče preko gornjeg dela kućišta spaja + i - klemu i "kurvinjski" prazni akumulator. Na kvarno, po malo.
To se lako reši rastvorom natrijum hidrogenkarbonata.
Šta je sad pa to?!
Ma obična soda bikarbona iz kuhinje!!!
Rastvori se u malo mlake vode i prebriše se kućište. Ona neutrališe kiselinu. Posle osušiti krpom kućište.
I problem rešen.
OVO SVE RADITI SA ZATVORENIM ČEPOVIMA JER AKO SODA BIKARBONA UDJE U AKUMULATOR NAPRAVIĆE POTPUNI HAOS I OD NJEGA ĆE OSTATI SAMO OLOVNE PLOČE!!!! KISELINA ĆE BITI NEUTRALISANA I NEĆE IMATI ŠTA DA PROVODI STRUJU IZMEDJU PLOČA!!!
Dosta.
Ne plaćaju mene po učinku.




4 коментара:

Deksinjo је рекао...

Izvinjavam se kolega jel moze jedno pitanje?
Ne znam jesi gdje pisao o specificnoj gustini elektrolita tj. sta su referentne vrijednosti za nase podrucije?
Nedavno sam nabavio opticki refraktometar i interesuje me, posto vidim da ti navodis drukcije vrijednosti za stanje punog olovno-kiselinskog akumulatora. Na netu sam nasao tabelu na ovom linku http://rimstar.org/renewnrg/measure_battery_electrolyte_specific_gravity_with_hydrometer.htm , vrijednosti su za 21 stepen C sa dodavanjem ili oduzimanjem 0,03 za svaki 5 stepeni gore i dolje . Jesu vrijednosti tacne?

Djuro је рекао...

Ne znam da li smo kolege, ali ako jesmo onda neka tako i bude. Kolega, internat je najveća riznica ljudskog znanja. To je definitivno tako. Na njemu se mogu naći mnoge informacije, kako tačne tako i netačne. A i polutačne.To praktično znači da si ti naišao na jednu takvu. Da si malo više "bunario" po internetu našao bi još što šta u vezi gustine elektrolita.
Tačno je da sam naveo drugačije gustine elektrolita od onih koje si ti našao. Međutim, ne bih mogao da se složim sa tom tabelom.
Prvo,gustina elektrolita se meri na TAČNO 26,7 stepeni Celzijusa. Nikako na 21 stepen. Drugo, gustina novog, potpuno napunjenog akumulatora je 1,28-1,285 gr/cm3, ili 32 Bomea. To su opšte vrednosti, za Afriku je manja gustina, to nije toliko bitno.

napunjenost gustina napon
u %
100 1.277 12.73
90 1.258 12.62
80 1.238 12.5
70 1.217 12.37
60 1.195 12.27
50 1.172 12.1
40 1.148 11.89
30 1.124 11.81
20 1.098 11.66
10 1.073 11.51

Podaci sa sajta "Trojan" najvećeg proizvoođača stacionarnih akumulatora. Moguća odstupanja u gustini +/- 0.007
Za sve ostale informacije konsultuj svemogući Gugl.
Ili moj blog.

Deksinjo је рекао...

Da kolega, 1000 ljudi još više ćudi... nabasao sam poslije i na "Battery University" gugl je stavlja na vrh pretrage i "kao" naj relevantni su... kad reče trojan mislio sam da me... :D

U pravu si za vrijednosti ali si zaboravi divajder za razliku temperature elektrolita kad se mjeri gustina, naveli su na trojanu.Ko bi grijao akumulator na 26,6C pa mjerio kad je napolju zima.

Hvala za info

Djuro је рекао...

Nisam zaboravio na "divajder" (ima naša reč za to "divajder"). ali ne može baš sve na gotovo. MOra čovek malo i sam da s epotrudi pa da nađe što ga zanima. Ko je meni pokazao neki "divajder"?
Niko!
Sve sam naučio sam, bez ičije pomoći.
Nema na čemu!