Nebrojeno puta sam čuo (najsvežiji slučaj od jutros) rečenicu "ne znam šta mi je sa akumulatorom, napunim ga preko noći, ujutro odem na posao i već sutra dan ne mogu ponovo da upalim kola".
Klasika.
Ne može da bude "lepši" primer jednog od najčešćih kvarova zbog čeka otkazuju skoro svi akumulatori. Možda je ovo i najbolji primer zašto je bitno redovno održavanje akumulatora (ma nisu tu u pitanju samo akumulatori, oni su možda i najmanje bitni, postoje mnogo bitniji delovi za održavanje na vozilu koji stradaju zbog nečeg jeftinog-recimo motornog ulja).
Elem... Bonda... To me podseća na sankcije i prodavce cigareta...
Koliko god bio loš akumulator, pod uslovom da je u koliko-toliko funkcionalnom stanju, ne može da zadrži snagu (kapacitet) samo preko noći ili eventulano još jedan dan. I koliko bio loš i nekvalitetan punjač na kome je dopunjen. Mora da drži duže. Ako se kola mogu startovati samo kad se direktno skine sa punjača (površinska napunjenost!!!), ili još nekoliko puta u toku dana pošto je tada lakše jer je vruć motor, onda nešto MNOGO nije u redu sa akumulatorom. To mnogo često iznenadi vozače ujuro. Naročiti zimi. I onda sledi rečenica "pa kud baš sad da me to zadesi". Žuri se na posao, put, napolju debeo minus. Komšija nije kod kuće da sa stratuje na njegov akumulator...
To gledam (na terenu) i slušam (kad dođu kod mene) poslednjih nekoliko godina.
Zato hoću da objasnim šta se to stvarno desi sa akumulatorom. Ovo je jedina istina. Druge nema. Nije baš nikakva mudrolija, svemirska tehnoligija, ali će pomoći mnogima da preduprede takve slučajeve ubuduće. Nadam se. Jer znajući naše ljude da voze kola dok se nešto ne raspadne, otkine, polomi, otkaže, zapali, pukne... Nešto nisam uveren da će ovo mnogo ljudi usvojiti. Čast izuzecima!!! Ja hoću da pomognem.
Pa ko hoće da prihvati-učiniće za svoje dobro. Ko neće, neka i dalje tera po starom.
Akumulator ne otkazuje iznenada. Ima i takvih slučajeva ali su veoma retki (to je boljka svih novih kalcijumskih akumulatora). Akumulator prvo "opomene", sporije okreće anlaser a time i ceo motor. To je prvi pokazatelj da je došlo vreme provere. Tu može donekle da se pomogne jednim dobrim dopunjavanjem. Ne na način "dovoljno je nekoliko sati samo da pokrenem motor". Time nije vraćen sav olovo sulfat sa ploča u elektrolit. Automatksi za toliko je smanjen kapacitet. Doduše, sve oko punjenja i načina punjenja sam obasnio. Neću da se ponavaljam.
Međutim, ako se zanemari "opomena" uskoro sledi neprijatno iznenađenje. KOJE SE MNOGO ČEŠĆE DEŠAVA LETI, ali pravo lice pokaže zimi.
Kako to? Da podsetim, hemijska reakcija sulfatizacije se mnogo brže dešava leti (zato se kod hemijskih eksperimenata, samo određenih, dodaje toplota da se ubrza reakcija). Toplota je jedan od najvećih ubica akumulatora. I tu se ne može ništa učiniti. Tako je kako je dok je nafte i motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Na povišenoj (iznad 35 stepeni) temparaturi se duplo brže stvaraju kristali sulfata nego na nekoj prosečnoj (25 stepeni). A ti kristali, ako se ne vrate u elektrolit (čitaj ako se akumulator pravovremeno i kvalitetno ne dopuni) vode u nemonovan KRATAK SPOJ ĆELIJE.
Kratak spoj u ćeliji je kvar koji se ne popravlja. Ne postoji tehnologija koja to može da sredi. Koliko god da sam pogledao filmova, pročitao knjiga, izveo eksperimenata... Nisam uspeo da sredim tako nešto . Uspeo sam samo DELIMIČNO da povratim dva-tri takva akumulatora, ali to "ne pije vodu". Imao sam poziv jednog momka pre nekih godinu dana, koji ima servis za popravku akumulatora, veliki servis, radi sa špediterskim firmama i prevoznicima, koji me je pitao "kako da popravi akumulatore koji su u kratkom spoju, jer u istom gradu ima čovek koji to radi ali neće da mu kaže kako"??? Šta sam mogao da mu odgovorim? Rekoh mu da je takve akumulatore odmah odbacim jer ne zavređuju truda, vremena, potrošene destilovane vode za ispiranje i novog elektrolita. Još mu rekoh da ako se i takav popravi, pitanje je vremena koliki je vremenski rok do novog otkaza. A onda slede neprijatne situacije sa mušterijom.
Naučio sam tu školu. MNOGO PUTA. I platio više puta. Zato sam tu gde jesam. I sa ovim znanjem.
Mala digresija.
Dakle, kratak spoj je glavni krivac za iznenadan otkaz akumulatora. Naročito zimi. Pošto je zimi mnogo gušće ulje, svi delovi motora se teže pokreću, zato je potreba i veće struja iz akumulatora. Koju on ne može da isporuči. Tu je otprilike priči kraj.
Ili nije.
Zašto se tako nešto ređe događa leti? Zato što i loš akumulator leti može da upali motor, čak iako je u kratkom spoju (posebno je to lakše kod benzinskih automobila). Potrebna je mnogo manja struja za anlaser, ulje je ređe, sa povećanjem spoljne temperature malo raste i snaga akumulatora (nekoliko procenata). Vozač još uvek ne zna da ga ispod haube čeka " đavo". Na zimu. Ekstremni slučajevi tokom leta su se i meni par puta desili u praski, da nije mogao biti startovan motor iako je napolju bilo 20 pa i više stepeni u plusu (sećam se jednog Punta, i to službenog). Takvi akumulatori su topli na dodir, naročito posle duže vožnje i samo jedan mali deo kućišta, baš ta ćelija koja je u kratkom spoju. Obično su spoljne ćelije kod klema (nije pravilo).
Kako se mogu ispitatati takvi akumulatori? Praktično bez bometra ili nekog velikog opterećenja od nekih 100 ampera teško je moguće. Najbolji pokazatelj je to što akumulator "drži" struju samo jedan dan. To je 99% slučaj kratkog spoja. Ovo može da bude od velike pomoći vozačima da je velika verovatnoća u pitanju kratak spoj. Međutim još bolji je bometar , ako je velika razlika u gustini SAMO jedne ćelije u odnosu na ostale može se biti siguran da je taj završio posao. Ovo važi SAMO za akumulatore sa čepovima gde se može ispitati gustina. Za one druge bometar ne pomaže. U pravodu-pravac prodavnica auto delova! Naravno, još bolje je otići kod auto električara koji akumulator optereti velikom strujom (npr 100A). Kod akumulatora sa čepovima "proključa" ćelija u kratkom spoju i desi se nagli pad napona ispod 9 pa i manje volti. Merenjem običnim instrmentom se takođe sa velikom sigurnošću može utvrditi kratak spoj. Magična brojka je 10,5 volti ili tu negde. Ako tako pokaže instrument, to je to... Ponavljam, bolje je još otići kod električara da optereti akumulator velikom strujom (simulacija startovanja motora). Ako se poklope bar dva parametra, akumulator je spreman za reciklažu.
Šta se u suštini desi kad se startuje motor, naročito zimi, sa akumulatorom u kratkom spoju? Pošto je jedna (ili više ćelija, i to je čest slučaj) u kratkom spoju, ta ćelija ima veliki unutrašnji otpor. Zaboravih da napomenem, opet za one što imaju akumulatore sa čepovima, da ako se pri kontroli akumulatora tokom godine (ko to još radi?) primeti da u jednoj ćeliji mnogo više nedostaje vode, to je to. Ta ćelija se zagreva, troši vodu više nego normalno. Znači da je na ivici kratkog spoja (ili je već u njemu).
Dakle, pri startovanje motora napon naglo pada (VAŽI ZA ISPRAVNE AKUMULATORE, NE MORAJU DA BUDU NOVI, VEĆ SAMO ISPRAVNI I FUNKCIONALNI) na nekih 9,5-10V (postoji pad i do čak 8 volti koji traje nekolko milisekundi ali on se meri posebnim instrumentima i nije od posebnog interesa za običnog vozača). Tada se pokreće motor, to sve ukupno kod savremenih automobila traje do 1 sekund. 'Ajde zimi neka bude i 2 sekunde. Mada sam ima slučaj malog Tvinga koji je stajao 10 dana na minusu i to u dvorištu, i za svo to vreme nije paljen, akumulator je popravljen, montiran i auto je upalio na "pola ključa" posle toliko vremena. To je savremena elektronika učinila sa automobilima. I ređa ulja. I svašta nešto...
Međutim, akumulatori u kratkom spoju imaju ogroman pad napona, zimi može da ode i ispod 7 pa i niže volti. Jedna ćelija ne radi, znači da je na raspolaganju nekih 10,5V. Šta se posle događa... Mnogima je poznato. Anlaser nema dovoljno snage da okrene motor, držanje pod ključem sve više obara napon. I tu se završava priča. Sledi ružno iznenađenje.
Kad konstatujem takav kvar, obično me ljudi pitaju (ne svi), šta je dovelo do toga. Šta da im kažem a da se ne uvrede, da ima objasnim da razumeju, da im se sledeći put tako nešto ponovo ne desi? Do toga dovodi NAJČEŠĆE NEMAR I NEODRŽAVANJE AKUMULATORA(ili celog vozila). Do tog kvara možda da dovede i loš altrnator koji ne puni valjano (jutrošnji slučaj). Ne mora da bude nemar, ali jeste u 90 % slučajeva. Akumulator koji se povremeno dopunjava, pa makra kakav god bio punjač, služiće duže i SIGURNIJE nego onaj koji se samo stavi u motor i na njega se zaboravi sledećih 3-4 godine. Ako izdrži toliko.
Kratak spoj NE MORA da bude samo od sulfatizacije. Ali jeste najčešći slučaj. Može da se desi da se otkine parče od olovne ploče i zaglavi se između (razmak izmađu ploča je nekih 1 mm maksimalno). To se dešava zbog vibracija. Na to ne može da se utiče. Ali na sulfatizaciju MOŽE. Još kako.
Ima ljudi koji pitaju pametne stvari. Njima sam u stanju da bukvalno prepričam bilo šta od svog znanja. Ne bi mi bilo teško. NIKAD.
Jedno od takvih pitanja (ali retkih) je da li se može nešto oštetiti (ili pokvariti još više) ako se vozi takav auto, sa akumulatorom u kratkom spoju?
Može.
Kratko i jasno.
Akumulator je otkazao. On nas više ne zanima. Prvo što ne valja je to što alternator radi pod opterećenjem više nego što je predviđeno jer puni nešto što je u kratkom spoju. Plus mora da snabdeva celokupan elektro sistem u kolima. A zima zahteva grejač zadnjeg stakla, brisače, svetla, ventilator... Sve veliki potrošači. Nije opasno na kratke staze, ali jeste na duge. Da je akumulator dobar, pa bi se deo energije uzeo iz njega. Ovako, alternator mora sve da nadoknadi (naročito izraženo u gradskoj vožnji). Dolazi do povećanog zagrevanja pošto se traže velike struje. Ako se što pre ne zameni akumulator šteta može da bude mnogo veća.
Drugi deo koji može da otkaže ja anlaser.
Imam dobrog prijatelja koji je vlasnik velike radionice za popravku anlasera, alternatora, raznih motora... Skoro sam svratio kod njega zbog nekog prijatelja kome je stradao alternator. Upitah ga, onako uzgred, "da li ima reklamacija na anlasere". Odgovori mi veoma kratko da "ima ali samo zbog akumulatora". A objašnjenje je bilo da zbog malog napona kod ispražnjenih (i onih koji su u kratkom spoju) akumulatora često izgore kontakti na anlaseru. Iako nije reklamacija prouzrokovana lošim servisom ipak ponovo remontuje takav anlaser.
Iz svega ovog može da se vidi kakve posledice može da proizvede akumulator koji je u kratkom spoju. Stara izreka kaže da je "pametnom dovoljno samo jedom reći".
Ko je razumeo-shvatiće.
Klasika.
Ne može da bude "lepši" primer jednog od najčešćih kvarova zbog čeka otkazuju skoro svi akumulatori. Možda je ovo i najbolji primer zašto je bitno redovno održavanje akumulatora (ma nisu tu u pitanju samo akumulatori, oni su možda i najmanje bitni, postoje mnogo bitniji delovi za održavanje na vozilu koji stradaju zbog nečeg jeftinog-recimo motornog ulja).
Elem... Bonda... To me podseća na sankcije i prodavce cigareta...
Koliko god bio loš akumulator, pod uslovom da je u koliko-toliko funkcionalnom stanju, ne može da zadrži snagu (kapacitet) samo preko noći ili eventulano još jedan dan. I koliko bio loš i nekvalitetan punjač na kome je dopunjen. Mora da drži duže. Ako se kola mogu startovati samo kad se direktno skine sa punjača (površinska napunjenost!!!), ili još nekoliko puta u toku dana pošto je tada lakše jer je vruć motor, onda nešto MNOGO nije u redu sa akumulatorom. To mnogo često iznenadi vozače ujuro. Naročiti zimi. I onda sledi rečenica "pa kud baš sad da me to zadesi". Žuri se na posao, put, napolju debeo minus. Komšija nije kod kuće da sa stratuje na njegov akumulator...
To gledam (na terenu) i slušam (kad dođu kod mene) poslednjih nekoliko godina.
Zato hoću da objasnim šta se to stvarno desi sa akumulatorom. Ovo je jedina istina. Druge nema. Nije baš nikakva mudrolija, svemirska tehnoligija, ali će pomoći mnogima da preduprede takve slučajeve ubuduće. Nadam se. Jer znajući naše ljude da voze kola dok se nešto ne raspadne, otkine, polomi, otkaže, zapali, pukne... Nešto nisam uveren da će ovo mnogo ljudi usvojiti. Čast izuzecima!!! Ja hoću da pomognem.
Pa ko hoće da prihvati-učiniće za svoje dobro. Ko neće, neka i dalje tera po starom.
Akumulator ne otkazuje iznenada. Ima i takvih slučajeva ali su veoma retki (to je boljka svih novih kalcijumskih akumulatora). Akumulator prvo "opomene", sporije okreće anlaser a time i ceo motor. To je prvi pokazatelj da je došlo vreme provere. Tu može donekle da se pomogne jednim dobrim dopunjavanjem. Ne na način "dovoljno je nekoliko sati samo da pokrenem motor". Time nije vraćen sav olovo sulfat sa ploča u elektrolit. Automatksi za toliko je smanjen kapacitet. Doduše, sve oko punjenja i načina punjenja sam obasnio. Neću da se ponavaljam.
Međutim, ako se zanemari "opomena" uskoro sledi neprijatno iznenađenje. KOJE SE MNOGO ČEŠĆE DEŠAVA LETI, ali pravo lice pokaže zimi.
Kako to? Da podsetim, hemijska reakcija sulfatizacije se mnogo brže dešava leti (zato se kod hemijskih eksperimenata, samo određenih, dodaje toplota da se ubrza reakcija). Toplota je jedan od najvećih ubica akumulatora. I tu se ne može ništa učiniti. Tako je kako je dok je nafte i motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Na povišenoj (iznad 35 stepeni) temparaturi se duplo brže stvaraju kristali sulfata nego na nekoj prosečnoj (25 stepeni). A ti kristali, ako se ne vrate u elektrolit (čitaj ako se akumulator pravovremeno i kvalitetno ne dopuni) vode u nemonovan KRATAK SPOJ ĆELIJE.
Kratak spoj u ćeliji je kvar koji se ne popravlja. Ne postoji tehnologija koja to može da sredi. Koliko god da sam pogledao filmova, pročitao knjiga, izveo eksperimenata... Nisam uspeo da sredim tako nešto . Uspeo sam samo DELIMIČNO da povratim dva-tri takva akumulatora, ali to "ne pije vodu". Imao sam poziv jednog momka pre nekih godinu dana, koji ima servis za popravku akumulatora, veliki servis, radi sa špediterskim firmama i prevoznicima, koji me je pitao "kako da popravi akumulatore koji su u kratkom spoju, jer u istom gradu ima čovek koji to radi ali neće da mu kaže kako"??? Šta sam mogao da mu odgovorim? Rekoh mu da je takve akumulatore odmah odbacim jer ne zavređuju truda, vremena, potrošene destilovane vode za ispiranje i novog elektrolita. Još mu rekoh da ako se i takav popravi, pitanje je vremena koliki je vremenski rok do novog otkaza. A onda slede neprijatne situacije sa mušterijom.
Naučio sam tu školu. MNOGO PUTA. I platio više puta. Zato sam tu gde jesam. I sa ovim znanjem.
Mala digresija.
Dakle, kratak spoj je glavni krivac za iznenadan otkaz akumulatora. Naročito zimi. Pošto je zimi mnogo gušće ulje, svi delovi motora se teže pokreću, zato je potreba i veće struja iz akumulatora. Koju on ne može da isporuči. Tu je otprilike priči kraj.
Ili nije.
Zašto se tako nešto ređe događa leti? Zato što i loš akumulator leti može da upali motor, čak iako je u kratkom spoju (posebno je to lakše kod benzinskih automobila). Potrebna je mnogo manja struja za anlaser, ulje je ređe, sa povećanjem spoljne temperature malo raste i snaga akumulatora (nekoliko procenata). Vozač još uvek ne zna da ga ispod haube čeka " đavo". Na zimu. Ekstremni slučajevi tokom leta su se i meni par puta desili u praski, da nije mogao biti startovan motor iako je napolju bilo 20 pa i više stepeni u plusu (sećam se jednog Punta, i to službenog). Takvi akumulatori su topli na dodir, naročito posle duže vožnje i samo jedan mali deo kućišta, baš ta ćelija koja je u kratkom spoju. Obično su spoljne ćelije kod klema (nije pravilo).
Kako se mogu ispitatati takvi akumulatori? Praktično bez bometra ili nekog velikog opterećenja od nekih 100 ampera teško je moguće. Najbolji pokazatelj je to što akumulator "drži" struju samo jedan dan. To je 99% slučaj kratkog spoja. Ovo može da bude od velike pomoći vozačima da je velika verovatnoća u pitanju kratak spoj. Međutim još bolji je bometar , ako je velika razlika u gustini SAMO jedne ćelije u odnosu na ostale može se biti siguran da je taj završio posao. Ovo važi SAMO za akumulatore sa čepovima gde se može ispitati gustina. Za one druge bometar ne pomaže. U pravodu-pravac prodavnica auto delova! Naravno, još bolje je otići kod auto električara koji akumulator optereti velikom strujom (npr 100A). Kod akumulatora sa čepovima "proključa" ćelija u kratkom spoju i desi se nagli pad napona ispod 9 pa i manje volti. Merenjem običnim instrmentom se takođe sa velikom sigurnošću može utvrditi kratak spoj. Magična brojka je 10,5 volti ili tu negde. Ako tako pokaže instrument, to je to... Ponavljam, bolje je još otići kod električara da optereti akumulator velikom strujom (simulacija startovanja motora). Ako se poklope bar dva parametra, akumulator je spreman za reciklažu.
Šta se u suštini desi kad se startuje motor, naročito zimi, sa akumulatorom u kratkom spoju? Pošto je jedna (ili više ćelija, i to je čest slučaj) u kratkom spoju, ta ćelija ima veliki unutrašnji otpor. Zaboravih da napomenem, opet za one što imaju akumulatore sa čepovima, da ako se pri kontroli akumulatora tokom godine (ko to još radi?) primeti da u jednoj ćeliji mnogo više nedostaje vode, to je to. Ta ćelija se zagreva, troši vodu više nego normalno. Znači da je na ivici kratkog spoja (ili je već u njemu).
Dakle, pri startovanje motora napon naglo pada (VAŽI ZA ISPRAVNE AKUMULATORE, NE MORAJU DA BUDU NOVI, VEĆ SAMO ISPRAVNI I FUNKCIONALNI) na nekih 9,5-10V (postoji pad i do čak 8 volti koji traje nekolko milisekundi ali on se meri posebnim instrumentima i nije od posebnog interesa za običnog vozača). Tada se pokreće motor, to sve ukupno kod savremenih automobila traje do 1 sekund. 'Ajde zimi neka bude i 2 sekunde. Mada sam ima slučaj malog Tvinga koji je stajao 10 dana na minusu i to u dvorištu, i za svo to vreme nije paljen, akumulator je popravljen, montiran i auto je upalio na "pola ključa" posle toliko vremena. To je savremena elektronika učinila sa automobilima. I ređa ulja. I svašta nešto...
Međutim, akumulatori u kratkom spoju imaju ogroman pad napona, zimi može da ode i ispod 7 pa i niže volti. Jedna ćelija ne radi, znači da je na raspolaganju nekih 10,5V. Šta se posle događa... Mnogima je poznato. Anlaser nema dovoljno snage da okrene motor, držanje pod ključem sve više obara napon. I tu se završava priča. Sledi ružno iznenađenje.
Kad konstatujem takav kvar, obično me ljudi pitaju (ne svi), šta je dovelo do toga. Šta da im kažem a da se ne uvrede, da ima objasnim da razumeju, da im se sledeći put tako nešto ponovo ne desi? Do toga dovodi NAJČEŠĆE NEMAR I NEODRŽAVANJE AKUMULATORA(ili celog vozila). Do tog kvara možda da dovede i loš altrnator koji ne puni valjano (jutrošnji slučaj). Ne mora da bude nemar, ali jeste u 90 % slučajeva. Akumulator koji se povremeno dopunjava, pa makra kakav god bio punjač, služiće duže i SIGURNIJE nego onaj koji se samo stavi u motor i na njega se zaboravi sledećih 3-4 godine. Ako izdrži toliko.
Kratak spoj NE MORA da bude samo od sulfatizacije. Ali jeste najčešći slučaj. Može da se desi da se otkine parče od olovne ploče i zaglavi se između (razmak izmađu ploča je nekih 1 mm maksimalno). To se dešava zbog vibracija. Na to ne može da se utiče. Ali na sulfatizaciju MOŽE. Još kako.
Ima ljudi koji pitaju pametne stvari. Njima sam u stanju da bukvalno prepričam bilo šta od svog znanja. Ne bi mi bilo teško. NIKAD.
Jedno od takvih pitanja (ali retkih) je da li se može nešto oštetiti (ili pokvariti još više) ako se vozi takav auto, sa akumulatorom u kratkom spoju?
Može.
Kratko i jasno.
Akumulator je otkazao. On nas više ne zanima. Prvo što ne valja je to što alternator radi pod opterećenjem više nego što je predviđeno jer puni nešto što je u kratkom spoju. Plus mora da snabdeva celokupan elektro sistem u kolima. A zima zahteva grejač zadnjeg stakla, brisače, svetla, ventilator... Sve veliki potrošači. Nije opasno na kratke staze, ali jeste na duge. Da je akumulator dobar, pa bi se deo energije uzeo iz njega. Ovako, alternator mora sve da nadoknadi (naročito izraženo u gradskoj vožnji). Dolazi do povećanog zagrevanja pošto se traže velike struje. Ako se što pre ne zameni akumulator šteta može da bude mnogo veća.
Drugi deo koji može da otkaže ja anlaser.
Imam dobrog prijatelja koji je vlasnik velike radionice za popravku anlasera, alternatora, raznih motora... Skoro sam svratio kod njega zbog nekog prijatelja kome je stradao alternator. Upitah ga, onako uzgred, "da li ima reklamacija na anlasere". Odgovori mi veoma kratko da "ima ali samo zbog akumulatora". A objašnjenje je bilo da zbog malog napona kod ispražnjenih (i onih koji su u kratkom spoju) akumulatora često izgore kontakti na anlaseru. Iako nije reklamacija prouzrokovana lošim servisom ipak ponovo remontuje takav anlaser.
Iz svega ovog može da se vidi kakve posledice može da proizvede akumulator koji je u kratkom spoju. Stara izreka kaže da je "pametnom dovoljno samo jedom reći".
Ko je razumeo-shvatiće.
7 коментара:
Poštovnje Miša,imam jedan akumulator koji je došao kad sam kupio auto.Predhodni vlasnik ga nije održavo i falilo je vode,a elektrolit je bio mutan,auto je palilo ljetos normalno.Nedavno sam odnjeo kod druga da ga napuni na nekom ctek punjaću i sve je dobro šljakalo dok neki dan iz jednog čepa nije izbila kiselina i pošpricala mi nosač akumulatora koji je pobjelio pa sam ga morao čistiti i opet se vrača to bjelilo,ima li koji efikasan način da se ukloni.Auto normalno sad pali ali nije mi jasno zašto je kiselina izbila samo na jedan čep,koji bi to mogao biti kvar.Moram li kupovati novi akumulator.Akumulator je banner power bull 55Ah.
Kao i svima kojima sam odgovarao i vama ću reći da je nemoguće da vam dam "dijagnozu" preko pisma. Kao i što lekar ne daje dijagnoze putem pisma ili telefona.
Dve stvari nisu dobre kod tog akumulatora : što je bio bez vode i što je elektrolit mutan (pretpostvljam smeđ, crvenkast). Ako je takav elektrolit onda je akumulator već dosta star i izmučen naročito ako je u dizel vozilu. Kod njih akumulatori brže stradaju nego kod benzinaca. Mada to sad nije bitno. Ta smeđa boja potiče od raspada pozitivne ploče. Ako je tako, onda tu nema pomoći, ploče u tom akumulatoru su kao "švajcarski sir".
A zašto je izašao elektrolit samo na jednu ćeliju... To teško mogu da kažem.
Jedan od razloga može da bude da ako je dodavano vode sipano više nego što je potrebno pa je višak izašao pošto tokom punjenja (vožnje) se diže nivo elektrolita. To je normalna pojava. Druga stvar je to da je baš ta ćelija otišla u kratak spoj pa je ćelija "proključala". O tome sam baš napisao tekst. Drugo mi ne pada na pamet za sad. To je veoma lako proveriti bometrom kod bilo kog auto električara. Odmah se iz gustine vidi da li je staradala ćelija. Veoma brzo,lako i efikasno.Zato bi trebalo ispitati akumulator jer može da vam se desi neprijatno iznenađenje u vidu toga da jedno jutro ne možete da upalite kola. Toliko mogu da pomognem sa ovog mesta.
Kiselinu sa delova metala možete veoma lako ukloniti (neutralizovati) rastvorom sode bikarbone u mlakoj vodi. Šta znam,na litar mlake vode dodajte 100 grama, dobro rastvorite i time prebrišite sve gde je pala kiselina. Pojaviće se mehurići a to je dokaz da se neutralizuje kiselina. Potom sve ponovo isperite čistom mlakom vodom stvar je rešena.
Pozdrav!
Hvala velika Miša, jest elektrolit je tamno smeđe broje,akumulator je bio u benzincu,ali nazvo sam danas predhodnog vlasnika i pito ga kad je kupljen akumulator.Kaže da se ne sjeća i da je davno bilo.
Kada sam kod druga napuno akumulator dodo sam tek onda vodu jer sam procito na tvom blogu da se tako radi.Al opet je ta čelija izbila kiselinu pod većim pritiskom jer je kroz čvrsto stegnut čep izbila.Nije mi jasno kako akumulator nema odušak.Mogo mi je eksplodirat pa mi kiselina čitavo auto izgristi.
To sa sodom ću raditi jer se ovo bjelo od kiseline vrača se ko otporno zlo kad samo vodom sapiram.
Ništa onda trk sutra po novi akumulator,al ovaj put neče biti više sa čepovima,prosto im ne vjerujem više zbog tog izbacivanja kiseline.Pa ću gledat neki agm da pazarim.Ko je jednom opeće i na hladno puše.
Hvala na pomoći.
LP.
Greška prijatelju!!!SVAKI akumulator ima odušak. ZAPAMTI!!! Da nema oduška SVAKI bi eksplodirao. Verovatno ima sa strane neku malu rupicu gde su čepovi, obično su te rupice sa obe strane. Imaš pogrešno mišljenje o takvim akumulatirma. Nisu krivi čepovi već mator akumulator. Vidiš da se i prošli vlasnik ne seća kad je kupljen. Po tvome ne bi se onda pravili akumulatori sa čepovima jer su nesigurni za rad. Nije nego! I taj što ćeš da kupiš bez čepova takođe može da se izlije ili još gore da eksplodira. Kao i svaki drugi. A ti bez čepova su takvi kad se pokvari, npr. nedostaje vode možeš da ga baciš. Kod onih drugih, što su "nesigurni", kod njih doliješ vodu i teraš dalje. Mada, tvoj novac pa kupi šta ti je volja. Možda je tako najbolje.
Pozdrav!
Поздрав Мишо. Читао сам твоја писанија, па сам на свом 3 године старом black horse-овом акумулатору одлепио налепницу која је покривала чепове (тачније велики чеп који покрива свих 6 ћелија), и видео да је ниво електролита у неким ћелијама низак. Долио сам дестиловану воду.
Е сад, да ли сам долио превише (тешко је доливање одрадити прецизно јер се не види добро), углавном дешава ми се оно што ми се раније није дешавало, после вожње приметим да киселина цури, око акумулатора је мокро, морао сам да ставим најлон да ми не би страдао лим.
Пуњење алтернатора је у реду (алтернатор ремонтован недавно), 14,2V на леру са обореним светлима (старији ауто је у питању), са акумулатором такође немам проблема засад, добро пали.
Моје питање гласи:
Да ли ово цурење киселине захтева доливање исте, тј. да ли ће губитак киселине уз евентуално касније поновно доливање воде (планирам да га напуним ctek-овим MSS 5.0 пуњачем који сам недавно набавио) пореметити концентрацију електролита?
Унапред хвала на одговору.
Popravicemo akumulator! Ali veceras samo opusteno. Ziveli!!!!!!!!!!!!!
Pošto je takvo ili slično pitanje bilo pre neki dan, neću da sve ponavljam (niti imam nameru). Dakle, pročitaj odgovor na istu ovu temu od pre dva dana, već sam odgovorio. To je drugi odozgo. A ima još i ovde:
http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/08/dodavanja-vode-u-celije.html
Pozdrav!
Постави коментар