Странице

среда, 06. август 2014.

Savet "majstora"

Neki put se stvarno zapitam ko sve nosi zvanje majstora i ko sve poseduje servis. Što je još gore u celoj priči, to su dugogodišnji majstori koji zapošljavaju po nekoliko radnika i imaju uvek pun servis raznih vozila.
Ponovo moram da citiram mog druga Stevu i njegovu izreku : "Malo znanja - opasna je stvar" ili bolje ništa ne znati nego malo znati, šteta koju ćete tako napraviti je ograničena (u profesiji).
Ovih dana je moj rođak otišao na odmor i hteo je da proveri kola pre polaska na put. Odlično!!! Ispravno razmišljanje, tako će manje da boli glava tokom vožnje. Oterao je kola kod auto električara da izvrši pregled električnih uređaja i da eventualno otkloni neki kvar koji bi napravio možda problem tokom puta i pokvario odmor. Zašto nije došao kod mene, to ni meni nije jasno. Možda se povodio izrekom: sa svojima samo jedi i pij i nemoj nikakvog posla da imaš.
Na kraju će se ispostaviti da mu razmišljanje nije nikako bilo dobro. Šta više, to će možda saznati na teži način. Verujem da ipak neće biti tako.
Dakle, auto je bio na pregledu i "majstor" mu je rekao otprilike ovako: (razgovor sam čuo iz druge ruke, osoba koja mi je prenela nije tehnički neinformisana i zna šta znače stručni izrazi) " Akumulator ti je MALO LOŠIJI (šta je to lošiji, startna struja, oštećene ploče, sulfatizovan?), ja sam ga FORMATIRAO (verovatno FORMIRAO, mada šta znači to "formiranje", jer se to radi samo jednom i to u fabrici na kraju proizvodnog procesa). I sada šlag na tortu: " Zato ti auto pali svaki dan da bi dopunio akumulator jer nije dobro ako duže stoji".
Nije problem u celoj ovoj priči, u ovih nekoliko saveta što je dobio moj rođak, što su ti saveti potpuno besmisleni i samo štetni jer će bespotrebno potrošiti gorivo na rad motora u mestu.
PROBLEM TIH I SLIČNIH MAJSTORA ŠTO NE ŽELE ILI NEĆE DA SE POTRUDE DA PRODUBE SVOJE ZNANJE I DA POGLEDAJU GDE JE OTIŠLA TEHNOLOGIJA U POSLEDENJIH 20 GODINA. ŠTO SU OSTALI ZAGLAVLJENI U VREMENU, ŠTO  IH JE VREME PREGAZILO, NJIHOVO ZNANJE I NJIHOVA UVERENJA. ŠTO BEZUSLOVNO VERUJU U ŠIROKO RASPROSTRANJENE MITOVE I ZABLUDE KOJE SU NAUČILI DOK SU BILI ŠEGRTI KOD NEKOG MAJSTORA KOJI JE UČIO AUTO ELEKTRIKU NA FIĆI ILI BUBI. ŠTO I DALJE SAVETUJU NAIVAN I NEUK NAROD POGREŠNIM INFORMACIJAMA I TIME IH DOVODE U ZABLUDU I TIME DOPRINOSE SAMO NJIHOVOJ ŠTETI.
To je njihov problem.
Što je crnje i gore tako će i dalje da bude. Ko zna još koliko.Sva sreća, ima nas koji se borimo kao Don Kihot (Stevo, tu li si?). Samo, slaba je ta borba protiv vetrenjača.
Navešću jedan primer, koji sam našao na internetu pre nekoliko godina, kada je veliki stručnjak za elektroniku Dr. Bora Jagodić pokušavao isto ovo da uradi što i ja sada. Da razbije decenijske predrasude u glavama ljudi.
Sad, biće malo nerazumljivo jer je u pitanju "suva" elektronika, ali je bitna "poanta" (što reče veliki Boro Prikaza, ne pomenuh ga odavno, neka mi oprosti!). Naime, na jednom forumu se povela velika stručna rasprava oko audio pojačala. Kod pojačala postoji karakteristika koja se zove "damping faktor". To je odnos izmađu izlaznog otpora pojačala i impendanse zvučnika (ono da li je zvučnik 4 ili 8 oma). Taj neimanovan broj trebalo bi da bude što veći jer to je jedna od bitnih karakteristika pojačala i njegovog kvaliteta. Tu su tranzistorska pojačala neprikosnoveno bolja od lampaških. I na kraju priče Bora Jagodić postavi pitanje na koje niko nije mogao da odgovori! Rekao je otprilike ovako i zauvek završio raspravu: " Pa da li to znači da lampaška pojačala, koja imaju skoro ništavan damping faktor uopšte ne valjaju??!! Da li to znači da ona loše daju zvuk! Ne, naprotiv, lampašaka pojačala imaju zvuk kakav tranzistorska nikad neće imati! Pa dokle više da robujemo zabludama i raznim mitovima koji kruže po narodu a da nemaju nikakvu realnu osnovu???!!!"
Reče Dr. Bora Jagodić.
Nije taj majstor (svi ga znaju u mom gradu,verovatno je i najpoznatiji, nema ih mnogo) hteo ništa loše. Daleko bilo!!! Međutim, kao i stotinama pre mog rođaka je rekao nešto što nije tačno. Ja se pokidah u posledenje vreme da pokažem i dokažem da auto ne leru, pa još ako su uključeni neki potrošači, može samo da ISPRAZNI akumulator, a nikako da ga dopuni. Pa zar nije dovoljan put od recimo nekih 600-700 Km do odredišta da dopuni propisno akumulator. Jeste! Sasvim dovoljan. Pa što bi mu trebalo onda da troši gorivo u mestu i da kobajagi dopunjava akumulator? Možda je trebalo da mu predloži ako je akumulator baš tako loš (u šta čisto sumnjam jer je još uvek toplo a i u pitanju je mali benzinac što može da upali na akumulator od skutera), da ponese bilo kakav punjač i da pre polaska nazad samo malo dopuni akumulator i da ga ne boli galav da li će ga izdati u putu. A tokom tog dugačkog puta alternator bi uradio svoj posao, sasvim dovoljno bi dopunjavao na nekih 14,1-14,2V i sve bi bilo u redu. Ali, ko će se setiti tog saveta?
"Muka je naučiti, dve su muke odučiti". Tako je i u ovom primeru. 
Sutra će se tom "majstoru" pojaviti u servisu neko vozilo sa start-stop sistemom rada motora.
Koji će savet njemu dati?




4 коментара:

Анониман је рекао...

Miša imam jedno pitanjce za tebe sto se tice dopunjavanja akumulatora pomocu alternatora.
Kada bi npr. tvornica stavila malu getribu u kuciste alternatora koja bi podizala brzinu.Tako da npr. pri 800 okretaja motora u leru,da se alternatora vrtti na npr. 4000 okretaja.
Tada bi dopunjavanje bilo i u leru jer bi se alternator vrtio na optimalnoj brzini.

Mada bi se ovo moglo izevset uz pomoc tokara i mastovitog automehanicara koji bi prilagodio nosace alternatora getribi.Samo neznam kako bi alternator podnjeo vece okretaje od tvornickih.Mada bi to bio dobar eksperiment.

Djuro је рекао...

Šta misliš, da li je možda ta ideja pala već nekom na pamet, nekom inženjeru ili tehničaru koji učestvuju u konstrukciji i izradi altrenatora? Kao što tako nešto već postoji (kako ti kažeš „getriba“, ili menjač, reduktor, da se bolje razumemo) na savremenim anlaseri, elektropokretačima. Zato današnja kola sa relativno malim akumulatorima mogu da pokrenu motor. Ide se na smanjivanje svega i svačega, tako i anlasera. Tako zahvaljući „getribi“ u anlaseru današnjih automobila se smanjuje potreba za većim akumulatorom i time strujom koja je potreban za pokretanje. To donosi i manji presek bakarne žice... Međutim, čim je nešto komplikovanije i ima više delova time se povećava mogućnost njegovog kvara ili otkaza. Stari anlaseri nisu imali „getribu“ a novi imaju. Saberi 2 i 2.
No, da se vratimo alternatorima. Što bi se reklo „ne bi trebalo izmišljati vruću vodu“. Tako je i sa tvojim predlogom. To je možda samo dobro u teoriji ali u praksi je slabo ostvarivo. Navešću primer klasičnih „Iskra“ alternatora. To su npr. serije AAG za struje 33 i 35 ampera i serija AAK za struje od 45 do 120 ampera. To su neki najčešći alteranatori, doduše ovi prvi su za Jugo i neka manja vozila ali ipak rade svoj posao. Da ne zalazim u dubiozu i tehničke karakteristike (ovo je blog za akumulatore a ne za auto elektriku), stvari stoje ovako sa brojem obrtaja:
AAG serija ima broj MAKSIMALNI obrtaja od 12000 a kratktrajno može da izdrži 13500. Serija AAK ima dozvoljeni broj obrtaja 13000 a kratkotrajno može do 15000. Kao što se može videti to su ogromni brojevi, na tim brojevima obrtaja rade trkači motori! A još kad bi se dodala i tvoja „getriba“... Pa to bi pravilo struju kao „Đerdap 2“!!! Samo što bi se raspao taj alternator u stotinu komada. Ima ti još drugih stvari koje ne dozvoljavaju (bar ne za dugo) da alterntori rade na tako ogromnom broju obrtaja.
Alternatori su posebna i velika oblast u auto elektrici ali ja ne želim da ih elaboriram. Nije da ne poznajem tu materiju, daleko od toga, ali nije moj „fah“. Kad bih još i o tome debatovao ovo bi otišlo u sasvim drugom pravcu. A ja to ne želim. O alternatorima se može

Анониман је рекао...

Pogledaj alternatore iz 60tih i ove danasnje, nije se nista promjenilo, cak ni konstrukcija rotora.Jednostavno se vode politikom ako radi ne mjenjaj.Danas imas elektromotore koji se vrte 100.000 okretaja bez problema,a svaki motor moze biti i generator pa mislim da broj okretaja od nekih npr. 60.000 nebi predstavljao nikakav problem.A reduktore imamo i u mjenjacu od auta pa ne odlaze tako lako.
ALI(uvjek ono ali) mislim da nije problem u alternatoru nego akumulatoru.Da cak naprave alternator koji ce na leru davati 600 ampera daba sve to kada akumulator nemoze to prihvatiti bez ostecenja.Znaci akumulatori su sami krivi zbog njihovog propadanja jer se ne mogu puniti visokim strujama.
Ako hoces napuniti akumulator za kratke relacije trebas ga puniti jacom strujom koju on nemoze podnjeti bez ostecenja ili ekplozije(zamisli punis olovni akumulator sa 300A struje).I tu prica prestaje i sve zablude o brzom punjenju i praznjenju olovnih akumulatora.Jednostavno tehnologija olovnih akumulatora je davno prdnula u šišu.
Mozda se mogu izvuci u toj prici optima akumulatori zbog svoje velike struje punjnja,ali mislim da takav rezim punjenja dugorocno nebi podnjeli.
Jednostavno tehnologija olovnih akumulatora ne dopusta da se brzo napune bez ostecenja i zato su osudeni na propast jer se ne stignu napuniti za krace relacije(ma koliko alternator davao struje).
Dok ove novije tehnologije akumulatora su vise obecavajuce sto se tice brzine punjenja.
Kad naprave olovni akumulator koji ce moci prihvatiti potrosenu struju startanja motora u nekih 500-1000 metara onda ce proizvodaci napraviti i jaci alternator i nece biti sufata i ostalih problema, a
do tada punjac u ruke i svako malo puniti(mora se i narod necim zabavljat).

Djuro је рекао...

U nekoliko stvari mogu da se složim sa tobom a negde ne mogu. Tačno je da postoje motori koji rade na 100000 obrtaja. Naravno, tu su veoma specifični ležajevi i ostali mehanički delovi. Ako bi se to ugradilo u alternator to bi odmah poskupelo njegovu proizvodnju. Dalje, ako bi ugradili još i menjač u taj alternator, pa to bi bila skuplja dara nego mera! Sve u svemu, to više nema veze sa elektrotehnikom već sa-NOVCEM. A tu prestaju sve priče. To je jako lepo obajšnjeno u jednom tekstu osnivača velike firme „Sun Microsystems“ gde on kaže da su ljudska bića dosta inertna u pogledima novih tehnologija pa navodi primer sa električnim i hibridnim vozilima. Kaže da su prognoze da će ona tako brzo zameniti motore na benzin i naftu dosta optimistične. I tu navodi primer, između ostalog, da će olovni akumulatori biti još dugo u klasičnim vozilima. Zato što su –JEFTINI I RELATIVNO POUZDANI. Tekst je dosta veliki, imam ga u svojoj arhivi i ne bih da ga više razglabam i objašnjavam.
Ne mogu da se složim da su olovni akumulatori završili karijeru. Pošto bukvalno svakodnevno pratim šta se događa na polju akumulatora, dobijam mnogo pisama i vršim korespondenciju sa raznim ljudima koji su u toj materiji, mogu da ti kažem da su klasični akumulatopi daleko od svog kraja. Evo zašto. Već dugo se proizvode olovno-ugljeni akumulatori ili PbC akumulatori. Napisaću tekst na tu temu samo vreme da mi dozvoli. Kod njih je klasična pozitivna ploča od olovo dioksida a negativna je podeljena na dve polovine: klasično spužvasti olovo a drugi deo je sa ugljenikom. Takve akumulatore proizvodi npr. japanska frima „Axion“. To su akumulatori izuzetnih karakteristika. Međutim, više se koriste za stacionarna napajanja nego za automobile. Evo link koga više zanima: http://www.axionpower.com/PbC_Battery_Overview
Tačno je da olovni akumulatori ne mogu da prime trenutne velike stuje punjenja jer je takva „hemija“ kod njih. Međutim, oni ostaju i dalje najjeftiniji i relativno pouzdani za rad. Pa pogledaj litijumske baterije?! One su u odnosu na olovne neuporedivo bolje u većini karakteristika. Ali nisu u navažnijoj: cena!!! I opet tu priča prestaje. Pa su još uvek relativno nestabilni jer se često zapale. Mada su sve bolje i sve sigurnije. Pa moraju da imaju dodatnu elektronuiku da se ne bi mnogo ispraznile (npr. ispod 3V po ćeliji).
Velika je to tema. Oko toga se lome velika koplja, mnogi naučnici se bave time. Tako da ja i ti, obični smrtnici, možemo samo da gledamo i da saznajemo šta se sve događa na tom polju. A biće još puno iznenađenja.